Светогорски рецепти

[Онуфрије]

Обзиром да се многи интересују за светогорску кухињу, то ћу овде с времена на време објављивати по неки рецепт са Свете Горе. Наравно, ко зна неки манастирски рецепт нек га овде подели са свима нама.

[Онуфрије]

на овој фотографији видимо манастирску свакодневицу, обично после друге трпезе (вечере) кувар позива братију д аму помогну у припреми поврћа које је стигло током дана из манастирске баште. Уколико нема повртарнице у склопу кухиње (Хиландар има) онда сецкање, љушћење и сл. настаје на оваквом столу, попут овог са слике, који обично стоји негде испред кухиње или иза цркве. Док братија ради, неко од монаха изговара напамет неки од акатиста, канона или Исусову молитву, само да се избегне празнословље.

[Онуфрије]

Риба на Ватопедски начин

Котлете морске рибе, на Светој Гори обично је ториба звана рофо (кад немамо боље можемо и са филетима пангасиуса, мада је много укусније ако узмемо котлете морског пса или слично) најпре неко време оставимо у вангли или ђевђиру да се оцеде и мало просуше. У тигањ угрејемо маслиново уље у које ћемо додати мало белог луко, тек да уље добије арому, ништа друго. Комаде рибе овлаш уваљамо у брашно или презле и спустимо у уље само на тренутак. Рибу не треба пржити већ само да се овлаш запече, мање од пола минута са једне стране и исто толико са друге стране.

Како вадимо овако обрађене комаде рибе, тако их одмах ређамо у неки дубљи плех или плићу шерпу коју смо претходно подмазали маслиновим уљем. Котлете ређамо један до другог.

На Светој Гори и уопште у Грчкој, доста се користе зачини.

полица са зачинима у хиландарској келији Св.Василије, на мору

Када поређамо рибу, посипамо је зачинима које имамо, оригано, босиљак, мало карија, бибер у зрну, сенф у праху (код нас га нема, али код Грка неизоставан зачин), першун, мирођија.... Затим исцедимо лимунов сок на овако зачињену рибу. Пола лимуна на један комад рибе. Додати још мало маслиновог уља, а затим налити воду да риба огрезне. Тако припремљен плех (шерпу) убацити у рерну да се крчка док вода не испари.

[Онуфрије]

Хиландарска кухиња, Варнава хиландарски кувар 2004-2006.г

[Guest]

Искрено, први пут да чујем сенф у праху...занимљиво иначе волим сенф само тако

Први пут када сам био садашњи о.Арсеније тада је био искушеник са послушањем у кухињи и када се завршио други оброк позвао ме да му помогнем око сакупљања и прања судова а после тога баш као што пише у тексту било је колективно припремање повћа. Чистио сам лукац и кромпир, никад нисам видео тилку количину на једном месту да се припрема. Ја онако млад незнајући колико има посете у Хиландару, први ми пут да долазим те велим - леееле хехехе ко ће све ово да поједе, ка сутра дан за време ручка било нас је преко 150 плус братја, е тада ми било све јасно зашто сам се то толико изплакао од силног лука

[Онуфрије]

Да, Арсеније као искушеник је дуго био трпезарац. трпезарац поред постављања трпезе и служења за време јела, задужен је и за прање судова. Раније су то радили гости које мобилише трпезарац или искушеници кад нема гостију. Данас то ради огромна машина за судове.

[Онуфрије]

Сад сам ископао неке слике светогорских кољива па ћу их поставити у склопу теме Кољиво. Треба прекопати све ове слике које имам. Ал само полако, има времена. Дакле, изволте у тему Светогорско кољиво на једну малу изложбу.

[Guest]

хехехехе фино, чначи осавременили кухињу, баш ми драго. Па за толику братју (сада Богу хвала видим доста их има), ходочаснике и туристе заиста је потребно тако нешто за један манастир.

Први оброк ми био нешто попут пасуља, а није био пасуљ једино ако је таква врста. Деловало ми као да је то била кувана леблебија и морам рећи да је био преукусно. Да је могло репете са задовољсвом би узео

Е онда после ударца у звоно ајд мало вина , кажу ми сви мора да попију ајд онда кад је тако нека је и благословено. Вино је било тако лепо и питко да ме одмах звенуло у главу хехехе...

[Онуфрије]

јесте, леблебија се често јела док сам ја био. Које године си ти брате био?

[Guest]

за ово што сам писао '96.г., а други пут сам био 2001.г. и да неби овде спамовао ову лепу тему тада смо се упознали, једино тада смо се и видели одавно је било. Већ сте били замонашени, а можда тад сте били и јерођакон то је било у мају месецу 2001.

[Онуфрије]

ево да ухвати носталгија мало и брата Мартирија и све остале који су прали судове у хиландарском џубоксу

[Драган Јашић]

Ја сам био 2011 у марту и 2012 у марту на Хиландару , по 5 дана имао сам измеђуосталог и послушање у трпезарији а и на прању судова , али што рече Марти да неспамујем ову ПРЕДИВНУ тему само да кажем ко је био у Хиландару може да зна који је укус монашке и Хиландарске трпезе неописиво , заиста када смо за ручак добили пљескавицу да ли од зеља или од блитве незнам , ја који неволим да једем те зеленише зеље,спанаћ итд , помислио сам Боже како је могуће овакав феноменалан укус ! Да није било карактеристичне зелене боје помислио бих да је од млевеног меса ..................феноменално .

[Онуфрије]

а можда тад сте били и јерођакон то је било у мају месецу 2001.

јес, 2000. сам рукоположен

за ручак добили пљескавицу да ли од зеља или од блитве незнам

биће и тај рецепт, имам га

[Guest]

хехехе оче,

обавезно нешто и од манастирске слатке кухиње, волими слано али велики сам слаткоусац а и име ми тако на слатко те све некако спојиво

За сад имали смо рецепт припремања:

1. Кољиво - нешто што је на неки начин незаменљиво,

2. ... тек ће да видимо

[Драган Јашић]

јес, 2000. сам рукоположен

биће и тај рецепт, имам га

Дивно !