Епархија захумско-херцеговачка и приморска

[И.стојковић]

Освећење цркве у Домашеву

1. септембар 2009 - 10:18

У Недељу по Великој Госпојини, 30./17. августа 2009. године, у селу Домашеву - Љубомир, одржана је ријетка свечаност, а на радост овога села и свих његових мјештана, као и свих учесника овога великог догађаја. Повод за ово била је обнова и освећење старог-скромног храма Светог Оца Николе који потиче из 16. вијека. Храм је био у веома лошем стању због старине и времена које је иза нас. У њему се није служила Света Литургија више од 40 година.

Због свега горе реченог и интересовање за обнову храма било јако велико, као и сама радост коју је обнова древне светиње изазивала у срцима људи. Обнова храма увијек као одјек има и духовну обнову нас самих, а нарочито оних који у тој обнови живо учествују. Треба напоменути да је предсједник за обнову храма Господин Миливоје Бокић, иначе по занимању умјетник, а кумови су Господин Момчило Зотовић који живи у Америци, као и Господин Љубомир Зотовић. Иконе у храму урађене су руком вјештог академског сликара Господина Драга Вучића из Билеће.

Нарочита радост овога дана био је и долазак нашег Оца-Преосвећеног Владике Григорија који је осветио новообновљени храм и иконе у њему, началствовао Светом Архијерејском Литургијом и поучио вијерни народ својом архипастирском бесједом. Преосвећеном Владици саслуживали су четворица свештеника и два ђакона наше епархије. Народ је дошао у великом броју на ово сабрање из Требиња, Билеће и других крајева и околних села, тако да је тек један мали дио присутних могао да стане у саму цркву. Нарочито велика радост су била дјеца која су такође била бројна, што је и сам Преосвећени Владика Григорије запазио и похвалио истакнувши да је то наша будућност, као и будућност самога овога села. На Светој Архијерејској Литургији одговарао је и појао дјечији црквени хор „Свети Сава" из Билеће који је својом игром и пјесмом послије Литургије у многоме украсио ову свечаност.

Након завршене Свете Литургије, прешло се за трпезу која је уготовљена за 380 гостију. Поздравну ријеч и здравицу су казали најприје надлежни парох протојереј-ставрофор о.Милутин Андрић, а потом Преосвећени Владика Григорије и на крају предсједник одбора за изградњу храма. Након тога у радости, игри, пјесми, свирци,  па чак и бацању камена са рамена наставило се ово дивно славље у славу Божију и славу Светог Оца Николе, а на радост и спасење свих присутних.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

[И.стојковић]

Амерички амбасадор у посјети СПЦО Мостар

    Делегација америчке амбасаде у БиХ на челу са амбасадором Чарлсом Инглишом  дана 10.09.2009. године посјетили су канцеларију СПЦО Мостар и том приликом разговарали са представницима Српске Православне Цркве у Мостару игуманом Данилом Павловићем, старјешинином Саборне Цркве Радивојем Круљем, парохом Благајским Данилом Бором те члановима Управе СПЦО Мостар Славишом Ковачевићем и Данилом Голом.

У пријатном разговору који је трајао скоро сат времена игуман Данило и отац Радивоје су еминентим гостима изложили тренутно стање у Српској заједници и Српској Православној Цркви у Мостару и Херцеговини, нагласивши важност реализовања започетих активности на обнови Саборне Цркве у Мостару и осталих објеката у власништву СПЦО Мостар.

    После разговора у канцеларији СПЦО Мостар господин Инглиш је изразио жељу да обиђе Владичански двор, Стару Цркву и рушевине Саборне Цркве што је и учињено.

    На крају посјете се игуман Данило захвалио амбасадору на посјети која је обрадовала Србе у Мостару изразивши жељу да ће и Америчка администрација у БиХ учествовати у обнови Саборне Цркве  као и масовнијем повратку Срба у овај град јер су управо Срби у подјељеном граду као што је Мостар тај помирујући фактор којега никако нетреба игнорисати.

Господин Инглиш је видно одушевљен овом посјетом изразио задовољство што је посјетио СПЦО Мостар и обећао да ће се у будућности више ангажовати на рјешавању проблема на које наилази Српска заједница у Мостару и да ће помно пратити ток градње Саборне Цркве и помоћи колико буде у могућности.

    Истог дана у 19:30 у хотелу Еро у Мостару америчка амбасада је организовала пријем на коме су присуствовали највиши политички функционери и представници вјерских заједница из овог региона. На пријему су учествовали и представници Српске Православне Цркве игуман Данило Павловић, парох Коњички Милан Бужанин и члан управе СПЦО Мостар Славиша Ковачевић.Том приликом је амбасадор представио своје нове сараднике у америчкој амбасади и захвалио свим присутнима што су се одазвали његовом позиву.

[И.стојковић]

На Усековање у Орашју служена Св.Арх.Литургија

    У петак 11. септембра, на Усековање главе Св. Јована Крститеља, у селу Орашје у Поповом пољу служена је Св. Архијерејска Литургија. Светом Литургијом началствовао је умировљени Епископ Николај (Сорајић) коме су, осим пароха овог живописног села јереја Синише, саслуживали и јереји Никола Јанковић из Требиња и Младен Жуловић из Љубиња, као и двојица ђакона: јерођакон Пантелејмон и ђакон Павле Ратковић из Требиња.

По обичају из претходних година, и овог пута се у храму Вазнесења Господњег окупило више десетина вјерника пореклом из Орашја, који данас живе у Љубињу, Требињу, Дубровнику, Сарајеву.

Након завршене Литургије и свечаног опхода око храма, Владика је пререзао славски колач и том приликом се присутнима обратио краћом бесједом.

Херцеговина земља мученика, који нам својим примјером свједоче да вјеровати у Бога не значи само живјети по Његовим заповјестима, него и бити спреман да, уколико Он то од нас затражи, живот свој положимо за Име Његово. Владика је нагласио да нам празник који прослављамо управо то потврђује, и да нас примјер Св. Јована све позива на преиспитивање: колико је чврста наша вјера и да ли бисмо и сами били спремни на такву жртву.

    Послије службе, за све окупљене у порти храма је припремљено послужење. За Владику и служашче свештенике, у дому једног од мјештана Орашја постављена је и трпеза љубави.

[Маша]

Видим на сликама драге људе са којима сам провела извесно време послењих пар година 0205_whistling

[И.стојковић]

Света Арх. Литургија у селу Данићи

    У недјељу 13. септембра, у селу Данићи служена је Света Литургија  и прослављена храмовна слава. У храму ,посвећеном Светом Петру Дабробосанском,  Свету Литургију  служио је епископ Григорије уз присуство  бројног народа. 

У овом малом селу, гдје живе људи великог срца и љубави, послије Свете Литургије и Литије, приређен је славски ручак у дому који је подигнут у близини храма.

Епископ Григорије је у бесједи поздравио сабор и нагласио да је сабор  и наше учествовање на светој Литургији, темељ нашега живота у Христу на којој се обнављамо и сједињујемо са Богом. Такође је похвалио мјештане ријечима Светог Писма за слогу која влада међу њима и подржао их у сваком благочестивом дјелу. Празновање светог Петра Зимоњића се у овом храму празнује са благословом епископа Григорија у недjељу пред празник.

[georgije]

Ko je ovaj umirovljeni Ep.Nikolaj.Odakle je.

[Зоран]

Сваки камен једна прича

18. септембар 2009 - 11:10

Са скромним материјалним и новчаним средствима, уз божију помоћ и благослов Епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Григорија народ Црквене општине Кифино Село започео је изградњу Парохијског дома и уређења комплекса „Подине"око најстарије цркве на подручју Невесиња - Цркве Св.Тројице.Парохијски дом започео се градити на мјесту старе Црквене  куће. У њему ће се налазити: трпезарија, библиотека и соба за архиву, а на спрату стан за свештеника.

Компекс „Подине" се простире на простору од 2 хектара са Црквом и мјесним гробљем. У склопу пројекта је: зидање велике улазне капије и челног зида, постављање ограде око цијелог земљишта, зидање велике чесме код капије на улазу, зидање капеле унутар гробља, зидање мале капије на излазу према Дреновику и засађивање разних украсних биљака чиме би читав комплекс добио изглед великог уређеног парка са лијепо поплочаним стазама.

На узвишењу Дреновик један километар од Кифина Села, а према Невесињу, налази се стара Црква зидана у периоду владавине Немањића. Сама кота Дреновик налази се на 900 метара надморске висине и доминира цијелом околином. Заузима централни дио Невесињског поља. Са врха коте, од саме Цркве, пружа се прелијеп поглед на цијело Невесињско поље и околне планине у чијем подножју се ланчано протежу Невесињска села. Само поље је једно од највећих и најљепших крашких поља у Републици Српској.

На сјеверу поглед сеже до планине Црвња и висоравни Морине, чувене по Сватовском гробљу и легенди о погибији Лакишића сватова. Сјеверозападно је планина Прењ, а западно планински масив Вележ. Јужно су Снијежница и Трусина , а источно Бјеласница и Баба планина.

Испод саме Цркве и даље кроз поље, до мјеста Биоград, протиче ријека Заломка (понорница) која је цијелим својим током чиста и може се користити за пиће. Са друге стране Цркве пролази магистрални пут Невесиње-Гацко. У близини 300 м протиче поток Вучијак, који пресушује у мјесецу јуну и опет долази у мјесецу септембру. На 200 м од Цркве са исте стране налази се брдо Ћосовик, испод кога се налази прељеп извор истог имена. Само име брда и извора асоцира на младалачка окупљања и ашиковања-ћосања, како се каже у овом крају.

Са лијеве стране у самом кориту ријеке налази се извор Дреновик. Читава околина је препуна остатака из древне прошлости, а сваки камен подсјећа на нека стара давно заборављена времена. Јужно од цркве на удаљености 400 м налази се старо налазиште из Римског периода Братачки Градац. Осамдесетих година прошлог вијека, на врху Градац вршена су археолошка ископавања која су обустављена усљед недостатка новчаних средстава. Испод самог Градца налазило се римско насеље отприлике величине 40000 хиљада становника. И сада локални пољопривредници тракторима изоравају остатке од цигле, грнчарије и старих римских рељефа.

Сјевероисточно од Цркве 1,5 км у правцу Гацка, у мјесту Кланци, изнад самог пута налази се брдо Градина, гдје се назиру остаци средњовјековног града до кога од подножја води још добро видљив пут.  На сјеверу 2 км од Цркве налази се Крековски Градац и једна од највећих некропола стећака.

На овом је мјесту почео и чувени устанак познат као „Невесињска Пушка".

Само двориште Цркве препуно је стећака разних облика и величина. Уз саму цркву налази се и споменик породице Радојичић, на коме се јасно види читко уписана 1414. година, двадесет пет година послије Косовске битке. И остали споменици у порти Цркве су веома стари, а има их са специфичним знаковима и рељефима.

Цијели овај простор је арехеолошки и историјски неправедно запостављен. Довољно је само проћи овим тереном и увидјети да сте живи свједок једног давно прохујалог времена.

Са јужне стране, уз саму Цркву, налази се велики споменик попу Петру Радовићу, војводи из два устанка: 1875. године против Турака и оног из 1882. године против Аустроугарске. У близини су и споменици: попу Анту Глоговцу и неколико споменика поповима из породице Говедарица, који су годинама вршили службу у овој Цркви.

Овдје је држао службу божију и Свети Свештеномученик Момчило Гргуревић, парох у Кифином Селу. Послије прелази у Челебиће гдје доживљава трагичну смрт 29 новембра 1945. године.

У овој Цркви је служио и поп Ђоговић Богдан, звјерски убијен од усташа 1942. године.

Сама Црква је дуго времена била главни носиоц културног и политичког животанарода цијелог Невесињског краја. Својим географским положајем, централни дио Невесињског поља, доминирала је околином а њена три звона могла су се чути у свим околним селима. Била је центар окпљања народа Невесиња.

У бурним временима, ропства под разним тиранима, ту су се одржавали главни састанци главара и кнезова Невесињских и вјећало се о устанцима и бунама којих је у овом крају било много.

Слава Цркве Тројчин дан, по њему је и добила име „Црква Свете Тројице", кад се одржавало највећа прослава у овом крају. Ту се окупљао народ из околних срезова, па су се одвијала витешка надметања у скоку у даљ, бацање камена, игре и пјесме. Већи састанци су били још за Божић, Светог Саву и Васкрс. Ту су се склапала нова познанства, женило се, удавало, правили договори за свадбе.

Црква је грађена у периоду владавине Немањића и не зна се тачно колико је пута рушена и обнављања. На мјесту данашње Цркве некада се налазила много већа грађевина о чему свједоче остаци темеља са њене сјеверне стране. Задњи пут је обновљена и остала у данашњем облику 1816. године о чему свједочи табла (оргинални натпис и друга са преводом) изнад самих улазних врата Цркве.

Дуго времена у цијелом Невесињском крају једино су се чула звона са њеног звоника, будећи вјеру и наду поробљеном народу овог краја, који је стењао под јармом објесних Азијата.

И даље послије свих бурних времена, црква је задржала примат као велики, културни и духовни центар, а побожни народ ове Парохије са својим свештенством то је чувао и његовао. Такво стање одржало се све до ових нових посљератних времена, великих миграција у град и пустошења села.

Како би повратили сјај дреновачкој Цркви Св.Тројице парохијани су, веома поносни на свој  подухват позвали све који осјећају носталгију за родним крајем, а и обавезу према својој Цркви и гробовима предака да у оквиру својих  могућности помогну у изградњи започетих  објеката.

Бројеви ж-р :  5620088026731091

НЛБ Развојна банка а.д. експозитура Невесиње

Сања Ковач

[Зоран]

Сахрањен Архимандрит Симеон (Биберџић)

У понедјељак 22. септембра, на Св. Јоакима и Ану, у Манастиру Добрићево је поводом упокојења Архимандрита о. Симеона Биберџића служена заупокојена Литургија којом је  началствовао Владика  Захумско-Херцеговачки и Приморски Григорије, а по завршетку службе, током читавог дана, стотине вјерника, пријатеља, сродника и познаника блаженопочившег старца прошле су кроз Манастир Добрићево, са жељом и намјером да се опросте са њим и посљедњи пут узму његов благослов.
    Истога дана, са почетком у 17 часова, у Добрићеву је служено свечано опијело којем су прсуствовале стотине старчевих пријатеља, познаника, сродника и духовне дјеце, пристиглих том приликом не само из свих градова наше епархије, већ и из многих других градова Србије и БиХ, као и из иностранства. Опијело су служила шесторица Епископа: Митрополит Николај Дабробосански, Еп. Василије Зворничко-Тузлански, Еп. Теодосије Липљански, Еп. Николај умировљени Аљаски као и двојица домаћих Епископа, Вл. Григорије и Вл. Атанасије. Владикама је саслуживало око седамдесет свештеника и свештеномонаха, како из наше тако и из суседних братских епархија: Зворничко-Тузланске, Дабробосанске, Црногорско-Приморске и др. По завршетку опијела, вјернима се бесједом обратио домаћин Вл. Григорије, а након тога је старчево тијело похрањено у крипту капелице посвећене Св. великомученику и чудотворцу Георгију, крсној слави блаженопочившег о. Симеона, недавно подигнутој у порти Манастира Добрићево. Присутнима, али и самом старцу, тада се краћом бесједом обратио и Вл. Атанасије, након чега је за све постављена трпеза љубави у порти Манастира.

[Зоран]

Владика Василије у Бањалуци, Добоју, Тузли и Подравању Зворник, 23/24.09.2009.

Владика Василије присуствовао је, 23. септембра 2009. године,  уз чланове Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве - митрополита Амфилохија и епископе; нишког Иринеја, захумско-херцеговачког Григорија, далматинског Фотија и бачког Иринеја, разговорима који су вођени са Предсједником Републике Српске Рајком Кузмановићем, премијером Милорадом Додиком и предсједником Народне скупштине Игором Радојичићем у Бањалуци.

Током разговора размијењена су мишљења о питањима битним за српски народ и Српску православну цркву у Републици Српској и Босни и Херцеговини, као што је црквена имовина и настава из вјеронауке у школама .

Руководство Републике Српске упознало је чланове Светог архијерејског синода и са актуелном политичком ситуацијом у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Чланови Синода данас су посјетили и Храм Христа Спаситеља у Бањалуци, и цркве у насељима Дракулић и Лауш.

извор: РТРС и Информативна редакција Епархије

Преосвећени Владика Василије сусрео се 24. септембра у Добоју са Грађевинским одбором за изградњу Саборног и Спомен храма у овом граду. На састанку је било ријечи о даљим радовима на овом монументалном храму. Његово Преосвештенство нагласио је и потребу постављања споменика за 14 000 српских жртава логора из Првог свјетског рата на локацији Жељезничке станице.

Потом је Владика у Тузли обишао свештенство и новообновљени Катедрални храм који ће бити освештан 4. октобра 2009. године.

У Подравању је Владика Василије, истога дана, служио парастос за 57 српских жртава убијених на данашњи дан 1992. године.

Владика Василије је благосиљао и освештао крсно знамење и земљиште за цркву у Подравањама, чија градња ће ускоро почети.

"Над Србима у овом крају почињен стравичан геноцид, јер су од велике већине почетком 20-ог вијека сада постала мањина", истакао је Владика, позвао српски народ из Подравања на слогу и јединство и поручио Србима да се враћају и обнављају своје куће и имања, те траже од надлежних да им у томе помогну.

[Зоран]

Прво крштење у цркви Св. Арханђела

у Хрупјелама

На празник Воздвижења Часнога Крста Господњег у Свету Недељу 27. септембра 2009. уз учешће преко стотину  вјерних Божијих, служена је Св. Литургија у цркви Св. Арханђела у насељу  Хрупјела у Требињу. Тај дан је донио посебну радост јер је у току Божанствене Службе Св. Крштењем Христовој Цркви прибројана малена Андријана Рајковић, ћерка Мирослава и Александре Рајковић, парохијана цркве Св. Арханђела,  бивајући прво крштено дијете Божије у овој Цркви. Овај дан, и дар Божији у њему подстакли су нас да од празника Крстовдана на убудуће служимо Св. Литургију сваке недеље у овом, још незавршеном и нетроносаном Храму.  Надамо се да ће тим начином, сабирањем и заједничарењем у Чаши Спасења - Евхаристији и наша 5.требињска парохија смоћи снаге да помоћу Божијом и  уз помоћ добрих људи приведе крају радове на Цркви. И овим  путем обавјештавамо и позивамо парохијане да активно узму учешћа у Св. Службама, те тако и сами уграде себе у тајанствени Храм Тијела Христовог - Цркву, у нашем заједничком светоархангелском Дому у Хрупјелима.

Јереј Дражен Тупањанин

парох 5 требињске парохије

[Зоран]

Интервју Епископа захумско-херцеговачког Григорија листу Политика

Седница Светог архијерејског синода, одржана прошлог четвртка, имала је јаког одјека у јавности: причало се и писало о поделама у „црквеној влади", несугласицама архијереја због иступања појединих црквених великодостојника поводом „Параде поноса", сукобима чак и око неких политичких питања, као што је посета руског председника Србији. Епископ захумско-херцеговачки Григорије, један од чланова Синода, чији је састав скоро потпуно промењен после мајског заседања Светог архијерејског сабора, у разговору за наш лист каже да је седница Синода протекла у веома доброј атмосфери, као и да није било сукоба између митрополита Амфилохија и осталих архијереја око тога да ли руски председник треба или не да посети нашу земљу.

- Наш патријарх Павле је често говорио да су полуистине понекад опасније од саме лажи. О томе је било речи на Синоду и опет, како рекох, уз пуну одговорност и пуну сагласност свих, и нарочито митрополита Амфилохија, да је Србији сада, као ретко када, потребан мир и помирење и коначно надилажење подела као што су на четнике и партизане, на црвене, плаве, жуте... У том контексту је врло битна и посета председника Русије Медведева, која би, по нашем скромном мишљењу, била и требало би да буде само у служби мира и трајног учвршћивања пријатељства између српског и руског народа, поготову у лицу таквог једног човека хришћанина, као што је Дмитриј Медведев - истиче владика захумско-херцеговачки.

У јавности се ствара слика о поделама у Синоду, па се митрополит Амфилохије ставља на једну, а Ви, владика бачки Иринеј и далматински Фотије на другу страну. Шта је истина?

Треба овде рећи да је чиста измишљотина о подели у Синоду на митрополита Амфилохија на једној и двојицу владика и мене на другој страни, то је злонамерно. Митрополит Амфилохије и владика Иринеј бачки су епископи који се сврставају међу најугледније, не само у нашој цркви него у целом православном и хришћанском свету. Њихово образовање је надалеко познато, можда је мање познато њихово дугогодишње пријатељство и рад на обнови српске теологије и самим тим Српске светосавске цркве. Може се с правом рећи да је слушати њихове дијалоге истински празник. Међу овим заиста великим људима свакако да понекад превлада и оно људско, али њихово трајно опредељење и вера у Бога живога увек учине да победи Бог и његова милост. Тако је безброј пута било, и тако је и сада. Једном речју, дијалог међу нама у Синоду је искрен, интензиван, отворен, понекад искричав, али све у циљу и са једном жељом - да се у нашем народу, у нашој цркви, запали огањ међусобне љубави, животне радости, праштања, служења, културе која није кич и пародија, већ ред и рад и радост живота у заједници браће и ученика Христових.

Када се, према Вашем мишљењу, „црквена влада" показала нарочито ефикасном?

Синод и његов рад биће ефикасни када се покажу видљиве послецице нашег рада међу људима, како међу онима који нас воле, тако опет и међу онима који нас не воле, међу вернима и међу невернима. Ми треба да будемо пример свима по одговорности, искрености на делу и речи, што народ свакако очекује од нас, јер, према свим спроведеним анкетама, наш народ управо Цркви највише верује. Међутим, иако Црква има највеће поверење у нашем друштву, по мом суду она ни издалека нема очекивани утицај у том истом друштву.

Какав је Ваш однос са митрополитом Амфилохијем, кога сте „грдили" у Вашем писму крајем прошле године, сада када сте заједно у Синоду?

Жив, динамичан, искрен, отворен, али и пун благодатне љубави, као уосталом и са осталом браћом, члановима Светог синода и Сабора.

Да ли бисте већ сада могли претпоставити шта би могле бити теме на следећем заседању Светог архијерејског сабора СПЦ?

Теме би могле да буду разне. Ја бих био срећан да то буду теме другачије од „персоналних и кадровских", дакле оне теме у којима би Црква најозбиљније проналазила своје место и улогу у просвети, култури - отварањем школа, као и кроз каритативну делатност, како бисмо створили претпоставке да помогнемо нашим болницама, те да градимо старачке домове и, наравно, да усмјеримо огромну енергију коју Црква има на образовање младих и талентованих људи, као и безброј других тема које чекају на нас.

Постоји ли могућност да наредни Сабор прерасте у изборни?

Мој став о томе је већ одавно добро познат и није промењен. Неспорна је љубав целокупног народа и нас архијереја према Његовој светости патријарху Павлу, и такође је јасно као дан да ни српска кућа, а камоли Српска црква не могу функционисати без домаћина. Размислите добро шта је то домаћин и ко је то. То је онај човјек у чијој кући је ред, који брине о својим домаћима, труди се да буде у сагласности са суседима, који пази на помисли непријатеља, који зна шта му је у подруму и на тавану. То је човек озбиљан, здрав, одговоран и радан и храбар, и као што знате у претходним временима такви људи су искорењивани, и ако хоћемо да се спасемо као народ, свуда су нам потребни добри домаћини - у болницама, школама, предузећима, хотелима, позориштима, у градовима, владама, у држави, и наравно изнад свега и пре свега у Цркви. То ће се десити ускоро, и чини ми се када се то догоди у Цркви, почеће и на другим местима, и то ће нам као и увек значити напредак и васкрс нашег светосавског народа.

Јелена Беоковић, Политика, [објављено: 29/09/2009]

Извор: Епархија захумско-хецеговачка

[Зоран]

Свечано потписивање уговора

за обнову Саборне цркве у Мостару

У мостарском хотелу „Old Town", у четвртак 1.10.2009.године потписан је уговор са извођачем радова за обнову Саборне Цркве Свете Тројице у Мостару. Уговор су потписали у име инвеститора: Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске Епископ ЗХиП г.Григорије и парох мостарски о.Радивоје Круљ, а у име извођача радова Конзорција Г 3 директори и власници грађевинских предузећа: „Gemax" из Београда г.Ђорђе Антељ, „Грађење" из Источног Сарајева г.Зоран Попић и „Поробић" из Требиња г.Божо Поробић.

    Велику радост и благослов својим присуством овој историјској свечаности учинили су нам монаси са Свете Горе Атонске и игуманија Никомида са сестрама из манастира Ормилије у Грчкој.

    Свечаном потписивању уговора присуствовали су: г.Анатолиј Викторов шеф канцеларије ОХР-а у Мостару, г.Срећко Борас премијер Владе ХНК, г.Љубо Бешлић градоначелник Мостара, министри из кантоналне и федералне Владе, представници медија и други.

    Према потписаном уговору, који се односи на прву фазу тј. грађевинске радове на Цркви, вриједност радова износи 8.017.182,55 КМ, рок извођења је 3 године, а радови почињу, ако Бог да, у року од 10 дана.

ЦО Мостар

[Зоран]

Посјета монаха из Грчке

Петропавловом манастиру и Епархији ЗХиП

Од 27. септембра до 2. октобра у посјети  Петропавловом манастиру и нашој Епархији били су гости из Грчке: Игуманија Манастира Ормилија Мати Никодими са три своје сестре и двојица јеромонаха из Манастира Симонопетра са Свете Горе, о. Серапион и о. Јефтимије.

   Гости који су дошли у радну посјету Херцеговини, током свог боравка обишли су скоро све манастире Херцеговине као и херцеговачку Грачаницу, цркву Св. Архангела на кули у Хрупјелима и Саборни храм у Требињу, Билећи, Гацку и порушени Саборни храм у Мостару дајући, на основу свог дугог и богатог искуства, много значајних сугестија и приједлога као и велики број конкретних практичних савјета везаних за рестаурацију и уређење постојећих објеката, и изградњу и планирање нових.  

   У Саборном храму, у понедјељак 28. септембра служена је вечерња служба којој су, осим наших гостију, присуствовали  готово сви наши свештеници и монаси. Након службе, у просторијама епархијског дома приређена је и заједничка вечера љубави.

   У четвртак 1. октобра, наши гости су са Владиком Григоријем посјетили Манастир Житомислић и град Мостар. Током ове посјете, присуствовали су значајном догађају потписивања уговора о почетку радова на реконструкцији порушеног Саборног храма у Мостару.

Албум:http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/petrovo_031009/albu

[Зоран]

ЦО Мостар активности на обнови Саборне цркве

Старјешина Саборне Цркве Свете Тројице у Мостару о.Радивоје Круљ је посјетио декана Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Миленка Станковића и његове сараднике.

    Том приликом је договорено и потврђено ангажовање факултета као надзорног органа у обнови Саборне Цркве Свете Тројице у Мостару. Факултет ће на челу са деканом и професорима у својству ктитора учествовати у обнови храма.

  Отац Радивоје се у име Епископа ЗХиП г.Григорија захвалио декану и његовим сарадницима пренијевши благослов и захвалност Његовог Преосвештенства.

[Зоран]

Берба грожђа у Петропавловом Манастиру

8. октобра завршена је берба грожђа у Петропавловом Манастиру. Поред дјеце и људи из Петровог поља који су и ове године помогли у берби, велика радост је био и долазак групе ученика (20 ученика) из школе Свети Василије Острошки из Требиња који су дошли заједно са својим парохијским свештеником јерејем Александром Илићем, наставницима и вјероучитељем Мирјаном Зиројевић.