Саблазни и лоши примери који терају од цркве?... Разочарани свештеници, теолози, народ - КАКО ПОМОЋИ?

[Макрина]

Ако смем да додам - однос попадије према цркви (и ту мислим баш на храм) у великој мери утиче на људе. Кад поп мора да питује црквењаке да мало очисте цркву, кад нико не зна како попадија изгледа... То покреће лавину осуђивања, презрења...

И ово је тачно.Планирала сам једном да направим један елаборат и да изложим Епископу.Састоји се у томе да добијемо благослов,да се одржава једном месечно састанак презвитера из неколико намесништва,где би разговарале о свему,помагале се саветима,молила бих ако је могуће а знам да јесте да нам мало и игуманије притекну у помоћ,да одрже неко предавање и тако.Овај елаборат ћу сигурно направити и замолити за спровођење истог,само кад ми прође ова трудноћа и беба мало да порасте,ако Бог да.

[Guest - . . .-]

То је одлична идеја...

Иначе, следећу тему, овако мало тежу, коју чу покренути ицаће се управо попадија-презвитера и будућих попадија и изношење неких мојих предлога као једног провинцијалистичког свештеника, како рекоше скоро неки.

[Ведран]

живела провинција али не и паланачки дух!

[Guest - . . .-]

Иначе, један од мојих одговора на другој теми:

Како бих ја некоме могао да причам о заједници, љубави, Евхаристији, причешћу... а моја породица то не показује? Замисли, ја се тако занесем и све у шеснаест причам људима како је битно да се причешћујемо сваке недеље јер је то смисао служења Литургије, да постимо постове које је Црква прописала итд... а то у кући моја породица не живи? То је лицемерје које се веома брзо прозре и онда такав свештеник служи за спрдачину.

Свештеникова супруга све ово што сам навео не треба да ради из морања. То је нешто најгоре. Боље је и да не долази онда у Цркву. Не из морања него из љубави према Богу који јој је дао све: мужа, децу (ако има) скроман али пристојан живот... и све то на Крви Христовој. Зар би могли да једемо хлеб од парохије а да га нисмо заслужили сви заједно? Зар се свештенику плаћа 5 минута посла за водицу или пола сата појањана опелу? Не, то нема цену и то се не плаћа. Награђује се целокупни труд свештеника и његове породице за привођење парохијана спасењу.

Убеђен сам да попадија може учинити да свештеник има поштовање народа и више него што га заслужује. Ако живе на парохији мислим да сваког парохијана треба да дочека као најдражег госта, да покаже љубав и поштовање. Код свештеника се,углавном, долази када парохијани имају неки проблем. Тада и свештееник и попадија могу много да учине за тог човека, ако ништа више, а оно бар да му подаре утехе. А то ће моћи ако су и сами пронашли утеху у Христу. Моја супруга и ја јесмо...

Да наведем још један пример, овога пута мој лични:

за наставак на линку

https://www.pouke.org/forum/topic/13458-%d0%bf%d0%be%d0%bf%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%83%d0%b7%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%88%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%b0/#entry451487

[Макрина]

Такође веома ценим и поштујем презвитере које се баве неким послом и имају свој позив,било да су лекари,учитељи,обичне раднице али које сведоче своју веру пред људима.То ми је и још драже.

[nedeljko]

Иначе, један од мојих одговора на другој теми:

Како бих ја некоме могао да причам о заједници, љубави, Евхаристији, причешћу... а моја породица то не показује? Замисли, ја се тако занесем и све у шеснаест причам људима како је битно да се причешћујемо сваке недеље јер је то смисао служења Литургије, да постимо постове које је Црква прописала итд... а то у кући моја породица не живи? То је лицемерје које се веома брзо прозре и онда такав свештеник служи за спрдачину.

Познајем свештеника чија супруга и поодрасла деца не долазе на литургију, вероватно и не посте,а самим тим су и неверујући.

Ето, прошле недеље сам био на литургији где редовно долази само једна бака коју сви у селу подсмевајући се називају богомољка и где сам се, хвала Богу, и причестио.

Црква се, нормално, налази у центру тог Космајског села, а кућа где свештеник живи поред Цркве.

Супруга и синови су били на тереси док се у Цркви служила литургија. То знам пошто сам их угледао чим сам изашао из Цркве.

Чега се све нисам наслушао о том свештенику, а оно што ја знам о њему је да у питању добар човек.

[Макрина]

Само не осуђивати такве ствари.Једноставно није имао ко да је научи,зато и желим да напишем тај елаборат и да се покрене питање нас попадија,баш на тај састанак да дођу и попадије таквог профила,незаинтересоване,верујем да би кренуло на боље.

[Guest - . . .-]

Да... знам да има и тога, и није никада потребно помињати имена и ти си добро учинио па ниси поменуо. Њих се и не дотиче ово што ми говоримо. Њима то није важно... зато тај свештеник нема никакву основу да људима каже "дођите на Литургију".

Но, то су аномалије које треба Епископ да решава.

Наравно, није лако ако имаш неверујућу попадију... али то нека буде за нову тему коју планирам ускоро да покренем.

[Макрина]

Питала бих сад још нешто,

да ли помажете своје свештенике,поготово ви који живите у неком мањем месту?Да ли доносите уља за кандила,помажете око чишћења порте?

Интересује ме пошто знам колико то значи за свештеника,поготово у малом месту.

[Ведран]

Само не осуђивати такве ствари.Једноставно није имао ко да је научи,зато и желим да напишем тај елаборат и да се покрене питање нас попадија,баш на тај састанак да дођу и попадије таквог профила,незаинтересоване,верујем да би кренуло на боље.

е баш си вредна попадијо, из далека се види да си пореклом из јужних крајева

код нас доле, овако народ каже: „бадијала работи, бадијала не стој“

[Guest - . . .-]

ево једна занимљива порука са теме "попадија, узданица свештеника", питање је шта овде радити, на који начин их мотивисати? Или је можда боље да ако немају шта да кажу, нека ћуте.

мени је фасцинантна реченица где ви оче кажете како "причате и занесете се..."....ех, да код мене у цркви неко жели да прича, тј. држи проповед, било би још 15 пута лепше. Па таман и да им не дођу супруге и деца на Литургију. Само да имамо проповеди, макар и сваке реће Литургије, већ смо сви у фазону "дај шта даш". ето...

[Guest - . . .-]

Питала бих сад још нешто,

да ли помажете своје свештенике,поготово ви који живите у неком мањем месту?Да ли доносите уља за кандила,помажете око чишћења порте?

Интересује ме пошто знам колико то значи за свештеника,поготово у малом месту.

Ај опет да прозборим коју и ако сам већ постао досадан.

Како сам и сам свештеник у малом месту где је црква удаљена од села и иде се прашњавом-џадом до ње, обрадујем се сваком ко у њу дође. Ми имамо једну сталну поставу- нас до 5 до 10, (рачунам и моју жену која је протопсалт, главни појац) и кћер. Немам црквењака, никада га нисам ни имао а искрено и не треба ми. Ја косим порту, сређујем олтар, жена пали кандила, уређује цркву, пере чаше и тањире... стижемо све.

За веће празнике имамо екипу жена које су ту да нам помогну и увек се одазову . Ту су и дечица из села која су нам предивна. Немамо их пуно, али оно што имамо је супер.

Најискреније се обрадујем сваком ко дође и ко изрази жељу да неђто помогне Цркви. Никада нико није био одбијен ако има неку жељу. Имам једног парохијана, бата Верољуба који готово сваке недеље донесе неки смоки, грисине, сок... неко послужење да се после литургије заложи. Има и оних који донесу по које вино и зејтин. Када год неко донесе, упишем његово име и оставим на Предложењу да се помињу.

[Макрина]

Слична ситуација Што нам је мило кад се неко сети па донесе уља за кандила,кафе,ратлука за послужење...

То су можда ситнице али нама много значи,много

[Ведран]

Ај опет да прозборим коју и ако сам већ постао досадан.

Како сам и сам свештеник у малом месту где је црква удаљена од села и иде се прашњавом-џадом до ње, обрадујем се сваком ко у њу дође. Ми имамо једну сталну поставу- нас до 5 до 10, (рачунам и моју жену која је протопсалт, главни појац) и кћер. Немам црквењака, никада га нисам ни имао а искрено и не треба ми. Ја косим порту, сређујем олтар, жена пали кандила, уређује цркву, пере чаше и тањире... стижемо све.

За веће празнике имамо екипу жена која је ту да нам помогне и увек се одазову и помогну. Ту су и дечица из села која су нам предивна. Немамо их пуно, али оно што имамо је супер.

Најискреније се обрадујем сваком ко дође и ко изрази жељу да неђто помогне Цркви. Никада нико није био одбијен ако има неку жељу. Имам једног парохијана, бата Верољуба који готово сваке недеље донесе неки смоки, грисине, сок... неко послужење да се после литургије заложи. Има и оних који донесу по које вино и зејтин. Када год неко донесе, упишем његово име и оставим на Предложењу да се помињу.

каква дивна пасторална слика задобих пред својих очију, кад прочитах ове речи, оца.

[Макрина]

Додуше,овај наш народ овде,добри су домаћини.За Храмовну Славу ове године се пријавило око 40 домаћина али се и много народа угости.Нико не оде гладан и непослужен.Стварно су људи овде дивни по том питању и то је генерацијска традиција.