Шта је то хришћанска етика?

[Александар Милојков]

Шта је то етика?

Да ли је етика исто што и хришћанска етика?

На шта хришћани мисле када кажу етика?

[Александар Милојков]

Ето...неће нико да објасни. А хоће очи да изваде један другоме због етике.

[Balthasar]

Човек се не може изградити без заједништва. Народ наш каже за некога "Ма такав је да мрзи до подне на себе, од подне на сав свет". У нашем народу се сачувало то сажимање, прожимање које је често тешко, али не заборавимо да се праотац Јаков с Богом рвао, Није лака дружба с Богом! Није ни Богу лако са нама, а вала ни нама са Њим. Али то је живот, господо.

У једном свом филму Андреј Тарковски, велики православни режисера (тешко је иначе бити у филму православни, као што је то и у кљижевности тешко, али имамо Достојевскога као оправдање Тарковског), приказује жену која се жали што онај њен чудак муж иде по некаквим атомским пољима и тражи неко језеро где ће се огледати и наћи срећу, док је она мученица осгала сама, те је још бије кад дође, па се ова на то жали психијатру. Сјајно је Тарковски ту приказао господу психијатра који претендују на све. (Група психолога нама уређују школство, одређују какво треба да буде сутра српско дете. Хвала Богу да неће успети јср српска деца су неподатљива таквима. Хвала Богу!) Он њој саветује: "па разведи се". A она врисне. Само што му не каже; "иди с милим Богом, ти ми живот одузимаш. То ми је живот са њим". Оно што кажу браћа Македонци: "Само се тепа ме, само се кара ме, али само се сака ме". Љубав је динамични садржај живота. Није "причам ти приче". (Карикатура тога кад се неко декларише демократом, борбом за људска права је госпођа Наташа Кандић која је ошамарила једног Србина с Косова коме су отели и силовали децу. Толико су демократе ти који се декларишу да су етичари, слободари, итд.) Ту лажну етику Владика жели овим симпосионом да разобличи и да је заиста одбаци као отуђену од живота. Али етику која извире и пројављује се као жива нарав живог бића, живе личности, има Бог.

Но, да се вратим текстовима: кажу Оци на Антиохијском сабору 341. и 345. године понављају, да Бог има етос, и да је Отац родивши Сина остао у непроменљивом, сопственом етосу, итосу, нарави својега Божанства. A то значи да је Тројичан, да има Сина. То је једини случај, бар колико ја знам, да је на Бога примењен онтолошки појам, итоса, етике, нарави.

(Владика Атанасије Јевтић, Онтологија библијске етике)

[Grizzly Adams]

У општем случају етика представља скуп вредности на основу којих доносимо одлуке шта је "добро" а шта не. Хришћанска етика је јединствена по томе што њену основу чини конкретна савршена Личност.

[Александар Милојков]

Али етику која извире и пројављује се као жива нарав живог бића, живе личности, има Бог.

У реду. То је оно што ја зовем онтолошка етика. Зашто онтолошка? Зато што је пројављује биће, живо биће. Зато што она (етика) значи живљење, бивање једног бића у заједници са другим(а). Зато што она (етика) није мртво начело на папиру већ догађај, живот.

[Александар Милојков]

У општем случају етика представља скуп вредности на основу којих доносимо одлуке шта је "добро" а шта не. Хришћанска етика је јединствена по томе што њену основу чини конкретна савршена Личност.

У овом болдованом и јесте поента. Да ли постоји универзална етика, односно да ли постоје универзална начела по којима се мери свако добро и свако зло? Или, пак, имамо многе етике, те самим тим многа добра, која могу бити и многа зла, и многа зла, која могу бити и многа добра? Јасније реченео, да ли је етика универзална или релативна? Ако је универзална, молим да ми се покаже која је то етика? Ако је, пак, релативна да ли је онда истинита? Ако није истинита, шта ће ми онда?

У том правцу би, по мом мишљењу, требало расправљати - да ли је етика, за нас хришћане, скуп рационалних начела којим разлучујемо добро од зла, или је она нешто друго? Да ли је наша етика скуп од ауторитета (био он Бог или човек) задатих правила у које треба да се укалупимо или нешто сасвим друго?

[Александар Милојков]

Џон Меки у књизи Етика, општа теорија о исправном и неисправновном показује да не постоји универзална етика, не постоји универзалија по којој доносимо суд о исправном и неисправном. Показује да је етички суд релативан, односно да је условљен низом околности.

Кога интересује, књигу је издао Плато.

[Balthasar]

Ево једног дела које сам пажљиво проучавао а које само по себи говори о ,,универзалној етици":

http://www.scribd.com/doc/32933987/Uvod-u-Etiku-Priredio-Piter-Singer

[Sherlock H.]

Hriscanska etika uvek predstavlja odnos prema licnosti a nikako skup nacela, pa nije ni moguce postaviti stroga pravila. A kada ona i postoje, to je zato sto ima odredjenih stvari koje su univerzalne i zajednicke svim ljudima.

[Grizzly Adams]

Може да буде универзална ако се ограничимо на минимум, нешто што је заједничко за све људе. На пример, мислим да је ово близу тога: http://www.aynrand.org/site/PageServer?pagename=ari_ayn_rand_the_objectivist_ethics

Хришћанска етика се разликује по томе што не даје "универзалне" вредности (у смислу "за све људе") већ је условна - "ако си хришћанин онда...". И тиме обезбеђује да буде савршена, а опет не контрадикторна. Јер "универзално добро" је на овом свету недостижно, и зато се сваки покушај да се тако шта достигне завршио још већим злом. Зато смо ми ту ирационални - али појединачно, никако колективно.

[Александар Милојков]

Ако је етика евхаристијска, хришћанска, ја бих је онда поистоветио са кеносисом, са жртвом, са крстом, са љубављу према другом човеку. Јеванђеоска етика? Није ли то оно о чему причамо? А да ли је јеванђеоска етика етика?

[Grizzly Adams]

Ако је етика евхаристијска, хришћанска, ја бих је онда поистоветио са кеносисом, са жртвом, са крстом, са љубављу према другом човеку. Јеванђеоска етика? Није ли то оно о чему причамо? А да ли је јеванђеоска етика етика?

Па није, не даје одговор "шта је добро", него "шта је савршено". Христос није рекао "будите добри", него "будите савршени".

[Александар Милојков]

Ако до етичких норми долазимо рационалним суђењем (што би требало да буде стандард у етици), шта ћемо онда са јеванђеоском етиком? Она је нелогична, луда, ирационална. Да ли је то онда етика? Ја кажем: није. Ми хришћани не треба да под етиком подразумевамо оно што се обично подразумева. Наша етика није етика. Наша етика се утемељује на сасвим нечему другом него што је то случај са етиком. Зато, када пишем и говорим против етике, ја пишем и говорим против ове друге, а не против оне прве.

[Grizzly Adams]

Да, слажемо се потпуно. И то је веома важна ствар за хришћане да запамте.

[N.Petrovic]

Koje vrline karakterisu jevandjeosku etiku a koje etiku ko etiku?

Koje su konkretne razlike, mislim na neki prosti primer iz svakodnevnog zivota?