Revolt prema verskom vaspitanju i pripadnosti po automatizmu

[Guest]

Više puta sma slušao kako duhovnici govore o tome da dete treba vaspitati u duhu Pravoslavlja i kada to čujem, redovno mi padne na pamet Jesus Camp i slične idiotizme kakve sam video kod Amerikanaca (da li da nateram dete da ide u crkvu, ako odbija? i slično) i da je to indoktrinacija. Stekao sam utisak da i moji bezbožni drugari imaju isto takvo mišljenje.

Kod mene je na primer izazivao bes kada je moj tata (koji je inače jak autoritet) pokušavo nešto zabrani jer je "sektaškog porekla", kao na primer da igram Postal 2. U tom slučaju, gubio sam svako poštovanje prema njegovom autoritetu i nastavljao sa onim zabranjenim.

Druga stvar koja me je nervirala je pripadnost po automatizmu, jer ako sam se rodio u porodici u kojoj su svi pravoslavni Hrišćani, po njima, to znači da i ja moram da budem pravoslavni Hrišćanin. Kada se poslednji put povela priča o raskštenicama, neko je rekao da je to loše, jer tako žalostimo svoje roditelje, a ja ću uzeti raskrštenicu baš iz revolta prema verskom vaspitanju i pripadnosti po automatizmu, zato što to vidim kao indoktrinaciju, mada opet, ostavljam rezervu da možda nisam u pravu i da tog revolta ne bi trebalo da bude, jer postupanje po revoltu je protivno razumu, a razum bi trebalo da za ateistu bude glavno merilo ispravnosti.

Zanima me kako vernici zamišljaju pravoslavno vaspitanje i da li ono zapravo ima nekakve elemente indoktrinacije (tipa ucene, zabrane, primoravanje...).

[nishizawa]

Više puta sma slušao kako duhovnici govore o tome da dete treba vaspitati u duhu Pravoslavlja i kada to čujem, redovno mi padne na pamet Jesus Camp i slične idiotizme kakve sam video kod Amerikanaca (da li da nateram dete da ide u crkvu, ako odbija? i slično) i da je to indoktrinacija. Stekao sam utisak da i moji bezbožni drugari imaju isto takvo mišljenje.

Kod mene je na primer izazivao bes kada je moj tata (koji je inače jak autoritet) pokušavo nešto zabrani jer je "sektaškog porekla", kao na primer da igram Postal 2. U tom slučaju, gubio sam svako poštovanje prema njegovom autoritetu i nastavljao sa onim zabranjenim.

Druga stvar koja me je nervirala je pripadnost po automatizmu, jer ako sam se rodio u porodici u kojoj su svi pravoslavni Hrišćani, po njima, to znači da i ja moram da budem pravoslavni Hrišćanin. Kada se poslednji put povela priča o raskštenicama, neko je rekao da je to loše, jer tako žalostimo svoje roditelje, a ja ću uzeti raskrštenicu baš iz revolta prema verskom vaspitanju i pripadnosti po automatizmu, zato što to vidim kao indoktrinaciju, mada opet, ostavljam rezervu da možda nisam u pravu i da tog revolta ne bi trebalo da bude, jer postupanje po revoltu je protivno razumu, a razum bi trebalo da za ateistu bude glavno merilo ispravnosti.

Zanima me kako vernici zamišljaju pravoslavno vaspitanje i da li ono zapravo ima nekakve elemente indoktrinacije (tipa ucene, zabrane, primoravanje...).

Свака индоктринација, присила, уцена, приморавање или било шта слично је у потпуности супротно Хришћанству. Када би Хришћанство пропагирало и проповедало било шта од набројаног, ја први не бих био хришћанин.

Е сад, у пракси се дешавају свакакве ствари - не схватају сви на прави начин ни Хришћанство ни васпитање. Наилазио сам на људе који су из превелике и неразумне ревности покушавали да своју децу по сваку цену васпитају да буду Хришћани, иако то децу реално и није претерано занимало. А наилазио сам, богами, и на случајеве родитеља који су имали негативан став према религији, па су својој деци на све могуће начине бранили све што је у вези са вером - једну моју пријатељицу је отац буквално закључао у кућу и није јој дао да излази напоље да не би ишла у цркву.

Колико сам за протеклих девет година, колико радим као наставник верске наставе, успео да схватим, огроман део револта који осећају твоји безбожни другари потиче од предрасуда, недовољне обавештености, непознавања саме вере и верске наставе.

Наравно, то не значи да је верска настава и верско образовање код нас идеално - далеко од тога. И те како има тога што би требало исправити и поправити. Али, по мом мишљењу, стоји чињеница да је управо верско образовање најбољи лек против индоктринираности и фанатизма сваке врсте.

[Милан Меденица :)]

то што си ти проживео ми зовемо саблазан, редом су те људи саблажњавали Црквом и одбијали све више од оног што је уствари Истина, Пут и Живот а све због својих крутости и незнања, умишљања и ситних сујета.

поготово што личи на васпитавање каменицама и робовском менталитету старозаветних јевреја слова вере коју посматра као правосудни закон који гази преко човека него новозаветном народу изабраних и присталих добровољно из љубави који се повинују закону љубави како је Црква ту због човека, а не обрнуто.

ником од нас нити пада на памет да шаље децу по камповима за индоктринацију, нити их тако васпитавамо и учимо забранама и пацкама или насиљавањем ауторитета јер је ауторитет љубави превасходан. ти кампови или кућне индоктринације су болест једног застрањеног живота који или не уме другачије да се избори са неком препреком у васпитању и комуникацији, или је чиста злоба у питању.

слично сам и сам прошао у кући, иако из перспективе атеизма, па сам и крштен и здрав верник не из пркоса већ из љубави, а временом су и моји родитељи крштени и схватили лепоту вере тако да има наде и за позитивну промену у твом дому

мени је заиста жао што си такве ствари доживео и никад ниси упознао радост, лепоту и светост Православља онако како треба, поготово имајући у виду низ негативних примера од дома, преко виђенијих и чувенијих мантија дотле да имаш потпуно искривљен утисак и виђење шта јесте а шта није део вере, Бога и Цркве.

сад потпуно и разумем цео твој отпор по очинској линији - од оца, преко свештеника, Цркве и Христа све до Бога Оца

иначе, твој пркос у свему томе ме нимало не чуди:

Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље.

Колошанима посланица, глава 3, стих 21

3,21

"Оцеви, не раздражујте децу своју, да не губе воље". Ништа не чините што би децу изазивало на непослушност према вама и на губљење воље за напредовање у у добру. Циљ је еванђелског васпитања: јачати вољу код деце за све што је еванђелско, узвишено, свето. А да их тако изграђују позвани су, на првом месту, родитељи. Они да буду еванђелски углед деци у свему; а најпре: у еванђелском владању над собом, над породицом, над децом. Ништа не чинити што би децу нагонило да своју нежну и полетну душу троше у раздражењу, у љутини, и тако је огрубљују, осуровљују, освирепљују.

http://www.svetosavl...olosanima03.htm

"Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан."

свето Јеванђеље по Матеју, глава 18, стих 7

приде, припадност по аутоматизму не постоји, поготово што вера није ствар робовања него пуне и добровољне слободе из љубави.

Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

Римљанима посланица, глава 8, стих 15

[Михајло]

Ovako mi Pravoslavci kažemo: Vaspitati dete da bude vernik obično izaziva kontra-efekt, ovo znamo iz iskustva. Tako mi svoju decu ne vaspitamo da budu vernici, ovo će da budu sami od sebe ili ne. Vaspitanje u pravoslavnom duhu znači vaspitanje deteta u ljubavi, da razvije životna iskustva i da dete ima priliku da upozna svoju kulturu i da stekne poštovanje prema njoj, ne da bude indoktrinirano da veruje u nešto što u takvom slučaju ustvari i ne poznaje. Zadnje i nije vera. Ako je, dakle, sve ovo i u tebe, onda si već plod pravoslavnog vaspitanja iako nisi vernik..))

Ми други православци..нисмо то никада рекли...

Ми своју децу васпитвамо да буду Хришћани...и учи мо их Хришћанском животу кроз Литургијску заједницу...

[Михајло]

Više puta sma slušao kako duhovnici govore o tome da dete treba vaspitati u duhu Pravoslavlja i kada to čujem, redovno mi padne na pamet Jesus Camp i slične idiotizme kakve sam video kod Amerikanaca (da li da nateram dete da ide u crkvu, ako odbija? i slično) i da je to indoktrinacija. Stekao sam utisak da i moji bezbožni drugari imaju isto takvo mišljenje.

Па ако ниси упознао Хришћанство већ америчко секташење...разумем твој страх..

али у супротном ти су пун предрасуда...и вероватно си себе заваравао да си Хришћанин..док си наводно био..

јер да си прошао поред Хришћанства...знао би да то није тако...

Kod mene je na primer izazivao bes kada je moj tata (koji je inače jak autoritet) pokušavo nešto zabrani jer je "sektaškog porekla", kao na primer da igram Postal 2. U tom slučaju, gubio sam svako poštovanje prema njegovom autoritetu i nastavljao sa onim zabranjenim.

???

аахахахаха...

изгубио ауторитет јер је хтео да одрастеш у нормалном окружењу...

Druga stvar koja me je nervirala je pripadnost po automatizmu, jer ako sam se rodio u porodici u kojoj su svi pravoslavni Hrišćani, po njima, to znači da i ja moram da budem pravoslavni Hrišćanin. Kada se poslednji put povela priča o raskštenicama, neko je rekao da je to loše, jer tako žalostimo svoje roditelje, a ja ću uzeti raskrštenicu baš iz revolta prema verskom vaspitanju i pripadnosti po automatizmu, zato što to vidim kao indoktrinaciju, mada opet, ostavljam rezervu da možda nisam u pravu i da tog revolta ne bi trebalo da bude, jer postupanje po revoltu je protivno razumu, a razum bi trebalo da za ateistu bude glavno merilo ispravnosti.

ти си много љута особа...и пуна револта...

из ината си престао да будеш Хришћанин...

ово је смешно..

предлажем да покушаш да нађеш свој мир...па поново размислиш о свему..

Zanima me kako vernici zamišljaju pravoslavno vaspitanje i da li ono zapravo ima nekakve elemente indoktrinacije (tipa ucene, zabrane, primoravanje...).

Оно које ..родитељи Хришћани..преносе својој деци...примером..

и понављам кроз Литургијску заједницу...

и АГАПУ

[Михајло]

п.с

и мени су моји родитељи...који тада и нису били Хришћани..бранили да играм игрице..док нисам одрастао..и научио..да су игрице само игрице..

[dragisa]

Više puta sma slušao kako duhovnici govore o tome da dete treba vaspitati u duhu Pravoslavlja i kada to čujem, redovno mi padne na pamet Jesus Camp i slične idiotizme kakve sam video kod Amerikanaca

Zanima me kako vernici zamišljaju pravoslavno vaspitanje i da li ono zapravo ima nekakve elemente indoktrinacije (tipa ucene, zabrane, primoravanje...).

ako bi stvarno hteo da saznas odgovor na ovo pitanje (koje btw nema nikakve dodirne tacke sa "idiotizmima Amerikanaca") onda bi trebalo da upoznas neku takvu porodicu i sam vidis. hvala bogu ima mnogo mladih ljudi u crkvi danas koji imaju decu i koji imaju "opusten odnos" prema tom pitanju. evo ja znam jednu porodicu iz moje crkve koja je odluku o stvarima vere prepustila deci, dakle ako im se ide, idu, ako im se ne ide, ne idu.

naravno ima i suprotnih primera, sto ti rece nekog nametanja vere ali veruj mi ima puno i ovih drugih sasvim normalnih roditelja koji vrlo razumno i bez straha pristupaju ovom pitanju. sve je nas neki Boziji promisao doveo dovde gde smo sad pa ce tako i tu decu i verujem da je to pouzdanje u Boga razlog takvog ponasanja tih roditelja, koje potpuno podrzavam.

[nishizawa]

Tada još nisam prestao da budem Hrišćanin, ali sam već postajao svestan da ne postoji ništa natprirodno.

Posle sam pročitao "Da li postoje stvari koje ne postoje" i susreo se sa Peđinom retorikom za nerviranje verskih fanatika i tada sam zapravo i postao pravi antiteista.

Malo sam preterao kada sam rekao da je izgubio autoritet, ali nikako nisam poštovao njegovu zabranu. Takve zabrane nikada nisam poštovao, ali to nije ovde poenta.

Poenta je da je satanistički lobi platio razvoj te igrice i ona ima neko mistično svojstovo koje će od mene napraviti satanistu ako je budem igrao.

Posle sam jednostavno prelomio i rekao da ne verujem u bajke iz bronzanog doba i sve ostale natprirodne izmišljotine, i moji roditelji su morali da prihvate da nisam i da neću biti Hrišćanin.

Хммм...

Прочитао сам Антонићеву књигу, и морам да признам (уз извесне ограде које се тичу неких споредних, техничких ствари) да ми се јако свидела. Међутим, заиста се не сећам да се у тој књизи помиње било шта што има везе са православним хришћанством...

Мислим да је твоје питање од којег смо и почели дискусију управо потврда колико нам је свима неопходно верско образовање, будући да је ниво незнања и предрасуда у вези са основама и суштином хришћанства код нас заиста катастрофалан - како код атеиста, тако и код верника.

То, наравно, не значи ни да би ти постао хришћанин када би ти неко лепо и јасно објаснио шта је хришћанство - религиозност је ствар личне одлуке и призива.

[dragisa]

Tada još nisam prestao da budem Hrišćanin, ali sam već postajao svestan da ne postoji ništa natprirodno.

ovo kako got to tebi mozda zvucalo cudno je i stav mnogih hriscana pa i moj licni.

sta uopste znaci ta rec "nadprirodno"? mislim znam sta znaci ta rec ali isto tako znam i smisao u kome se ona koristi. ne kazem, ima ona svoje mesto i u teologiji ali nema ono znacenje koje u uobicajenom smislu sobom (u 99% slucajeva) nosi.

[Михајло]

Da, vi u Bosni vaspitavate decu da budu folklor-Hrišćani, na ovo mislim da je i Protagoras mislio. Vama je to potrebno za nacionalnu identifikaciju, u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Crnoj Gori pak su drugačiji uslovi, manja je opasnost od strane Islama i Rimokatolicizma, prema tome je i jači kritički stav prema jednom folklor-Hrišćanstvu. Ovde ne močemo da argumentujemo da nisi Srbin ako nisi Pravoslavac, a duPljani imaju svoju CPC i time svoju alternativu za jedno nacionalno folklor-Hrišćanstvo.

Измишљаш по обичају...

Нас нема у Босни..

МИ живимо у републици Српској.....АУСТРИЈАНАЦ

А о нашем Хришћанству..ти немој..

мислим да је то ствар Господа...

причали смо о васпитању деце...

[dragisa]

uobicajena zabluda ateista je da validaciju postojanja necega treba i moze dati jedino naucni opit, to jednostavno nije tacno.

iskustvo nacina postojanja je potpuno legitiman argument i glavna potvrda vere koju teologija pokusava da izrazi, ali to jednostavno nije moguce ispitati laboratorijskim metodama, jednostavno rec je o iskustvima koja se ticu domena licnosti (nacina postojanja) ali pri tome daleko od toga da su zbog toga takva iskustva manje validna ili pak subjektivna. vrlo su validna i vrlo objektivna ali za experimentalne zahteve jednostavno nepodobna.

[Михајло]

Tada još nisam prestao da budem Hrišćanin, ali sam već postajao svestan da ne postoji ništa natprirodno.

Posle sam pročitao "Da li postoje stvari koje ne postoje" i susreo se sa Peđinom retorikom za nerviranje verskih fanatika i tada sam zapravo i postao pravi antiteista.

Malo sam preterao kada sam rekao da je izgubio autoritet, ali nikako nisam poštovao njegovu zabranu. Takve zabrane nikada nisam poštovao, ali to nije ovde poenta.

Poenta je da je satanistički lobi platio razvoj te igrice i ona ima neko mistično svojstovo koje će od mene napraviti satanistu ako je budem igrao.

Posle sam jednostavno prelomio i rekao da ne verujem u bajke iz bronzanog doba i sve ostale natprirodne izmišljotine, i moji roditelji su morali da prihvate da nisam i da neću biti Hrišćanin.

То је друга ствар...

забране неко поштује..а неко не..

ја сам поштовао забране..упркос чињеници да нисамо тад ни ја..а ни моји родитељи били Хришпћани...

то је ствар до односа у породици и личне перцепције стварности........

једноставно..то ти нису разлози..за почетак..или престанак твог Хришћанског живота...

убеђен сам да постоје дубљи разлози...

[Михајло]

Na takvu "opasnost" nisam mislio. Nego da te napadnu, da te ubiju, da te proteraju, da te diskriminuju.. Tu je svejedno da li ti njima verovao ili ne.

какве то везе има са Хришћанством?

[Михајло]

A, to. Uvek bih bio spreman za fizički obračun sa zatucanim idiotima.

реко ја да си ти бесан и пун револта...

[nishizawa]

Ne pominje se, ali ako se njegovi skeptički pogledi na moderne čudotvorce primene na one o kojima govori Biblija, vidim da ni za jedno čudo ne postoje naučni dokazi i da nema razloga da verujem u bilo šta natprirodno.

Ako sam odbacio verovanje u vidovnjake, feng-shui, horoskope i slične obmane zato što su je iracionalno verovati u njih bez naučnih dokaza, tako sam odbacio i verovanje u bilo koja natrpriodna bića, pa čak I bogove (uključujući i ovog vašeg Boga).

Ма кул, то је твоје легитимно право - све и када би имао не научни, већ математички (у смислу - логички необорив) доказ да Бог постоји, ти тог Бога не би морао да прихватиш, нити би морао да имаш било шта с њим, и могао би и даље да живиш свој живот као да он ни не постоји.