Steve Jobs - One Last Thing

[Grizzly Adams]

"The most compelling reason for most people to buy a computer for the home will be to link it into a nationwide communications network. We’re just in the beginning stages of what will be a truly remarkable breakthrough for most people—as remarkable as the telephone."

Februar 1985

[Иван ♪♫]

"I never did it for the money. Being the richest man in the cemetery doesn't matter to me. Going to bed at night saying we've done something wonderful - that's what matters to me."

лако рећи кад си богат ми остали радимо за лову

[Juan Valdez]

"The most compelling reason for most people to buy a computer for the home will be to link it into a nationwide communications network. We’re just in the beginning stages of what will be a truly remarkable breakthrough for most people—as remarkable as the telephone."

Februar 1985

"nationwide" Чак и генијални Амери опуштено упадају у ту замку. Е па мрежа се зове www, а не nww и није чак ни направљена први пут у САД, мада јесте на компу ког је стева направио.

[Crveni Baron]

Al' si sitnicav ...

[Juan Valdez]

лако рећи кад си богат ми остали радимо за лову

Ево, ја нисам богат па опет радим све из задовољства, а паре су последица. Никада не бих радио нешто што не волим само зато што доноси лову, осим у случају пуког преживљавања, кад немам избор. Он и не каже да не треба да радиш за паре, него да треба да следиш срце и инстикте. Штавише, далеко је вероватније да ћеш тако боље зарадити, мего ако слушаш искључиво савете неких стерилних финансијских менаџера. Ово важи код нових, лудих, идеја.

[Crveni Baron]

Problem je sto kod nas ljudi imaju problem da zarade pare za prezivljavanje, nemaju sigurnost pa tako rezonuju... Kada budemo resili taj problem lako ce se naci ljudi koji ce posao birati na osnovi licnih afiniteta i interesovanja ... a do tada ce biti ovako kako je.

[ego]

Један добар видео, занимљиво је од 28:04, где је сликовито представљен утицај повратка оснивача Стива Џобса у Apple на пословање компаније:

Michael Moritz Speech - Venture Capitalist at Sequoia Capital - Keynote Address - IVA 2008

[Juan Valdez]

Problem je sto kod nas ljudi imaju problem da zarade pare za prezivljavanje, nemaju sigurnost pa tako rezonuju... Kada budemo resili taj problem lako ce se naci ljudi koji ce posao birati na osnovi licnih afiniteta i interesovanja ... a do tada ce biti ovako kako je.

Нажалост, нисам сигуран да је (само) то узрок. То не обкашњава зашто већина студира само да би добили диплому и сличне ствари.

[ego]

Занимљиво искуство, открива како је Стив инспирисао сараднике, мада је новинар маштовит, Дејан Илић није био власник Варте, већ директор једне њене фирме.

Мој пријатељ Стив Џобс

Професор Дејан Илић, власник „Варте“, о дружењу са оснивачем компаније „Епл“: Активно сарађивали десет година. Био геније, али се понашао као обичан човек

Дејан Илић

- ТУЖАН сам због смрти мог колеге и пријатеља Стива Џобса, са којим сам активно сарађивао пуних десет година. Јако сам, међутим, изненађен и почаствован понудом компаније „Епл“ да напишем поглавље о њеном оснивачу у специјалној монографији која треба да овековечи име и дело Стива Џобса.

Овим речима је Дејан Илић, власник немачке компаније „Варта“, за производњу неуништивих батерија, професор у Њујорку, одговорио на понуду коју је одмах после смрти Стива Џобса добио из фирме „Епл“.

- Понуду су ми дали потпредседник компаније Џеф Вилијамс, мој „саборац“ из деведесетих година, када смо правили батерије за „Епл“, и Енди Хоџ, директор у „Еплу“. Поручили су ми да ја, као српски пријатељ Стива, напишем ауторски текст о њему - открива нам др Илић, научник светског гласа у области електрохемије и човек који је у оквиру фабрике „Варта“ крајем прошлог века измумео и лансирао непотрошиве микробатерије, које се користе у дигиталној технологији.

Радећи управо на том пројекту, др Илић је, каже, још 1986. године упознао Стива Џобса:

- Компанија „Епл“ је у то време пословно спасавала један део „Варте“, јер је наше премошћавајуће батерије уграђивала у свој „НотБ“ чип. Мој задатак је био да решим њихов проблем око напајања рачунара до три волте - сећа се Илић.

Објашњава нам да је спојио три дугмета са те батерије у серији, изоловао их и послао у централу „Епла“. Одмах му је предложио да са тим решењем иде директно до власника компаније Џобса.

КЉУЧНИ САВЕТ - ИЗА Џобса су у највреднијој компанији на свету остали не само епохални пројекти - каже др Илић - већ и филозофија модерног света, коју ја могу да сложим у савет који ми је дао: „Креирај тржишну потребу. Иди код инжењера да ти то направе брзо и квалитетно, и продај. Узми новац, иди да играш голф, али само недељу дана - јер после тога треба пласирати нове пројекте на тржиште!“

- Рано ујутро Стив Џобс улази у зграду у дубоким патикама, сав мокар од трчања и још са врата прича гледајући у мене: „Момци, ви мора да имате нешто ново, чим ме у ходнику чекате?“ После неколико минута, уз чај, Џобс ми се жалио да му продаја рачунара иде веома слабо и да се „Тошиба“ брзо пење на тржишту. Дао сам му пет сантиметара дугу, један широку и пола сантиметра дебелу пластику и рекао: „Ово не може да реши ваше проблеме, али помаже купцима да имају нешто ново и сигурно. Кад главна батерија откаже, ова одржава читав компјутер!“ Скочио је и рекао да идемо да тестирано мој изум - каже професор Илић.

Наш саговорник признаје да тада, крајем осамдесетих, није схватао како се креира тржиште рачунара и како одлуке морају брзо да се доносе. Џобс га је томе научио.

- Дејане, колико можеш ових батерија да ми месечно испоручујеш, упитао је. - Одговорио сам му: „Мало за твоје потребе!“ „Не брини, ја немам кеш, али имају банке!“ Тиме је мој посао века склопљен. Био сам пресрећан, а нисам могао да вичем од радости што је компанија „Епл“, највећа на свету, одлучила да користи и уграђује моје батерије - каже Илић.

Пословно и приватно дружили су се од 1986. до 1996. године. Непрестано се бојао да не изневери његова очекивања. Џобс је, каже др Илић, осетио ту његову бојазност.

- Џобс ме гледа и чита као буквар: „Твоји проблеми су далеко мањи него моји. Иди, испавај се, сутра ћеш их решити сам!“ О цени за батерију и инвестицијама није рекао ни реч. Схватио сам по томе шта значи бити велики човек, визионар и бизнисмен, али и пријатељ својим сарадницима - каже др Дејан Илић.

ЗНАО ИМЕНА СВИХ РАДНИКА - БИО је јако строг према сарадницима, али праведан. Знао је имена свих својих радника. Био је планетарни геније, али се увек трудио да буде обичан човек - описао је свог пријатеља др Илић.

Џобс је, каже, био човек који је идеје хватао у лету, и који је стално учио. Тако се почетком деведесетих учио бизнису. Уз то, био је неумољиво упоран.

- Његова узречица је била: „Када хоћеш, све можеш“. Тога су се држали његови радници, а и мене је натерао да поверујем у то - говори др Илић, и открива како га је Џобс убедио да направи микробатерију, која му је донела највеће светско признање.

- Треба ми батерија која је антимагнетна, има огромну енергију и дебљину до три милиметра - рекао ми је. - Одговорио сам му да је то по законима физике немогуће. „Физику не знам, али сам сигуран да ти то можеш!“ - убедио ме Џобс.

После седам месеци Дејан Илић је у „Варти“ створио прву полимерну литијумску батерију, која је уграђена у рачунаре „Епла“. За овај изум Илић је добио Светску награду за иновације. Ова батерија се налази у новом минијатурном МП3 плејеру, који функционише као компјутер.

- Последњи пут смо Стив и ја сарађивали 2006, када нас је зближила фантастична идеја да уграђена камера буде напонски независна од главне батерије, а да истовремено механички зум буде замењен новим системом. Прототипи су направљени, али нису били интегрисани у производни процес. Међутим, савети Стива Џобса о могућем програмирању чипа за дигиталну филмску камеру били су драгоцени за мој рад на првој дигиталној филмској камери Д21, са преко 2.000 снимака у секунди - признао нам је др Илић, који је захваљујући овим иновацијама добио холивудски Оскар за унапређење технологије снимања филмова.

http://www.novosti.r...telj-Stiv-Dzobs

[Grizzly Adams]

Што више читам о њему све му се више дивим. Та његова "строгоћа" била је у ствари само тотална посвећеност пројекту који тренутно ради. И та његова посвећеност и вера у идеје је нешто невероватно... Показује да заиста "када хоћеш, све можеш". Само је питање

.

[Grizzly Adams]

"I did not want to live that nutso lavish lifestyle that so many people do when they get rich. I saw a lot of other people at Apple, especially after we went public, how it changed them. And a lot of people thought that they had to start being rich. I mean, a few people went out and bought Rolls Royces, and they bought homes, and their wives got plastic surgery. I saw these people who were really nice simple people turn into these bizarro people. And I made a promise to myself, I said I'm not gonna let this money ruin my life."

[ego]

Само што није довољно да нечему тако силно тежимо и трудимо се, задња је Божија.

[Grizzly Adams]

"Creativity is just connecting things. When you ask creative people how they did something, they feel a little guilty because they didn't really do it, they just saw something. It seemed obvious to them after a while."

[uros]

Феноменалан човек заиста. Поставио сам некоћ већ овај клип али мислим да је релевантан и за ову тему. То је интервју који је дао када је Пиксар био једина нада за њега (будући да је Некст тада већ "отписао"), дакле након више предузетничких крахова, док је био у "даун" фази. Интересантно и прилично контра-интуитивно је да (по ономе што сам имао прилике да видим од њега), не постоји интервју Стив Џобса са више ентзуијазма и оптимизма него баш из једног таквог периода:

http://www.youtube.com/watch?v=121ofj_l6vM

[Juan Valdez]

Prvi put u Srbiji film o Stivu Džobsu

U novom broju NIN-a čitaoci na poklon dobijaju film “Još nešto za kraj” (One last thing), film o čoveku koji je stvorio “Epl”, “Mekintoš”, “ajfon”, “ajped”…

Film je dobio ime po Džobsovoj navici da na konferencijama i prezentacijama najnovije “Eplovo” čudo objavljuje tek na kraju, kada bi svi pomislili da je rekao sve što je nameravao. Ove objave, koje su najčešće značile novu tehnološku revoluciju, Džobs je uvek počinjao frazom “Još nešto…” (One more thing…).

Godinu dana nakon što je otkrio da ima rak, i da “još nešto za kraj” nije daleko, Džobs je u intervjuu, nikada objavljenom pre nego što je postao deo ovog filma, sumirao svoju filozofiju, pa i karijeru, u samo nekoliko rečenica:

“Kada odrastate, uglavnom vam govore da je svet takav kakav jeste i da treba da živite unutar njega. Ne idite previše glavom kroz zid, pokušajte da vodite lep porodični život, zabavljajte se, uštedite malo novca… Taj je život veoma ograničen. Život može da bude mnogo širi kada otkrijete jednu jednostavnu činjenicu – sve oko vas, sve što se životom zove, smislili su ljudi koji od vas nisu nimalo pametniji.”

O žestokom padu, i još žešćem usponu koji je doživeo sredinom karijere, o dugogodišnjoj borbi protiv raka koji je prošle godine presudio tek 56 godina starom revolucionaru, o tome zašto je Džobs jedan od retkih ljudi za koje se može reći da civilizacija bez njih ne bi bila ista i još o mnogo čemu, u filmu govore ljudi koji su mu bili bliski.

Ovo je film o čoveku o kome se nikako ne može ispričati sve, jer je, kako u filmu kaže Bil Gejts: "ono što je dao kompjuterskoj industriji bila čista magija".

http://www.blic.rs/S...-o-Stivu-Dzobsu