Мој проблем са атеизмом.

[drvce]

  On 15. 8. 2012. at 2:04, grigorije22 рече

ОДГОВОР УЧЕНИКУ Њ. Џ. НА ПИТАЊЕ О ПОСТАНКУ СВЕТА

август 15. тх, 2012.

Драго дете,

Па ти си баш сасвим озбиљно на великој муци и раскрсници! Питаш коме да верујеш: професоркaма који тврде да је свет постао сам од себе — мешањем органских и неорганских материја, како си ти то у свом писму навео — или родитељима, који кажу да је свет створен свемоћном вољом Божјом. Нисам сигуран да ли ме питаш, разборито дете моје, о абиогенези или о стандардном космолошком моделу, али то нема везе, отвори грисине и послушај шта ћу ти све испричати, потрајаће!

Добро је и потребно је и корисно, a no заповести Богова чак и обавезно, да човек поштује и слуша своје родитеље. Исто тако је добро и потребно и корисно, па чак и обавезно, да ђак слуша своје учитеље и професоре кад ra уче ономе што је добро и истинито. Ако ли га уче чему лошем и неистинитом, нека ђак оде иза школе на пиво са друштвом. Ти си тога свестан, и баш зато се мучиш коме у овом конкретном случају треба више да верујеш. Одговор је врло лак: Веруј сувим чињеницама!

Ти си разборит дечак, то видим из твога писма. Зато у овом случају не треба да мислиш туђом главом, него својом. И ово што ћу ти даље написати, не пишем ти да бих ти наметнуо своје мишљење, па да мислиш мојом главом уместо главом својих професора или родитеља. He! Мисли баш својом главом на основу чињeница које ћу ти изнети и чију ћеш стварност и сам моћи да утврдиш. Надам се да си ово питање упутио и хришћанину и муслиману и паганину и будисти и атеисти, сви они имају шта да ти кажу на питања која си ми послао.

Прва чињеница. Ни ти, ни ја, ни твоји родитељи, ни твоји професори, нити ико од обичних живих или мртвих људи није својим очима посматрао стварање света.

Закључак: Према томе нико ни од живих ни од покојних обичних људи не може ти говорити о стварању света као какав очевидац. Нико од обичних људи не може о себи рећи: ,,ја сам видео кад је и како је свет постао”. To даље значи, да људи о начину формирања овога света не могу говорити на основу неког научно утврђеног знања, него на основу разних мишљења и веровања. Надам се да ћеш проверити да ли само очевидац има научно утврђено знање.

Па ипак има извесних чиљеница које несумњиво знамо. Ево их:

Друга чињеница. Ни твоја свеска ни твоја капа, ни твоја оловка, ни твоја лопта, ни лутка твоје сестре, ни дугме на твојој кошуљи, ни пар виртуелних честица, нити икоја друта ствар, ма она била и невидљиво мала, није могла постати сама од себе. Је ли то чињеница? Па разуме се да јесте! Изразимо је кратко: Ништа не може постати само од себе.

Закључак. Према томе, ако је свет икада постао, то није могао постати сам од себе, него је морао имати своје Створитеље. Да ли ти је тај закључак јасан и несумњив? Надам се да јесте, јер ти си — то сам већ из твог писма видео — разборит дечак.

Остаје нам сада само да видимо да ли је свет заиста имао почетак овога постојања, или је беспочетан, вечан. Ко ли ће нам на то питање одговорити? Сигурно неће онај научник-очевидац којег нема.

Чујмо и овом приликом шта кажу њежним шапатом чињенице. Оне су најбоље учитељице.

Трећа чињеница. Ако је сваки зид твоје учионице бео, онда је и цела учионица бела, под условом да се изувате испред учионице. Ако је свака травка на ливади зелена (а није, ако пажљиво погледаш има и сухих сунцем сажежених травки мрке боје), онда је и цела ливада зелена (јер је то преовлађујућа боја), без обзира да ли је ограђена плотом и јендеком, или се простире у бесконачност (Власник ове бесконачне ливаде је среброљубив човек, осим ако је није разделио сиромасима, али су онда и сви ти сиромаси постали бесконачно богати, ако им је свима на равне части разделио). Ако је свака ствар у овом свету проузрокована, а рекли смо да је то чињеница, онда и свет као целина мора бити проузрокован, створен од неких моћних Створитеља. А оно што је проузроковано, не може бити вечно. Наравно, разборити дечаче, јасно ти је да узрочност важи и ван света, као и у свету.

Закључак: Свет, дакле, није вечан, него има свој почетак. А пошто није могао постати сам од себе, он дакле има и своје Створитеље, које ми Египћани зовемо Богови.

Четврта чињеница. Свет се мења. Број тих промена врло је велик, али није бесконачан с обзиром на прошлост.

Закључак. Сва дешавања се одвијају коначном брзином. Пошто низ промена у свету не може бити бесконачан у прошлости, то ни свет не може бити вечан. Значи, он има свој почетак, дакле и своје Створитеље, јер сам себе није могао створити.

Објашњење. Зашто број светских промена у прошлости не би могао бити бесконачан? Зато што је то просто математички немогуће. Ево како: ако почнеш да бројиш од један до бескрајно, да ли ћеш ти икад завршити то бројање, да ли ћеш икад добројати до бескрајно? Никад! И обратно, ако би почео да бројиш из бекрајности, да ли би икад добројао до један? Никад! Зато кад би порекао почетак, ти би промене у овом свету морао бројати из бескрајности и, разуме се, тада никад не би у том бескрајном низу промена добројао до оне промене која претставља наше, садашње, стање света, што би значило да ми заправо још не постојимо. Није ми јасно зашто сам ти ово рекао, узми мало воде, протерај те грисине. Ако имаш на оној ливади бесконачну кречом омалану линију, која се од тебе простире лево и десно до бескраја, ње нема ту пред тобом јер јој не видиш краја. A то је као што видиш противно најочигледнијој чињеници, јер ми ипак стварно постојимо. Зато променљивост света сведочи против његове вечности. Оно што је променљиво, не може бити вечно. A што није вечно, то може бити само створено. Свет је дакле створен силом својих Створитеља.

Пета чињеница. Сунце и звезде испуштају из себе огромне количине светлости и топлоте. Они се хладе. To значи једног дана, после многих милиона година, они ћe се потпуно охладити ако се њихоз природни ток буде развијао неометано, као што ce охладила Земља, Месец и многа друга небеска тела.

Закључак. Према томе ниједно од небеских тела није вечно, јер кад би била вечна, била би до сада потпуно охлађена, под условом да су сва настала на почетку и само на почетку.

Шеста чињеница. Сунце и звезде испуштају из себе у васионски простор огромне количине светлости и топлоте. Одакле им толика количина светлосне и топлотне енергије? КАХ, КХФУЗИЈА, КАХ, КАХ... Отуда што oне своју материју претварају у светлосну и топлотну енергију. На тај начин њихова материја (маса) све се више смањује, као и свећа .кад догорева или санта леда кад се топи. Добро, није баш као свећа или лед, али се смањује.

To је чињеница коју ја не могу тако непосредно и очигледно да ти покажем као што је то било могуће са претходним чињеницама које смо набројали. Али за стварност те чињенице сведоче сви савремени научници-очевидци без изузетка. Чекај да чујеш каве све чињенице тек следе!

Закључак: Кад је то тако, онда ни Сунце, ни звезде, ни уопште васионска тела не могу бити вечна него имају свој почетак, јер кад би се тај процес развијао од вечности, до сада би морао бити одавно завршен. Јер да су вечна до сад би се окончала. Или тако некако. To нам је тим јасније што знамо да је количина целокупне матсрије у васиони толико мала спрам неизмерне величине васионског пространства, да је материја у васиони заправо изузетак.

Седма чињеница. У свету постоје такозване радиоактивне материје; Оне се распадају саме од себе претварајући ce у олово. На основу те суве чињенице научници-очевидци сасвим сигурно тврде да васиона несумњиво има свој почетак. И не само што тврде да васиона има свој почетак, него на основу те суве чињенице они израчунавају (то јестевиде) старост васионе процењујући је на неких шест до десет милијарди подина. Те цифре можеш наћи и у појединим уџбеницима и у појединим научним студијама, па чак и у дневној штампи. Прескочи те маторе уџбенике и бајату штампу, зато што научници-очевидци временом поправљају своје наочаре.

Закључак. Ако научници израчунавају (то јестевиде) старост васионе, онда она несумњиво по схватању научника-очевидаца заснованом на сувој чињеници радиоактивности има свој почетак, па дакле и своје Створитеље, јер сама од себе није могла постати, осим олова које нису створили Створитељи, него је настало распадањем саме од себе радиоактивне материје, као што си одлично запазио, разборити дечаче.

Објашњење. Тебе можда чуди толико велика старост Васионе. Десет милијарди година! Кo то може схватити и израчунати(то јестевидети)! Да, то је страховито велик временски размак кад се упореди са дужином једног људског века. Али кад се то упореди са вечношћу Створитеља, онда су тих десет милијарди година исто што и један тренутак.

Змај Јова нам у једиој својој песми врло сликовито приказује неизмерност вечности и пролазност ма и најдужег периода времена. Ево како то песник замишља и изражава:

Там’ далеко преко мора Има много разних гора.

Има једна cuвa стена, Cuвa стена од камена.

Дугачка је стена cuвa Триста и три дужи њива, Толико је и широка, А толико и висока.

Сваког тристатрећег лета Једно тиче на њу слета,

Па је трипут кљуном кљуне. Tpи се мре тад откруне.

Па кад тако no времену Тиче смрви целу стену, Тад је прошо, Боже м’прости, Један минут од вечности.

Ето ти какви су тих десет милијарди година спрам вечности! Као што видиш, чика Јова је био једнобожац. И још нешто ти морам рећи. Да ли је васиона стара баш целих десет милијарди, или коју милијарду више или мање, то за питање о коме нас два разговарамо нема никаква значаја. Важно је да васиона по признању научника-очевидаца има почетак свога постојања, па макap тај почетак био далеко од нас и милијарду милијарди година. Он постоји, то је главно. А чим свет има почетак свога постојања, тада несумњиво мора имати и Створитеље, јер сам од себе није могао постати. To је јасно!

Осма чињеница. Озирис је васкрснуо. Знам. Ту чињеницу не могу ставити на длан да ти је покажем тако да је видиш и опипаш. Али то није могуће учинити ни са једном историјском чињеницом. Но ја могу учинити нешто друго. Могу те упутити на сведоке који су очевици васкрслог Озириса. Замисли да пред тебе стану Хорус и Изида и Геб и остали. Додај томе још и Раа који се сматра оцем Богова. Замисли д:а покрај њих стане пред тебе и цела једна група од хиљаде првих Египћана, и сви заједно изјаве: „Озирис је васкрснуо. Ми то знамо јер смо видели и његов празан гроб и њега лично, пошто нам се више пута јавио после васкрсења. Ми смо га видели, говорили с Њим, јели с Њим, чак је Изида са њим зачела Хоруса”. A за истинитост те своје тврдње, сви су они претрпели страшна гоњења, а многи од њих и саму смрт! Удуби се, дете, у суштину тога сведочанства и видећеш да смртан човек ни у ком случају не може дати јачи доказ за истинитост своје тврдње него што је тај. Васкрсење Озирисово је, дaклe, чињеница потврђена виђењем, чувењем и додиром Вacкpслoгa.

Закључак. Кад је све то тaко, онда васкрсли Озирис није обичан човек, него Бог. Према томе,ако неко зна нешто о почетку света,ако неко може рећи да је видео почетак света, то заиста могу рећи о себи једино Богови. A Богови заиста недвосмислено тврде да свет има почетак, да је створен. Та истина јe управо записана на папирусима.

Додатак. Јасно ми је, тебе ће можда радозналост натерати на питање кад је свет створен, пре колико година, којим редом и којим начином. Та питања није могуће обрадити у једном кратком писму као што је ово. Осим тога на многа од тих питања и потпитања људи и не могу дати коначан одговор, јер као што смо већ у почетку писма констатовали нико од људи није то посматрао, Ипак, многе податке о прошлости Земље пружа нам историјска геологија коју ћеш учити у вишим разредима или можда на факултету. Добро промери и провери њене резултате, и ако из ње будеш издвојио недоказане хипотезе а будеш задржао само чињенице, — а тих чињеница у геологији има много — видећеш да то у општим потезима наводи нa египатско стварања света. Али ипак, то је једна врло широка тема која се не може исказати у неколико реченица овога писма. За сада држи као несумњиву и у овом питању најважнију истину: Свет није вечан, нити је могао постати сам од себе, него заиста има своје Створитеље, јер сваку кућу треба неко да сагради, а они који су све створили, то су Богови.

Најзад, пошто си ме пажљиво слушао, испричаћу ти за награду једну причу, видим да ти није доста! Један чувени астроном имао је пријатеља који је увек тврдио да је васиона постала сама од себе мешањем разних материја, без икаквих дејстава Богова. Једном приликом тај пријатељ виде у астрономовом кабинету нов глобус и упита: „откуд овај глобус овде?” Астроном му одговори: „Као што знаш, било је овде у кабинету разног материјала: плеха, гвожђа, боје, туша, хартије; дунула је силна промаја, усковитлала све то, и из мешавине свега тога постаде овај глобус”. „Хајде, не терај шегу са мном”, рече онај пријатељ. „Ваљда нисам дериште да могу и у тако шта поверовати!” На то ће астроном: „Ако ти верујеш да је цела васиона могла постати случајним мешањем разних материја. зашто на такав исти начин не би могао постати и овај глобус?!”.

А сад ја тебе питам: Је ли могао глобус постати сам од себе? А сада ја уместо тебе одговарам: Свакако не! Још мање је онда могла постати васиона сама од себе без својих вечних Створитеља.

Ето, драго дете, то што сам ти изнео, то су суве чињенице, од којих многе можеш и сам врло лако проверити, а многе никако не можеш проверити. He тражим од тебе да мислиш мојом главом, него очекујем да ти сам из тих чињеница извучеш правилне, разумне, логичне закључке, ако икако можеш. Ако то будеш учинио, нећеш се више мучити у недоумици да ли да верујеш родитељима или професорима, јер твоја вера биће заснована на сувим чињеницама и разумном схватању тих сувих чињеница, и ништа неће моћи да је збуни или ослаби. Немај недоумице, боље ти је измислити и причу накитити, него се у недоумици мучити. Ако ти ко каже да се штогод не зна, а ти одмах отвори срце своје и почуј шта ти оно поје.

Ра нек увек обасјава твој ум, води твоjy вољу и храбри твоје срце!

Поздравља те дрвце.

[drvce]

  On 15. 8. 2012. at 3:30, GeniusAtWork рече

Ovakvi tekstovi su dokaz koliko su opasni i besmisleni pokušaji mešanja vere i prirodnih nauka, pa makar i iz sasvim dobronamernih pobuda...

Ima nesto i u ozbiljnom trolovanju...

[cloudking]

Hahhahahahaah ko je ovaj genije od svestenika?

Brate ako sam ikada mogao da zamislim veliku kolicinu gluposti i neznanja na jednom mestu to sto sam zamislio nije ni blizu onoga sto se nalazi u ovo pismu! Al realno, mislim da se cak i vernici smeju ovakvim kojestarijama (neki... grigorije- ne)

Heh, sto se ismejah slatko od sabajle...

[grigorije22]

  On 15. 8. 2012. at 7:35, cloudking рече

Hahhahahahaah ko je ovaj genije od svestenika?

Brate ako sam ikada mogao da zamislim veliku kolicinu gluposti i neznanja na jednom mestu to sto sam zamislio nije ni blizu onoga sto se nalazi u ovo pismu! Al realno, mislim da se cak i vernici smeju ovakvim kojestarijama (neki... grigorije- ne)

Heh, sto se ismejah slatko od sabajle...

Protojerej Lazar Milin nas najbolji apologeticar koji vise nije ziv. Tekst je pisan 1975 tako da je moguce da su od tada naucnici sigurno otkrili mnogo novih epohalnih stvari.

[grigorije22]

  On 15. 8. 2012. at 6:00, drvce рече

Ima nesto i u ozbiljnom trolovanju...

Govorite da se zemlja okrece a dokaza nemate, u vas teoriju veruje samo par naucnika.

[Александар Милојков]

  On 15. 8. 2012. at 0:33, Savo Gajic рече

A izvini gdje ga ima? I ako ga nema u univerzumu, zasto u opste raspravljamo o njemu, onda je potpuno nekonsekventan za nas...

Kriterijumi po kojima je bog kontradiktoran bi bili:

*svijest bez materije

*postojanje bez forme ili energije

*vjecni zivot

*izuzetak pravilu da sto postoji mora biti kreirano

*kontradiktorna priroda boga - svemoguc i sveznajuci, sto je logicki nemoguce...

Sada ce ovo ispasti kao digresija, no dobro...

1. Odakle znas da univerzum nije vjecan? Zasto je uzrokovan, odakle ti ta tvrdnja?

2. isto sto i ovo gore pod jedan. Odakle ti to da ga nije bilo?? Okamova britva koju ovdje nesto izrugujes jednostavno rjesava ovaj nazovi problem, ako ja predlozim da je univerzum vjecan, moj predlog ima manje kontradiktornosti i manje komplikacija, stim je on tacan!

"Епекина тис усиас". Физички свет коме припадамо није једина стварност.

*Бог је нематеријалан, али није без суштине.

*Бог има своју енергију. Форма? Има ли мисао форму? Воља? Постоје ли ово двоје?

*Зашто је ово проблем? Зато што ми умиремо? Опет антропоморфизујеш Бога.

*Безвезе је правити "дефиниције" Бога, давати му некакве особине, јер је то опет антропоморфизација. Навео сам ти мисли Шестова, прочитај. Али да ти одмах укажем на нелогичност коју си изнео у следећем посту:

  Цитат

ako sve znas, znas i buducnost, ako znas buducnost ne mozes da ju mijenjas.

Ставио су будућност као садржај знања свезнајућег и свемогућег Бога. Онда си Бога учинио нужним самоме себи и самим тим ограничавајућим самоме себи (апсурд). Права поставка изгледа овако: Бог је свемоћан и све бива вољом његовом. Пре актуелизације његовог хтења никаква будућност не постоји (будућност је категорија која се тиче нас), па се нема шта мењати. Он ту будућност познаје као своју вољу. И она (будућност, наша будућност) ће постојати само ако Он буде хтео (а хтео је и ето имамо будућност). Дакле, знање се у Богу поистовећује са његовом вољом.

  Цитат

moze li bog da stvori kamen koji ni on ne moze da podigne, ako ne moze nije svemoguc, ako moze da ga digne nije svemoguc jer ne moze da stvori taj kamen...

Опет сличан приступ. Права поставка је следећа: Бог може да створи камен који НЕЋЕ ЖЕЛЕТИ да подигне.

Бог може све што хоће, али неће све што може. Његова воља је темељ бивања, онтологија.

Ипак, као закључак, да ти кажем да те средњовековне схоластичке умне вратоломије нису основа наше вере. Све те "анализе особина" Бога нису ништа друго него антропоморфизација Бога. Јер, ово је све логички проблем када уместо Бога ти заправо стављаш човека (као свемогућег и свезнајућег, итд.). Човек је тај коме је свет око њега, постојање уопште, НАМЕТНУТО, НУЖНО, ДАТО. Када би човек био свезнајући не би могао да буде и свемоћан. Јер његово знање будућности (будућност сама) било би нешто ДРУГО у односу на њега. Нешто ДРУГО што је, у односу на човека, датост и нужност, постојање које није везано за постојање човека. Бога не можемо стављати у такву позицију, јер нема ДРУГОСТИ постојања у односу на Бога. Он је Постојање, Он је Онај Који Јесте. Отуда свако ДРУГО постојање (ми, универзум ) је датост ЊЕГОВЕ ВОЉЕ. И сваки "садржај знања" те другости постојања је садржај воље Божије.

Наравно, ово се може продубљивати јер у однос Бога и света неминовно, опет Божијом вољом, улази и човекова слобода. Али то је већ друга тема.

[Александар Милојков]

  On 15. 8. 2012. at 0:41, Savo Gajic рече

Da, jeste kasno... da li je to jedino od svega sto ti ovdje smeta??

Да то је једино што ми је сметало. Не смета ми ништа од твојих ставова, заиста. Ако ми не смета рационализам и емпиризам апостола Томе, што би ми сметао твој материјализам и позитивизам. Слободно ти износи своје мишљење, без оптерећења да прихватиш било шта што ти ја напишем. Све док нормално дискутујеш, без обзира на твоје ставове, овде си добро дошао.

[Александар Милојков]

Да ти кажем шта једино Бог не може:

Не може да натера човека да Га воли.

То је сад јако добра тема за даљу дискусију.

[RYLAH]

И опет би то сада ишло у круг... Ако не може, значи да није свемогућ, а ако може, а неће, што не би ако би да се сви људи спасу, јер је онда зао ако не би да се сви спасу... Нема краја тим логичким вратоломијама кад их неко докон једном смисли. Не може неко на тај начин схвати Природу. Не могу ни верници, никада до краја и у потпуности, а не атеисти.

[Александар Милојков]

@,

Зато сам и покренуо питање човекове слободе. Онтолошка другост је нешто што ту треба појаснити.

[grigorije22]

Jao sto volim ova genijalna pitanja o Bozijoj svemoci sa kamenjem i slicnim doskocicama

[Млађони]

  On 15. 8. 2012. at 3:30, GeniusAtWork рече

Ovakvi tekstovi su dokaz koliko su opasni i besmisleni pokušaji mešanja vere i prirodnih nauka, pa makar i iz sasvim dobronamernih pobuda...

Наука одговара на како ; религија на зашто

Зато је и безвено мешати их.

[Александар Милојков]

Да кажем још нешто о вери, знању и доказима, када је Бог у питању. Желим ово да кажем и верницима и атеистима.

Када атеисти траже да им се да доказ да Бог подстоји они ту подразумевају научни доказ. Као што се, рецимо, доказује да молекул воде има два атома водоника и један атом кисеоника. Дакле, они траже "евиденс". Такав доказ се назива знање. Такво, научно знање је нешто што је универзално. Шта то значи? То значи да је убеђујуће (да не кажем присиљавајуће и обавезно) за све људе са здравим разумом.

Када је Бог у питању, такви докази, а самим тим и такво знање - НЕ ПОСТОЈЕ И НЕЋЕ ПОСТОЈАТИ. Замолио бих то и атеисте и вернике (попут брата Григорија) да ово узму у обзир. Научних доказа и научног знања о Богу нема и не може их бити.О извесним доказима о Богу можемо говорити ако се бавимо философијом. Но, и философија ако нас и може одвести до нечега, што ми именујемо Богом, то је најдаље да постоји "нешто", "узрок" о којем ништа не знамо нити можемо ишта рећи (Платон: Бога је тешко познати а још теже га је исказати.) Али Бог философије није Бог верујућих хришћана. Философија нам не може доказати да је Бог Света Тројица, да је Син Божији постао човек, да је васкрсао. Бог верујућих хришћана је Бог откривења, а откривење се прихвата вером. Откривење не можеш научно доказати. Не постоји научно знање у откривењу и прихватање откривења није научно знање већ, да тако кажем, егзистенцијално, лично знање - заправо, ВЕРА. Но та вера није, како би Шестов рекао, обестемељена. Бар је ја тако не доживљавам. За веру не постоје докази (=научни) и зато она није знање (=научно), али за веру, ја бих то тако назвао, постоје довољни разлози да је једно слободно и словесно биће прихвати. Али, ти довољни разлози нису исто што и "евиденс" у науци - зато вера (довољни разлози) нису универзални, нису присиљавајући као научни докази. Отуда је вера ствар личности. Зато нису за осуду ни људи који је прихватају ни људи који је не прихватају - јер су и једни и други слободни.

Да појасним мало шта подразумевам под "довољним разлозима" који утемељују (моју) веру. Ти "разлози" моју веру одвајају од вере у бесмислено. На пример, зашто верујем у Христа а не у летеће свемирске чајнике око Јупитера. Чајници ме се не тичу, а Христос ме се тиче, интересује ме. То је први од разлога. Шта ме даље утемељује да сам хришћанин а не муслиман или припадник неке друге вере. Не, није зато што сам Србин. Хришћанство прихватам као истинито Божије откривење из следећих разлога. Навешћу речи једног нашег философа (атеисте), г. Петра Грујића: "Пред науку остају два задатка.... 2) да проучи механизам којим је једна мала, културно-цивилизацијски безначајна скупина са простора Палестине, успела да западном свету наметне своју колективну параноју..."

Ово је један од разлога зашто верујем да је хришћанство истинито Божије откривење. Да поновим тертулијана, Кредо квиа абсурдум (верујем јер је абсурдно). Верујем јер нема "објашњења" како је група рибара, без икаквог "философског система" изенила цивилизацијску слику нашег света. Њихова једина "философија" била је "Исус је Христос" (грч. Христос=јевр. Мешијах= Месија, Спаситељ) и "Христос Васкрсе". Како је могла таква интелектуална сиромаштина (лудост за овај свет) да измени свет? То је један од "разлога" који утемељује моју веру - апсурд.

Следеће што ме утемељује као верника, хришћанина јесте поверење у оно што су апостоли проповедали. Односно, зашто верујем њима а не, на пример, Мухамеду? Прво, зато што су то своје исповедање посведочили оним највећим што су имали - властитим животом. Зашто мислим да нису лажови и паранојици? Човек кад лаже, лаже са разлогом, за неку своју корист. Какву су корист од тог проповедања Јеванђеља имали апостоли? Шта су добили? Власт? Богатство? Углед? Ништа од тога. И они који су све то имали, све су изгубили, не жалећи, управо због свог исповедања Христа. Шта је нагнало једно Савла (потоњег апостола Павла), угледног, богатог и образованог Јеврејина да од гонитеља хришћана постане најватренији апостол Христов? Све је изгубио, укључујући и живот. Ко би се нормалан одрекао свега, па и живота, због нечега што је свестан да је лаж, а што му неће донети никакву људску и друштвену корист? Нико нормалан. Можда помахнитали човек. Али тешко да је толико људи у исто време помахнитало. Да је један, двојица, у реду. Али њих је на почетку било 12+70. Готово сви су страдали, главом платили своју веру, а нико од њих никакву корист (друштвену, материјалну) није од те вере имало.

Ето, то су неки од "довољних разлога" који утемељују моју веру. Не, то нису докази, већ мени довољни разлози. "Довољни разлози" су нешто што веру утемељује, али је ипак не чини принуђавајућом (као што то чине научни докази за оно што доказују). Зато је сасвим легитимно и није интелектуално спорно и глупо, веру прихватити или је не прихватити (по мени, постоји паметни теизам и паметни атеизам; наравно постоје и глупи теизам и глупи атеизам - то су идеологизоване вере и невере). Зато верник не треба да претендује да другоме намеће веру, правећи од вере универзалију, те да онима који неће да је прихвате дели јединице. Вера је ствар личности. Уколико веру представљамо као науку (као што представљамо математику, физику, хемију,...) онда вера постаје идеологија, а идеологија рађа насиље, а насиље убија људску слободу, а без људске слободе нема ни вере. Једном речју, таква вера и такви верници убијају саму веру.

[Александар Милојков]

Да додам горњем посту:

Имам поверења у апостолске речи и верујем да је истина оно што су написали, из разлога (не доказа) које сам навео. Апостоли, пак, нису сведочили веру већ знање: "Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу Живота..." (1Јов 1, 1)

[Ignjatije]

@@Александар Милојков,

Ne mozemo naucnim metodama dokazati i pokazati Boga, tu se slazem. Ali zasto nebismo prihvatili neke druge dokaze koji mozda ukazuju na Bozije delovanje kroz istoriju ? Mislim prvenstveno na arheoloske dokaze. Time se najvise bave kreacionisti ali sta ako su one price o " pravoj " planini Sinaj i prelasku preko Crvenog mora, Nojevoj barci.... istina ? Kao i mnoge druge stvari koje nam mogu potvrditi istinitost onoga sto pise u Bibliji. Pa ako se to dokaze da je istina a ne mitologija, zasto bi bili odbacivani i oni delovi Pisma koji govore o Bogu.

Mozda bi na taj nacin nasa vera bila prihvatljivija pojedinim skepticima. Naravno da ne bi svi tada postali vernici jer nisu ni kada je Bog zaista bio na Zemlji i cinio cuda, ali bi mozda situacija bila malo bolja a vera delovala realnije.