Sveti novojavljeni Jefrem Neamakrijski, Čudotvorac

[Euthyphro]

Godine 1950. donesena je odluka o obnavljanju drevnog manastira Nea Makri na Atici, koji je vekovima čamio zapušten, zaboravljen i u ruševinama. Obnova manastira bila je poverena monahinji Makariji Despiri. Radeći na raščišćavanju manastirskih ruševina, e da bi se moglo pristupiti obnovi, monahinja Makarija je šetajući manastirskom zemljom razmišljala o drevnim monasima koji su se na tom mestu u prethodnim vekovima podvizavali. Pošto je manastir bio postradao od Turaka razmišljala je o nepoznatim mučenicima čija je krv zalila ovo svešteno mesto za vreme turskih progona. Shvativši svetinju tog mesta molila je Boga da joj otkrije mošti nekih od otaca koji su tu živeli i prolili svoju krv za pravoslavnu veru. Dana 3. januara 1950 godine, radeći sa jednim radnikom na raščišćavanju drevnih ostataka čula je u sebi unutrašnji glas koji joj je poručivao da počne da kopa na određenom mestu. Ona je zamolila radnika koji je bio zaposlen radi popravki na manastiru da počne da otkopava na mestu koje joj je bilo ukazano, no on nije bio voljan da to učini. Smatrao je da je pogodnije kopati na nekom drugom mestu. Pošto je bio nepopustljiv, monahinja Makarija ga je ostavila da radi po svojoj želji , no istovremeno se molila da Bogu da se On sam pobrine i projavi tajnu koju je želeo ukazati našem vremenu. Radnik je , na mestu na kome je kopao, ubrzo udario u stenu. Pokušao je da kopa na nekoliko mesta, ali su rezultati bili isti. Zemlja je bila plitka i odmah bi došao do stenovitog tla. Napokon, pristao je da proba da kopa na mestu koje je monahinji bilo ukazano. Sa ruševina stare monaške kelije uklonio je šljunak i počeo da kopa ljutito, već umoran i nezadovoljan. Igumanija Makarija mu je rekla da uspori jer je slutila da će otkriti neko telo, a pribojavala se da bi ga radnik u žurbi i besu mogao slučajno oštetiti. No, on se podsmevao njenom uverenju da će pronaći mošti nekog svetitelja. No, kada iskopa rupu od oko 2 metra dubine, ukaza se ljudska lobanja. Istog trena predivan miomiris ispuni vazduh. Radnik je prebledeo kao krpa, počeo je drhtati i od uzbuđenja pred čudom nije mogao govoriti. Mati Makarija mu reče da je ostavi samu kraj groba nepoznatog ugodnika Božjeg. Klekla je i sa pobožnošću celivala blagouhane mošti nepoznatog svetitelja. Počela je sama, brižljivo odstranjivati zemlju sa tela nepoznatog svetitelja. Tada je ugledala i rukave svetiteljeve mantije koja se ne beše raspala. Tkanina je bila gustog tkanja, kao iz davnih vremena. No čije su to bile mošti? Ko je bio taj nepoznati Božji ugodnik?

[Euthyphro]

Obretenje moštiju nepoznatog svetitelja:

[Euthyphro]

Igumanija Makarija Despiri

[Guest]

http://www.agiooros.net/forum/viewtopic.php?f=45&t=9702&start=10

[Euthyphro]

Već se beše smračilo tog 3. januara, a mohinja Makarija još uvek beše kraj svetiteljevog groba. Tu je počela čitati večernje molitve. No tada se još jednom ispuniše reči proroka Joila kazane u starini, i na našem naraštaju: "I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare." (Joil 2:28) Dok je čitala molitve, iznenada je prekide zvuk koraka koji je se čuo iz dvorišta crkve. Koraci su bili snažni i postojani, kao u robusnog muškarca. Monahinja se beše veoma uplašila te se plašila i da se okrene da vidi ko se kreće manastirskim dvorištem. Tada začu muški glas koji joj reče: "Do kada ćeš me držati ovde?" Okrete se i ugleda visokog monaha sa malim okruglim očima i bradom koja mu je dopirala do prsa. U levoj ruci držao je plamen a desnom je blagoslovi. Tada iščeze strah kod monahinje Makarije i ispuni je neizreciva sladost i radost te reče:"Oprosti mi, sutra ću se pobrinuti, čim mi Bog obznani zoru." Svetitelj tada nestade, a monahinja nastavi sa molitvom. Zorom, nakon jutrenja, Makarija otide do groba, izvadi sveštene mošti, očisiti ih od zemlje i smesti ih u oltarskom delu crkve, pred njima upalivši sveću. Te noći u snu ponovo joj dođe nepoznati svetitelj, zahvali joj se na trudu i brizi za njegove mošti i tiho joj reče: "Zovem se Jefrem." Tada joj ispriča o svom životu.

[Guest]

http://orthodoxos.wordpress.com/2008/10/02/efraiaiaim3/

[Euthyphro]

[Guest]

http://xristianos.gr/forum/viewtopic.php?t=4670

[Guest]

Неки делови Светих моштију су нетљени, што се може и приметити на овим фотографијама.

[Guest]

Манастир Светог Јефрема

http://vatopaidi.wordpress.com/2009/08/26/%CE%B8%CE%B1%CF%8D%CE%BC%CE%B1-%CF%83%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%B9%CE%B5%CF%81%CE%AC-%CE%BC%CE%BF%CE%BD%CE%AE-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CE%B1%CE%B3%CE%AF%CE%BF%CF%85-%CE%B5%CF%86%CF%81%CE%B1%CE%AF%CE%BC-%CF%83/

[Guest]

http://kimisihlioupoleos.blogspot.com/2011/03/blog-post_04.html

[Guest]

http://attikanea.blogspot.com/2012/01/blog-post_2262.html

[Guest]

Место страдања светог Јефрема, тј. дрво где је био обешен (наопачке) и мучен.

http://agiosvlasios.blogspot.com/2011/04/blog-post_13.html

[Euthyphro]

Otkio joj je da je rođen 14. septembra 1384 godine u Grčkoj. Još dok beše dete upokoji mu se otac te je njegova blagočestiva, pobožna majka morala sama brinuti o sedmoro dece. Kad navrši četrnaest godina, Jefrem, želeći život isposnički i ranjen Hristovim erosom uputi se na planinu Amomon , pored Nea Makrija, u oblasti Atike. Manastir je bio posvećen Blagovestima Ljubljene i Svetoj Paraskevi. Ovde je došao slušajući reči Ljubljenog: "Ako neko hoće za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i krene za mnom". Tako je otpočeo njegov krstonosni put, njegovo hitanje na Hristovu Golgotu. Šta reći o njegovim podvizima? Dvadeset i sedam godina na tom je sveštenom mestu prepodobni oponašao podvige drevnih otaca, zavolevši najsavršeniji monaški život. Njegov plač, njegovo dugo ostajanje na molitvi, njegovu veru, njegov post- ko će iskazati? Očistivši sebe od strasti plotskih, prezrevši svet i njegove čari i laži, žudeći jedino za vremenom koje će doći, za Hristom, Carom i Bogom našim, postao je obitalište Svetog Duha i uzor monasima, te se udostoji primiti svešteni čin i u svojim rukama držati telo Jagnjeta Božjeg koje uzima na sebe grehe sveta. No Bogu beše ugodno da ovog Svetog monaha proslavi i vencem mučenika. A to se zbi ovako;

[Guest]

Иконографски приказ страдања преподобномученика Јефрема.

http://vatopaidi.wordpress.com/2011/05/05/%CF%84%CE%BF-%CF%83%CE%BA%CF%85%CE%BB%CE%AF-%CF%84%CE%BF%CF%85-%CE%BC%CE%BF%CE%BD%CE%B1%CF%83%CF%84%CE%B7%CF%81%CE%B9%CE%BF%CF%8D-%CF%80%CE%BF%CE%AF%CE%B7%CE%BC%CE%B1-%CE%B3%CE%B9%CE%B1-%CF%84%CE%BF/