Jump to content

За и против еутаназије?


За и против еутаназије?  

87 члановâ је гласало

  1. 1. Да ли сте за или против примене еутаназије?

    • За, у свим случајевима
    • Против, у свим случајевима
    • За, осим у неким случајевима
    • Против, осим у неким случајевима
    • Нисам сигуран и не знам
    • Не занима ме


Препоручена порука

Obzirom da ne odlucujemo o tome da li cemo se roditi i kada, mislim da nemamo prava da odlucimo ni kada cemo umreti.

A takodje smatram da je veoma sebicno ostaviti nekoga da zivi noseci na savesti i  dusi to da nas je ubio. Bez obzira sto lekar mozda o tome i ne misli na taj nacin i u tom momentu,ali kad tad sve jednog dana zakuca na vrata te iste savesti. Pri tom ostavljati clanove porodice da zive sa cinjenicom da su se saglasili sa nasom odlukom o eutanaziji mi je nazamislivo.

Moje neko misljenje je da kakav zivot zivimo, takvu cemo i smrt imati. Naravno, ima pravednika koji umiru u strasnim mukama,ali to je mozda da bi se drugi spasili ili cak i oni sami. Sam Bog zna zasto umiremo na dati nacin i ne treba mi tu nesto da menjamo.

Skoro sam na TVu gledala kako  u Austriji,ako se nisam presla, postoji bolnica za  umiranje.Platite da biste dostojanstveno umrli.  I na takav potez se odlucila jedna mlada zena, majka dvoje dece, jer su joj lekari rekli da boluje od neke bolesti ciji je krajnji ishod atrofiranje svih misica...I sad, ona verovatno da bi posdedela sebe muka, a muza i decu muke oko njenog negovanja kad bolest uzme maha, odlucila je da umre pre vremena... 

Meni je tu bilo interesantno to sto je ona verovatno veliko poverenje imala prema lekaru koji je lecio. Toliko nekome verovati,a narocito lekarima u danasnje vreme, da odlucite da se ne borite na sve nacine, vec da se predate mi je na neki nacin fascinantno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ništa nije van teme

moja majka je biljka od decembra 2005, ju?e nije ni bila sigurna ko sam ja, žive?e onoliko dugo koliko Bog to želi, ja sam joj staratelj i moje je da zaštitim njene interese

nema lepih smrti, ima samo lakših i težih na?in umiranja, naše ej  da im olakšamo patnju koliko možemo, ne i da odre?ujemo ?as smrti, jer ko zna, razbojnik se pokaja tek na krstu

da, tacno tako i ja posmatram smrtnu bolest, kao krst na kome imas fore da se pokajes al bas za sve ... tacno je prolazila kroz delove i faze svog zivota do pred smrt, kako se vremenom gubila ...

drs se Danice :cmizdrenje:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Medo,

Strasno si me dirnuo sa svojom pricom o baki, evo i ja danas pomenuh moju baku na ovom forumu....kako su bake divna stvorenja... :cmizdrenje:

Izvinite ovo je izvan teme ali sam jednostavno morala.. 0507_music

fala, uvek pokusavam ljudima da predstavim sto plasticnije i detaljnije mogu ...

bake su ... bake, a meni je bila jedina od svih staraca, ostali su umrli pre mog rodjenja, i nedostaje mi njena ljubav i pamet da mi pomogne poneki put sa mojom porodicom ... bila je mudra ko zmija i sve nas je znala ko otvorenu knjigu ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kao i rodjenje, i smrt nam je od Boga data. Kao i celokupni zivot.. I sreca, i nesreca i tuga i veselje i bol i ... Na nama je da iz svakog iskustva nesto naucimo, promudrimo se, ako je to moguce, i iskoristimo to u zivotu.

U nekim teskim trenucima u zivotu, nikada nisam posegla za kecim sto bi mi olaksalo muku, uvek sam zelela da zapamtim taj trenutak, taj osecaj, svesno, jer sam znala da to iskustvo nosi neku poruku, ne samo za mene vec i za sve ljude koje znam i volim i kojima svojim prozivljenim mogu pomoci.

Ovo nikako se ne moze meriti sa iskustvom smrtnog bola i teske bolesti. Ipak, mislim da sve treba doziveti jer Gospod tako zeli i on zna zasto to cini.

Treba otici onda kada te pozove k Sebi. Do tada, valja ziveti kako Bog zapoveda, ili kako ko vec oseca...

Kako je vec Meda spomenuo, kompleks Boga je gadna stvar.

Ne mogu da razumem svest coveka koji u ime milosrdja nekom prekida zivot... Pa ma koliko da neko boluje od neizlecive bolesti, ma kakve bolove da podnosi, pomoc koju jedino mozemo da pruzimo je sredstvo protiv bolova, da olaksa fizicku bol i saosecanje, pruzanje ljubavi i potrebne brige i nege...

Вкусите и видите јако благ Господ....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости

НЕПРЕДВИДИВ ЗАКОН

У Немачкој је донет закон који омогућава да свако може да да писану изјаву како да се са њим поступа у случају тешке болести или несреће, ако није у стању да одлучује. „Пацијентенферфигунг“ онемогућава лекаре да примене све медицинске поступке и лекове, ако су унапред спречени у томе. Већ 8 милиона становника Немачке има оверене овакве изјаве, међутим оне тек сада имају потпуну законску легалност и обавезно се морају спровести.

Све цркве су се овоме веома оштро успротивиле. „Право на самоодлучивање“ је, сматрају, неограничено, има непредвидиве последице које појединац не може унапред, у време потписивања да сагледа. Спречавање да се медицина у потпуности ангажује, представља индиректно допуштање самоубиства. Током дискусије било је неколико значајнијих теолога, етичара, који су одобравали закон још док је био у припреми.

Цркве разматрају како ће реаговати на новонасталу ситуацију. Очекује се да ће Уставни суд донети коначну одлуку. Постоји прибојавање да ће праксу Немачке увести и неке друге европске државе.

Извор: "Православље"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прошле године била сам у Швајцарској у посети својој пријатељици коју дуго нисам видела. Ћаскале смо о свему и свачему. Ја сам поменула Егзит. Мислећи на Егзит фестивал. Она ме је као из топа упитала: "Шта, зар и ви то имате". "Па, само ми то имамо", збуњено сам јој одговорила. Испоставило се да је Егзит - фирма, која помаже онима који су одлучили да изврше еутаназију, да одузму себи живот. Наплаћују комплетну услугу, од помоћи за писање тестамента, поделе и паковања ствари, преко резервисања места у најбољим хотелима до прављења убиственог коктела. Постојање овакве установе ме је саблазнило, јер ја стојим на становишту да нико нема право да одузме себи живот, а још мање да му у томе асистира. Наравно за новац!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јој а све им розе и весело...  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/joooj.gif

Angy's Choice - 57 year old Palliative Care Nurse Achieves a Peaceful Death

achieve - postici, uspeti, dostici.

jel da se  0311_womens ili da  0405_feel

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Е кад сте о баки...Моја ме отхранила као мајка. И две године, мученица, паклене муке трепела, а глава, никад бистрија. И моли она мене да јој прекратим муке...Плаче она, плачем ја...Она зато што се осећа изневерено (јер трпи несносан бол) а ја зато што ми ни не пада на памет. Само сам се сећала свог детињства, како ме је пресвлачила, хранила, волела. То исто сам јој ја тад узвраћала. Моју мајку је терала, јер мама јој све време није јадној дала да сконча. Мене је прихватала. На дан смрти, поче она да јечи, знам ја дошао је тренутак...И одгурам мајку, која би је у тим моментима увек враћала плачом, седнем поред ње, узмем је за руку, и мазим је по глави. Из мог погледа је схватила да је у реду...пустила сам је...да оде Господу, мирно, молила се, мислила на лепе тренутке...Оде моја нана у спокоју, мирно. Упалих свећу и остадох поред ње, не знам колико је пут дугачак, да се осети сигурно...до краја и вољено...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...