,,Волим, дакле јесам" или ,,Вољен сам, дакле јесам" - дијалошка или пасивна другост Јована Зизиуласа

[Александар Милојков]

А онтологизација свега и свачега ми врло смета и мислим да је то много више за критику од свега другог.

А шта ти ту смета?

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

Ајмо овако. Прочитај опет мој први пост на теми, одмах испод наслова, и пробај да ми објасниш зашто ми постављаш то питање сада .smesko.

[Александар Милојков]

@@Александар Милојков,

А да си читао моје раније коментаре на ову тему видео би да ја не подржавам Лудовикоса и да постоји начин на који разумем чак и једнострано изражену митрополитову тезу, али ниси читао, само си напао тек тако .smesko.

Напао сам наслов теме, а не тебе и твоје мишљење. Подвајање у наслову теме не постоји у митрополитовој теологији. Барем је такав дојам моја маленкост стекла у току изучавања митрополитових дела.

[Balthasar]

А шта ти ту смета?

Па мислим да је бесмислено да опет објашњавам обзиром да сам баш са тобом водио дијалог о томе...

[Александар Милојков]

У свом делу ,,Заједница и другост - даље студије о личности и Цркви" (енг. ,,Communion and Otherness - Further Studies in Personhood and the Church") митрополит Јован Зизиулас на више места уместо устаљене фразе ,,Волим, дакле јесам" каже ,,Вољен сам, дакле јесам". Николас Лудовикос тврди да се овде ради о ,,пасивној другости"... Шта ви мислите о томе?

Добро. Рекао сам да Лудовикос не говори истину. Тако нечег нема у митрополитовом писању.

[Александар Милојков]

Па мислим да је бесмислено да опет објашњавам обзиром да сам баш са тобом водио дијалог о томе...

Да, али мени није јасно како може онтологија да смета било коме? Истина бића да смета? Како? И зашто?

[Balthasar]

Напао сам наслов теме, а не тебе и твоје мишљење. Подвајање у наслову теме не постоји у митрополитовој теологији. Барем је такав дојам моја маленкост стекла у току изучавања митрополитових дела.

Ја сам само објективно ,,дијалошка" (као став већине) или ,,пасивна" (као став Лудовикоса).

Не разумем зашто си то разумео као карактерисање митрополитовог богословља.

[Александар Милојков]

Не разумем зашто си то разумео као карактерисање митрополитовог богословља.

Одговорио сам на Лудовикосове прозивке. Зато сам и поставио онај текст.

[Balthasar]

Да, али мени није јасно како може онтологија да смета било коме? Истина бића да смета? Како? И зашто?

Или стварно не разумеш, или намерно правиш замене теза и извлачење из контекста .smesko..

Да ли сам макар у једном тренутку рекао да ми смета ,,онтологија", или сам рекао да ми смета ,,онтологизација свега и свачега"?

Сложићеш се да то није ни приближно исто .smesko..

[Александар Милојков]

Да ли сам макар у једном тренутку рекао да ми смета ,,онтологија", или сам рекао да ми смета ,,онтологизација свега и свачега"?

А шта ти значи тај израз "онтологизација" ако не онтологију? Смета ли ти што је догмат о Светој Тројици од онтолошког значаја за човека? Смета ли ти што је догађај Христа од онтолошког значаја за човека? Смета ли ти што је начин постојања Цркве од онтолошког значаја за човека и за сву творевину?

Мени то никако не смета. Јер, ово су, ништа друго, него питања живота и смрти. Не видим други примарни приступ овим догматима, осим онтолошки (сви остали су секундарни).

[Александар Милојков]

Онтологија парекселанс:

Христос васкрсе из мртвих

Смрћу смрт разруши

И онима у гробовима живот дарова!

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

Не сећам се да сам икада говорио да ми нешто од тога смета, а ако ми овим стављаш у уста тако нешто, онда сам у шоку како си брзо заборавио наш прошли дијалог .smesko..

[Александар Милојков]

@@Александар Милојков,

Не сећам се да сам икада говорио да ми нешто од тога смета, а ако ми овим стављаш у уста тако нешто, онда сам у шоку како си брзо заборавио наш прошли дијалог .smesko..

Нисам заборавио. Тражим да разјасниш израз "онтологизација свега и свачега".

[Balthasar]

@@Александар Милојков,

,,Онтологизација свега и свачега" је манипулисање онтолошким димензијама у богословљу науштрб свих осталих аспеката, нарочито аскетског.

Знам да ћеш сада рећи да аскетизам врхуни у онтологији и ту ћемо се сложити, али ћу ти ја одговорити да је то тачно али да мени смета тоталитарно манипулисање онтологијом које је искључиво, нетачно и на штету како теологије, тако и живота у Цркви.

Не може бити однос ,,или" и нема онтологија предност у односу на аскетику.

Оне су у таквом односу да укључују једна другу и једна без друге су непотпуне.

Е онда ћеш ми ти рећи да је то ок и проповедаћеш ,,онтолошку аскетику", на шта ћу ти ја одговорити ,,аскетском онтологијом".

И једино када узмемо у обзир и једно и друго као подједнако важно и неодвојиво, можемо говорити о односу онтологије и аскетике.

Савремено богословље какво много теолога проповеда на сва уста, нема ту ноту и радо оставља аскезу по страни или је користи као ,,слушкињу" онтологије.

То је за мене, ,,онтологизација свега и свачега".

[Александар Милојков]

@@Balthasar,

То је онда нешто друго што нема везе са онтологијом. Аскеза је нешто сасвим нормално и природно у личносној, евхаристијској онтологији. Нема ту деобе онтологија и "остало". Онтологија је говор о бићу, о постојању. А постојање, као такво, пројављује (живи) аскетски етос. Митрополит Зизијулас, колико сам ја разумео, веома јасно говори о једној таквој аскези.