Мој проблем са атеизмом.

[Млађони]

Ja znam da ovde ima dosta takvih likova, ali da li bi poglavar bilo koje druge religije rekao nešto ovako. Ja mislim da ne.

Naravno da ne, ali sto to cini tu religiju jedinom prihvatljivom?

[Млађони]

Jedini nacin da razumeš, razumeš neku jednačinu je da kreneš put njenog nasatnka od običnih aksioma pa sve to te teorije, sa svim izvodjenjem. Tako da jednačine ustvari jedino razumeju njeni tvorci. Naravno sve relativno novije. na primer ima par jednačina koje svako može da shvati ako hoće, naravno potrebno je znati matematiku mnogo više od nivoa srednje skole.

Sto se tice MC² iznenadili biste se kada bi znali i listova papira koliko rada stoji iza te na prvi pogled jednostavne jednačine.

Znam ja kako se one razumeju, bio sam ja prirodno matematicki smer znao sam vecinu izvodjenja.. medjutim digao sam ja ruke od matematike odavno.

[Odahviing]

Сад друго је питање шта се налази ван граница овог нашег космоса јер он дефинитивно има границе, али на то физика нема одговор (или бар за сада).

Imaš nove hipoteze, recimo ona o multiverse-u, ali jedino što se može reći je: "Vidi moja hipoteza ima najlogičnije rešenje", ali se sve na tome završava nećemo u skorije vreme moći dati odgovor na to pitnje, možda čak i nikada.

[Odahviing]

Naravno da ne, ali sto to cini tu religiju jedinom prihvatljivom?

Pa kako mogu da budem član neke religije čiji poglavar svoje ideje smatra apsolutno tačnim, koje nikako ne mogu da se dovedu u pitanje. I još uz VEĆINU istomišljenika koji isto to smatraju, mnogi neće čak ni da probaju da preispitaju svoja verovanja i ubeđenja. A i veoma poštujem odsustvo kulta ličnosti u budizmu, što nije slučaj ni kod jedne druge religije. Ne verujem da bi bilo ko pravio skandal i nerede ukoliko bi se u novinama odštampale karikature Bude niti ako bi neko vređao bilo kog budističkog sveštenika. A takođe i Budističko učenje mi se veoma sviđa, iako je slučno pravoslavnoj veri nije to, to.

PS. Ne znaš koliko bi rado otišao na Tibet, na jedno godinu-dve. Za više od toga ne znam da li bi izdržao, ali bih svakako voleo da odem tamo.

[Александар Милојков]

u skorije vreme moći dati odgovor na to pitnje, možda čak i nikada.

"У једноме роду свога сазнања људски ум има чудну судбину: што га узнемирују питања о која не може да се оглуши, јер му их поставља сама природа ума, али која он ипак не може да реши, јер она премашују сваку моћ људскога ума."

Имануел Кант, Критика чистога ума

"Некада су питања много већа, много важнија и много више говоре од одговора."

Александар Милојков, Чаврљање на ЖРУ

[Odahviing]

Znam ja kako se one razumeju, bio sam ja prirodno matematicki smer znao sam vecinu izvodjenja.. medjutim digao sam ja ruke od matematike odavno.

Evo jeoš jedan primer M teorija i 11 dimenzija, na papiru i matematički savršeno ispravna i na neki način logička što se sila tiče. Ali kada dođe do toga da sve to treba zamisliti razum nam ne da, Ne mošemo razumeti više dimenzija nego u koliko živimo, mada mnogi imaju problem i sa 4 vremenom.

Pokušavao sam jedno vreme sve to lepo da zamislim, ali nece koliko god se trudio, nikako nisam uspeo da zamislim predmete koji postoje u viče od 3 prostorne dimenzije.

[Млађони]

Pa kako mogu da budem član neke religije čiji poglavar svoje ideje smatra apsolutno tačnim, koje nikako ne mogu da se dovedu u pitanje. I još uz VEĆINU istomišljenika koji isto to smatraju, mnogi neće čak ni da probaju da preispitaju svoja verovanja i ubeđenja.

A o kojoj religiji govoris? posto u pravoslavlju poglavar ne smatra svoje ideje tachnim vec vaseljenski sabor i teologija prvih svetih otaca tumaci sta je pravoslavlje.

A i veoma poštujem odsustvo kulta ličnosti u budizmu, što nije slučaj ni kod jedne druge religije. Ne verujem da bi bilo ko pravio skandal i nerede ukoliko bi se u novinama odštampale karikature Bude niti ako bi neko vređao bilo kog budističkog sveštenika. A takođe i Budističko učenje mi se veoma sviđa, iako je slučno pravoslavnoj veri nije to, to.

Svakom svoje. ako ti se svidja budizam / go for it ako mene pitas. I ja sam dosta razmisljao o budizmu posle pravoslavlja prelepa religija.

PS. Ne znaš koliko bi rado otišao na Tibet, na jedno godinu-dve. Za više od toga ne znam da li bi izdržao, ali bih svakako voleo da odem tamo.

Jedan moj zemljak>

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:393485-Zivot-sa-monasima-Saolina

[Odahviing]

Ne verujem u nikakve nadprirodne poave, niti da neko ili nesto upravlja nasim zivotima, da nas neko kaynjava za losa dela, postojanje, raja i pakla smatram za glupost.

Za postojanje tvorca univerzuma ostavljam neku mogućnost ali ne i za zemlju i život na njoj.

Prtizom mi se najviše sviđa Zen, ona smirenost itd.

[drvce]

Нисам мислио на то. Мислио сам на то како знамо да су у питању честице и таласи а не нешто што због имагинарних могућности описујемо као партикле и таласи а уствари уопште нису ни честице ни таласи већ нешто што најближе можемо да опишемо као честицу т.ј талас. Пошто је талас гомила молекула у одређеном кретању некако ми тај опис талас не иде.

Tako sto odredjeni eksperimenti pokazuju da se to ponasa kao ono sto zovemo cesticom, a neki drugi eksperimetni pokazuju da se isto to ponasa kao ono sto nazivamo talasom.

Мисаони експеримент: Да се човек смањи на толику величину да протон може да држи у руци, да ли би тај протон заправо изгледао као лоптица за тенис- како га замишљамо Да ли би могли да га дотакнемо, да ли би осетили материју као што осетимо лоптицу када дотакнемо. Или рецимо још нешто теже за замислити по мени - кварк. Ја искрено не знам да ли су уопште лоптасти, можда су честице правоугане. Која им је геометрија? Да ли уопште у стварности честица има геометрију можда нам иде уз математику да она има неки облик, можда нема никакав одређен облик. О некој тежој визуализацји тек да не помињем.

Da zanemarimo da su gradivni elementi te ruke upravo to sto ona treba drzi. Cime ces da dotaknes proton kad smo zanemarili ruku koja ga drzi? Osecaj dodira je makroskopski fenomen, moras da imas strukture nekoliko redova velicina vece da bi mogao da govoris o iskustvu dodira. Kako se nas eksperimentalni covek smanjuje svet postaje sve cudniji, tj. sve je dalji od dotadasnjeg makroskopskog iskustva. Nemas u iskustvu nijednu lopticu koja nije od tih atoma nacinjena. Ogranicen si vidom, kad je nesto taman toliko sitno da ga vise ne vidis, to je i dalje oho-ho vece od atoma. A i to sto vidis je konstantan priliv fotona razlicitih energija. Foton ti je kao nosilac nevidljiv, morao bi neki drugi foton da ti ga prikaze, a to ne biva. Pritom imas i relativisticke brzine kretanja, a nisi u stanju da obradjujes informacije relativistickim bzinama... Sta bi znacilo da je proton pravougaon, da ima coskove? Coskastost bi bila nekakva osobina koja bi se na neki nacin ispoljavala, recimo kao sto mozes kockice da redjas jednu na drugu tako da se oslanjaju stranama, ali je jako tesko da ih slazes jednu na drugu coskovima. Ako bi protoni pokazivali nesto tako u svojim interakcijama, ona bismo rekli da su coskasti... Dakle, kad barataju sa tim stvarima naucenjaci kazu, evo ga nesto/neka pojava koja pod raznoraznim uslovima moze da se opise sa samo dve osobine. Zarad komunikacije te osobine cemo da proizvoljno nazovem, recimo, spin i naelektrisanje. I onda pokazu svetu da su to sto su posmatrali pod tim i tim uslovima nazvali spinom, a ovo ovakvo ponasanje toga naelektrisanjem. Ostali kazu, konvencije radi, slazemo se i mi cemo to tako nadalje da zovemo. A onda nagadjaju, a sta ako... kao iz onog videa, pa se utvrdi da se pod nekim novim uslovima desava nesto sto ne moze da se objasni samo pomocu spina i naelektrisanja. A to cemu su pridruzili te termine (spin i naelektrisanje) su posmatrali samo na papiru/ekranu kao nekakve brojeve koji su rezultati nekakvih premeravanja.

Примени тај један проблем који сам ти навео на остале делове класичног модела. Дакле ми имамо јако близак опис, али заправо појма немамо шта је то. Уједно имамо и апстрактни опси. Надам се да си ме разумео сада шта сам те питао. Сат времена сам размишљао како да ти образложим на шта мислим. srecan И ајде кад си ме већ измучио да ти образложим најбоље што могу и када сам ја тебе измучио да ми одговараш да те питам које су шансе да нам је добар део комплетног стандардног модела погрешан да смо једноставно уваљали модел која пије воду али која није тачна и поседује неке финдаменталне грешке. Питам те јер читах о неком израелском математичару/физичару који мисли да је њутн погрешио у својим законима гравитације например, па ако ту постоји нека доза сумње од стране стручне јавности (минимална али постоји ) колика доза сумње овде постоји? osmeh1 Пример, ми описујемо материју т.ј физичко тело као нешто што има одређене особине, масу, густину бла бла бла бла.. шта ако смо погрешили у самом физичком опису природе и створили модел који јесте добар, али није чврста реалности и сад на основу тог модела тих особина које смо дефинисали како смо дефинисали ми идемо даље и зато грешимо јер смо у старту одређене особине природе погрешно интепретирали. Не кажем да је то тачно већ само.... колике су могућности да то буде тачно? рецимо од 0-100% тачности по твојој процени колико остављено за сумњу минимално је 99%

Mozda smo se zeznuli. Kako cemo da znamo da smo se zeznuli? Pokazacemo da se pod tim i tim uslovima desava nesto sto nikako ne bi smelo to da se desava sa ovakvim modelima kojima baratamo.

Je l ista sad jasnije?

[Млађони]

niti da neko ili nesto upravlja nasim zivotima, da nas neko kaynjava za losa dela, postojanje, raja i pakla smatram za glupost.

Takodje ne verujem ni jaa i svaki drugi upuceni pravoslavac ne veruje niusta od toga.

Nit verujemo da Bog upravlja nasim zivotima, nit verujemo da nas iko kaznava za nasa losa dela nit verujemo da postoje raj i pakao u smislu "lokacija" t.j "mesta"

Prtizom mi se najviše sviđa Zen, ona smirenost itd.

Slichne metode su u pravoslavlju.

[stevan021]

LOL.

Jesi li čuo za Lavoazjeov zakon?

Iz ničega ne može nastati nešto, isto tako se i materija ne može uništiti, već samo menjati formu.

Mislim da smo svi culi za taj zakon. Ali ga vecina kao sto se vidi ne zna najbolje... Taj zakon ne vazi u otvorenim sistemima. (http://en.wikipedia.org/wiki/Conservation_of_mass#Exceptions) . Imas li dokaze da je univerzum zatvoren sistem?

[GeniusAtWork]

Pa kako se uzme.

Sećam se da smo radili zadatke sa tim, i da je pominjana ta masa, nešto slično masi elektrona čak možda, naravno da u stanju mirovanja nema masu, odnosno i ne postoji, tako da mislim da smo to zvali relativistička masa.

Fotoni nikada ne mogu da budu u stanju mirovanja, specijalna teorija relativnosti je upravo bazirana na tome da je brzina svetlosti ista bez obzira na to ko je posmatra (znaš ono, ako ti ideš 60 km/h, a neko ko vozi 100 km/h te pretekne, tebi se čini da on ide 40 km/h; i obrnuto, ako bi on išao tebi u susret, tebi se čini da on ide 160 km/h. Toga nema kod svetlosti, ti uvek vidiš istu brzinu svetlosti, 300.000 km/s, bez obzira u kom pravcu i kom brzinom se krećeš). Pošto je brzina svetlosti konstanta, a svetlost čine fotoni, fotoni nikada ne mogu da budu u stanju mirovanja.

U stvari, fotoni uvek moraju da se kreću tačno brzinom svetlosti, jer u svakom drugom slučaju (pošto nemaju masu) ne bi imali energiju (a elektromagnetno zračenje uvek ima energiju: x-zraci, gama zraci, ultraljubičasti, itd.).

[Odahviing]

Nije tako. Ako se krecu kroz razlicite materiajale tako se i brzina menja 300 000 km/s je u vakumu. A citao sam negde da su uspeli SKORO da zaustave foton nesto citimi se da mu je trebalo minut - dva da pređe jedno 20 cm. To su uradili pomocu apsolutne nule i jos nekim materijalima, zaboravio sam sad tacno ali ako nađem postaviću.

[Душко Дугоушко]

Fotoni nikada ne mogu da budu u stanju mirovanja, specijalna teorija relativnosti je upravo bazirana na tome da je brzina svetlosti ista bez obzira na to ko je posmatra (znaš ono, ako ti ideš 60 km/h, a neko ko vozi 100 km/h te pretekne, tebi se čini da on ide 40 km/h; i obrnuto, ako bi on išao tebi u susret, tebi se čini da on ide 160 km/h. Toga nema kod svetlosti, ti uvek vidiš istu brzinu svetlosti, 300.000 km/s, bez obzira u kom pravcu i kom brzinom se krećeš). Pošto je brzina svetlosti konstanta, a svetlost čine fotoni, fotoni nikada ne mogu da budu u stanju mirovanja.

U stvari, fotoni uvek moraju da se kreću tačno brzinom svetlosti, jer u svakom drugom slučaju (pošto nemaju masu) ne bi imali energiju (a elektromagnetno zračenje uvek ima energiju: x-zraci, gama zraci, ultraljubičasti, itd.).

Брзина простирања светлости и уопште електромагнетских таласa у вакууму износи тачно 299792458 m/s. Међутим, када се електромагнетски талас простире кроз неку другу средину брзина, а такорећи и понашање му зависе од особина средине... Е сад то је вероватно узроковано структуром средине, па фотони кроз различите средине пролазе на различите начине (ако замислимо да је аутомобил фотон, као што аутомобил не може да се креће кроз Београд и Ниш на исти начин, зато што ти градови имају различиту структуру, без обзира што оба аутомобила иду истом брзином).

[GeniusAtWork]

Nije tako. Ako se krecu kroz razlicite materiajale tako se i brzina menja 300 000 km/s je u vakumu. A citao sam negde da su uspeli SKORO da zaustave foton nesto citimi se da mu je trebalo minut - dva da pređe jedno 20 cm. To su uradili pomocu apsolutne nule i jos nekim materijalima, zaboravio sam sad tacno ali ako nađem postaviću.

Ne, brzina se ne menja. Poenta je u tome da ako foton X prolazi kroz neki materijal, može da se desi da naleti na neki atom Y (pošto je gustina atoma u bilo kom materijalu mnogo veća nego u vakuumu, pa je i veća šansa da fotoni naleću na atome) i da neki od elektrona iz omotača 'upije' taj foton. Ako elektron upije foton (odnosno njegovu energiju), on će posle izvesnog vremena da ispusti ekvivalent upijenoj energiji ( i da se vrati u niže energetsko stanje), a taj ekvivalent je novi foton, recimo Z. Ta pauza između apsorpcije fotona i emitovanja novog je ono zbog čega izgleda da je brzina svetlosti manja. A sama brzina kretanja fotona X, dok ne naleti na atom Y, kao i brzina novog fotona Z, koga je emitovao elektron atoma Y je uvek ista, 300.000 km/s (naravno, može da se desi da Z naleti na neki novi atom i onda se proces ponavlja od početka).