Епархија захумско-херцеговачка и приморска

[Зоран]

Изложба Јагоде Сердаревић

на Херцеговачкој Грачаници

У организацији Српског пјевачког културно умјетничког друштва *Гусле* из Мостара* и уз помоћ Епархије Захумско херцеговачке и приморске, за викенд је у манастиру Херцегвачка Грачаница на Црквини изнад Требиња отворена самостална изложба ликовних радова Јагоде Сердаревић из Мостара.

    Иако по професији историчар, библиотекар и ради у Архиву ХНК Мостар, Сердаревићева, која је објавила и бројне стручне радове из културне историје Мостара, сликањем се интензивније бави у посљедњој деценији, у којој је имала двије самосталне и неколико колективних изложби.

    Својом трећом самосталном изложбом Сердаревићева се требињској публици представила уљима на платну на којима преовладавају мостарски мотиви и мртва природа.

    Ауторка сама је на отварању изложбе истакла да овом изложбом и својим целокупним радом везаним за истраживање културне историје Мостара жели да допринесе раду Српског пјевачког културно умјетничког друштва *Гусле* које је у овоме граду обновило рад прије тачно годину дана и чији је она активни члан.

    *Наша је жеља била и мислим да у томе добро истрајавамо да културни живот Срба у граду на Неретви барем приближно вратимо на пријератни ниво, у чему нам, осим госпође Јагоде Сердаревић, увелико помаже и њен супруг, познати мостарски културни радник Шемсудин Златко Сердаревић*, истакао је овом приликом отац Данило Боро, предсједник мостарских *Гусала*.

    Занимљиво је истаћи да је Сердаревићева, након затварања исте изложбе у Галерији Катарине Косаче у Мостару, требињску изложбу представила у сали комплекса  Херцеговачке Грачанице у Требињу, гдје се чувају и спашене иконе старе мостарске православне цркве...

В.Д.

[Зоран]

У селу Баљцима надомак Билеће

освећен храм Св.Арх.Михаила

У Недељу 18-у по Духовима, на преподобног Харитона Исповједника 11.октобра/28.септембра 2009.год., за село Баљци се збила несвакидашња радост. Послије вишедеценијског неслужења у јединој цркви који су мјештани овога села имали у овом свом мјесту, Преосвећени Владика Григорије, Епископ З.Х. и П., одслужио је Божанствену Литургију, осветивши том приликом ову новообновљену светињу.

    Мјештани овога по броју становника малог, али територијално пространог села, већ један дужи период имали су жељу да започну радове на обнови свог сеоског храма. По свједочанству надлежног пароха протојереја-ставрофора Радивоја Говедарице, храм је био у веома лошем стању, тако да се ни Света служба Божија није могла у њему вршити. По благослову Епскопа З.Х. и П. Г.Григорија радови су започели, али и нарочито се интезивирали у протеклих пар мјесеци, те на велику радост свих веома брзо и квалитетно се завршили. Уз велики труд надлежног свештеника и свих сабраних мјештана, интезиван и надасве сложан рад, црква Светог Архангела Михаила је заблистала у свој својој пређашњој љепоти и сјају. То је нарочито запазио Преосвећени Владика који је особито нагласио љепоту и украшеност новообновљеног храма у својој архипастирској бесједи.

    На Светој Архијерејској Литургији, Преосвећеном Владици су саслуживала три свештеника, и један ђакон уз присуство више стотина вијерних и појање дјечијег црквеног хора Светог Саве из Билеће.

    Овом прилом  Преосвећени Владика је похваливши и благословивши све оне који су се трудили у обнови овога Светог храма, нарочито истакао господина Богдана Кисића, коме је овом приликом уручио и своју Архијерејску захвалницу.

    Славље и радост уз пјесму и дружење наставило се за трпезом љубави коју су домаћини овога краја уготовили за све присутне.

[Зоран]

Покров Пресвете Богородице-

Слава манастира Дужи

На празник Покрова Пресвете Богородице, дана 14. 10. 2009 године поводом крсне славе манастира Дужи, Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење епископа Атанасија те свештенства и монаштва епархије Захумско-херцеговачке. Након прочитаног Јеванђеља Епископ Григорије празничном бесједом обратио се вјерном народу честитајући славу игуманији мати Теодори и сестринству. У току свете Литургије епископ Григорије уручио је орден Светог Саве првог степена г. Милану Пешуту великом добротвору наше Свете Цркве и новом ктитору манастира Дужи. Након Свете Литургије у трпезарији манастира припремљена је трпеза љубави.

[Зоран]

Поклоничко путовање

ЦО Дубровник

Благодарећи Богу и Његовој милости група православних вјерника из дубровачке парохије умножена и потпомогнута са вјерницима из метковске и требињске парохије предузела је поклоничко путовање светињама Сремских Карловаца и Фрушке Горе у Епархији Сремској од 8.(четвртак)-11.(недеља) октобра, ове године.

Путовало се из Дубровника преко Требиња, Тјентишта до манастира Добрун,  а потом преко живописног Златибора до Ужица гдје је поклонике дочеко у Старој цркви Св.Апостола Марка (Стара црква), протојереј о.Милић Драговић који је надахнуто бесједио  о храму, граду Ужицу и златиборској регији. На вечери коју су домаћини спремили придружио се и предсједник општине Ужице господин Јован Марковић који је бираним ријечима поздравио драге госте и зажелио што више оваквих братских сусрета.

Другог дана смо стигли  преко Ваљева, у оближњи манстир Лелић  поклонили се  моштима Св.владике Николаја,  а потом преко Шабца  и Руме стигли до чудесне Фрушке Горе. Тамо нас је дочекао о.Драгољуб Јанковић, свештеник из Руме  који је био наш домаћин и водић на Фрушкој Гори. Коначили смо у манастиру Велика Ремeта, заједници под патронатом Св.Великомученика Димитрија Солунског и увјерили се у гостољубље и братољубље игумана Стефана и његовог братства. Света Литургија на Задушну суботу за наше поклонике била је духовни празник, у молитви и на служби бити са својим покојним прецима.  Неисказана радост  била је видјети светиње манастира Гргетега, Крушедола, Раванице, Новог  Хопова. Благослов Божији је било видјети и чути свештеномонахе попут о.Пантелејмона, о.Атанасија, о.Бенедикта.... Приповједали су нам како су много пута у прошлости фрушкогорски манастири до темења рушени и пљачкани али милошћу Божијом и вриједним рукама монаха и монахиња са љубављу обнављани. Надахнути смо пошли са Св.Фрушке Горе, видјевши што су били наши славни преци и освједочили се како вриједно раде са молитвом Богу на устима и срцу данашњи нараштај, с дубоком надом у свеукупну духовну обнову нашег народа. Незабораван је доживљај био је долазак у Сремске Карловце, дочек о.Велизара Живановића, обилазак  Саборне цркве Св.Николе, Епархијског двора и Музеја, Богословије, све једно свједочанство великих дјела наших славних, побожних предака.

Као круна нашег пута била је Св.Литургија у Великој Цркви Светога Саве на Врачару у првопрестолном Београду. Пријем и послужење у парохијском дому припремило је братство светосавское цркве а хришћанским ријечима јеванђелске љубави све је поздравио старешина цркве прота Радивоје Панић.  Посебно су нам остале у сјећању ријечи које је изрекао о Косову и нашем народу који још увијек тамо живи у великим опасностима и недаћама. Нека их Бог чува, тјеши и помаже заједно са браћом која њихову патњу доживљавају као своје јер их веже заједничка љубав према  Косову и Завјету Св.Кнеза Лазара.

На крају нашег ходочашћа можемо рећи да је све «свето и честито било, и миломе Богу приступачно», чему је допринијело и лијепо вријеме које нас је пратило током цијелог пута.

Посебну захвалност дугујемо епископу Сремском Г.Василију и епископу Г.Григорију који су овај наш пут благословили.

Томо Љепава

[Зоран]

+Милева Рачић

1940-2009

Милева Рачић је рођена у селу Зијемља код Мостара 1940.године од оца Ђуре Рачића и мајке Драгиње рођене Лозо.  Усташе су јој оца Ђуру одвеле према Мостару 1941.године. Милева и њена мајка никада нису сазнали да ли су га усташе одмах по хапшењу погубили или су га депортовали у Јасеновац или нешто треће. Милева је одрасла у мајчином окриљу и не упознавши оца. Заједно са мајком је саградила породични дом у Бијелом Пољу код Мостара, запослила се и пензију зарадила у фабрици „Ђуро Салај" у Врапчићима. Доживјела је и избјеглиштво из долине Неретве у своја родна Зијемља 1992.године, гдје је живјела у обновљеном родном дому. Мајка Драгиња се упокојила 2006.године, а Милева је последњих годину и нешто више дана свога овоземаљског живота провела у „Дому Пензионера" у Требињу гдје је била омиљена од свих.

    Сву своју непокретну имовину у Бијелом Пољу и Зијемљима (двије куће, два помоћна објекта и имање - њиве, ливаде, пашњаке и шуму) завјештала је Српској Православној Цркви. Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове упокојила се 21. октобра 2009.године у Требињу, а сахрањена је у православном гробљу у Зијемљима 22. октобра. Опијело су служили о.Радивоје Круљ, парох мостарски и о.Немања Лукета, парох бјелопољски.

Вјечан јој помен. Амин!

ТЕСТАМЕНТ

Који ја РАЧИЋ МИЛЕВА, пок. Ђуре, из Потока код Мостара, са смјештајем у „Дому Пензионера" у Требињу, дана 14.октобра 2009.године, приликом боравка код своје родбине у Невесињу, по својој слободно израженој вољи и чистој савјести казујем и диктирам овај тестамент како слиједи:

-    Ја Рачић Милева, пок.Ђуре, од ближњих потомака (дјеце, браће, сестара и родитеља) немам никога ко би могао наслиједити моју имовину након моје смрти.

-    За вријеме мог живота у старосној доби, као и сада, помоћ ми је пружала Српска Православна Црква којој, као православна хришћанка и вјерник, одлучих да након моје смрти некретнине којих сам ја власник у КО Хумилишани уписане у зк улошку бр. 435 ове КО припану Српској Православној Цркви - Црквеној Општини Мостар. Исто одлучих да некретнине у КО Зијемље којих сам ја једина насљедница иза моје умрле мајке Драгиње, уписане у Посједовни лист 115 ове КО у цјелости иза моје смрти припану Српској Православној Цркви - Црквеној Општини Мостар.

Земљишно књижни извадак и Посједовни лист за некретнине које након своје смрти остављам Српској Православној Цркви - Црквеној Општини Мостар, су саставни дио овог Тестамента.

Тестамент сам прочитала, разумјела, па га власторучно потписујем, и предајем Српској Православној Цркви - Црквеној Општини Мостар, која једина има поступити по тестаменту.

Невесиње, 15.10.2009.

ЗАВЈЕШТОДАВАЦ ВОЉЕ

РАЧИЋ МИЛЕВА

[Зоран]

Четрдесетодневни помен Архимандриту Симеону (Биберџићу) (12924+2009)

поменДанас, 30. октобра 2009. лета Господњег, када наша Црква прославља Светог пророка Осију и преподобног мученика Андреја Критског, одржан је четрдесетодневни помен упокојеном архимандриту Симеону, некадашњем игуману манастира Добрићево. Служена је заупокојена  Литургија којом је началствовао јеромонах манастира Тврдоша Димитрије (Рађеновић) уз служење свештенства и монаштва Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске и гостију из сусједних Епархија.

Послије Свете Литургије у крипти капеле Светог великомученика Георгија ,који је и крсна слава блаженопочившег о. Симеона, служен је парастос. После беседе протојереја-ставрофора хаџи Миленка Спрема, присутни народ се сабрао око припремљене трпезе љубави, а овај сунчани дан у Херцеговини  који нам је дао Господ украшен је и сјећањем на љубав, доброту и  чисто срце које је имао наш отац Симеон.

Нека је вечан помен нашем старцу Симеону.

Бог да му душу прости и дарује Царство Небеско. Амин.

[Зоран]

Бодирога уз младе фудбалере

БAЊA ЛУКA - Мислим да овакве манифестације значе много за децу, то је неки њихов први корак ка такмичењу и дружењу, и мислим да се овде у Републици Српској даје много пажње спорту. Ово је јуче изјавио, на отварању Зимске лиге "Footbal friends " у "балону" крај Ребровачког моста у Бањој Луци прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога.

Том приликом он је истакао да је у највећем граду Републике Српске у приватној посјети, те да је дошао да посматра турнир.

- Морам да кажем да сам овде приватно и драго ми је као и увек када дођем у Бању Луку и Републику Српску. Дошао сам да погледам турнир и свој деци пожелим много среће у даљем такмичењу и животу. Они су наша будућност - истакао је Бодирога.

Поред Бодироге, отварању Лиге присуствовали су и епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, предсједник Народне скупштине Српске Игор Радојичић, градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић, министар за породицу, омладину и спорт Проко Драгосављевић, генерални секретар нашег фудбалског савеза Родољуб Петковић, прослављени фудбалер Црвене звезде Душан Савић...

Обраћајући се на отварању, Владика Григорије је истакао да је битан начин на који се игра.

- Човјек кад је дијете мора да се игра, али је много важно како се игра и кад порасте мора да ради, али је важно шта ради. Зато је много важно да се играте, али је исто тако важно како се играте и велика је одговорност ваших учитеља и тренера. У овом тренутку ова лига је најважнија лига у нашој земљи - нагласио је Владика Григорије.

- Овакви турнири су занимљиви пошто на њима играју дјеца и ту још нема профита, а данас је чудна ствар да људи нешто раде без профита, односно новца. Овдје је главни профит љубав у срцу дјеце и љубав дјеце за игром и омогућавање да се они играју. Зато смо ми данас овдје да то подржимо, зато што је то добро и ови људи су очигледно ентузијасти који желе добро. Сама дјечија игра показује да се они труде, али се види да су још увијек млади и да је то још на нивоу игре - додао је Владика.

Градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић, поздравио је све присутне на отварању и изразио жељу да неко од њих постане познат.

- Хвала нашим гостима који су дошли да будемо заједно са нашом дјецом, са нашом будућности. Ово је један значајан догађај, не само кад је фудбал у питању. Честитам људима који су ову идеју претворили у дјело и надам се да ће међу вама бити много звијезда - изјавио је Давидовић.

Специјални гост на отварању лиге био је и прослављени фудбалер Црвене звезде Душан Савић.

- Радо сам прихватио позив да будем овде и подржавам сваку акцију у којој су деца централна тема. Мислим да је ово једна дивна акција која може да се направи и само име говори да деца треба да играју, да уживају у игри и свом детињству. Ово је најлепши период у животу који треба да искористе за игру - рекао је Савић.

У "Footbal friends " лиги наступа осам клубова: Козара (Градишка), Aјакс (Лакташи), Младост (Котор Варош), Дрим тим (Србац), Слобода бубамара (Нови Град), Дрим (Челинац), Слобода (Мркоњић Град), Спорт тим (Бања Лука).

У склопу отварања одиграна је и пријатељска утакмица у којој су се састале "селекција новинара" и "селекција удружења "Footbal friends " лиге. Овај сусрет завршен је неријешеним резултатом 4:4.

СЕЛЕКЦИЈA НОВИНAРA    4

УДРУЖЕЊЕ "ФФ" ЛИГЕ    4

СТРИЈЕЛЦИ: Владика Григорије, Мариновић, Савић, Петровић за селекцију новинара, а Драгосављевић (два), Понорац и Марјановић за удружење тренера "ФФ" лиге.

Судија: Жељко Драгојевић (Бања Лука).

Терен: "Балон" код Ребровачког моста.

Гледалаца: 150.

СЕЛЕКЦИЈA НОВИНAРA: Вујановић, Мариновић, Нинић, владика Григорије, Савић, Петровић, Радоњић, Делић, Јелисавац.

УДРУЖЕЊЕ "ФФ" ЛИГЕ: Вукајловић, Ђурић, Пеулић, Драгосављевић, Крупљанин, Понорац, Марјановић, Ђурановић, Коларић.

Фудбал или кошарка

На питање да ли више воли фудбал или кошарку владика Григорије је одговорио:

- Како кад, а све зависи од тима и атмосфере. Фудбал је мало сложенији, али кошарка има неку суптилност. Некад је лакше играти кошарку, док фудбал захтијева велике напоре - рекао је владика.

Спорт тим

Тренер у Омладинском фудбалском клубу Спорт тим Радомир Поповић, који је један од организатора турнира, истакао је да његов клуб има велики број чланова.

- Окупљамо више 200 дјеце рођене од 1995. па до 2004 године. Сви они су распоређени у својим генерацијама и свака селекција има два тренера. Услови за тренирање су изванредни, а у плану имамо да правимо терене са вјештачком травом - изјавио је Поповић.

Извор: Глас Српске. 2.11.2009.

Аутор: Милан Зубовић

[Зоран]

Литургија Св. Јакова

Саборни храм у Требињу

23.окт/5.новембра , Саборна Црква Црква Св. Преображења Господњег у Требињу замирисала је миомиром раног периода постојања Христове Цркве, периода којим се Црква вековима поноси и који је умногоме образац за многе касније, па тако и савремене стваралачке повратке обнови Црквеног живота. Разлог за то био је литургијски спомен Св. Јакова , брата Господњег по телу и првог епископа Јерусалимског, и служење Божанствене Службе која носи његово име, Литургије Св. Јакова. Св. Службом началствовао је умировљени Епископ ЗХП Атанасије, уз саслужење свештеника наше Епархије, као и гостију из Херцег Новог, из суседне нам Митрополије црногорско - приморске, те верног народа требињских парохија.

    Литургија је служена уз кориштење превода Владике Атанасија, објављеног у другом тому (од укупно четири) капиталног дела „Христос Нова Пасха - Божанствена Литургија", који садржи неколико извора текста ове литургије, те је Преосвећени служећи био у прилици да нам покаже верност тексту са једне стране, а у исто време и богословско литургичку проницљивост у одабиру понуђеног текста, показујући тиме живи однос према живој и животворној Тајни Божанствене Евхаристије.

    У омилији након читања текстова Св. Писма, Владика је нагласио да је Сионска- Јерусалимска Црква мајка свих Цркава, испричавши уз то и анегдоту везану за српског Патријарха Арсенија III Чарнојевића, који је, након егзодуса народа 1690.год са Косова у Аустроугарске крајеве преко Дунава, упитан од тамошњих римокатолика Језуита(Исусоваца) које је вере, грчке или словенске , мудро одговорио „ми смо јерусалимске вере", показавши тако верност Мајци Цркава, коју ни ми данашњи православци не смемо да заборавимо.

    Литургија Св. Јакова брата Божијег обилује лепом ранохришћанском и јеванђелском простотом, и непрекидном једноставном комуникацијом клира и народа кроз кратке дијалоге. Молитве анафоре су богословски веома садржајне и углавном непрекидане дужим химнама, које овај устав Св. Литургије готово да и нема.

    Владика Атанасије је началствујући нарочито обратио пажњу на ранохришћанске , а данас умногоме заборављене и непрактиковане моменте СВ.Службе. Управо зато је подстакао народ да у време целива мира сви целивају једни друге, а не само свештеници, као што је данас устаљена пракса у служењу Св. Литургије. Св. Причешће је вернима раздељивано одвојено, Св. Хлеб- Тело Христово , из руке свештенима, а онда опет причешће вином - Св. Крвљу Христовом пијењем из путира, како је била пракса у првим вековима. Нарочито је необично, и изненађујуће (чак и онима који су само дан раније са Владиком усаглашавали поредак служења) било то што је Владика позвао верне на заједничку исповест. Сви, и свештенство и народ су коленопреклоно, на позив Владике, полугласно исповедали своје грехе, након чега је прочитана заједничка разрешна молитва, и тада се приступило Св. Причешћу. Ова пракса заједничке исповести, је по сведочанствима ранохришћанских писаца практикована, а у вековима који су за нама само су јако ретки (попут Св. Јована Кронштатског у Русији) упражњавали јавну исповест, па је и овај моменат нешто што данашњем догађају даје посебан печат изузетности.

    Празник и божанствена Служба Св. Јакова у Требињу су, имамо потребу то да кажемо, још једна златна цртица у дневнику Хришћанске радости који дуже од деценију и по искуствујемо у Требињу и Херцеговини, живећи у близини нашег Оца и учитеља, Владике Атанасија, те је и ово прилика да му изразимо скромну благодарност у своје име, као и у име наших парохијана.

тонски запис бесједе Владике Атанасија

ГОСПОДЕ, ОНОГА КРОЗ КОГА НАС ПОУЧАВАШ, БЛАГОСИЉАШ И ОСВЕЋУЈЕШ, ЧУВАЈ НА МНОГАЈА ЛЕТА!

БРАТСТВО САБОРНЕ ЦРКВЕ СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА У ТРЕБИЊУ

http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/2343

[Зоран]

Празник Светог Великомученика Димитрија

у Невесињу 

Чудесни догађаји у Невесињу ратних Митровдана  деведесетдруге и деведесетчетврте, оставили су дубок траг на свим Невесињцима. Велико поштовање према Светом Димитрију који је тих година чудесно штитио Невесиње навело је општинске власти да овај празник светитеља Солунског прогласе даном општине Невесиње. Велика је важност тих ратних Митровдана не само за Невесиње већ и за цијелу Републику Српску, што потврђује и чињеница да је Борачка организација Републике Српске светог Димитрија одабрала за своју крсну славу, вођена управо величином поменутих догађаја.

Ове године централна славска свечаност Борачке организације Републике Српске одржана је управо у Невесињу. Славске свечаности почеле су академијом коју су уочи празника организовале Борачка организација РС и општина Невесиње. Свечану академији особито су уљепшали својим наступом  пјесник Зоран Костић и глумица народног позоришта РС  Јелена Трепетова.

На сам дан празника литургијско сабрање окупило је веома велики број вјерних. Литургијским сабрањем, које је служило десетак свештеника из епархије ЗХиП, началствовао је протојереј – ставрофор Радивоје Круљ. Отац  Радивоје у својој литургијској бесједи говорио је о величини жртве коју је у свом животу показао свети Димитрије, која је инспирисала и јунаке из нашег народа  да се несебично жртвују за своје ближње. На крају бесједе о. Радивоје пренио је вјерном народу Невесиња и гостима поздраве и благослов владике Григорија који је због болести био спријечен да дође у Невесиње .

По литургији услиједило је полагање цвијећа на спомен обиљежје борцима који су погинули у отаџбинском рату од  1991 – 1995.-е год., послије чега је одслужен помен у спомен соби посвећеној изгинулим и несталим ратницима у поменутом рату. Гост Невесиња за Митровдан био је, поред многих значајних гостију, и предсједник Републике Српске господин Рајко Кузмановић. Господин Кузмановић је овом приликом одликовао општину Невесиње Орденом заставе РС са сребрним вијенцем и рекао како није случајно што је управо  општина Невесиње прва општина у Српској која је одликована овим орденом. „То није случајно, јер је народ  овог краја дао немјерљив допринос у стварању Српске и ширењу идеја слободе“, рекао је Кузмановић.

[Зоран]

Oбнова Саборне цркве

у Мостару

Послије успјешно завршене припреме градилишта на локалитету Саборне Цркве Свете Тројице у Мостару почели су и први радови на самом храму у четвртак, 12.новембра 2009.године. Ова фаза обнове подразумијева разиђивање остатака зидова храма и депоновање материјала који ће се поново употребљавати у зидању, као и ињектирање темеља храма.

    У петак, 13.новембра 2009.године извршена је есхумација првог српског митрополита послије грчких владика на катедри Захумско – Херцеговачке Епархије Митрополита Леонтија Радуловића (1835-1888) из гробнице која је уништена приликом рушења храма. Митрополитови земни остаци биће похрањени у Старој Цркви Рођења Пресвете Богородице до обнове Саборног Храма.

НАТПИС СА ПОРУШЕНОГ СПОМЕНИКА МИТРОПОЛИТА ЛЕОНТИЈА

„Стопама мученика за вјеру и слободу

Ступаше храбром душом прегорев земна блага

Спасење и блаженство искаше Српском роду

Голготу за се прими, она му бјеше драга.

Патничком праху спомен, а вјечност својој души

Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење

Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје

Његово име свијетло славиће Васкрсење

БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“

ЦО Мостар

[Предање]

Откривене целебне мошти митрополита Леонтија

Два дана пред упокојење Његове Светости патријарха Павла, Господ је пројавио целебне мошти блаженопочившег Митрополита захумско-херцеговачког и народног мученика Леонтија Радуловића, рођеног 1835., у Туљима, Попово поље /суседно село Мркоњићима, родном селу Св. Василија/, а упокојеног пре 1888., у Мостару.

Фотографија очуваних  моштију и одежди, после 121 године,  објављена је, као узгредна о "обављеној есхумацији", без посебног текста и коментара, на сајту епархије http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/mostar_121109/album/, уз вест о грађевинским радовима на рушевини мученичке Саборне цркве!?

Митрополит Леонтије је први Србин херцеговачки митрополит, после укидања Пећке патријаршије. Упокојио се после свега шест месеци од устоличења, измучен  у турским и аустријским тамницама. Био је веома омиљен па је и сахрањен у дивној мермерној гробници, у средишту, некада, велелепне, а сада мученичке мостарске саборне цркве, коју су латини уништили 1992., на дан Силаска Светог Духа на апопстоле, храмовне славе.

Патријархово упокојење и пројављивања очуваних моштију Митрополита Леонтија,требају бити схваћено посебно упозорење свим Србима, а посебно владикама и свештеницима.

Радован Милић

Извор: http://www.borbazaveru.org/content/view/1655/1/

[Маша]

Господе Боже!

Никад овако нешто нисам видела!

Како му је остала читава одежда?

[Vizantiona]

????????? ??????? ????? ??????????? ????????

??? ???? ???? ????????? ?????? ???????? ?????????? ?????, ?????? ?? ???????? ??????? ????? ??????????????? ??????????? ????????-????????????? ? ???????? ???????? ???????? ??????????, ??????? 1835., ? ??????, ?????? ???? /??????? ???? ??????????, ?????? ???? ??. ????????/, ? ?????????? ??? 1888., ? ???????.

?????????? ???????? ?? ???? ????? ???????????? ??????????, ????? ??????? ????? ????????????. ???????? ?? ????? ????? ???? ?????? ?? ??????????, ???????  ? ??????? ? ??????????? ?????????. ??? ?? ????? ?????? ?? ?? ? ???????? ? ?????? ????????? ????????, ? ????????, ??????, ?????????, ? ???? ????????? ????????? ??????? ?????, ???? ?? ?????? ???????? 1992., ?? ??? ??????? ?????? ???? ?? ?????????, ???????? ?????.

???????????? ????????? ? ???????????? ???????? ??????? ??????????? ????????,??????? ???? ???????? ??????? ????????? ???? ??????, ? ??????? ????????? ? ????????????.

Da ovo je stvarno nekako upozorujuce,sada sam tek procitala nekako se ova vest nasla u senci i nezapazeno da li se radi o novom SVETITELJU?Kako su mosti pa i odezda dobro ocuvani!

[Зоран]

Слава Манастира Добрићево

    Дана, 4. децембра 2009. године на празник Ваведења Пресвете Богородице прослављена је, служењем Свете Литургије, храмовна Слава Манастира Добрићево. Мимо свих ових протеклих година овога пута са нама није био наш дугогодишњи духовник, исповједник и смирени савјетник, отац игуман Симеон Биберџић који се 20. 9. 2009. године, дан пред празник Рођења Мајке Божије, представио Господу.Нова игуманија манастира монахиња Текла је достојно наслиједила многопоштованог и високоцијењеног оца игумана и потрудила се да, са својим серстринством, уради све што је потребно да у миру и љубави прославимо овај диван празник Ваведења Пресвете Богомајке.

Празник најаве, празник објаве, празник пројаве безрезервног и неодступног послушања Пресвете Богородице Богу Живом и Истинитом.Светом Литургијом је началствовао отац Јевтимије високопреподобни игуман манастира Косјерево уз саслужење свештенства Захумско-херцеговачке и Будимљанско-никшићке епархије и вјерног народа који је испунио храм добрићевског манастира. Салуживали су, уз вјерни народ, отац Данило, високопреподобни игуман манастира Житомислића, отац Миленко Спремо, отац Михаило Андрић, отац Милутин Андрић, отац Арсеније (Чизмовић), отац Петар Крговић, отац Димитрије (Рађеновић) и ђакон Зоран Алексић.

Након одслужене Свете Литургије, литије са поменом у Господу представљеног оца Симеона и ломљења Славског Колача послужен је ручак за све госте као продужетак свеопште радости проистекле из Благослова Богородичиног у дому који је вијековима прославља.Са вјером и надом, уздамо се у Христа Бога да ће игуманија Текла са својим сестринством и свима нама много година у љубави, радости и умножењу сваког добра прослављати, Свету Тројицу – Бога Живог и Истинитог, заједно са Мајком Божијом и свима Светима. Амин.

А.Ш.

[Зоран]

Слава Манастира Добрићево

    Дана, 4. децембра 2009. године на празник Ваведења Пресвете Богородице прослављена је, служењем Свете Литургије, храмовна Слава Манастира Добрићево. Мимо свих ових протеклих година овога пута са нама није био наш дугогодишњи духовник, исповједник и смирени савјетник, отац игуман Симеон Биберџић који се 20. 9. 2009. године, дан пред празник Рођења Мајке Божије, представио Господу.Нова игуманија манастира монахиња Текла је достојно наслиједила многопоштованог и високоцијењеног оца игумана и потрудила се да, са својим серстринством, уради све што је потребно да у миру и љубави прославимо овај диван празник Ваведења Пресвете Богомајке.