Kosovo ili Evropa, gradjani odlucuju

[Аурор]

Али су зато за бесплатан софтвер и против патената

Možda će tebe neko tužiti jer je već patentirao takav način trolovanja na forumima. bleh

Слободан, фри у смислу либре, а никако у смислу џабе (мада је је слободан софтвер често и бесплатан)!

Ili bar teži ceni od nule/besplatnom, jer konkurentnost postoji.

[Grizzly Adams]

Да постоје на политичкој сцени Србије либертаријанци би дефинитивно били најомраженија партија - за признање независности Косова, а против уласка у ЕУ, хахаха...

Нису ни за признање независности ни против уласка у ЕУ, само су за прихватање реалности и против фантазирања. Ми не морамо (и не треба) формално да признајемо Косово, али морамо да прихватимо реалност. Реалност је да Косово неће бити у саставу Србије наредних пар десетина или стотина година, ако икада буде. И ми сада не можемо читаву Србију да зауставимо на два века... Па ако овако наставимо нас неће бити за сто година.

Нити сам против "уласка у ЕУ", већ кажем да је за нас најважније да изградимо своју државу па онда можемо да се удружујемо са овим или оним. Код нас већина замишља ЕУ као неки Дизниленд у који када уђемо све ће се решити само од себе и паре ће падати с` неба. То је исто обично фантазирање. Ми своје друштво и своју економију морамо да изградимо сами. Хајде да прво то урадимо, па онда можемо да се удружимо са ким год желиш. Прво да зарадимо мираз, онда ћемо боље да се удамо.

Укидање тринаесте пензије и приватизацију свега да и не помињем! Мада, либертаријанци јесу анти-популисти и свуда где постоје генерално су најомраженија политичка опција.

Наш пензиони систем је у тоталном распаду и завршиће се тако што ће бити укинуте све пензије. Либертаријанац предлаже да се тај систем среди и поправи, па да пензија буде и у будућности. Не само до "краја мандата". Приватизација је ваљда најнормалнија ствар на свету.

[Juan Valdez]

Нису ни за признање независности ни против уласка у ЕУ, само су за прихватање реалности и против фантазирања.

Мислим да је једини доследан либерални став (макар као идеал) непостојање државних граница (осим према тоталитарним земљама попут муслиманских џамахирија или комунистичких диктатура). Та прича око граница се своди на то да ли ће одређеном територијом да влада неки лопов из Приштине или Београда, Београда или Новог Сада, Бањалуке или Сарајева... Конкретно што се случаја Косова тиче, либерал тешко може уопште да има било какав став међу тренутно понуђеним изборима. Избор је између српског фашизма и албанских нарко-картела, најгорих криминалаца, убица и ратних злочинаца. Камо среће да политичка багра у Београду и Приштини испари, а онда ми лепо њима продајемо кромпир (или шта год), а они нама бакљаве (или шта год). После извесног времена би људи сами уконили границе јер им нису у интересу.

[Juan Valdez]

Али су зато за бесплатан софтвер и против патената

Одуство патената не значи бесплатан софтвер. Замисли да ти први направиш сто. Ја ти не тражим да га поклониш, али тражим да држава не може мени да забрани да мој сто има четири ногара и да буде од дрвета. Нисам ти ја упао у радионицу и украо струг и планове стола.

[Grizzly Adams]

Па да, оно што ми можемо и сада је да уклонимо све баријере у комуникацији, трговини, кретању итд.

Ево нешто занимљиво - како су изгледали ратови у Италији XV века:

the rich burghers and merchants of medieval Italy were too busy making money and enjoying life to undertake the hardships and dangers of soldiering themselves. So they adopted the practice of hiring mercenaries to do their fighting for them, and, being thrifty, businesslike folk, they dismissed their mercenaries immediately after their services could be dispensed with. Wars were, therefore, fought by armies hired for each campaign. . . . For the first time, soldiering became a reasonable and comparatively harmless profession. The generals of that period maneuvered against each other, often with consummate skill, but when one had won the advantage, his opponent generally either retreated or surrendered. It was a recognized rule that a town could only be sacked if it offered resistance: immunity could always be purchased by paying a ransom. . . . As one natural consequence, no town ever resisted, it being obvious that a government too weak to defend its citizens had forfeited their allegiance. Civilians had little to fear from the dangers of war which were the concern only of professional soldiers.

...

Even postal communications were not successfully restricted for long in wartime. Letters circulated without censorship, with a freedom that astonishes the twentieth-century mind. . . . The subjects of two warring nations talked to each other if they met, and when they could not meet, corresponded, not as enemies but as friends. The modern notion hardly existed that . . . subjects of any enemy country are partly accountable for the belligerent acts of their rulers. Nor had the warring rulers any firm disposition to stop communications with subjects of the enemy. The old inquisitorial practices of espionage in connection with religious worship and belief were disappearing, and no comparable inquisition in connection with political or economic communications was even contemplated. Passports were originally created to provide safe conduct in time of war. During most of the eighteenth century it seldom occurred to Europeans to abandon their travels in a foreign country which their own was fighting.

And trade being increasingly recognized as beneficial to both parties; eighteenth-century warfare also counterbalances a considerable amount of "trading with the enemy."

http://mises.org/easaran/chap3.asp

[Grizzly Adams]

I onda trebam da se pitam zašto su liberalci uvek podržavali fašističke diktature...

Е већу глупост одавно нисам прочитао... buuuuuuu

[Grizzly Adams]

Немам појма о чему причаш, а изгледа да немаш ни ти...

[Аурор]

Kuba, Srednja Amerika, Južna Amerika, Španija, neee.... Naravno, to nisu bili pravi liberalci, sve jasno.. Ni Staljin nije bio pravi komunista, all right.

Liberalci na Kubi?

[Grizzly Adams]

Oh, I love you liberalcians!