Породични проблем (исповест једне наше чланице ЖРУ-а)

[Драгана Милошевић]

Danas je za divno cudo pricao o nebitnim stvarima i napunio budzet .smesko.

[kajaa]

Bogu hvala..

[Angelus]

Ово писмо сам добио од чланице наше заједнице, те уз њену сагласност објављујем у нади да ћемо сви уложити бар мали напор да јој се нађемо и на неки начин помогнемо, ако никако више, а оно бар топлом и благом речју:

Pomaze Bog, oce Ivane ! Evo da ispunim obecanje koje vam dadoh sinoc, jer nemam snage da sama pokrenem temu na forumu, Vec duze vreme tata cuti ne razgovara sa majkom ni sa mnom; sa bratom prica normalno o poslu posto rade u istoj firmi.Sam je iscepao drva majka mu ponudila pomoc da ubaci drva u supu Kao I svaki put dosad.Medjutim on je odbio; a kasnije smo cule kako je on navodno rekao "neka da se presuse pa posle ubaci". U kuci majka sprema, postavlja, pere ga sto je normalno.Ali je napeta situacija do tacke usijanja. Ako ga I pitamo nesto odgovara nam drsko ili cuti.Brat posto je momak prosto izadje iz kuce I ne zanima ga sta se desava.sa mnom je situacija drugacija I daleko slozenija. Znate da bolujem do cerebralne paralize a pre par godina prezivela nervni slom pracen suicidom vise puta.Jos uvek pijem lekove I redovno idem na kontrolu kod Dr Nadje Maric ( o njoj mozete citati na internetu). Kada je napeta situacija u kuci meni se zbog cerebralne grce misici , tresu ruke otezano gutam I naravno sve se remeti I samopuzdanje I molitva I sve moguce; cak sam jedno jutro u kupatilo pustila vodu da tece ne bi li obavila malu nuzdu. Majka posto ne radi primecuje promene I jako se plasi,medjutim tata Kao da to ne vidi Kao da se to njega NE tice. Uopste ne vodi racuna o svom ponasanju I mom reagovanju Jedno popodno svi smo legli zazvonio je Tel on nije hteo da se javi .Pitam ga sto se nije javio I dokle misli da cuti.On odgovara: mene niko ne trazi na fiksni, tebe se to ne tice hajde izgubi se tamo . Rekoh gde da se izgubim , mogu samo kod pokojnog dede zatvorim se u kupatilo I pocnem da placem. Popijem tabletu I smirim se nekako.Sad u subotu razdrao se Kao blesav na mene zasto je VC zauzet zasto ne palim svetlo itd. Pre nedelju dana u vinogradu sam se izgrebala u vinogradu bas povise oziljka do suicida na rukama. Kako se on razderao na mene svakakve misli su MI pale na pamet .Iskusenje je bilo jako placem na glas I molim svetom Vasiliju DA odgoni iskusenje,. Majka me moli I kumi da budemirna da ne obracam paznju.JAKO PUNO MI ZNACI STO SAM NA FORUMU. Poslednjih Dana osecam mucninu na nervnoj bazi I ne mogu DA se naspavam.

Molim vas pomozite MI DA nekako razbijem ovaj problem slabi su izgledi DA ce tata promeniti ponasanje.

Прочитах ово потресно писмо једне душе која вапи за топлином,разумијевањем,за ријеч више љубави које је данас све мање,за тренутак пажње које је све више заборављена и доброг дјела учињеног које је често и многима страно...

Нека наша чежња буде нада,нека наша осуда буде љубав,а наша истина нека буде вјера…

***

Сваки човјек на земљи носи свој животни крст, јер је човјек биће

крстолико и христолико-призван је да буде мали христос, да се у свему

угледа и да му мјера свега буде Христос Господ. Најбитније је да се

човјек сретне се Богом у Цркви Божијој и да иде путем Божијим јер је

Црква једини пут који води Богу, а путовође на том путу јесу свети

Божији људи, какав је и Свети отац наш Сава и сви свети од

памтивијека. На њих да се угледамо, живећи у свакој врлини, али не да

их копирамо у свом животу, него да њиховим-Христовим врлинама и

светошћу живота живимо.

Дакле драга моја душо,не знам како се зовеш није ни важно,једино је важно да ти увијек знаш да је Господ с тобом и да никад ниси сама,а што је најважније да прва покушаш и кажеш свом тати кад буде прилике,а има је сигурно:"Тата,ја те волим и желим да разговарам с тобом,мени је стало да живимо у миру,како год биле прилике или не!"

Сине то су ријечи које освајају,које руше сваку баријеру мржње,која се нама понекад чини да постоји,али ипак није,а ја сам тако учила своју дјецу и сваком другом кажем,да учини колико до њега стоји,како нам свети говоре и савјетују,а све друго ће Господ.

Без пуно придике,савјета,нека ти је топли перивој вјечног загрљаја Мајке Божије у том срци у души,а не брини Господ ће видјети твоје искрене мисли и дјела и не бој се ничега,таблете у нормали узимај,пиј доста чаја,једи,спавај,читај светоотачку литаратуру,моли се највише,покај се у свом срцу искрено за све,узми бројанице и окрећи крени са Оче наш и даље и стално тако,Царе Небесни итд.и видјећеш све ће бити ријешено како Господ буде знао,а буде увијек најбоље,мада се нама људима чини другачије.

Метаноите на грчком значи Покајте се(=промијените ум-преумите се!).

Тим великим и чудесним ријечима почео је Св.Јован Претеча и Крститељ Господњу своју проповијед о Месији и Царству Његовом припремајући људе за Његов долазак и сретење са Њим.

У животу морамо заиста да будемо живи ходећи крст, живо ходеће јеванђеље. То је укратко живот хришћански(који није само духовни живот како данас често сугеришу и говоре), такви хришћани, ученици и синови Божији, дјеца Божија треба да буду. Зато је Господ дошао у овај свијет, да човјек избави од ђавола, смрти гријеха, тј. од самог човјека јер све то човјек тражи, све то је у човјековом отпадништву од Бога, у његовом одступању од циља и смисла његовог животног путовања, све то дакле долази кроз човјека и његово не идење за Богом. Да идемо за Богом, да се радујемо животу, да се радујемо прије свега Богу Живоме у Цркви Његовој и једни другима, да волимо једни друге.

Дијете моје,нека те Господ чува и никад не помисли да дигнеш руку на себе,јер то није рјешење ничега,а тиме ћеш увриједити Бога,а теј све оне који те воле,да ли си мислила о томе,...

Мржња није пут за никуда, тј. да искључује друге,јер мржња је највећа туга егоцентризма, самодовљности(а, заправа вјечна туга-пакао), треба да свако,ако је могуће својим дивним и честитим примјером свога заиста чедног и чистога младога живота можда свима другима мало помогннемо у њиховим, нажалост неуспјелим, али никад пропалим животима, да ми њих водимо, да ми са њима управљамо ка добру, ка смислу животу у радости, у служењу другима, у љубави Божијој коју Бог утка у нас и запечати вјечним печатом Својим у нама још приликом стварања свијета и човјека. Дакле, да ми са њима и свима којима може, неки мало боље уврђени у вјери,а и помогнемо собом, својим примјером, својим васпитањем, одгојем кућним, а понајвише од својих мајки утканим односом љубави, честитости, али и храбости и одговорности према свим проблемима животним(јер је то заправо свједочење, одстојавање љубави). Тако раде дјеца Божија и ту је благослов Божији.

Наше је да урадимо ни мање, али ни више, него колико можемо, говорио је наш Свети Патријарх Павле.

Словенска ријеч воспитаније, је одгајивање, како каже Вл. Атанасије, али ту мора да буде и назаније, тј. казна, односно поправка, поправни пут, пут исправљања и покајање и враћања на прави пут.

Да се непрестано трудимо, радимо на себе, сагледавамо, испитујемо себе, освећујемо се Јединим Светим, али и да пазимо на друге.

Имaли смо сви милион непромишљених ствари у животу и данас имамо, грешака, глупости, слабости, али увијек је ту, на првом мјесту не само наш труд, брига(никад за никад не смије да буде очајање, не смије да буде безвољност, апатија јер је то тотално уништење радости вјечнога живота у човјеку), него благодат, милости и свјетлост Божија која освећује и просвећује сваког човјека долазећег у свијет, која нам долази ако имамо вјеру, наду и љубав, ништа нам више не треба, све је у томе, толико мало, а толико много и бескрајно.

"У маломе је садржано бесконачно!", како каже наш Митрополит Амфилохије.

У сваком човјеку има “нешто Твоје што у души мојој сјаје!”, како каже

велики Божији човјек и пророк Владика Раде.

“Будите мудри као змије, а безазлени као голубови!”

Непогрјешив темељ за све судове је Христос, оваплоћени Логос Оца. Он је мјерило свих ствари: божанских и људских.

Поздрав из Тузле,

од тете Александра и дижи главу горе,није свака болест погубна,није сваки проблем фаталан,каже наш тврдошки цвијет,он је и пут за преумљење и наше преображење,а ево да ова тешка животна прича,буде и мало лакша,није све тако сине како теби изгледа,нико осим Бога не зна шта је у чијој души и срцу,ријечи понекад буду мач,али туп,некад оштар,знај то увијек,послушај ову дивну пјесму и сјети се једне душе која је километрима далеко,али моли се за тебе и стало јој је до тебе,као и до сваког људског живпта,јер шта смо ми један без другога,зато нас је Бог и створио да заједничаримо у заједници са Њим,али морамо знати и у великој различитости свега.

Плач је обнова срца,знај то сине и послушај ово обавезно:

[AnaNikolina]

Draga sestro,

doslo je jako tesko vreme,retko ko je zaista srecan i bez iskusenja..razumem te skroz i neka ti Gospod podari trpljenje i smirenje.

Citaj psalme Davidove,utesices se a narocito psalm 3. i 4. oni su namenjeni upravo za taj problem. :*

[Драгана Милошевић]

A meni je bas Krstitelj zastitnik zivota pa ga slavimo 20. januara kao krsnu, a 7. jula kao moju zavetnu slavu

[Драгана Милошевић]

Juce u razgovoru sa doktorkom Nadjom spomenula sam ovu nasu "akciju". Kao zajednica dobili smo visoku ocenu i pohvale. Dr Nadja cak podrzava ovakve diskusije na socijalnim mrezama jer kako rece lakse je kad se dvoje ili vise nose sa problemom. .hvala. zru

[Srdjan]

Шта можда може да помогне...смиривање незгодних ситуација у којима се нађемо, молитва, смирено расуђивање, неосуђујуће и добре жеље и мисли, бављење нечим. Лоше је нпр. фискирати идеју/жељу/мисао/осећање, и уобразиљом је продубљивати без мере, јер се стиче нереална представа и однос према стварности. Помирити се у мислима са свим људима које смо икада упознали, тј. подсетити се на све особе и ако има која негативна мисао према њој, разоткрити је, преобразити у добру,опростити, заволети ту особу, а омрзнути грех (у себи или тој особи, свеједно) који нас раздваја...

[Драгана Милошевић]

Da! Hvala jos jednom eto dobili smo pohvalu od doktorke slavabogu

[Драгана Милошевић]

Упс! Већ данима, можда недељама се осећам некако празно, истрошено. Пао ми је праг толеранције, врло брзо испадам из такта.Молитва и мољење су више рутина или шта ли већ, нема дубие за којом вапим. Такво стање при молитви ме нервира.То је проблем. Треба ми промена, али не могу да докучим каква? Плиз!

[Биљана]

Упс! Већ данима, можда недељама се осећам некако празно, истрошено. Пао ми је праг толеранције, врло брзо испадам из такта.Молитва и мољење су више рутина или шта ли већ, нема дубие за којом вапим. Такво стање при молитви ме нервира.То је проблем. Треба ми промена, али не могу да докучим каква? Плиз!

Ни ја нисам ништа боља, Гагана! Вријеме је такво! Проћи ће! Ако ти прија изађи мало међу људе! Читај нешто! Само немој ништа на силу да радиш па ни да се молиш! Биће боље, сигурна сам!  

[Ленка*]

Драга, ништа паметно тренутно нисам способна да ти напишем, јер и сама сам у некој бзв фази, али ево ти један виртуелни загрљај, можда бар мало помогне bighugbighug

[Драгана Милошевић]

Dodje mi da se dobro isplacem po jusu, nego ne smem da placem pred mojima pomislice da se bolest vraca.

[Биљана]

Dodje mi da se dobro isplacem po jusu , nego ne smem da placem pred mojima pomislice da se bolest vraca.

 

Па ти се сакриј у ормар и исплачи се!

Шалим се наравно! Добро је плакати! Кажу да су сузе чистачи душе! И ја се слажем с тиме! А ако мислиш да ћеш уплашити своје тиме што ће те видјети да плачеш, ти им реци да си прочитала неку тужну причу Ја барем тако урадим

[Gordana .]

Опрости што овако јавно...човек се осећа празно када не даје...преосетљивост не помаже много, код нас жена хоће и периодичне фазе на месечној бази, јелте. 

Види овако, потпуно сам сигурна да имаш неке супер таленте. Лепо пишеш. Помоли се Господу да те упути како да испуниш свој живот на корист ближњима, и одмах ће ти бити боље...

[Драгана Милошевић]

@,

Jesam u toj sam mesecnoj fazi "pred". A i strepim od necega vezano bas za to. Sad bi da "pojedem" sebe.