Питања за присталице монаха Артемија (видео)

[Guest - . . .-]

@@Milan Nikolic,

Има смисла са онима који хоће да уче и хоће да разговарају.

[миомира]

Нисмо ми ту да заузимамо неке "стране", у управљању цркве. Просто, то није на нама. Једино, ако би учествовали у раду неког Сабора, па да нас неко нешто пита. Овако, зна се шта је наш задатак, да свако ради свој посао, да иде у Православну цркву, да се моли, исповеда, причешћује, и да буде послушан својој Цркви.

Шта то онда значи? Где би ти све наведено (молитва, исповест итд) обављао у време св. Максима? И ако свако треба да ради свој посао, чији је посао радио св. Максим? Ако је ико трпао нос где му није место, то је ваљда био он. Уместо да послушно седи у свом манастиру и да се, као прост монах, ни за шта не пита, он је свима показао шта мисли о њиховој саборности.

[Ђорђе Р]

Шта то онда значи? Где би ти све наведено (молитва, исповест итд) обављао у време св. Максима? И ако свако треба да ради свој посао, чији је посао радио св. Максим? Ако је ико трпао нос где му није место, то је ваљда био он. Уместо да послушно седи у свом манастиру и да се, као прост монах, ни за шта не пита, он је свима показао шта мисли о њиховој саборности.

Св Максим је пре свега био врхунски теолог, и он је радио свој посао, заступао је своје ставове и сведочио епископима, по разним саборима. То није био прост монах, који је устао против неправде и јереси. Него неко ко је врло добро знао теологију и да заступа и брани своје ставове. Многи нису били дорасли његовом уму да би га схватили, и отуда се јавила мржња према њему.

http://sr.wikipedia....ксим_Исповедник

Обичан народ није био позван да се бави тим питањима. Мислим да су се у то време и бабе по пијацама расправљале о дубоким истинама вере, које је јако тешко било разумети и људима који су изврсно познавали јелинску философију.

Дакле по мени, бабе су требале да се баве трговином по пијацама, а теолози да се баве теологијом. А, наравно ићи у своју цркву, ту се исповедати, и молити. А не испитивати своје свештенике, да ли они верују у две природе Христове, или једну, па на основу тога бирати где се молити. Сад када би кренуо да испитујеш своје свештенике, огромна већина би те гледала бело, и мислила да ти фали нека даска у глави. Да не кажем да не би знали да ти дају одговор који је заступао св Максим.

Тако да ти скроз погрешна претпоставка да је св Максим "трпао свој нос тамо где му није место".

[миомира]

Св Максим је пре свега био врхунски теолог, и он је радио свој посао, заступао је своје ставове и сведочио епископима, по разним саборима. То није био прост монах, који је устао против неправде и јереси. Него неко ко је врло добро знао теологију и да заступа и брани своје ставове.

То му свеједно није било довољно да иједног источног епископа убеди у било шта. И као што си сам рекао, свако треба да ради посао, а његов посао није био "управљање црквом". То је био посао епископа, а у његово време на Истоку није било ниједног јединог православног епископа. А како је црква у епископу, није могло бити ни цркве у коју би ишле сироте пијачне бабе. Осим ако није апсолутно свеједно шта епископ исповеда, све док има сакос и митру.

Нама таква ситуација, из данашње перспективе, може да изгледа колико год хоћемо апстрактна, али то је једном била реалност. Све источне цркве су у јереси, сви епископи су у јереси, и Православље на Истоку НЕ постоји. Једини који је показао непослушање "јавном мњењу" или консензусу епископа данас је прослављен као светитељ. Данас Црква не памти име ниједног епископа из тога времена, али зато памти и памтиће име св. Максима.

[Баба]

Али зато се некада морамо начекати да бисмо видели шта ће Црква од свега потврдити. А шта да ради човек у међувремену, односно у време смутње? И колико нас може да тврди да би се у време св. Максима нашло на правој страни? Сви источни епископи су у јереси, а на другој страни, сам протих свих, један прост монах исповеда православну веру. Зар би данас ико имао петљу да се прави паметнији од свих епископа заједно и да "разара Тело Христово"?

Антиномично, али food for thought: ми смо ионако "фотијанска схизма". Испада да је природно стање Цркве раскол.

Постоји битна разлика између св.Марка и Артемија . Марко није иступио из јединства са Црквом иако је имао другачије мишљење од свих.

[Баба]

Нама таква ситуација, из данашње перспективе, може да изгледа колико год хоћемо апстрактна, али то је једном била реалност. Све источне цркве су у јереси, сви епископи су у јереси, и Православље на Истоку НЕ постоји. Једини који је показао непослушање "јавном мњењу" или консензусу епископа данас је прослављен као светитељ. Данас Црква не памти име ниједног епископа из тога времена, али зато памти и памтиће име св. Максима.

У ово болдовано просто НЕ верујем.

[Ђорђе Р]

То му свеједно није било довољно да иједног источног епископа убеди у било шта. И као што си сам рекао, свако треба да ради посао, а његов посао није био "управљање црквом". То је био посао епископа, а у његово време на Истоку није било ниједног јединог православног епископа. А како је црква у епископу, није могло бити ни цркве у коју би ишле сироте пијачне бабе. Осим ако није апсолутно свеједно шта епископ исповеда, све док има сакос и митру.

Нама таква ситуација, из данашње перспективе, може да изгледа колико год хоћемо апстрактна, али то је једном била реалност. Све источне цркве су у јереси, сви епископи су у јереси, и Православље на Истоку НЕ постоји. Једини који је показао непослушање "јавном мњењу" или консензусу епископа данас је прослављен као светитељ. Данас Црква не памти име ниједног епископа из тога времена, али зато памти и памтиће име св. Максима.

Потпуно се не слажем са твојом перцепцијом тих догађаја. Погледај линк што сам ти дао. Он говори о великом сукобу око те теме, а то се подразумева да су у њему учествовали епископи. Исток је увек у полемици, и расправци, нема једноумља. У том тренутку је преовладало то мишљење, јер је св Максим био испред свог времена, несхваћен.

Он и није претендовао да управља црквом. Богословска мисао се развијала. У то време становиште Источних патријарха није била јерес, јер је то било ново питање, које се није пре постављало. Они нису одступали од учења Цркве, јер о томе пре њих није било експлицитног говора. То је само био сукоб мишљења. 105 епископа је заступало мишљење св Максима (Латерански сабор). Тек је Шести Васељенски Сабор препознао учење Св Максима као исправно, а његових супарника као погрешно. После Васељенског Сабора, свако ко се противио званичном учењу цркве, је био "непослушан" цркви, у "јереси".

[миомира]

Постоји битна разлика између св.Марка и Артемија . Марко није иступио из јединства са Црквом иако је имао другачије мишљење од свих.

Св. Максима, мислиш? Није тачно да није иступио из јединства с Црквом, ако под Црквом подразумеваш Источне катедре. Али с Римом јесте остао у општењу.

Али наравно да нема везе његов пример с Артемијем. Артемије има потпуно конфузну еклисиологију. Не планира да рукополаже епископе, што значи да за СПЦ и даље верује да је канонска Црква, ergo сам је расколник од ње.

[миомира]

У ово болдовано просто НЕ верујем.

Једино ако нас историја Црква лаже.

[миомира]

У то време становиште Источних патријарха није била јерес, јер је то било ново питање, које се није пре постављало. Они нису одступали од учења Цркве, јер о томе пре њих није било експлицитног говора. То је само био сукоб мишљења. 105 епископа је заступало мишљење св Максима (Латерански сабор). Тек је Шести Васељенски Сабор препознао учење Св Максима као исправно, а његових супарника као погрешно. После Васељенског Сабора, свако ко се противио званичном учењу цркве, је био "непослушан" цркви, у "јереси".

Да си сам прочитао линк на који ме упућујеш, видео би да пише: "Монотелитизам је настојао да оправда учења које је Халкидонски сабор прогласио за јерес." Шести сабор у обимним материјалима ни словом не помиње ни блаж. папу Мартина, ни св. Максима - толико што се тиче препознавања исправности. Он се према обојици односио као према политичким преступницима, а не исповедницима вере (http://lib.eparhia-saratov.ru/books/10k/kartashev/councils/147.html). И кад прочиташ житије, видећеш како је он разговарао са својим "неистомишљеницима". Није било силе која га је могла натерати да ПРЕ саборске осуде јереси ипак остане у општењу с њима.

[Ђорђе Р]

Св. Максима, мислиш? Није тачно да није иступио из јединства с Црквом, ако под Црквом подразумеваш Источне катедре. Али с Римом јесте остао у општењу.

Али наравно да нема везе његов пример с Артемијем. Артемије има потпуно конфузну еклисиологију. Не планира да рукополаже епископе, што значи да за СПЦ и даље верује да је канонска Црква, ergo сам је расколник од ње.

У то време подела на западне и источне катедре, северне и јужне је била географска подела. Црквом је управљао цар, и он је протежирао монотелизам, а томе су се епископи на саборима супротстављали, а неки подржавали. Једини сабор је који је осудио св Максима је сабор цариградских свештеника, а св Максим је увек тражио да се поштује одлука сабора епископа:

"24. септембра 656. године је Теодосије, епископ Цезареје у Битинији, са још неколико угледника, посетио Максима у изгнанству по царевој заповести. Међутим, Максим му је рекао да неће комуницирати са Цариградом све док одлуке Латеранског сабора не буду званично прихваћене. Када му је Теодосије саопштио: „Сабор је неважећи, јер је одржан без царевог наређења.“ Максим је узвратио; „Побожна вера, а не царево наређење је то што потврђује саборе.“"

Св Максим је једини који је на истоку смео да се супротстави цару, и стога што је пре одласка у манастир боравио на двору (племићког порекла, био први секретар, или саветник царског сената), и уживао је огроман углед и имао огроман утицај на тадашње друштво, на тадашње епископе.

------------------------------------------

Што се тиче Артемија, још не рукополаже епископе, само стога што је он једини епископ у његовој цркви, и што не може сам да рукополаже, за ту представу су му потребна још двојица епископа. А рукополаже свештенике, монахе, врши крштења. Тако да би и рукополагао епископе, када би нашао још два "правоверна" епископа, који би хтели са њим да неког рукоположе за епископа.

[Gandalf Sivi]

Тако да би и рукополагао епископе, када би нашао још два "правоверна" епископа, који би хтели са њим да неког рукоположе за епископа.

Hirotoniju novog episkopa u nuždi može da izvrši i jedan episkop. To nam je poznato iz žitija svetih. Tako da on hoće vrlo lako bi mogao da posveti novog episkopa, ali čovjek je shvatio šta je uradio, i hoće da se raskol završi sa njim...

[Andre Williams]

Hirotoniju novog episkopa u nuždi može da izvrši i jedan episkop. To nam je poznato iz žitija svetih. Tako da on hoće vrlo lako bi mogao da posveti novog episkopa, ali čovjek je shvatio šta je uradio, i hoće da se raskol završi sa njim...

монах да хиротонише епископа?!

[миомира]

Hirotoniju novog episkopa u nuždi može da izvrši i jedan episkop. To nam je poznato iz žitija svetih. Tako da on hoće vrlo lako bi mogao da posveti novog episkopa, ali čovjek je shvatio šta je uradio, i hoće da se raskol završi sa njim...

Могао би један, да је повод за одвајање од Синода било питање вере. Да Синод с њим није поступио како је поступио, он очито сам с њим не би прекинуо општење, чим га и сад сматра канонским. А сва прича о екуменизму је реторика за неуке и наложене.

[миомира]

монах да хиротонише епископа?!

Он себе не сматра монахом.