Старац Сава Псково-Печерски: ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

[Guest]

О ПОСЛУШАЊУ

"Покоравајте се учитељима вашим, призива нас Света Црква - јер они бдију над душама вашим".

Драги моји! Ако сте већ изабрали учитеља, духовног оца, онда му покажите савршено послушање у свему, послушање до потпуног самоодрицања и самопожртвованости. Ни речју, ни делом, чак ни помишљу противречном не вређајте његову осетљиву душу. Нека вам није сасвим јасно ни прихватљиво оно што вам је рекао отац ваш духовни, ипак будите беспоговорни, Господ ће вам дати разум и на крају ћете схватити да је духовник ипак у праву.

Одбаците самовољу, тежите само једноме - да радујете свог духовног оца дечјом поверљивошћу, једноставношћу срца и свесавршеним послушањем. И Господ вас молитвама оца вашег духовног неће лишити небеске радости у рајским насељима. Амин.

[Guest]

О ГНЕВУ И ГОРЉИВОСТИ

Неки мешају гнев и горљивост. Гнев, раздраженост, пакост је једно. А постоји и горљивост. То је када се пламено служи Господу, пламено се труди за Њега да би се спасао човек. Понекад је потребно уразумљивати човека најстрожим речима. Не љутитим, већ управо строгим. У томе се и испољава горљивост, то јест ревност за спасење ближњег.

И ја као ваш пастир понекад морам да поступам с вама строго. Али боље је да се човек увреди, него изгубити благодат свештенства. Многи из незнања или немара свог прилазе духовном оцу опуштено, као пријатељу или познанику. А треба се помолити пре него што приступиш духовном оцу да би нам Господ преко њега открио Своју вољу. Приступати му треба с побожношћу и чврстом вером да ће нам Господ преко оца указати на једини поуздани и исправни пут.

Неки немајући расуђивање често падају у униније. Ропћу када им духовник каже неку примедбу. Спаси нас, Господе, од тога! Савест нам је прљава и душа нам је прљава. Стога треба добродушно прихватати све могуће примедбе које нам духовник каже: не треба се љутити, нити очајавати, већ супротно - радовати се и благодарити Бога.

У пастирском Богословљу је речено да се отац духовни не даје ради дружења, већ ради спасења.

Свети Јован Златоуст, светитељ Николај Чудотворац и чак и увек нежни преподобни Серафим Саровски су такође били строги и испољавали су горљивост. Нису могли да трпе неправду.

Подражавајући ова велика светила и ја се ватрено трудим да посејем врлине у ваша срца. У ствари, не препоручујем то ја, већ Црква, и Господ налаже да се тако чини: наговарај, разобличавај строго, строго кажњавај, али спасавај! За то се и даје свештенички чин.

Понекад је потребно испољавати и горљивост према својој духовној деци, јер их треба сакупити све, све своје овце, да се ни једна од њих не изгуби. А духовна деца треба да помажу свом духовном оцу, треба да оправдавају своју сврху, да бих изашавши пред Престо Судије у последњи дан могао да смело кажем: "Ево мене и мојих оваца!"

[Guest]

О МОЛИТВИ

Молитва је храна за душу. Молитва чисти ум, освећује срце, нарав чини кротком. Ако дан почне без молитве, он обавезно прође у бескорисној сујети. Код човека који је отпочео свој дан молитвом, све се одвија на добро.

За оне који немају времена да испуне дате јутарње и вечерње молитве предлаже се правило Серафима Саровског:

Царе Небески - једном.

Оче наш - 3 пута.

Богородице Дјево - 3 пута.

Символ вере - једном.

Међутим, ово правило уопште не искључује читање Јеванђеља, Псалтира, потпуних јутарњих и вечерњих молитви. Молити се треба непрестано, освећивати молитвом чак и дисање. Конкретно се молитва при уздисању и издисању може овако представити:

1. Господе (удисај) помилуј (издисај)

2. (Удисај) Господе (издисај) Исусе (удисај) Христе (издисај) Сине (удисај) Божји (издисај) помилуј (удисај) ме (издисај) грешног

3. (удисај) Пресвета (издисај) Богородице (удисај) спаси (издисај) нас.

Молити се треба нерасејано, јер кад се молимо расејано, тиме разгневљујемо Бога. Расејана молитва и дремеж у цркви бивају због маловерја и слабе љубави према Богу. У храму треба стајати са страхом Божјим и смирењем, осећајући благодатну силу која у њему пребива. Молитва наша не сме да буде само на речима. И ум и срце наше треба да учествују у тој беседи с Богом. Саберимо расејани свој ум, спустимо га у срце, нека свештенодејствује у њему као на престолу. Тако молитва постаје умносрдачна.

С оним ко пребива у сталној молитви и богомислију је увек Господ. И говорећи речима Светог Писма: Ако се и у ад спусти, неће се уплашити срце његово! Где год да је такав човек с њим је Господ, он не губи молитву, па му нису страшни ни врачари ни гатари. Господ чува оне који Га стално усрдно призивају.

[Guest]

О УЗАЈАМНОЈ МОЛИТВИ

Чеда моја! Света Црква нас призива да се молимо једни за друге. Ја вас као пастир помињем кад служим у олтару. Молим Господа да вам дарује благодат која вас подржава и крепи, која ће вас повести од силе до силе, до благочестивости и која ће вас одбранити од нечеститости. У својим молитвама за вас призивам покров и заступништво Царице Небеске. Молим Је да вам помогне да живите у миру, с миром Божјим, да живите у радости Светога Духа, по правди Божјој и да славите Господа устима и срцем.

Издвајајући частице опет се молим за вас: "Не мене ради, већ ради благодати свештенства која је на мени и у мени, помени их! Духом Светим помози им да се сачувају у трпљењу и смирењу. Удаљи од њих сваку нечеститост; помири их; помози им да добродушно носе свој крст. Помози им у невољама и болестима, разреши сва њихова питања Духом Твојим Светим! Дај им све што желе, ако је то у складу са Твојом Светом вољом".

Децо моја! Пастирска љубав и молитве за вас су у мени непрестано. Сродивши ме с вама, остаће у мени до краја мог века и отићи ће са мном чак и иза граница овог живота.

Али и ја вас молим: помињите ме у вашим молитвама. Као духовног оца ме помињите, зато што вас је духовни отац родио за вечни, радосни, непролазни живот, јер он желећи вама спасење узима на себе ваше немоћи; јер ће у последњи страшни час он бити ваш заступник пред Господом.

Како су спасоносне молитве када су узајамне! Хајде да узајамно молитвено желимо један другоме вечну радост у насељима рајским, и Господ ће видећи наше расположење срца да нас чува на нашем крстоносном путу ка вечној радости. Амин.

[Guest]

О КРСТУ

Господе, оружје за ђавола

Крст Твој дао си нам!

Крст није само знак хришћанина, то је оружје које одгони злу силу. Господ је за време крсних страдања оставио на Крсту светлост и љубав, зато се из Крста излучују зраци благодатне светлости и Божанске љубави. Благодатна светлост која из Крста исходи пали злобну мрачну силу, а љубав све обухвата. Зато када носимо крст на грудима и целивамо га с љубављу, онда се освећујемо и споља и изнутра.

Када ми целивамо свој крстић, онда зраци благодатне светлости и Божанствене љубави продиру у наш карактер, нашу савест, нашу душу и срце. Крст нам је дат на крштењу, и ми никада не смемо да се растајемо од њега и да заборављамо на њега.

Децо моја! Целивајмо крстић по 5 пута у част пет рана Господа; целивајмо га, исповедајући пред њим грехе своје као Марија Египћанка у пустињи. Целивајмо крстић за рођаке и блиске; и себе освећујмо целивајући свој крстић с молитвом: "Пролиј, Господе, капљу Најсветије Твоје Крви у моје срце исушено од страсти и грехова и нечистота душевних и телесних. Амин".

[Guest]

О ХЕРУВИМСКОЈ ПЕСМИ

За време појања "Херувимске" врши се велики вход. Символички то означава да је Господ Исус Христос пошао на добровољно страдање, на Распеће. Он иде за нас, јер ми својим гресима и сада распињемо Њега. Распињемо Га роптањем, маловерјем, осуђивањем ближњих, завишћу, гневом и многим другим безакоњима. Увек изнова понављамо Свом Спаситељу крваву Голготу.

Драга децо, слушајући појање "Херувимске" и осећајући се као учесници распињања, молимо са сузама Онога Који је ишао на страдање да нас поштеди и помилује. Обраћајмо Му се у простоти срца: " Господе, ја опет осуђујем, гневим се, раздражујем, завидим, опет Те распињем својим гресима, али ми Ти опрости као што си опростио онима који су Те распињали!"

[Guest]

"ТЕБЈЕ ПОЈЕМ..."

Када се поје "Тебје појем. Тебе благословим. Тебе благодарим, Господи, и молим Ти сја, Боже наш", у то време се на престолу врши претварање Дарова: хлеб-просфора се Духом Светим претвара у Тело Христово, а вино - у Крв Христову. Ова тајна се може појмити само вером.

У то време се и ми, драги моји, треба да молимо за препород нас самих, својих рођака и блиских људи. Сви смо ми грешни, нечасни и лењи, зато треба да приступамо Господу с молитвом:

Господе, помози нам да се исправимо, обнови нас! Учини да престанемо да будемо нечасни и да постанемо честити: од немарних учини да постанемо усрдни у вршењу заповести Твојих!

[Guest]

О ЗАСТУПАЊУ ЦАРИЦЕ НЕБЕСКЕ

"Коме да завапим, Владичице?.."

Овим речима се у име свих верујућих Света Црква обраћа Царици Небеској. И заиста, коме ако не Њој да се обратимо за помоћ? У сва времена православни људи су прибегавали покрову Царице Небеске, са сузама Је молећи да им буде Заступница и Заштитница пред Сином Својим.

Колико је чудесних исцелења преко икона Својих Она слала ради уразумљења, подршке и прослављења верних слугу Својих!

И у наше дане ми прибегавамо Њеном Милостивом заступању, зато што "немамо друге помоћи". И у наше дане се Она обраћа Господу: "Сине Мој, поштеди и помилуј створење Твоје! Поштеди га Мене ради, јер Ми је увек прибегавао и молио да му будем Заступница".

Заузимањем и заступањем Царице Небеске ми се осмељујемо да приступимо тајни Причешћа, иако смо недостојни.

Чиме ћемо да узвратимо нашој Заштитници за такву бригу препуну љубави за наше грешне душе? Потрудимо се, децо моја, да испуњавамо оно о чему је говорила Она Сама.

"На земљи Ја сам прошла 15 степеника земаљског живота. И ко их се буде сећао уз десет пута произнесено "Богородице Дјево...", томе ћу помоћи у свему".

Извршавајући овај завет Царице Небеске почнимо да читамо Богородичино правило, то јест 150 пута дневно молитву "Богородице Дјево, радуј се...". Какву велику силу и помоћ у борби са злом силом пружа ово правило!

И Царица Небеска ће нам увек помагати према истинитом обећању Своме.

[Guest]

О ВРЛИНИ ДЕВСТВА

Према својој вредности девство се изједначује с монаштвом. "Монах у свету" - тако кажу за девственике. Девство мора да буде беспрекорно и несумњиво, ако је неко изабрао тај пут.

Девственице благочестиве су призване да подражавају Богородици, Њеној кротости и крајњем смирењу. Чистота се као нежан цвет плаши ма и најмањег даха. Један поглед, једна реч је смућује. Девственица која схвата цену ове добродетељи избегава случајеве, чак и оне најудаљеније, најбезначајније, да чистоту своју не повреди.

А има и хришћанки које разговарају без опреза с људима који далеко од тога да су анђели. Девојка која нарочито воли похвале кратко остаје равнодушна према ономе ко је хвали...

Хтео бих да пожелим свим девојкама: будите опрезне да бисте избегле свакодневне случајеве падова које умножава непријатељ наш ђаво, и онда ће вам Господ послати снагу и у оним случајевима које ви нисте могле да предвидите.

[Guest]

О ВЕРИ И ВЕРУЈУЋИМА

И где не беше страха, уплашише се...

Децо драга! Многима који себе сматрају за вернике се могу упутити ове речи. Они се боје да покажу да су верујући, стиде се да иду у храм. То је страх и лажни стид. Ми се називамо хришћанима, то јест следбеницима Христовим. Христос је за нас пострадао чак пре смрти, и ми треба да идемо истим путем. Ако нас буду нешто и присиљавали, исмевали и угњетавали - свеједно не треба да се одричемо Христа. Треба да одбацимо лажни стид, лажни страх и да исповедимо хришћанску веру до смрти. Да носимо крст на својим грудима, зато што је то изнад свега исповедати Христа као Сина Божјег и носити крстић не плашећи се, не стидећи се.

Драги моји! Верујући људи треба да се понашају тако да се разликују од неверујућих и понашањем, и ходом, и тихом, кротком нарави, да би верујући заиста били со земљи и светионик свету.

Ми, верујући, треба да будемо пример за друге само са добре стране; да у свим случајевима у животу владамо собом разумно.

Нека нам Господ помогне да исповедамо православну веру, да је својим благочестивим животом сејемо међу невернима. Амин.

[Guest]

О ВЕРИ У ПРОМИСАО БОЖЈУ

Драги моји! Сви ми верујемо у Бога, али у Промисао Божју не можемо чврсто да верујемо. Доказ томе је наше роптање, униније и очајање, када смо принуђени да преживимо жалости, болести, лажне оптужбе и клевете. А све ове видљиве несреће су чишћење душе.

Господ нам шаље жалости, болести и оптужбе љубећи настај крст је унутрашњи и ми морамо да га носимо добродушно, јер је Господ рекао: "Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде" (Матеј. 16, 24). И још: "И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан" (Матеј. 10,38).

Драга децо! Шта год да се догоди с нама жалосно, треба увек да понављамо: "Није ли то од Тебе било?" Морамо чврсто да верујемо да нам Господ Милосрдни неће послати муке које ће бити преко наших снага.

Десница Промисли Господње нас води спасоносним путем. То је узак пут, трновит и пун мука, али води ка вечној радости и блаженству. Стога не треба да се смућујемо и да се жалимо, ако Господу буде угодно да искуша нашу веру у Његову Свету Промисао. У тешким тренуцима увреда и жалости с надом Му се обратимо: "Верујем, Господе, помози моме неверју!" Амин.

[Guest]

О ДОБРИМ ДЕЛИМА

"Вера је без дела мртва" - каже нам Света Црква.

Колико често ми мислимо да су добра дела давање милостиње болесним и потребитим - а то је само брига за спољашње, видљиво стање наших ближњих. Наша мисао се не простире дубље, ка оном нематеријалном добру које смо дужни да пружамо људима који нас окружују. А добра дела су и опраштање разних увреда, и трпљење оптужби, и молитва за оне који нас оптерећују - то јест молитва за непријатеље.

"Благосиљајте оне који вас куну!" Да ли поштујемо ми ову наредбу? Па и Господу су причињавали страшне муке, распели су Га, а Он је са Крста говорио: "Оче, не узми им ово за грех, јер не знају шта чине".

Ако смо хришћани, онда треба да идемо истим путевима којима је ишао Христос. Имамо више злих, него добрих дела. Али не смемо да очајавамо. И уз давање милостиње видљиве, треба да будемо и милостиви духовно према људима. Немојмо да смо тврдога срца као Ирод. Да убијамо у ближњима добро својим суровим и гордим поступцима. Са сваким смиреноумљем,трпљењем и кротошћу треба да снисходимо једни другима с љубављу, да чинимо добро и непријатељима нашим, молитвено се обраћајући Господу: "Господе, омекшај срца злих људи! Којим год путевима знаш спаси душе оних који устају на мене!"

[Guest]

О СМИРЕЊУ

Смирење не осуђује, не завиди, не љути се, већ све прима добродушно. Блажен је човек који је задобио овај чудесни дар смирење! Јер се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат.

Гордост у човеку почиње од зависти и огорчености. Гордост примећује пороке других и осуђује их. А смирење, напротив, види у ближњима само добре стране, не завиди, већ се искрено радује успесима ближњих.

Драги моји! Бежите од гордости! Уместо да завидите и осуђујете, трудите се колико је год могуће да служите ближњима. Радујте се срећи и даровима ближњих, у томе ће се испољити велика хришћанска врлина - смирење.

[Guest]

О ОСУЂИВАЊУ

Света Црква нас моли и упозорава: "Не судите да вам се не суди!" Нарочито не треба ни у ком случају осуђивати свештенике. 21. правило 4. Васељенског Сабора гласи: "Од клирика или мирјана који достављају нешто о епископима или клирицима не треба прихватати доставе без провере, већ прво треба испитати јавно мњење о њима".

Због порока осуђивања човек може да постане пијаница, блудник или чак разбојник, зато што ће тај грех који ми примећујемо и осуђујемо код ближњих обавезно и нас у будућности да заведе.

Чеда! Избегавајте осуђивање. Осуђујући некога ми поново распињемо Господа и Духа Светога од себе одгонимо.

А и ко си ти који си се дрзнуо да осудиш свог ближњег? Ако Господ види безакоња грешника и не кажњава га, већ трпи, ко је нама онда дао право да судимо овога? Јер ако одузмемо Господу чин Судије, онда ми постајемо антихристи, то јест противници Божји.

Бојмо се осуђивања! Милостиво снисходимо немоћима људи око нас да би се на нама испуниле речи: "Блажени милостиви, јер ће помиловани бити".

Драга чеда! Суздржимо се од расправљања туђих поступака, умирујући се тиме да није у питању осуђивање, већ само расуђивање. А ако се догоди да дозволимо себи овакво "расуђивање", онда треба да говоримо о поступцима ближњих само кроз свој сопствени пад, то јест са потпуним сазнањем своје ништавности овако:

Ја не могу да осудим грешника за пијанство и разврат, зато што ја сам убијам људе злим поступцима и речима. А све заповести нам је дао Сам Законодавац. Онај Који је рекао: "Не напијајте се вином" такође је рекао: "Не убиј". Значи, и ја сам преступник закона, онда како могу да осудим палог?

Расуђујући на овај начин ублажаваћемо кривицу ближњега и видећемо своју сопствену кривицу.

Трудимо се, браћо, да непрестано одгонимо мисли осуђивања и да молимо Господа: " Дај ми да видим моја сагрешења и да не осуђујем брата мог!"

[Guest]

О САМОУНИЖАВАЊУ

"Господе,Ти видиш моју болест. Ти знаш како сам грешан и немоћан; помози ми да трпим и да благодарим за Твоју благост".

Драги моји! Ову снажну молитву је написао велики подвижник старац Силуан. Благодарити за Његову благост значи благодарити Богу за све жалости, болести, оптужбе и клевете.

Треба увек слушати глас савести, а ако смо се оглушили о савест, онда напада туга, униније. Понекад Господ попушта на нас због нашег немара и роптања својеврсну болест "опседнутост", када зла сила продире у нашу савест. А некима ово попушта да би се укрепила у њима вера. Стога треба молити Господа да нам Он помогне да се избавимо од немара и небриге за спасење; у несрећама и искушењима треба побеђивати; не треба се љутити и жалити се на људе због лажних оптужби. Научимо се да волимо оне који нас вређају - своје добротворе; имајмо благу снисходљивост према људима.

Драги моји! Када будемо молили Бога за духовне дарове, на пример за мудрост, веру, наду, љубав, кротост и смирење, тада се сетимо да смо слика и прилика Божја, да је душа наша као некакав отисак Божанства и да се све богатство душе налази у Богу као у ризници из које можемо да црпимо најразличитије духовно благо.

Уздржавајмо се од падова да не бисмо оскврнили у себи лик Божји. Поверавајући се милостивој бризи Творца свега, са сваким смиреноумљем Му се обраћајмо с речима: "Мој ограничени дух је изашао од Твог безграничног, Свесавршеног Духа; ево ја сам убог, Владико мој, премудрошћу и разумом или вером, надом и љубављу, кротошћу и смирењем; погледај на жељу срца мог и даруј ми Твоју премудрост, веру непостидну, наду чврсту, љубав нелицемерну!" Амин.