Светогорски рецепти

[Guest]

управо је среџено и уреџено victory78

[Онуфрије]

фала

[Guest]

thank_you777

забораовио да напишем за овај смајлић , само треба да кликнете две тачкице и заграду без оне цртице, а ако са цртицом онда изађе онај збунујући смајли.

[Онуфрије]

ok

[Онуфрије]

Тарама - тарамосалата или тарамас

Једно од предивних медитеранских јела које сам први пут пробао у Хиландару и просто се на њих "навуко" јесте тарама или тарамосалата како је још Грци зову.

Обично се спрема у посне дане када је разрешење на уљу. Када на трпези има рибе онда у манастирима недају и тараму, јер рачунају коме треба икра кад има рибе. Искрено, мени је тарама укуснија од појединих риба.

Тарамосалата је додатак уз јело, зову је салата иако она то и није баш, исправније би било да се зове паштета будући да се ради о намазу који се једе са хлебом или поврћем.

За спремање тараме потребна је:

најпре икра, од шарана или бакалара (8 кашика),

маслиново уље (2-3 кашике),

1 кашика сока од лимуна,

пире кромпир или презле (за мој укус лепше је са кромпиром),

пар ченова белог лука и соли по укусу.

Јорго Бандис, Грк, кувар кога сам ја затекао у Хиландару (отишао је у пензију пре дестак година) спремао је стара светогорска јела без велике примене технике, није употребљавао миксере нити слична помагала. Он је тараму справљао у великој дрвеној ступи. Најпре би сипао икру и бели лук у њу, а затим је улупао добро док се све не сједини у једну пасту. Посебно је кувао кромпир у великом лонцу, па кад би га игњечио онда је додавао и њега у ступу заједно са маслиновим уљем и опет настављао да све то лупа заједно. Имало је то своје чари, ал за гледање, небио му ја у кожи кад лупа рукама у дрвеној ступи тараму за сто људи.

Ми то раадимо блендером. Дакле редослед је исти. Прво се умиксају икра и бели лук. Полако додајемо лимунов сок, уље и пире кромпир. Mиксати још пар минута док све не постане као паста. Оставимо чинију у фрижидер и сервирамо хладну.

Боја тараме зависи од боје икре коју набавимо, креће се од жућкасто браон до светло розе коај је по мом укусу и најлепша. Ко иде за Грчку, још лакше је д акупи готову тарамосалату, има је у сваком маркету и на пијацама, било д аје на меру било д аје фабричка у кутијама од 100гр до кило. Калиорекси (пријатно).

[Онуфрије]

радничка кухиња манастира Хиландара

[Ведран]

евхаристо патер, тарамосалата је хранљиво и укусно јело!

[Онуфрије]

а ево и радничке трпезарије

[Онуфрије]

ево и слика неких светогорских трпезарија

хиландарска трпезарија (дрвени столови су из 1910.г а игумански, камени, из 14века)

Велика Лавра

трпезарија Симонопетре

Ватопед

Григоријат

манастир Пантократор

хиландарска трпезарија у време идиоритмије (тада је углавном свако од братије кувао у својим келијама за себе, а ово је била трпезарија за госте и за оне од братије који нису кували себи, али су зато морали своје следовање у намирницама да дају у ову кухињу. Велика фрескописана трпезарија коришћена је само за славу)

[Онуфрије]

иначе, камене столове на Светој Гори имају само трпезарије првих пет манастира, односно они манастири који дају Прота, остали имају дрвене столове. Хиландар је своје камене столове избацио 1910. Ево и зашто. Када је краљ Петар 1. долазио у посету Хиландару он је покушао да убеди братију да врате општежиће и типик св.Саве (општежиће је покушао да врати и св.Владика Николај 1930, али такође безуспешно, званично је враћено тек 1990). Међутим братија која није баш била рада томе, а опет да не увреде краља, образложили су своју немогућност преласка на општежиће тиме што су у трпезарији камени столови а они су сви старији људи па ће се прехладити и разболети. Тада је краљ Петар платио да се избаце камени столови из 14.века а дао да се направе нови, садашњи, дрвени столови. Остао је само игумански камени сто. Остали камени столови су делом сачувани у подрумском делу испод садашње гостопримнице, мада су неки изломљени у великом пожару. А неки су изломљени још почетком 20. века и коришћени за зидање. Тако можемо видети делове столова уграђене у степенице које воде од старе пекаре ка спратовима старе гостопримнице.

[Онуфрије]

Ивирон такође спада међу велике манастире који дају Прота, ево и његове камене трпезарије

[Gandalf Sivi]

Oče Onufrije nedostaju nam tvoji tekstovi

[Драган Јашић]

Шта се дешава имали још текстова на " НОСТАЛГИЈИ " ?

[Онуфрије]

Недавно сам разговарао са о.Епифанијем светогорским келиотом који је врсан кувар. Објаснио ми је како се спрема хоботница тј. октопод да увек буде мекан и да се просто топи у устима. Каже, битна је посуда у којој се спрема и наравно живци. Препоручује бакарну шерпу у коју се стави октопод без капи воде.Потребно је непрестано мешање и наравно не много јака ватра да се не залепи. После краћег времена приметићете да октопод испушта из себе воду (подразумева се да је октопод већ открављен јер не верујем да код нас неко има свежу хоботницу, и наравно д аје већ очишћен). Након неког времена није ми прецизирао колико минута испустиће толико воде тј течности да можемо д ага кувамо у сопственом соку. Каже без обзира на квалитет и то колико је дуго провео у леду биће апсолутно мекан као да је тек извађен из мора. Па да пробамо

Иначе на Светој Гори хоботница се једе у посту када није разрешено на риби јер она и није риба.

[Онуфрије]

Шта се дешава имали још текстова на " НОСТАЛГИЈИ " ?

Зиму сам провео на Светој Гори па нисам био у прилици да користим интернет. А друга потешкоћа је нажалост пакост неких људи (нико од администратора нити од људи са поуке.орг) што би рекли српска посла, тако да је било замерки да ово што сам писао није баш монашки и да би требало да се манем тога.