Постепеност у духовном узрастању

[Драган άσημος :)]

Шта то значи?

[astronaut]

  Веома битна ствар. Каже један владика: највећи проблем је са онима који се крсте у јуну, у септембру упишу Богословски факс, у октобру почну да проповедају и деле савете, инсистирајући на што већем подвигу и строгости, намећући то свима осталима као општеобавезно.

  Треба много слушања да би се нешто научило. Много Литургија да би се Она тумачила. Много страница прочитаних, да би се усадила поука. Много љубави према другима, да би се боље приступило другима.

  Дакле, не ревност до самоуништења, и самопоробљавања, нити зилотизам. Полако, неће зилотизам побећи.

  Човек када је гладан, не стрпа цео хлеб у уста, и почне да га једе, јер ће се угушити. Него, залогај по залогај.

  Тако је и са духовним животом. Када се сетим својих првих искустава у вери, обузме ме нека топлина. Било је много грешака. Најважније је: истрајати. Не одустати.

  Надам се да нисам сморио. Волео бих да прочитам и запажања других...

[trapa]

НИКОДИМ АГИОРИТ

НЕВИДЉИВА БОРБА

ЧУВАЈ СЕ НАОПАКИХ САВЕТА ЗЛОГ ДУХА И НЕ ПРЕТЕРУЈ У ПОДВИЗИМА

Кад зли дух види да идемо право и усрдно путем добра и да нас не може одвући на своју страну отвореним навођењем на зло, онда се претвара у светлог анђела и помоћу лажно племенитих помисли, изрека из Св. Писма и примера из живота светих подстиче нас да узимамо на себе претешке подвиге, како би нас, док уображавамо да стојимо на врху духовног савршенства, бацио у пропаст.

Тако понеког учи да силно изнурава тело постом, бичевањем, спавањем на голој земљи и другим сличним мучењима, да би овај, уображавајући да чини велика дела, пао у гордост или се због крајње изнурености разболео и постао неспособан да извршује и мала дела побожности, или да би се под тежином подвига уморио и постао равнодушан према свим духовним делима, па и према самом спасењу и тако мало по мало охладнео у добру и бацио се са још силнијом пожудом на телесне страсти и светска задовољства.

И колико је душа које су се предале неразумној ревности и прешле меру своје снаге пало у ту клопку и, на радост злих духова, пропало. А то им се не би догодило да су се држале мере и да нису заборављале да ти подвизи, премда су духовни и корисни онде где за њих има довољно телесне снаге и душевне смирености, ипак ваља да се мудро користе као средства за духовно напредовање.

Они који не могу живети строго и узимати на се подвиге које су могли узимати светитељи, могу да подражавају живот светитеља на други начин. Могу, на пример, подстицати у срцу добра расположења, учити се топлој молитви, непрекидно савлађивати страсне мисли и жеље, чувати чистоту срца, гајити љубав према ћутању и усамљености, имати смиреност и кротост, чинити добро онима који су им нанели зло, чувати себе од свега рђавог ма оно било и незнатно. Те врлине срца много су угодније Богу него прекомерни подвизи мучења тела, када они нису неопходни за наше духовно стање.

Зато поступај мудро када налажеш на себе телесне подвиге, чак и онда када су они неопходни. Не узимај одмах тешке, него почињи с малима. Боље је по мало ићи навише, него дохватити се одједном висине, па после морати, на своју срамоту, силазити доле. Саветујем ти такође да избегаваш другу крајност у коју понекад падају и они који се сматрају духовним. Руководећи се угађањем себи и жаљењем себе улажу одвећ много старања око чувања телесног здравља и уносе у то толико бриге да дрхћу и пред малим напором и лишавањем, бојећи се да не изгубе здравље. Ти људи ни о чему толико не мисле и ни о чему с таквим задовољством не говоре као о чувању свог живота. А међутим, употребљавајући јела која више служе задовољењу њиховог сластољубивог укуса а не здрављу, слабе и често сасвим упропашћују здравље, те тако лишавају себе управо онога што сматрају за највеће благо.

Премда, кад тако чине, мисле да раде из жеље да најбоље послуже Господу, у ствари то је само покушај да се помире два непомирљива непријатеља - тело и дух - и то не само без икакве користи и за једно и за друго, него напротив на штету и једног и другог, јер се тиме телу одузима здравље, а духу спасоносно настројење. Зато је за тело и за душу безопаснији и кориснији умерени начин живота, при коме се узимају у обзир и душевне потребе и телесна снага и стање здравља. Јер није за све једна мера, премда је за све један закон - да тело буде у служби духа. Сети се овде и онога што смо већ рекли да се не само у стицању телесних него и душевних врлина ваља држати поступности и улазити у њих мало по мало.

[trapa]

Sveti Ignjatije Brjancaninov

Brate! Nije ti na korist da preuranjeno dobijes blagodatnu molitvu srca! Nije ti na korist da preuranjeno osecas duhovnu sladost! Ako ih dobijes preuranjeno, a nisi stekao prethodna znanja o tome sa kakvom poboznoscu i sa kakvim oprezom moras da cuvas dar Bozije blagodati, onda mozes taj dar da upotrebis na zlo, na stetu i propast svoje duse.[1] Pored toga, blagodatnu molitvu uma i srca ne mozemo otkriti u sebi sopstvenim naporima, buduci da sjedinjenje uma, srca i duse, razdvojenih zbog pada, pripada samom Bogu. Ako budemo nerazumno primoravali sebe i trazili da iskljucivo sopstvenim naporom otkrijemo one darove koje salje jedino Bog, ponecemo uzaludne trudove. Bilo bi jos i dobro kada bi se steta ogranicila na gubitak truda i vremena! Cesto se gordi trazitelji stanja svojstvenih obnovljenoj covecijoj prirodi izlazu najvecoj duhovnoj nesreci, koju sveti oci nazivaju prelescu

[Драган άσημος :)]

Шта је то, што је прво око чега би човјек требао да се потруди да постигне у духовном узрастању?

Од чега би човјек требао да почне?

Како исправно да процјени свој духовни узраст и како исправно духовно да узраста?

[Маша]

Мислим да се духовно узраста тако што се редовно исповеда и причешћује.

[astronaut]

  Маша је апсолутно у праву. Ако неко хоће да види Цркву, и сазна шта Она јесте, најбитније је да присуствује Богослужењима, првенствено Светој Литургији.

  У Литургији је сабрано и одвија се све оно што ми верујемо. Једном су питали владику Данила Крстића-да ли је старија(важнија) вера(у смислу знања) или Богослужење? Он је одмах одговорио: Богослужење. Па како, питаше студенти? Па стварање света је Богослужење!

  Полако, временом ћеш схватати да и ти можеш равноправно да учествујеш у Светој Литургији, не само да присуствујеш...

[Милан Меденица :)]

а постом и молитвом се онај род изгони, само да додам, не да исправим

а знање исправља све грехе из незнања, одакле сво зло.

[trapa]

Мислим да је почетак духовног живота домаћа молитва. Ако се не молимо Богу то је као да не дишемо. Наравно неопходан је и црквени живот. Што се тиче домаће молитве по мом мишљењу најлепше су писали свети Теофан Затворник, свети Јован Кронштатски, свети Игњатије Брјанчанинов. Поготову за нас почетнике у молитви. Ја се трудим да се руководим њиховим поукама. Добро би било кад би имали духовника. Бог је тај који нас руководи, ми треба да имамо исправно стремљење.

Могу нешто да напишем из личног искуства. Живим у атеистичкој црквеној породици. Ето мени су од малена некако доспевале светоотачке књиге у руке и кроз њих сам се учио неким основама вере. Нисам имао никог да питам али одговори су долазили кроз књиге које су понављам неким чудним начином долазиле до мене. Кад сам мало одрастао почео сам скупљам литературу и могао сам сатима да читам. Схватио сам да морам да идем на литургију и да се исповедам и причешћујем да се редовно молим да постим. Помучио сам се док нисам иоле навикао родитеље на моје понашање. Ето мене је Бог кроз књиге учио и досад сам се начитао доста, још само кад би делић тога испуњавао било би добро. Још увек волим да се присећам тренутака кад сам први пут читао Јеванђеље. Тад сам био дечкић од десетак година али сам све много дубље проживљавао него сад. Велику захвалност осећам према Богу што ми је дао да од малена упознам праву Веру иако живим у потпуно нецрквеној породици. То је и даље велика тајна за мене, ти први сусрети душе са Богом. То да ти одједном буде јасно да све што пише у Јеванђељу је Истина. Па кад сам први пут читао о Царству Небеском па о Тајној Вечери. После је уследио мрачни период мог живота, али сам се ипак мало отрезнио само што су остали велики ожиљци. Али од тренутка кад сам спознао Православље па све до сад, увек сам знао ко је мој прави Отац и коме припадам. И сад кад се присећам јасно видим да је Бог руководио самном. Мислим да то сваки Хришћанин осећа и то је велика утеха да осећамо да Бог има неки план са нама и да се стара о нама.

Можда сам мало скренуо са теме извините за то, али ме дирнула чињеница да ми је Бог подарио ту велику милост да будем Православац.     

[ивањушка]

?????? ?? ?? ??????? ??????? ???? ??? ?? ??????? ???????? ? ??????????.

Ja sam mišljenja da nam je za duhovno uzrastanje neophodan duhovnik. :smiley:

[Милан Меденица :)]

исповедник један да буде, не више, да може правилно и правовремено да упућује, а то значи редовна исповест. онда ће већ он и благословити кад и како да се пости и причешћује, за сваког је мера другачија, другачији смо људи.

Бог, пре свега, не жели роботе, већ слободне људе који ће у радости да обитавају и да служе другоме.

молитва може бити и произвољна да се не би упадало у грех брбљања, али свакако је неопходно знати барем три основне молитве - Оче наш, Богородице Дјево и Символ Вере.

[Guest Alefshin]

И св.Јован Лествичник у Лествици изричито наглашава да се постепено узраста духовно...

[Дејан]

Да покренемо ову тему поново можда би неко имао још нешто да каже !

[Дејан]

Мислим да је постепено узрастење важно како у физичком тако и у духовном животу!Када мењамо исхрану то треба радити постепено,почнете да тренирате и то треба постепено,радите на себи  духовно и то треба постепено.Што је брзо то је и кусо.Како дошло тако  и отишло.Ако се рецимо у теретани оптеретите више него што може ваше тело да поднесе доћи ће до повреде а можете да се и разболите,мислим да је то случај и са духовним животом!

[Драган άσημος :)]

?? ????????? ??? ???? ?????? ????? ?? ???? ???? ??? ????? ?? ???? !

????? ?? ?? ??????? ????????? ????.

?? ??? ???? ????????? ???????? ?? ??? ??????.

?????, ?? ????? ??????? ??? ???????????? ?? ?????, ????? ??? ????? "???? ? ??????? ????? ????" ???? ?????? ? ????? ??????? ??????? (??? ?? ????? ??? ???? ????? ?????? ????????), ? ??? ??? ??? ??? ????? ?? ????? ???????-22.,23. ???. ??????, ???? ?? ?? ???? ???????? ? ????????? ???????. ? ???? ??? ???? ??? ? ?????, ?? ????? ????????? ? ?????. ?????? ??? ????? ???? ???? ????? ? ????????. ????? ???????? ??????? ? ??????, ????? ? ????? ?? ????????. ???????? ??? ????????? ? ???? ? ???? ??????? ????? ????? ????, ????? ???????? ??? ?? ?????? ????? ????????? ??????.

????????????? ? ???????? ?????? ?? ?? ?????? ????? ????????? ????? ??????????? ?? ?????????? ? ???????? ?????? ?? ????, ??. ??????????.

? ?????, ????? ????????? ??????? ??? ?? ?? ???????? ?? ??? ?????????? ? ????????? ? ???????? ??????.