Хришћанска философија?

[Vaske]

Тему постављам као мјесто за размишљање о односу философије и религије.

Неким скорашњим темама дошло је до конфузије у вези с тим ко је теолог ко није, па су се неки философи издавали за теологе итд.

Да ли, збиља, философија и теологија, у једном моменту или, бар, у једној личности, могу бити истозначне? Да ли је уопште могуће нешто као хришћанска философија или је то дрвено гвожђе како би рекао Хајдегер. Шта је суштинско разграничење између онога ко се именује као хришћански философ у односу на једног теолога?

[Euthyphro]

Teologija je možda posmatrala filozofiju samo kao metodologiiju. Npr. kod sholastičara- 'ancilla theologiae'. Filozofska terminologija je služila samo za sistematizaciju teologije. Generalno, pitanja koja se postavljaju u filozofiji i teologiji su različita. Teološko pitanje bi bilo- ko je Bog? Filozofsko bi bilo- da li Bog postoji? Da li su koncepti koje upotrebljavaju teolozi- smisleni, koherentni? Zato uvek postoji jedna granica do koje filozofija dolazi a tada se očekuje da na tom mestu teologija napravi 'skok vere'. U filozofiji postoje brojni dokazi za Božje postojanje, ontološki, teleološki, kosmološki, paskalove opklade, ali ništa od toga ne vodi do pojma hrišćanskog Boga. Filozofski bog još nije i hrišćanski Bog. To, po meni, ne mora da bude nešto loše. Jer se u hrišćanstvu radi o otkrovenju, a ne o istini koja se može dosegnuti razumom.

[Александар Милојков]

Свети Јован Дамаскин, одређење философије:

а) Философија је познање бића, онаквих каква бића јесу, односно, познање природе бића. (Дакле, онтологија).

б) Философија је познање божанских и човечанских ствари, односно онога што је видиво и невидиво.

в) Философија је промишљање о смрти, добровољној и природној.

г) Философија је уподобљавање Богу.

д) Философија је уметност над уметностима и наука над наукама.

ђ) Философија је љубав према мудрости, а истинска мудрост је Бог; према томе, љубав према Богу је истинска философија.

Ја до сада нисам нашао бољи увод у философију и боље одређење философије.

[Vaske]

Свети Јован Дамаскин, одређење философије:

а) Философија је познање бића, онаквих каква бића јесу, односно, познање природе бића. (Дакле, онтологија).

б) Философија је познање божанских и човечанских ствари, односно онога што је видиво и невидиво.

в) Философија је промишљање о смрти, добровољној и природној.

г) Философија је уподобљавање Богу.

д) Философија је уметност над уметностима и наука над наукама.

ђ) Философија је љубав према мудрости, а истинска мудрост је Бог; према томе, љубав према Богу је истинска философија.

Ја до сада нисам нашао бољи увод у философију и боље одређење философије.

Сјајно!

Али ако узмемо овакво одређење, која је онда разлика између философије и теологије?

[Александар Милојков]

Сјајно! Али ако узмемо овакво одређење, која је онда разлика између философије и теологије?

Између овако одређене философије и теологије онда нема разлике. Теологија је, како су Оци говорили, "наша философија" или "философија по Христу". Таква философија обухвата деловање целог човека, целог љубитеља мудрости - њега који мисли, њега који пита, њега који испитује, њега који закључује, њега који живи оно што говори. И по мом, скромном мишљењу, тек је то права философија. Нажалост, ње данас веома мало има. Философија је осакаћена. Од ње постоје само остаци, фрагменти, љуске. Људи су престали да философирају, у правом и пуном смислу те речи.

[Vaske]

@@Александар Милојков,

Да, али на теми о највећим српским теолозима си за Шијаковића рекао, како би се он изјаснио као философ, а не теолог, што ће рећи да и ти пристајеш на то разликовање. За њега би се онда у најбољем смислу могло рећи да је хришћански философ. Е сад, да ли је ту упитању неки недостатак или сувишак па да се не може назвати теологом?

Ово око профе чисто узимам као примјер тј. не бих волио да се тема претвори у расправу, шта он јесте или није.

[Александар Милојков]

@@Vaske,

Не, не, то је његова реченица, а не мој став. Слажем се са њим, ако питању прилазимо строго формално-академски, па он има философско а ја теолошко образовање. Али, неко суштинско одређење односа философије и теологије морало би да обухвати једну живу интелектуално-подвижничку делатност, како то Дамскин и показује. У том контексту, прави је израз: хришћанска философија и хришћански философи. Ја ту онда не видим разлику између мене и проф. Шијаковића (осим у квалитету, наравно .

[Euthyphro]

Reč 'filozofija' može značiti mnogo toga. Može se shvatiti kao 'pogled na svet', kao nekakav subjektivan ili manje subjektivan doživljaj i interpretacija stvarnosti. No, ako govorimo o filozofiji kao nauci tada se metodologija filozofije najbolje može opisati poznatim Sokratovim izrazom iz 'Menona': logon didonai- ili 'dati razlog', 'položiti račun' za svoje stavove i to na način koji je intersubjektivno proverljiv. Reći da je teologija jedina prava filozofija predstavlja ono što je Stivenson zvao 'ubeđivačkom definicijom'. To je generalno prisutno u filozofiji. Da je filozofija promišljanje o Bogu i božanskim stvarima, da se određuje u odnosu spram smrti- to je rekao još Platon. Ali treba reći otvoreno: nikakav me filozozofski argument ne može odvesti do Hrista. Tako npr. Anselmo u 'Cur Deus homo' filozofiju koristi samo kao platformu- generiše ontološki dokaz kao platformu na kojoj će filozofskom terminologijom oblikovati teologiju, kao dokaz da vera u Boga nije suprotna razumu, nije besmislena- za sve povrh toga što Anselm želi reći- filozofija je beskorisna. Dakle, ako se prava filozofija svodi na teologiju onda nema hrišćanske filozofije- i to je odgovor na pitanje. Prosto, Okamovom oštricom, zašto bismo uopšte tada govorili o filozofiji?

[Vaske]

Reč 'filozofija' može značiti mnogo toga. Može se shvatiti kao 'pogled na svet', kao nekakav subjektivan ili manje subjektivan doživljaj i interpretacija stvarnosti. No, ako govorimo o filozofiji kao nauci tada se metodologija filozofije najbolje može opisati poznatim Sokratovim izrazom iz 'Menona': logon didonai- ili 'dati razlog', 'položiti račun' za svoje stavove i to na način koji je intersubjektivno proverljiv. Reći da je teologija jedina prava filozofija predstavlja ono što je Stivenson zvao 'ubeđivačkom definicijom'. To je generalno prisutno u filozofiji. Da je filozofija promišljanje o Bogu i božanskim stvarima, da se određuje u odnosu spram smrti- to je rekao još Platon. Ali treba reći otvoreno: nikakav me filozozofski argument ne može odvesti do Hrista. Tako npr. Anselmo u 'Cur Deus homo' filozofiju koristi samo kao platformu- generiše ontološki dokaz kao platformu na kojoj će filozofskom terminologijom oblikovati teologiju, kao dokaz da vera u Boga nije suprotna razumu, nije besmislena- za sve povrh toga što Anselm želi reći- filozofija je beskorisna. Dakle, ako se prava filozofija svodi na teologiju onda nema hrišćanske filozofije- i to je odgovor na pitanje. Prosto, Okamovom oštricom, zašto bismo uopšte tada govorili o filozofiji?

Хвала пуно на одговору! Коначно слутим да ће бити нешто од теме gringrin

Ако си расположен за једно потпитање, чисто ради олакшања даље дискусије

Чему, по теби, уопште философија?

[Александар Милојков]

Prosto, Okamovom oštricom, zašto bismo uopšte tada govorili o filozofiji?

Зато, ваљда, што смо је отуђили. Људи који су "измислили" философију, усудио бих се да кажем, сложили би се са Дамаскином. Философија је много тога изгубила од свог оригинала, зато постоји двојба, дистинкција. Шта каже Аристотел?

[Euthyphro]

Jedan naš profesor na fakultetu je rekao da je jedno od centralnih filozofskih pitanja- šta je uopšte filozofija? Tako je filozofija kao Narkisos jedina nauka koja je zagledana u samu sebe. Tako se teologija bavi Bogom, sociologija društvom, itd, a jedino se filozofija bavi samom sobom. Otuda nije baš ni jasno šta je filozofija. Npr., pošto je pomenut Hajdeger, dosta filozofa se uopšte ne bi složilo da je to što je Hajdeger pisao filozofija. Filozofija se odvojila od,npr., grčke mitološke svesti upravo zato što nešto u čoveku nije htelo gotove odgovore. Čovek je hteo nešto uzaludno: da svojim razumom, sredstvima koja su mu data njim samim dokuči nešto o stvarnosti. Tako je filozofija paradoksalna, kako je govorio Adorno. Ona nalikuje na barona Minhauzena koji sebe pokušava izvući iz živog blata vukući se za sopstveni perčin. O tome je vrlo lepo govorio i Avva Justin kada je rekao da su filozofi mahom ogorčeni ljudi, da se njihova strast za istinom često pretvori u ogorčenost i cinizam , jer filozofija ne nosi mir sa sobom. Ona je izraz nemira koji je čoveku inherentan. Otuda je filozofija i prirodna potreba čoveka.

[N.Petrovic]

Sigurno gresim, ali smatram da je filozofija razmisljanje o coveku i Bogu a teologija zivot coveka po Bogu.

Zato su i najveci i jedini teolozi askete, monasi pa i mirjani koji se trude u ispunjavanju zapovesti i koji ulazu trud da se mole neprestano (1Sol. 5,17)

[Gandalf Sivi]

Na žalost kroz srednji voijek filososfija je posmatrana kao sluškinja teologije. Ali ono što je činjenica jeste da su Sveti Oci filosofiju tj. filosofsku terminologiju upotrijebili u svojoj hristologiji npr. na 1 Vaseljensom saboru, upotrijebljen je npr. termin Ipostasi i suštine, tako da mislim da niti smije teologija biti podređena filozofiji, niti fil. teologiji.

[Euthyphro]

Зато, ваљда, што смо је отуђили. Људи који су "измислили" философију, усудио бих се да кажем, сложили би се са Дамаскином. Философија је много тога изгубила од свог оригинала, зато постоји двојба, дистинкција. Шта каже Аристотел?

Ja se slažem sa Damaskinom. Generalno, teologija, prava istinska teologija prevashodi filozofiju. Filozofija ne može doći tamo gde je teologija. Nisam siguran da bi, npr. Aristotel lako prihvatio hrišćanstvo. Najdalje do čega je Aristotel došao je 'nepokretni pokretač' iz 'Metafizike'. Aristotelov bog se ne bavi ljudima i njihovim životima, jer ako bi se petljao u sitne ljudske strasti i probleme, ne bi bio savršen. To je egoističan bog koji se bavi samo samim sobom, jer jedino je on dovoljno savršen da bude predmet sopstvenih misli. Dakle, filozofija je slepa za 'Božju ljubav' koja jedina rasvetljava paradoks hrišćanske vere: kako to Bog može da umre, zašto bi postao uopšte čovek, zaštop bi mu bilo stalo do mene, itd.

[Gandalf Sivi]

Aristotelov bog

Mislim da se Nepokretni pokretač, čak ni ne može nazvati bogom...