Мој проблем са атеизмом.

[Аурор]

Ili znash nesto sto ja ne znam ili si zaboravio malo fizike. Foton je cestica bez mase - zato je brzina fotona apsolutna.

^{I pazi sledeci put sa tim terminom "glupost" posebno kad nisi u pravu.}

Pa kako se uzme.

Sećam se da smo radili zadatke sa tim, i da je pominjana ta masa, nešto slično masi elektrona čak možda, naravno da u stanju mirovanja nema masu, odnosno i ne postoji, tako da mislim da smo to zvali relativistička masa.

I ta masa je imala tačno određenu vrednost, sad samo ne mogu da se setim, valjda je neutron 1800 puta teži od elektrona, ili je toliko puta elektron od fotona, nisam baš siguran sada. Pa da li je svetlost korpuskularne prirode?

[Млађони]

Pa kako se uzme.

Ako se uzme kako ja kazem onda je glupost ako se uzme kako ti kazes onda moz da ima masu a i ne mora :P

Pa da li je svetlost korpuskularne prirode?

Ne znam sta znaci ta rec :shy:

[Аурор]

Ne znam sta znaci ta rec :shy:

Čestične prirode.

Ako se uzme kako ja kazem onda je glupost ako se uzme kako ti kazes onda moz da ima masu a i ne mora :P

Pa ima masu, ali je to ona relativistička masa pošto se kreće brzinom (jelte) svetlosti.

[Млађони]

Čestične prirode.

Ne znam hahah iskreno ja i dalje ne kapiram zasto nesto zovu cestica ako se ponasa ko cestica cas ko talas. Nije mi jasno kako spavju mirno sa time fizicari jer ja po nekad ne mogu pa bih pojeo ruke do laktova sto nemam pristup znanju da mogu da se akam sa tim problemom.

Pa ima masu, ali je to ona relativistička masa pošto se kreće brzinom (jelte) svetlosti.

Drugim recima ima masu i ta masa je 0. :P

Zato je i ispala frka sa neutrinom.. ako je brzi od fotona znaci da neutrino ima manju masu a posto se misli da je masa fotona 0 ... onda je to ujedno krenulo da potvrdjuje ideju da je masa neutrina 0.

Brzina svetlosti je takva upravo zbog osobine svetlosti da nema masu. Da ima masu ta masa bi usporila svetlost.

[Аурор]

Ne znam hahah iskreno ja i dalje ne kapiram zasto nesto zovu cestica ako se ponasa ko cestica cas ko talas. Nije mi jasno kako spavju mirno sa time fizicari jer ja po nekad ne mogu pa bih pojeo ruke do laktova sto nemam pristup znanju da mogu da se akam sa tim problemom.

A pa Đomlice, spavo si na času izgleda. :P

Svetlost je dvojne prirode, i talas i čestica. A Albert je pokazao da je i čestica, mislilo se da je samo talas.

[Млађони]

A pa Đomlice, spavo si na času izgleda.

Svetlost je dvojne prirode, i talas i čestica. A Albert je pokazao da je i čestica, mislilo se da je samo talas.

Ja ne kazem da nije dvojne prirode(t.j znam to), ja kazem da mi nije jasno kako nesto moze da bude dvojne prirode. Paradoksalno je, iradcionalno i nelogichno.

Drugi mrecima ta dvoja priroda krsi zakone logike.

Konkretno krsi zakon suprotnosti t.j http://en.wikipedia.org/wiki/Argumentum_e_contrario

[Juan Valdez]

Pa kako se uzme.

Sećam se da smo radili zadatke sa tim, i da je pominjana ta masa, nešto slično masi elektrona čak možda, naravno da u stanju mirovanja nema masu, odnosno i ne postoji, tako da mislim da smo to zvali relativistička masa.

Компликовано је то малкице, али се своди на ово:

A so-called massless particle (such as a photon, or a theoretical graviton) moves at the speed of light in every frame of reference. In this case there is no transformation that will bring the particle to rest. The total energy of such particles becomes smaller and smaller in frames which move faster and faster in the same direction. As such, they have no rest mass, because they can never be measured in a frame where they are at rest. This property of having no rest mass is what causes these particles to be termed "massless."

Ево ти цео чланак:

http://en.wikipedia....lativistic_mass

Као што сам ти горе рекао, заборави средњошколске уџбенике и прочитај нешто озбиљно.

Pa da li je svetlost korpuskularne prirode?

То је наш људски покушај да језиком нашег свакодневног искуства говоримо о квантном свету. Па онда кажемо да светлост има двојну природу, понаша се и као талас и као честица. Не само светлост, већ и материја (ако дефинишемо да светлост није материја, што је друга тема). Најбоље је код таквих ствари заборавити интуицију, графичке представе, свакодневно искуство и језик и погледати шта кажу једначине. Једино се тако може ”разумети”, све остало је мање или више непрецизно.

[Млађони]

Једино се тако може ”разумети”, све остало је мање или више непрецизно.

Moze jedno pitanje? Elem ti kao neko ko razume te jednacine... da li zapravo razumes sta te jednacine govore? Kada kazem zapravo razumes... mislim razumes razumes... ne znam kako da preciznije definisem pitanje.... dakle razumes jednacinu, razumes sta ona implicira ali da razumes fiziku iza te jednacine kao sto razumes naprimer pad lopte sa zgrade i jednacinu za brzinu te lopte. Da li vidis i imas u glavi fizicku prirodu iza jednacine.

Valjda sam ti objasnio sta me zanima.

[Аурор]

Као што сам ти горе рекао, заборави средњошколске уџбенике и прочитај нешто озбиљно.

Reče Ivica i okači link sa wikipedije. :P

[Juan Valdez]

Moze jedno pitanje? Elem ti kao neko ko razume te jednacine... da li zapravo razumes sta te jednacine govore? Kada kazem zapravo razumes... mislim razumes razumes... ne znam kako da preciznije definisem pitanje.... dakle razumes jednacinu, razumes sta ona implicira ali da razumes fiziku iza te jednacine kao sto razumes naprimer pad lopte sa zgrade i jednacinu za brzinu te lopte.

Не. То се једноставно не може разумети. Наш мозак нема механизам за то. Разумеш једначину, разумео си онолико колико је могуће. Ево шта је рекао чика Ричард:

Electrons, when they were first discovered, behaved exactly like particles or bullets, very simply. Further research showed, from electron diffraction experiments for example, that they behaved like waves. As time went on there was a growing confusion about how these things really behaved ---- waves or particles, particles or waves? Everything looked like both.

This growing confusion was resolved in 1925 or 1926 with the advent of the correct equations for quantum mechanics. Now we know how the electrons and light behave. But what can I call it? If I say they behave like particles I give the wrong impression; also if I say they behave like waves. They behave in their own inimitable way, which technically could be called a quantum mechanical way. They behave in a way that is like nothing that you have seen before. Your experience with things that you have seen before is incomplete. The behavior of things on a very tiny scale is simply different. An atom does not behave like a weight hanging on a spring and oscillating. Nor does it behave like a miniature representation of the solar system with little planets going around in orbits. Nor does it appear to be somewhat like a cloud or fog of some sort surrounding the nucleus. It behaves like nothing you have seen before.

There is one simplication at least. Electrons behave in this respect in exactly the same way as photons; they are both screwy, but in exactly in the same way...

The difficulty really is psychological and exists in the perpetual torment that results from your saying to yourself, "But how can it be like that?" which is a reflection of uncontrolled but utterly vain desire to see it in terms of something familiar. I will not describe it in terms of an analogy with something familiar; I will simply describe it. There was a time when the newspapers said that only twelve men understood the theory of relativity. I do not believe there ever was such a time. There might have been a time when only one man did, because he was the only guy who caught on, before he wrote his paper. But after people read the paper a lot of people understood the theory of relativity in some way or other, certainly more than twelve. On the other hand, I think I can safely say that nobody understands quantum mechanics. So do not take the lecture too seriously, feeling that you really have to understand in terms of some model what I am going to describe, but just relax and enjoy it. I am going to tell you what nature behaves like. If you will simply admit that maybe she does behave like this, you will find her a delightful, entrancing thing. Do not keep saying to yourself, if you can possible avoid it, "But how can it be like that?" because you will get 'down the drain', into a blind alley from which nobody has escaped. Nobody knows how it can be like that.

[Млађони]

Не. То се једноставно не може разумети. Наш мозак нема механизам за то. Разумеш једначину, разумео си онолико колико је могуће. Ево шта је рекао чика Ричард:

Како онда знамо да смо у праву? Т.ј како знамо да је модел исправан када је апстрактна математика све што имамо?

Укратко ми одговори не бих те пуно пеглао.

Пошто ми се доста тога у квантној физици чини ко шпекулација.

I jos jedno pitanje(mora se vratim na latinicu trokira mi vindovs sa cirilicom)

Jel puna formula Е=mc²+pc²

Zasto se drugi deo jednacine ne pominje?

[Juan Valdez]

Reče Ivica i okači link sa wikipedije. :P

Пријатељу, имаш доле референце ако баш толико сумњаш. Кад би само знао ко пише ове чланке на википедији, другу би плочу вртео.

[Juan Valdez]

Како онда знамо да смо у праву? Т.ј како знамо да је модел исправан када је апстрактна математика све што имамо?

Укратко ми одговори не бих те пуно пеглао.

И то је Ричард одговрио да боље не може.

[Млађони]

И то је Ричард одговрио да боље не може.

Odlican je video samo nije to ono sto sam te pitao.

NIje ni bitno.

Prezivecu bez tog znanja :P hvala anyway

[GeniusAtWork]

Jel puna formula Е=mc²+pc²

Zasto se drugi deo jednacine ne pominje?

Zato što se E=mc² odnosi na telo koje je u stanju mirovanja, pa je p(impuls)=0

A puna formula je E²=p²c²+m²c⁴