Jump to content

Однос вере и политике на примеру хришћанске демократије

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

Не видим да је то нешто јединствено за хришћане. Свако нормалан је против рата и агресивног национализма.

Хришћански тачније католички универзализам је итекако утицао на стварање ЕУ. Ту је и идеја о "демократској верзији "Светог Римског царства, јединству хришћанске цивилизације, итд.

http://www.fpn.bg.ac...ka-br.-1143.pdf

Посебна тема је што је секуларизација учинила своје, па овог утицаја више нема данас,

Они су лично можда били верници, али деловање им је било засновано на принципима који су универзални - слобода, људска права, равноправност пред законом и слично.

Ако се нпр. читају говори Мартина Лутера Кинга јасно се види да он своје хришћанство није оставио код куће залажући се за универзалне принципе. Уосталом, хришћанске вредности и принципи су у великој мери универзални и прихватљиви за сваког човека.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је све веома уопштено. Хајде да видимо један конкретан закон који је "инспирисан хришћанством" па да видимо. Овако можемо да се прегањамо во вјеки вјеков... :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је све веома уопштено.

Наведени су конкретни примери и конкретни људи, ништа није уопштено.

Хајде да видимо један конкретан закон који је "инспирисан хришћанством" па да видимо. Овако можемо да се прегањамо во вјеки вјеков... :)

-Устав (помињање Бога и хришћанских корена у уставима неких земаља)

-Државни и национални симболи (крстови на грбу, застави...)

-Полагање заклетве председника или премијера пред црквеним великодостојницима

-Нерадна недеља које је и законом одређена као нерадни дан

Али данас су најчешће предмет спора законске регулативе везане за абортус и истополне бракове. Као што знамо под утицајем Католичке цркве (Пољска, Ирска, Малта...) или Православне цркве (Грчка) у неким земљама абортус и истополни бракови нису дозвољени. Породично право у многим земљама је такође у великој мери било инспирисано хришћанством (наравно не само хришћанством), мада се то данас у великој мери изменило.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Симболи су споредна ствар. Абортус и хомо-бракови су већ нешто конкретно, али могу да се посматрају сасвим независно од вере. Да не говоримо да је религиозни аргумент против било чега у старту осуђен да га одбаце сви који не верују исто. Људе мораш да увериш на основу општих принципа које сви прихватају.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Симболи су споредна ствар. Абортус и хомо-бракови су већ нешто конкретно, али могу да се посматрају сасвим независно од вере. Да не говоримо да је религиозни аргумент против било чега у старту осуђен да га одбаце сви који не верују исто. Људе мораш да увериш на основу општих принципа које сви прихватају.

Али "општи принципи које сви прихватају" по многим или бар неким питањима не постоје јер нпр. нема опште сагласности око тога кад живот почиње а и погледи на брак и породицу се веома разликују од друштва до друштва.

Зашто би само секуларни хуманизам са својим вредносним системом био легитиман, а сви остали погледи на свет нелегитимни?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какав став има према осталим странкама које се у својим програмима позивају на хришћанство или цркву (ДСС, СПО, НС, Двери..)? Мислим да нема неки званични став. А и зашто би имала, то је ствар слободног политичког опредељења и удруживања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али "општи принципи које сви прихватају" по многим или бар неким питањима не постоје јер нпр. нема опште сагласности око тога кад живот почиње а и погледи на брак и породицу се веома разликују од друштва до друштва.

Зашто би само секуларни хуманизам са својим вредносним системом био легитиман, а сви остали погледи на свет нелегитимни?

Сваки поглед на свет је легитиман све док не угрожава друге. Мени се чини да ви подцењујете хришћанске ставове по тим питањима. Јер ако су они засновани само на ирационалном, онда су равноправни са било којим другим ставом који је пао некоме на памет. Суштина, и моје велико одушевљење хришћанством, јесте у томе што оно заиста објашњава свет онакав какав јесте. "Када почиње живот" није само верско уверење, него и биолошка чињеница. "Шта је породица" такође. Ако ми одустанемо од рационалних аргумената и окренемо се ирационалним, онда смо унапред признали пораз и временом ћемо само губити битку за битком. Што се и дешава данас у свету, ако погледаш како ствари стоје... Ако тај рат идеја водимо религиозним аргументима, изгубићемо га сигурно - и још ћемо нанети велику штету вери у очима наредних генерација. Боље да одустанемо онда и не бламирамо се.

Зато би хришћани, а посебно људи који се баве односом Цркве и друштва као ти и Никола, требало да пуно више проуче класични либерализам. Ту су аргументи које нико не може да оповргне. Нажалост, ми не само да то не проучавамо и не користимо, него се непријатељски односимо према најбољем савезнику. То је философија изграђена на основама које су поштовање живота и слободе појединца. Ако се доследно о томе размишља, зар ту може да се дође до неког закључка супротног хришћанству? Зар имамо чега да се плашимо и бежимо у загрљај статизма и разних фиктивних "симфонија"?

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Као што видиш ја не говорим о неким ирационалним аргументима већ о врло конретним стварима. И примере које сам навео су врло конкретни, рационални...И јасно сам говорио о "инспирисаношћу хришћанством" а нисам говорио о догмама, паклу, рају, грешницима, праведницима и наметању вере.

Али бојим се да се данас не намеће вера и верски систем вредности, већ обратно секуларизам и секуларини систем вредности који није неутралан, већ непријатељски расположен према религији, али у првом реду према хришћанству.

Оно што ви либерали треба да знате да не постоји само секуларизам и фудаментализам, па или хоћеш једно или друго.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам то ни рекао, али овде говоримо о "односу вере и политике". Вера може да утиче на политику само у оној мери у којој се односи на темељне етичке принципе, али онда нема ни потребе да се представља као вера. Зашто би одбрану права на живот називали "хришћански став"? Право на живот је универзално, није специфично за хришћанство. Проблем је у томе што се већина хришћана плаши да не дође у ситуацију да "брани" ствари које не прихвата. ко смо доследни, онда морамо да прихватимо нечију слободу да се бави, на пример, проституцијом. И ту се људи нађу збуњени - како то да хришћанин "подржава" проституцију!? Ствар је у томе да не подржава проституцију, већ подржава право и слободу сваког човека да свој живот живи како жели - макар то био и грех. И то право му је дао Бог, не ми. Господ је човеку дао слободу и да греши. Ко смо ми онда да му је одузмемо? Откуд нама право да примењујемо силу да би га спречили? По чему се то разликује од старозаветног Јудаизма или Шеријата? Зато што се кријемо иза државе и не каменујемо својим рукама, већ преко посредника? Никакве ту разлике нема... Христос није рекао "немојте ви да каменујете прељубницу, него пошаљите полицију да то уради", већ је рекао - "ко је без греха нека први баци камен".

Што се секуларизма тиче, морамо прво да се преиспитамо одакле толика нетрпељивост према вери. Има у и ирационалне мржње, али добрим делом смо и ми утицали на то.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јесмо криви смо и ми хришћани, за много што шта у прошлости и садашњости. Али хајде да видимо да ли је нпр. Европа постала боље место за живот без хришћанства као доминантног система вредности? За време Француске револуције гиљотина је радила као шиваћа машина. Европа је без хришћанства почела да тоне у тоталитаризме, конц. логоре и гулаге, нацизме, комунизме. А и либерализам се данас намће силом и оружијем иако можда у доктрини није такав. дакле нису секуларисти "бољи" од хришћана, више је људи убијано и прогањано за време разноразних секуларних режима него што су то хришћани радили.

Што се тиче односа либерлизам и хришћанства ово су речи либерала Марчела Пера који говори о томе зашто се либерали морају звати хришћанима:

"Ако желе да реше проблем друштвене стабилности. Да се не би претворила у дозволу и насиље и да не би уништила друштво, индивидуална слобода захтева осећај границе: греха, забране, несавладивог и онога о чему се не може преговарати. Ту границу не поставља само закон позитивног права, било ког ранга(уставног, међународног, итд.), јер би такав закон, по дефиницији, могао да буде превазиђен. Потребна је морална, верска граница или она која је верски прожета. А то је хришћанска граница да се човек не постави на Божије место и да поштује Његову вољу или да не подстиче „Божији бес“, о ком је говорио Џеферсон."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...