Гости Guest - . . .- Написано Јул 10, 2012 Гости Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Ово је једна од најбољих тема са форума Верујем, зато ћу да поставим уводну поруку, а ви можете на линку видети шта су све људи писали и додати свој коментар овде на ЖРУ: "Какво је биједно биће Бог који не може патити и који једнако тако не може умријети! Он је свакако надмоћан у донсоу на мсртног човјека све док се то страдање или смрт могу само побјеђивати као зла судбина над собом. Али, он је немоћнији у односу на човјека када човјек то страдање и смрт прихвата и сам бира као своје властите могућности... Бог који не може страдати јесте сиромачнији од свакога човјека јер Бог који није способан за страдање јесте биће лишено судиоништва, Њега не дотичу страдања и неправда. Лишеног афакета, какав јесте, ништа га не може афицирати нити потрести. Он не може плакати јер нема суза. али ко не може патити, не може ни вољети. Дакле, он је љубави лишено биће... Он је биће без иксуства, биће без судбине и биће које нико не воли". Ј. Молтман, Распети Бог, Ријека, 2004, стр. 251-252. "Стварање свијета Богом, самораздвајање Апсолутног јесте жртва Апсолутног ради релативног које за њега постаје друго, стваралачка жртва љубави. Голгота није била само предвечно предодређена приликом стварања света као догађај у времену, већ она представља и метафизичку суштину стварања. Божански узвик са крста "сврши се" односи се на творевину. Добровољна жртва несебичне љубави, Голгота Апсолутног јесте основ стварања јер "тако Бог заволе свет да и Сина Свога Јединородног даде" (Јован 3,16-17). Свет је створен крстом на којем је распет Бог у име љубави... Бог јесте Љубав а живот Љубави и њена највећ радост јесте жртва... Трагедија је повезана са осуђеношћу са неслободном принудном нужношћу, па макар и највишом. Бог је слободан да себе узведе у трагични процес светске историје, по себи и за себе остајући од њега слободан, зато и у самом Апсолутном нема места за трагедију која има узрок у сукобу расцепканих сила релативног бића". С. Булгаков, Светлост невечерња, Београд, 2005, стр. 196-197. !"Уистину, судбина Распетога на Крсту Сина Божијег, која представља најдубљу тајну хришћанства, није ништа друго до трагична страдалачка мистерија коју је Божанство проживљавало, јер она претпоставља преночење принципа кретања и унутрашњег трагичног конфликта на природу Божанског живота. Ако сам Христос, Син Божији, доживљава трагичну судбину, ако историјска судбина и историјско кретање постоји у Њему, онда то није ништа друго већ признање трагедије коју доживљава Божански живот. Не сме се афирмисати трагична судбина Сина Божијег, Његова искупљујућа смрт, а да се уједно не призна кретање у самом Божанском животу... Сва тајна хришћанства се налази у откривењу тројичног начела и у страдалачкој трагичној судбини која се одиграва унутар тог начела." Н. Берђајев, Смисао историје, Београд, 2002, стр. 39. Наставак теме је на линку Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Јул 10, 2012 Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Sta ce nam Bog koji nikad nije bio covek Grizzly Adams је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ignjatije Написано Јул 10, 2012 Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Sta ce nam Bog koji nikad nije bio covek Hm. Znaci " starozavetni" Bog nije bio Bog sve dok se nije rodio kao covek ? A sta da je Bog drugacije odlucio ( a mogao je ) i da se nije rodio kao covek, da li bi bio manji u nasim ocima u tom slucaju ? Izvini, ali se to sto si napisao moze tako protumaciti. http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јул 10, 2012 Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Бог је одувек човек, ми смо створени у односу на Њега, не обрнуто DankaM је реаговао/ла на ово 1 клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Јул 10, 2012 Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Hm. Znaci " starozavetni" Bog nije bio Bog sve dok se nije rodio kao covek ? A sta da je Bog drugacije odlucio ( a mogao je ) i da se nije rodio kao covek, da li bi bio manji u nasim ocima u tom slucaju ? Izvini, ali se to sto si napisao moze tako protumaciti. postoje ljudi koji i danas veruju u starozavetnog Boga,tako da mogucnost izboora u sta ces da verujes,postoji:) u tom smislu sam rekao.Da se Bog nije ovaplotio onda ne bi ni znali za bolje i mirna Backa Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Лазар Нешић Написано Јул 10, 2012 Пријави Подели Написано Јул 10, 2012 Сјајна тема! Како би било добро да нам се овде на форуму придруже Дарко и Ирина. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
bosanac Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 Bog koji može da strada nije Bog.On je slabić,Od njega su njegova stvorenja jača.On jednostavno kao takav nemože biti Bog. I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 мисли се на саосећање и способност проживљавања истог оног што сваки мали створ проживљава клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
bosanac Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 Da li je Bog savršen? I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 Da li je Bog savršen? јесте клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 Bog koji može da strada nije Bog.On je slabić,Od njega su njegova stvorenja jača.On jednostavno kao takav nemože biti Bog. kazu da nista nije slucajno,tako nije ni ova tvoja recenica,Bog koji moze da strada nije Bog.Dakle prvo ga nazivas Bogom a onda ga negiras zato sto strada.Dakle tu je problem u tebi jer ne mozes da prihvatis Boga koji je otac a voli kao majka vec jedino prihvatas Boga u obliku tlacitelja Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
milan. Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 Sta ce nam Bog koji nikad nije bio covek bog otac nikad nije bio covek,niti je uzimao ljudsku prirodu na sebe. to delo je ucinio sin boziji. bog otac se nije ovaplotio,nego sin. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
bosanac Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 kazu da nista nije slucajno,tako nije ni ova tvoja recenica,Bog koji moze da strada nije Bog. Dakle prvo ga nazivas Bogom a onda ga negiras zato sto strada.Dakle tu je problem u tebi jer ne mozes da prihvatis Boga koji je otac a voli kao majka vec jedino prihvatas Boga u obliku tlacitelja "Bog", tj ono što vi mislite pod tim izrazom.Tako da to nije slučajno. I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
bosanac Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343492330' post='684917] јесте Ako je savršen da li onda ima znanje o svemu? I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Јул 28, 2012 Пријави Подели Написано Јул 28, 2012 bog otac nikad nije bio covek,niti je uzimao ljudsku prirodu na sebe. to delo je ucinio sin boziji. bog otac se nije ovaplotio,nego sin. Za pocetak,Bog se pise velikim slovom.Mi verujemo u jednoga Boga, neshvatljivog,tako da... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука