Да ли је ово нормално?

[Александар Милојков]

Ево канона Светог Василија Великог (који чине део канонског Предања Цркве):

Канон 13 (о убицама у рату)

Убиства у рату Оци наши нису бројали у убиства, дајући опроштај, како ми се чини браниоцима чедности и благочешћа. Уосталом, било би добро саветовати да се они, пошто им руке нису чисте, за три године уздржавају само од Причешћа.

Канон 43. (о ономе ко нанесе смртну рану)

Ко нанесе смртни ударац ближњему, убица је, било да је започео ударац, било да се бранио.

Канон 57. (о оном ко је ненамерно убио)

Који је ненамерно убио, нека петнаест година буде без причешћа Светињама; а тих петнаест година распоредиће му се овако: за четири године нека плаче, а три године нека проведе међу слушајућима, четири године да припада, а годину да само стоји (са вернима), и следеће године примиће се у Светиње.

Ово су канони који су везани за убиства у рату, односно за ненамерна убиства.

[Александар Милојков]

А став "има треба у требнику" ништа не доказује. Требник није Свето Писмо.

[Желе Зека]

У Требнику има молитва за освештење оружија када се брани земља.

Мислим да је потпуно хришћански и свето бранити и дати живот за пријатеља свога. То је највећа љубав. У том контексту ми је ово разумљиво.

Потпуно се слажем.Јер, како би хришћански браниоц духовно издржао рат када би једина и нужна чињеница била да ће чинити грех.Напротив,одбрана својих заједница је света и највиши је подвиг љубави.Та одбрана,на жалост, подразумева понекад и употребу оружја,уколико је то неизбежно.

Говорим уопштено,с обзиром да не знам која је ситуација конкретно приказана на слици.

[Желе Зека]

А став "има треба у требнику" ништа не доказује. Требник није Свето Писмо.

Нису ни канони.

[Александар Милојков]

Да будемо јаснији. Ово што показујем не иде никако у прилог ставу да хришћани не требају да учествују у одбрамбеном рату. Итекако требају да бране ближње, домовину, имовину.... Међутим, хришћанство рат схвата као нужно зло. Не постоји "свети рат". Рат је зло. Убити је грех. То се јасно види у канонском предању. Но, реалност у којој постојимо некада намеће да човек мора да изабере између два зла - зато мора да иде у одбрамбени рат, да убија да би одбранио ближње. Одбрамбени рат је невољно зло и грех, али ипак зло и грех. Ту свест хришћани не смеју избрисати - да је убијање грех. Зато, по канонском предању, и за војнике одбрамбеног рата следује покајање, епитимија. Наравно, далеко блажа од оне која следује за намерна убиства и чињење злочина.

[Grizzly Adams]

Као када би благосиљали атомску бомбу.

А-бомба и уопште оружје за масовно уништење се по својој суштини разликују од пушке. Ако пођемо од тога да је самоодбрана легитимна (што прихвата и хришћанство), онда пушка није "зла сама по себи" јер може да се употреби за одбрану од нападача. Смртоносно деловање пушке можеш да "усмериш" према ономе ко те напада. Са друге стране, атомска бомба уништава све без разлике, њу не можеш да "усмериш" на некога ко те је напао, већ уништаваш све и свакога ко се нађе у њеном домету. Зато је такво оружје "зло само по себи". За употребу таквог оружја не постоји никакво оправдање, тј. не постоји оправдање ни за његово постојање. (добар текст на ту тему: http://mises.org/rothbard/warpeace.asp)

У сваком случају, свако убиство је грех, чак и када се бранимо. Што не значи да не треба да се бранимо, већ да правилно сагледамо ствари и не погрешимо у разликовању добра и зла.

[Александар Милојков]

Нису ни канони.

Јесу већи од требника. Канони нису пука правила владања, већ догмати вере преточени у начин решавања животних питања.

[Александар Милојков]

У сваком случају, свако убиство је грех, чак и када се бранимо. Што не значи да не треба да се бранимо, већ да правилно сагледамо ствари и не погрешимо у разликовању добра и зла.

Управо то покушавам да објасним.

[milan.]

ako je ubistvo u odbrambenom ratu greh, zasto onda crkva blagosilja vojnike kad idu u rat, a onda kad se vrate ona ih kazni, tj epitimiše, ako su nekog pogodili? malo kontradiktorno, ispada, da crkva prvo blagosilja greh, a onda kad se desi ona ga kaznjava...

[Желе Зека]

Свакако,ни у једном тренутку нисам желео да доведем у питање да је убиство зло и грех и да "светог рата" нема.Штавише,хришћанин и у рату мора настојати колико год може да избегне убиство другог људског бића.Ја сам говорио о томе да је света жртва оног човека који жели да обрани своје ближње,полажући чак и свој живот за њих,као што то чини и војник у одбрамбеном рату .Знамо за пример,рецимо,светог цара Лазара.

[Благовесник]

- Убиства у рату Оци наши нису бројали у убиства,

ako su bila, kaze, u sluzbi odbrane blagocesca i cednosti. Jasno ko dan.

Meni npr. nije poznato da je Gospod Bog odlucio Sv. kneza Lazara od bilo cega, no mu je i ruke svete posvetio, zar ne?

[Александар Милојков]

Свакако,ни у једном тренутку нисам желео да доведем у питање да је убиство зло и грех и да "светог рата" нема.Штавише,хришћанин и у рату мора настојати колико год може да избегне убиство другог људског бића.Ја сам говорио о томе да је света жртва оног човека који жели да обрани своје ближње,полажући чак и свој живот за њих,као што то чини и војник у одбрамбеном рату .Знамо за пример,рецимо,светог цара Лазара.

Све је то у реду и све то тачно што кажеш. Треба само бити обазрив да не сметнемо са ума да је убиство грех (без обзира на околности) и да као такво изискује покајање.

Хришћански однос према рату је парадокс, који можда на ефектан начин сведочи бесмисао и парадоксалност нашег, палог постојања. Са једне стране, света је дужност и света врлина бранити своје ближње, живот свој положити за њих. Заиста, већу врлину хришћанин не може принети Богу од ове. Али, са друге стране, вршећи најсветију врлину, хришћанин чини и један од најтежих грехова - убија другог човека.

Онај ко о овоме размишља у категоријама правде и праведности (саткане нашом рационалношћу), не види у овоме никакав проблем нити парадокс. Њему је савест мирна. Хришћанима не би смела да буде. Још једна од ситуација када се хришћани морају показати као "лудост за овај свет".

[Александар Милојков]

- Убиства у рату Оци наши нису бројали у убиства,

ako su bila, kaze, u sluzbi odbrane blagocesca i cednosti. Jasno ko dan.

Meni npr. nije poznato da je Gospod Bog odlucio Sv. kneza Lazara od bilo cega, no mu je i ruke svete posvetio, zar ne?

Па и не тврдимо да ратници иду у пакао, зар не? Дискутујемо о свести да је убиство грех.

[Александар Милојков]

@@Веља,

И канон се не завршава ту где си ти стао, већ јасно додаје: "Уосталом, било би добро саветовати да се они, пошто им руке нису чисте, за три године уздржавају само од Причешћа."

[Ведран]

Христос сострадува и со убиецот и со убиениот. Старец Софрониј вели дека после убиството на Авел од страна на брат му Каин, секое убивање е братоубиство.