Hrabrost

[napoleon bonaparta]

"Hrabrost. Osobina koju narod gubi u naletu modernog doba."

Od malena sam bio fasciniran srpskim "junacima" koji su se pokazali kao neustrašivi prema neprijatelju. Svestan sam toga da u pesmama postoji velika doza preterivanja, ali uprkos tome verujem da je hrabrost bila osobina kojom se nas narod dicio.

U mojoj porodici ,definitivno, nije tako. Poštujem oca, ali mu nikad oprostiti necu njegov kukvicluk. On je čovek koji ne poseduje ni deo hrabrosti. Geni su geni, pa i u mojoj krvi se ne nalaze ta krvna zrnca. Pokusam odavno da se na neki nacin "ohrabrim", ojacam, ali ne uspeva. Nemam fobiju od ničega konretno, ali generalno postoji strah . Da li je moguce da covek od kukavice postane čovek hrabra i samopouzdana ličnost? Da li je moguce da licnost izadje pred drugo lice, kojeg se do tada veoma bojalao ( zbog nadmoci ) i "pljunuti mu u lice"?

Strah mi je pomnogo poremetila duhovni zviot i molitve. Zbog straha da se meni ne dese tragedije i uzasi, stalno, non stop se molim za ljude koji su u tragedijama, mukama, problemima i ahvaljujem sto je kod nas sve u redu.

Naravno hrabrost nikada u zivotu ne bih zloupotrebio, ali mislim da je veoma potrebna, pogotovo sto sam tek usao u "zreliji" zivot.

Pozdrav

[Лидија Миленковић]

Сине, зар не видиш колико си храбар, кад спознајеш своје слабости, кад их "не сакриваш под тепих", кад тражиш помоћ и кад желиш и хоћеш да се бориш против њих.

Што се тиче твог оца, мислим да ниси у праву. Сви ми, родитељи, се трудимо да будемо добри и исправни. Нигде не постоји школа за родитеље, коју завршиш, добијеш диплому, и онда штанцујеш децу.

Сигурно је да често погрешимо, али ко је тај који је непогрешив, осим Господа.

Друго, слкони смо да неке погрешне и лоше поступке, процене, потезе, пуни самосажаљења, саморазумевања и самооправдавања, приписујемо, траумама из детињства које су на разне начина (често) узроковали наши родитељи.

Али, никад не помислимо да су и они - наши родитељи - имали неко своје детињство, можда још теже и трауматичније, за које су, може бити, криви њихови родитељи, ....и тако уназад, у недоглед.

Зато је једноставније и боље, а сигурно и Богу драже, да не тражиш кривицу, да не судиш и осуђујеш своје родитеље, већ да их волиш, и да их прихватиш, да се Богу молиш за њих, јер баш такви какви су, свесно или не, обликовали су те у доброг младог човека.

Некада су нам и невоље потребне, јер кроз њих учимо,сазревамо, и на неки начин, узрастамо (постајемо јачи, храбрији).

И, још нешто, молим те не дозволи да се горчина таложи у твојој младој души. Она као оков стеже, гуши, спутава....не дозвољава радости и љубави да се расплину и да те воде кроз овај бесцени дар што нам је Бог дао - живот.

bighugbighug 0442_feel love1

[Crveni Baron]

"Hrabrost. Osobina koju narod gubi u naletu modernog doba."

Od malena sam bio fasciniran srpskim "junacima" koji su se pokazali kao neustrašivi prema neprijatelju. Svestan sam toga da u pesmama postoji velika doza preterivanja, ali uprkos tome verujem da je hrabrost bila osobina kojom se nas narod dicio.

U mojoj porodici ,definitivno, nije tako. Poštujem oca, ali mu nikad oprostiti necu njegov kukvicluk. On je čovek koji ne poseduje ni deo hrabrosti. Geni su geni, pa i u mojoj krvi se ne nalaze ta krvna zrnca. Pokusam odavno da se na neki nacin "ohrabrim", ojacam, ali ne uspeva. Nemam fobiju od ničega konretno, ali generalno postoji strah . Da li je moguce da covek od kukavice postane čovek hrabra i samopouzdana ličnost? Da li je moguce da licnost izadje pred drugo lice, kojeg se do tada veoma bojalao ( zbog nadmoci ) i "pljunuti mu u lice"?

Strah mi je pomnogo poremetila duhovni zviot i molitve. Zbog straha da se meni ne dese tragedije i uzasi, stalno, non stop se molim za ljude koji su u tragedijama, mukama, problemima i ahvaljujem sto je kod nas sve u redu.

Naravno hrabrost nikada u zivotu ne bih zloupotrebio, ali mislim da je veoma potrebna, pogotovo sto sam tek usao u "zreliji" zivot.

Pozdrav

Strah od negativnog suda. To je uzrok kukavicluku. Kuklavicluk ne postoji. A hrabrost se moze "nauciti". Niko se ne rodi "hrabar" ili "kukavica" vec se samo jedan boli negativnog suda oo njemu a drugi ne. I onda je jedan kukavica a drugi hrabar. Strah od poraza, to je vise u korenu kukavicluka.

[Перса]

Evo na ovoj strani se malo pisalo o hrabrosti

[Zayron]

Hrabrost je kad se odvažiš na nešto čega misliš da nisi sposoban, na život prema Evanđelju recimo, da ne kažem na svetost. Samo ako smo zajedno s Bogom to možemo jer on nam daje tu pravu hrabrost kroz vjeru, praštanje, ljubav i milosrđe. Oprostiti nekom nešto, tu je također potrebna velika hrabrost. Još već je potrebna kada trebamo oprostiti nešto samim sebi. A najveća je ona kad se predamo u Božije ruke i kažemo: "Neka bude volja tvoja", nek se vrši što Ti hoćeš. I kad više ne mislimo da je najbolje i najpametnije samo ono što mi hoćemo, kako mi hoćemo i šta mi sami uradimo.

[w.a.mozart]

Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni- IS HS

[JESSY]

Koliko ste puta razmišljali šta upravlja vašim životnim odlukama, koliko su
one motivisane strahom, a koliko Ljubavlju? Jer, ma šta da su vas učili,
Ljubav i strah ne idu zajedno. Jedno isključuje drugo.

Jedini suštinski kvalitet koji je potreban čoveku da bi dostojno živeo u ovom
svetu, u ovoj materijalnoj realnosti - je hrabrost. Hrabrost bez
kompromisa: u mislima, rečima i delima, u ljubavi i svim drugim
izborima. Svi ostali atributi, sve ostale vrline,  pripadaju Izvoru
Života, Bogu, i od njega dolaze. Hrabrost pripada čoveku. Biti hrabar
uprkos neznanju, slabostima, veličini i težini izazova - čin je vere i
oblik Ljubavi kojim se čovek približava Bogu.

...

[JESSY]

Nespremnost da se upusti u bilo kakav rizik je – ne samo odsustvo hrabrosti, ne
samo odsustvo samopouzdanja, već i čin nepoverenja prema neograničenoj
Božanskoj milosti. Strah od rizika je, zapravo, čin nevere u Boga. Ne
verovati sebi - isto je što i ne verovati Bogu.

Šta je hrabrost? Odsustvo kukavičluka. Odsustvo vezanosti za sebe, svoj
materijalni ili ego posed, tj. predstavu o sebi. Voljna odluka da se
bude iznad straha, da se pobedi strah i živi punoća sadašnjeg trenutka, u
svesti da je sadašnji trenutak - sve što Jeste, jedina stvar(nost) na
koju uopšte možemo računati.

A šta je strah? Reakcija organizma (života) na životno ugrožavajuću
situaciju. U svetlu ove definicije postaje jasno da je većina naših
strahova potpuno iracionalna, nesvesna, i potiče od neznanja, odnosno
nepoznavanja Istine i naše stvarne prirode.

[JESSY]

Stajati sam na vetrometini vremena i Večnosti. Svesno ispoljiti svoju slobodnu
volju, doneti odluku i stati iza nje, bez obzira na mišljenje sveta –
prihvatajući svesno odgovornost za posledice. Biti iskren: videti,
prihvatiti i izraziti sebe takvog u svakom trenutku, u ovom sada i ovde. Postupati po nalogu sopstvene duše: svesti i savesti.

Na kraju: odreći se sveta, odreći se lične slobode, odreći se slobodne
volje zarad višeg cilja, predajući se sa svim svojim posedima Božanskoj
volji. Odreći se ega zarad Boga.

Slobodne volje se ne može odreći onaj koji je nikada nije ispoljio i iskusio. Zato je prvi korak pobuna protiv sveta, Boga, svega - a zatim prihvatanje, smirenje, pokajanje, odricanje i predaja. Neka bude volja Tvoja! Hrabrost je put Istine koji počinje iskrenošću.

Život proživljen u strahu – nije vredan življenja. Hrabrost je most preko
Reke straha, od jedne do druge obale Beskonačnosti, Večnosti,
Besmrtnosti. Strahu uprkos.

[zuti car]

"Hrabrost. Osobina koju narod gubi u naletu modernog doba."

Od malena sam bio fasciniran srpskim "junacima" koji su se pokazali kao neustrašivi prema neprijatelju. Svestan sam toga da u pesmama postoji velika doza preterivanja, ali uprkos tome verujem da je hrabrost bila osobina kojom se nas narod dicio.

U mojoj porodici ,definitivno, nije tako. Poštujem oca, ali mu nikad oprostiti necu njegov kukvicluk. On je čovek koji ne poseduje ni deo hrabrosti. Geni su geni, pa i u mojoj krvi se ne nalaze ta krvna zrnca. Pokusam odavno da se na neki nacin "ohrabrim", ojacam, ali ne uspeva. Nemam fobiju od ničega konretno, ali generalno postoji strah . Da li je moguce da covek od kukavice postane čovek hrabra i samopouzdana ličnost? Da li je moguce da licnost izadje pred drugo lice, kojeg se do tada veoma bojalao ( zbog nadmoci ) i "pljunuti mu u lice"?

Strah mi je pomnogo poremetila duhovni zviot i molitve. Zbog straha da se meni ne dese tragedije i uzasi, stalno, non stop se molim za ljude koji su u tragedijama, mukama, problemima i ahvaljujem sto je kod nas sve u redu.

Naravno hrabrost nikada u zivotu ne bih zloupotrebio, ali mislim da je veoma potrebna, pogotovo sto sam tek usao u "zreliji" zivot.

Pozdrav

Malo si se izgubio sinko. Strah je normalno ljudsko osecanje i on postoji da bi nas cuvao . Potpuno je normalno da se plasis vrele ringle ili visine ili tako necega . Tamo gde postoji realna opasnost normalno je osecati strah . Preterani i brzrazlozni strah nije zdrav i to se da ispraviti . Malo razgovori sa psihologom , malo sopstvenog napora na tom polju i vrlo brzo sve moze da se dovede u red . Sto se hrabrosti tice imas je sasvim dovoljno , vise bi ti skodilo .

[JESSY]

Када се игра жмурке у великом дворишту и када се већ сва деца
посакривају, када онај који жмури крене да тражи, постоји један тренутак
када морате да устанете и да потрчите, без обзира на страх и стрепњу,
зебњу, трему или било шта друго. Једноставно, морате да устанете и да
потрчите. Уколико то не урадите бићете откривени, бићете ухваћени,
десиће се управо оно због чега сте још увек сакривени и због чега још
увек не крећете. Постоји, дакле, један такав (нулти) тренутак када
кукавичлук губи сваки смисао – тренутак кад кукавица мора да потрчи.