Манастир св. Роман - Ђунис.

[ribar]

MANASTIR SVETI ROMAN - DJUNIS

Nalazi se u donjem toku reke Južne Morave, blizu njenog ušća, odmnosno njenog spajanja sa Zapadnom Moravom kod Stalaća.Manastir je u šumi, nedaleko od Djunisa, na nekih 40km od Aleksinca, možda isto toliko od Kruševca..

Do manastira se može doći odličnim asfaltnim putem. Manastir je sada ženski, sa samo nekoliko monahinja. Službe idu nedeljom i praznikom, često se čitaju molebani za ozdravljenje, jer je mnogo onih koji traže i dobijaju pomoć kada su u pitanju bolesti vezane za duševne probleme i živčani sistem.

Po geografskom položaju manastir spada u grupu mojsinjskih crkava i crkvišta, koje su u velikom broju razasute u ruševinama po obližnjoj Mojsinjskoj gori.Prema nekim predanjima ovde je nekada bilo dvadesetak bogomolja od kojih su obnovljene samo one u Stalaću, Stevancu i Jakovcu.Po nekima manastir je star čak 1000 godina, pa prema tome potiče iz perioda od pre Nemanjića.Ako je to tačno, manastir je stariji od Hilandara, Žiče i Studenice, Sopoćana, Gračanice, Dečana, Mileševe iako je izuzetno mali i nije čak toliko ni poznat. Ne zna se ko je bio ktitor, odnosno zadužbinar.Postoji jedna povelja (hrisovulja) Vizantijskog cara Vasilija II izdata 1019 ili 1020 godine Ohridskoj Ahiepiskopiji, na njenu molbu.U toj povelji je zapisan najstariji pomen o ovom manastiru, Tu se on označava kao Sventeromon. Ova hrisovulja ukazuje da je manastir dobio ime po svetom pustinožitelju, prepodobnom ocu Romanu, pravoslavnom podvižniku i čudotvorcu. O njemu nema izvornih istorijskih podataka. Posebno nema pisanih, opštepriznatih izvornika, Postoje dve nepotvrdjene verzije. Po prvoj, prepodobni Orman je bio monah u ovom kraju još tokom IX veka, I da je došao kao učenik Ohridske škole, koju su osnovali Kirilo I Metodije, pri čemu je ta škola imala 3500 svojih učenika. Pitanje je da li je ovaj prepodobni mučenik došao sa svojim bratom Nestorom ( u bliyini je manastir Sveti Nestar) I da li su njih dvojica bila I braća po krvi. Najviše vremena su provodili u bdenju, rukodelju I molitvi.Službu Svetom Romanu je sastavio vladika žički I ohridski Nikolaj Velimirović, gde se kaže da je ovaj Božji čovek bio “angelopodobni”. Ovaj svetitelj je skon;ao svoj vek negde na prelazu iz iX u X vek.Po drugoj verziji ovaj pustinozitelj je dosao u ovaj kraj gde je ziveo u XIV veku I da je pripadao tzv. Sinaitima.koji su ispred najezde Turaka dosli u Srbiju,Pored njega su tu bili Romilo Ravanicki, prep. Otac Grigoriuje Gornjacki, brat Nestor, i neki kojima su imena zaboravljena.

Uz južnu fasadu stoju kapela u kojoj se nalaze mošti svetog Romana Sinaita, to je podatak iz Narodne enciklopedije iz 1928 godine.Postoji jos jedno stanoviste o licnosti svetoig Romana, koje nije bez istorijskog znacenja i znacaja, a to je da je on princ iz naše istorijske dinastije Brankovica, sin sevastokratora Branka Mladenovica, brata Vuka Brankovica. On se zamonasio i dobio ime Roman.Pod tim imenom se pominje u bratstvu manastira Hilandara 1365.Kod nekih istoriografa postoji predanje da se on posle boravka na Hilendaru vratio u zavicaj na poziv vladara cara Lazara. Taj Sveti Roman je bio iz Kiceva pa se smatra da se radi o istoj licnosti.Prisustvo Svetog Romana se u ovom manastiru dozicljava kroz razna ozdravljenja, utešenja i okrepljenja. Jedna od monahinja upravo je posvedocila kako se ovde izlecio djavoiman covek posto su mu kaludjeri neprestano citali moleban nad grobicem Svetog Romana u Kapelici.

Sama crkva iako izuzetno skromnih dimenzija nije prvobitna, stara je oko dvesta godina,Nikada nije menjana svoje mesto iako je vise puta rusena.i iz temelja obnavljana.Na prelazu iz IX u X vek pored svecevog groba crkvicu su digli svecevbi postovaoci,Po drugoj veryiji crkvu je podigao srpski car Layar Hrebeljanovic 1377 pre kosovskog boja jer je prema predanju njegov sluga iz sume cuo muski glas koji mu rece da ode do crkve i popravi svetinju.Posle nekoliko dana on ode u Krusevac, tamo isprica sta mu se desilo, car mu dade dosta novca, sa kojim ovaj podignu i ogradi grobnicu Svecevu. U jednoj himni se kaze: Jegda Lazar knjaz pravoslavnij, pozna silu čudodješuju od moščej tvojih zoyda hram nad grobom tvojim,,idjeze vsi sobirajemsja vospjevati cudesa tvoja, Romane svjate»

Ta crkva je bila predhodnica ove sadasnje crkve.Bila je od tvrdog materijala, i bila je zivopisana, ali nije prezivela tursko vreme.Pljackana je i paljena.Manastirski zvonik ili stolp, sa svoja dva zvona je veoma upecatljiv, jedinstven u celom Pomoravlju. Naime tu su zatvarali umobolne, djavoimane i lecili ih zvonjavom zvona. Tu su bili teski umobolni bolesnici, koji su ovd eboravili po dva meseca, uz strogi post i svakodnevne molitve.

Desavala su se ovde mnoga ozdravljenja, koja se i danas pamte. Ovde su ostala zapamcenja nedavna izlecenja posednutih, paralizovanih, bolesnih od raznih zivcanih bolesti. Lik Svetog Romana je upecatljiv, on u desnoj ruci drzi stap, a u levoj svitak sa ispisani recima «Bratije, mir i ljubav mezdu sobom imejte»

Na ulazu u crkvicu je kod ulaza uradjena neka vrsta mozaika, to je uradio monah Simeon, u drugoj polovini 19 veka a koji se upokojio ovde 1889 inace je dugo boravio na Hilandaru.U tursko vreme ovde je postojala manastirska skola sa desetak djaka, koji su postajali svestenici, ili monasi kasnije.U toku prvog svetskog rata radila je i skola milosrdja pod nazivom Svete Jelene. U vreme Karadjordjevog ustanka, ovaj manastir je bio ratna bolnica. Tako su sa obliznjeg Deligradskog bojista srpski ratnici dopremani u manastir, gde su leceni,Za vreme srpsko-turskog rata ovde je dolutala jedna granata koja se zabola u manastirski konak i koja se nije raspukla i danas se cuva. 1876 kada je na Deligradskom visu poginuo Nikolaj Rajevski ( ruski pukovnik, prototip Tolstojevog junaka Vronskig iz Ane Karenjine) prvo je sahranjen ovde, da bi mu tu kasnije ostali samo srce i utroba a telo preneto u Razumovku na prodicno imanje u grobnicu.

Zasebna odaja u manastiru je Lazaroma, grobnica oca Romana, sa juzne strane crkve.Tu se svakodnevno citaju molitve Svetom Romanu za ozdravljenje nemocnih, narocito umobolnih i zivcanih bolesnika po cemu je manastir nadaleko cuven.

Mnoga cuda su se ovde desavala. Pre oko 100 godina, postojalo je selo Prnjavor uza sami manastir pa su seljani skrnavili grobnicu svojim svinjama. One su ulazile u crkveno dvoristei prljale grobnicu.Kaludjeri su opominjali seljake ali bezuspesno.Ali kada jednom bogatom seljaku sin jedinac poludi, naprasno pred Svecevom grobnicom, i to kada je krenuo u svoje svatove, narod se naprasno uplasi, svatovi pobegose, a Sveca nedelju dana nije bilo u svojoj grobnici.Umobolnog roditelji donesu u grobnicu, i duhovnik mu procita molitvu. Najednom se on umiri, pridje svecu, prekrsti se zaplaka i izadje zdrav i citav.

Desno od manastira, pored mosta nanize je izvor svete vode,koja pomaze kod raznih bolesti. Ovde treba obavezno svratiti, umiti se, popiti malo za zdravlje, a malo i poneti. Jer savremeni covek je toliko izloizen stresu a dusevne bolesti su medju najrasprostranjenijim posastima savremenog sveta. Zato je Sveti Roman i molitva njemu na ovom mestu, skoro svakome od nas neophidan.

Sveti oce Romane, moli Boga za nas!

mr. Ž. Mančić

www.manastir-lepavina.org/

[ribar]

[Zaklina]

E hvala braco i sestre sto ste me citirali  B)

Imam jos slika a bice i jos putopisa

Puno Vas sve pozdravljam.

Zaklina.

[Тавита]

Manastir Sveti Roman – Đunis 3 min

[vladimir1111]

Bas sam citao o manastiru u knjizi Ljiljane Habjanovic Djurovic "Voda iz kamena". Odlicna knjiga i preporucujem je svakome. Samo mi jos preostaje da posetim manastir. Dace Bog  0104_cheesy

[bilja]

Moja tetka je monahinja u manastiru Pokrov Presvete Bogorodice u Djunisu, pa mi bas drago kad negdje procitam Djunis... 0202_238

[olgica]

sv Roman

[Jadranka1]

Imala sam priliku da posetim oba pomenuta manastira,zaista su divna mesta,jos pocetak bozicnog posta bese,a sneg jos nije bio pao,kakva divota...

[JESSY]

AKO POGINEM SRCE MI OSTAVITE U SRBIJI: Grof Vronski počiva u srpskom manastiru Đunisu!

Čovek koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, nakon svega 16 dana boravka u Srbiji ušao je u istoriji

Najčuveniji pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski, koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, sahranjen je u Ukrajini, ali je njegovo srce pokopano u Đunisu, mestu u blizini Kruševca.

U pomoć Srbima koji su bili u ratu sa Turcima davne 1876. godine, dolazili su mnogobrojni dobrovoljci iz inostranstva, najviše iz Rusije. Među mnogim dobrovoljcima bio je tridesetogodišnji ruski pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski, potomak čuvene ruske plemićke porodice i unuk generala Rajevskog koji je vodio rusku vojsku protiv invazije Napoleona.

Čovek koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, nakon svega 16 dana boravka u Srbiji ušao je u istoriji.

 Borba protiv Turaka

Tokom priprema Srbije za rat, kao izaslanik ruskog cara Aleksandra II, Rajevski je 1867. u više navrata boravio u izviđačkoj misiji obilaska putnih pravaca prema Bosni, poprišta budućeg rata, a o svojim zapažanjima obaveštavao je vlast u Srbiji i vladu Rusije.

Prema najprevođenijem romanu, nakon što se Karenjina bacila pod voz, grof Vronski se prijavio u dobrovoljce i otišao u rat u Srbiju. Tolstoj time završava priču, a život Nikolaja Rajevskog okončao se pogibijom u bici sa Turcima 20. avgusta 1876. kod sela Gornji Androvac, nedaleko od Aleksinca.

Narodna legenda kaže da je samo nekoliko minuta pre pogibije Rajevski ručao, pio vino i polazeći na položaj rekao: “Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju”.

 Manastir Đunis

Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Svetog Romana u Đunisu, a odatle je posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz velike počasti za Rusiju, posle opela u sabornoj crkvi kome je prisustvovao kralj Milan. Za vreme opela u Sabornoj crkvi činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom sveštenika.

Njegovi posmrtni ostaci prvobitno su sahranjeni u porti manastira Sveti Roman kod mesta Đunis na putu Ražanj-Kruševac, ali su tu počivali samo nekoliko dana. Nakon dolaska u Srbiju njegove majke Ane Mihajlove, telo Rajevskog preneto je u Beograd odakle je, uz najviše vojne počasti i opelo u Sabornoj crkvi kom je prisustvovao i knez Milan Obrenović, ispraćeno u selo Razumovska u Ukrajini gde je sahranjeno u porodičnoj grobnici.