Светогорски рецепти

[Онуфрије]

Пошто је сутра посно, ево једне просте посластице, која се у светогорским манастирима у постовима налази свакодневно на трпези. Користи се као слатки намаз. Реч је о тахинију.

Тахини је паста од сусама. Тахини је основни састојак алве. Неки манастири праве свој тахини, а неки купују готов. Код нас га има у свим продавницама здраве хране, као и велетрговинама, обично стоји на полици где је храна за дијабетичаре.

Тахини се иначе у медитеранској кухињи користи често. Такође је неопходан за прављење пасте (намаза) који се зове хумус, ал о хумусу ћемо други пут.

Слатки, а прости, намаз од тахинија је заиста просто направити, а укус ће вас сигурно освојити. У неку дубљу посуду сипамо 250гр тахинија и додамо 250гр меда, добро измешамо и намаз је готов. Ако неко воли слађе, може и мало више меда, али поента је 1:1. Укус је фантастичан, једино се треба пазити доста је калорично.

ево како изгледа готова смеса, сутра ће да је једемо

[Guest - . . .-]

Таман се размишљам где сутра да идем на неку посластицу

[Онуфрије]

они који би сами да праве тахини, а да не купују маћедонски, нек пробају овако:

У плех за печење сипати 200гр сусама, плах убацити у рерну загрејану на 150 степени да се сусам пропече неких десетак минута. Довољно је да сусам само порумени, ако потамни биће горак тахини, ствар укуса, али и искуства.

Извадити плех да се печени сусам прохлади.Када се охлади сусам сипамо у блендер који ће га добро самлести, у ссусам сипати 1дл маслиновог уља и добро самлети сусам. После пар минута зауставити, очистити зидове блендера да смеса падне на дно и ако није кремасто додати још мало уља. Без обзира да ли додајемо још уља или не, ваљало би да поновимо млевење још пар минута. Да све постане глатка паста. После тога, сипамо смесу у теглу и можемо оставити у фрижидер. Да се не изненадите одвојиће се уље од пасте, али сваки пут када желимо да користимо тахини, прво измешамо смесу.

На Светој Гори, тахини без меда, чист тахини, стоји на столовима као зачин, па братија често сипа по кашику тахинија у тањир са чорбастим јелом. Пробао сам није лоше, али опет ствар укуса и навике.

[Онуфрије]

па бујрум у Саринац ако не на тахини а ти нас посети бар на сајту www.sarinac.in.rs

[Онуфрије]

тахини припремљен са медом не мора да се једе само са хлебом као намаз, може да служи и као послужење уместо ратлука, као слатко, кашичица, вода, па још ако има чашица ципуре (узо), а и кафа ко пије

на овој тацни некад беше тахини

[Онуфрије]

поглед из баште на хиландарску трпезарију и кухињу

Лево (камени део са четвртастим прозорима) трпезарија.

У наставку (на десно) дрвени део, просторија у којој се налази бачва са сирћетом. Трпезарац, вино које је мало ускисло на трпези, односи у ову просторију и сипа га у дрвену бачву, тако да манстир увек има домаће винско сирће.

Десно, зидани део са лучним и четвртастим прозором, просторија за прање судова.

Скроз десно, дрвена тераса, просторија за поврће. На отвореном прозору са надстрешницом, видите да има један чекрк и канап, а изнад и мало звонце. Када баштован припреми поврће он повуче канап и зазвони у то звонце да би кувар дошао до прозора. Онда на тај чекрк извлаче поврће. Наравно то је било до пожара, сада башта није ту доле, ту је сада стовариште грађевинског материјала.

Кухиња је иза, види се четвртасти димњак који служи за аспиратор, и горе се види стари осмоугаони димњак из времена када је на средини кујен било велико ватриште на коме се спремало.

Иза скроз, не везано за кухињу, види се пирг са параклисом св.Георгија, задужбина светог Василија Острошког

[Guest]

е ово је супер,

што рече о.Иван за сутра знамо где треба да дођемо

[Guest]

е да,

кад спомену сте за ратлук- кад имате времена и ако знате да нам откријете и ту тајну како се спрама на Светој Гори.

Са кокосом ми заиста предиван

[Gandalf Sivi]

Oče da li možete nekako da fotografišete ove šablone zaukrašavanje žita, da ih mi izštampamo,? Hvala

[Онуфрије]

СВЕТОГОРСКИ ХЛЕБ

Пошто сам 3 месеца био на послушању у манастирској пеакри у Хиландару, ево мало о пекарским мајсторијама.

типичан изглед светогорских манастирских пекара, пећ на дрва. Хиландар је пре пожара у својој пекари имао две овакве пећи, већу где је могло да стане око 150 хлебова и мању, плус у просфорарници још једна оваква пећ као наслици. Данас је пекара ван манастира и све је на струју.

Није потребно наглашавати колико је хлеб битан и колика се пажња придаје његовом спремању на Светој Гори. Оно што је специфично, око спремања светогорског хлеба јесте сам квасац. Већина манастира на Светој Гори имају следећи обичај. На празник Богојављења манастирски пекар припрема у једној посуди чисто брашно и доноси га у цркву. Након освећења воде, чредни јеромонах сипа у брашно мало од освећене воде, потом прекрију чинију чистим платном и поврх платна положе крст у коме се налази део Часног крста Господњег. То стоји до оданија празника, када јеромонах узима крст и односи назад у олтар, а пекару предаје посуду са сада ускислим тестом. Ову смесу ће пекар током године користити као квасац за сва теста у манастиру. У Хиландару се не припрема овакав квасац већ се допрема из Србије инстант.

Нешто слично раде наше баке на селу, где нису увек куповале квасац већ саме правиле.

Припремање хлебног квасца у свим старијим општежићима се обавља током јутрења, односно током читања катизми. На јутрењу, након прве катизме чредни свештеник излази из храма, испред њега иде црквењак са упаљеном свећом у руци, тако одлазе у манстирску пекару. У пекари, пекар дочекује свештеника са припремљеном кадионицом, упаљеним кандилом испред иконе и са завршеним припремама за мешеље теста (просејано брашно, квасац припремљен, вода...). Постоји Чин благосиљања хлебног квасца који који обавља свештеник. Након обреда свештеник и црквењак се враћају на јутрење, док пекар замућује квасац и одлази и он у храм. Након литургије наставља са послом у пекари.

У књизи Светогорски богослужбени устав има целокупни Чин благосиљања хлебног квасца, па кога занима може тамо да нађе.

ватопедска пекара

1 мера интегралног брашна (може и ражано, јечмено, хељдино....)

2 мере белог брашна

дакле 2:1 бело у односу на неко тамније

квасац

со, вода

неки манастири стављају и семенке, бундевино семе, сусам, сунцокретово, ланено, мало кима

пример:

1кг интегралног брашна

2кг белог брашна

1,5 кашика (супена) инстант квасца (то би биле три оне мале кесице)

2,5 кашичице (кафене) соли

кашичица (кафена) кима, по две супене кашике осталих семенки. Ако није пост на води може и кашика до две маслиновог уља.

овакав се лебац пече у Саринцу, куписмо у Метроу модлу оригинал светогорске додуше на овима пише др. Оеткер

[Онуфрије]

Ватопедска кујна у акцији

[Онуфрије]

хиландарска пекара, отац Варнава (нажалост вратио се у свет) и отац Димитрије (сада негде на Фрушкој Гори) тада као искушеник Драган

[Онуфрије]

ево још једна слика старе хиландарске пекаре, пре пожара. Пекар отац Доситеј (сада у Патерици, до недавно био на послушању у Београду) и отац Димитрије (сада на Фрушкој Гори)

[Онуфрије]

иза оца Доситеја се виде врата магацина са брашном. Испред њега је рол машина или векнарица, машина која прави векне, са десне стране је миксер, из њега се вади тесто, пекар га ставља на вагу испред себе, одмери кило и убаци у векнарицу. Помоћник испред сачекује векне и слаже их у плахове на колицима, после колица возе до пећи и кад тесто нарасте на колицима, онда лопатом убацују плехове у пећ.

[Онуфрије]

СЛАВСКА риба

Ево рецепта како се спрема риба за манастирске славе у свим манастирима на Светој Гори. Трпеза за панигире је једнообразна, тањир рибље чорбе, порција овако спремљене рибе и колач. Разлика може бити само да ли је чорба бела или црвена, те две се спремају на Светој Гори.

За 4-5 порције:

1 килограм морске рибе (крупније, да буду котлети, шницле, на Светој Гори се користи рофо то би била керња или кирња како је где зову, а може и лосос, ајкула, туна, крупнија шкарпина...)

2 веће главице црног лука

3-4 чена белог лука

2-3 лимуна

2дл маслиновог уља

бибер у зрну и млевени

доста сецканог першуна и оригана

очишћену рибо ставимо најпре у ђевђир да се добро исцеди, а затим је усолимо са морском тј. крупном сољу. Тако усољену рибо оставимо да одстоји бар три, четири сата или још боље, да преноћи. Кожу не одстрањивати.

Рибу распоредимо по тави или некој шерпи, да прекријемо дно, али да се риба не преклапа један преко друге већ да је равномерно распоредимо. Налијемо хладну воду да прекрије рибу и ставимо на јаку ватру. Када почне да ври, додамо исецкан црни лук. Затим и исецкани бели лук и уље. Да ефекат буде још већи, тј укус, можемо направити крему од лука коју ћемо додати у рибу.

Крема од лука. У лонац воде убацимо целе главице лука да се кувају, евентулано исечемо на крупне комаде, додамо и зачине, першун, босиљак и оригано, као и бели лук и мало млевеног бибера. Нека ври једно сат времена. Потом проспемо воду а лук самељемо у блендеру да постане као паста. такав лук додамо у таву са рибом. Разлика је у томе, да ако користимо пасту од лука онда не чекамо да проври вода, већ чим поређамо рибу, сипамо пасту од лука па онда налијемо хладну воду, додамо зрна бибера и ставимо на ватру. Овако кувамо сат времена, без мешања да се риба не распадне. Након сата, смањимо температуру за пола, и наставимо да кувамо да вода испари и да се сос лепо згусне. Не користимо варјачу већ повремено протресемо таву, лево десно или у круг да се риба не залепи за дно.

Пола минута пре скидања са ватре исцедимо лимунов сок по риби. Када склонимо рибу са шпорета, поспемо сецкани першун и по жељи млевеног бибера мало. Поклопимо таву и оставимо да одстоји бар пола сата да упије ароме. Када сервирамо рибу, обавезно прелијемо и сос у којем се риба кувала.