Društva kapitala - ad i doo i njihova odgovornost

[Avocado]

Otvaram ovde novu temu da odgovorim na pitanja iz ove teme a da ne spamujemo tamo. Nadam se da je u redu i da će bar nekima biti zanimljiva.

А јел можете да ми појасните то са фирмама? Јесам ли ја са ограниченом одговрношћу као физичко лице? Ако од некога украдем милион динара, да ли одговарам до висине свог сопственог капитала (0 динара)?

Govoriću samo o našem pravu mada gotovo ista rešenja postoje svuda.

Postoje društva lica (ortačko društvo - OD i komanditno društvo - KD) i društva kapitala (akcionarsko društvo - AD i društvo sa ograničenom odgovornošću- DOO).

U oba slučaja, imovina privrednog društva je odvojena od vlasnika čim je vlasnici unesu u društvo, i društvo kao jedinstvena celina (pravno lice) stupa u pravne odnose sa svima.

Kod društva lica, pored društva, odgovaraju i njegovi članovi (vlasnici) i to svi (OD) ili pojedini (KD).

Kod društva kapitala, članovi (akcionari) ne odgovaraju za dugove društva. Odnosno kaže se da odgovaraju do visine upisanog a neunetog kapitala - što je specifična situacija u kojoj ti upišeš kapital (obavežeš se da ćeš uneti npr. 500 dinara u društvo kao kapital) ali ga ne uneseš. U toj situaciji poverilac društva, ako društvo nema dovoljno imovine da mu plati može i od tebe da traži tih 500 dinara.

Pored pravnih lica, u poslovanju se pojavljuju i preduzetnici koji nisu pravna lica. Preduzetnik odgovara svom svojom ličnom imovinom, u pitanju je (pojednostavljeno rečeno) fizičko lice registrovano da obavlja delatnost.

Dakle, Ivice, kao fizičko lice ili preduzetnik, odgovaraš za sve dugove svom svojom imovinom (osim one koja ne može da se zapleni, npr. šporet, frižider i slično, lični dokumenti, medalje, invalidske proteze itd).

Kao vlasnik nekog privrednog društva koje je društvo lica (npr. OD), odgovaraš ličnom imovinom ako poverilac ne može da se namiri od društva a odgovaraš solidarno sa ostalim ortacima, što znači da poverilac može ceo dug da naplati od tebe a onda ti ganjaš ostale ortake da regresiraš njihov deo duga.

Kao vlasnik (član, akcionar) udela ili akcija u društvu kapitala (doo ili ad) ti ne odgovaraš za obaveze društva. Ako društvo propadne i nema dovoljno imovine da izmiri svoje obaveze, njegovi poverioci ne mogu od tebe ništa da potražuju.

Takođe, pišem o dugovima (građanskopravna odgovornost) a za krađu se u svakom slučaju odgovara krivično.

avocado, pa naravno da nisam mislio da moze da povuce novac nakon presude, vec da moze potpuno legalno da povuce novac (po raznoraznim osnovama...) ukoliko zna da ce biti sankcionisana i tu joj niko nista ne moze. dakle obrni okreni poenta je da odgovara do visine sopstvenog kapitala zato i jeste drustvo sa ogranicenom odgovornoscu

Ne sme ni pre presude da povuče novac tek tako. Vidi formulaciju člana 237, kao i 220, 235, 236 Krivičnog zakonika.

a ovo za imovinu je jasno jer ukoliko bi je i ima i ona (imovina) bi bila izrazena kao kapital firme.

Imovinu privrednog društva ne treba mešati sa osnovnim kapitalom društva ili neto imovinom (kapitalom) društva.

Osnovni (registrovani) kapital je imovina koju pri osnivanju unose osnivači u društvo, bilo unosom/uplatom (DOO) bilo kupovinom prve emisije akcija (AD) a mogu ga kasnije povećavati i smanjivati ali to nije pojam koji je jednak ukupnoj imovini društva.

Imovinu čine sva prava i potraživanja društva. Neto imovinu čini razlika između imovine i obaveza društva. Neko društvo može imati neto imovinu vrednu milione EUR a osnivački kapital od 500 EUR.

Suština definisanja i registracije osnovnog kapitala je nekada bila da to predstavlja zapravo minimalnu imovinu koju društvo uvek ima ali je sadašnjim propisima ovo prilično obesmišljeno. Činjenica da neko društvo ima registrovan kapital od 50.000 EUR ne znači da u svakom trenutku kad napraviš presek prava, potraživanja i obaveza, tu postoji višak od 50.000 EUR. U prvoj verziji sadašnjeg Zakona o privrednim društvima je stajalo to da bar AD mora da smanji osnovni kapital ako je neto imovina pala ispod te vrednosti ali je taj član brisan posle par meseci a pre stupanja na snagu zakona jer su shvatili da bi ogromna većina naših AD otišla u stačaj ako odredba ostane na snazi. Jedina bitna posledica je da DOO i AD ne mogu da dele članovima/akcionarima dobit/dividende ako je imovina po finansijskim izveštajima niža od osnovnog kapitala već moraju da pokrivaju dugove (ima i još par manje značajnih posledica).

Ako neko ima još nekih pitanja i nedoumica, nek pita.

[Млађони]

Ja немам ни питања ни недоумица само лајк за фино објашњење. Није да га нисам знао ал ти кад га објасниш објаснио си.

[Juan Valdez]

Можеш ли да ми објасниш по којој логици (не закону) приватник не може да троши како жели новац фирме којој је једини власник, на пример да плати ручак картицом која се води на фирму или да купи ауто или да корсти фирмин ауто за своје приватне потребе?

[Милан Меденица :)]

мислим да може да извлачи кинту са рачуна у кешу, ал га успут држава клепи са неким процентом пореза за то ... ако је за потребе предузећа, онда се то подводи под расход. знам праксу, не знам закон па ће то авокадо вероватно елоквентније да објасни

иначе, овде сви користе фирмине аутомобиле за приватне потребе ...

[Avocado]

Можеш ли да ми објасниш по којој логици (не закону) приватник не може да троши како жели новац фирме којој је једини власник, на пример да плати ручак картицом која се води на фирму или да купи ауто или да корсти фирмин ауто за своје приватне потребе?

To sme da plati ili koristi. Ako paušalno plaća porez, čak mu i nije potrebna nikakva papirologija. Ako ne plaća paušalno porez, potrebna mu je papirologija (račun, putni nalog) samo u slučaju da želi plaćene iznose da odbije kao troškove, kako bi umanjio dobit i samim tim umanjio porez koji plaća.

Drugo, komplikovanije pitanje, koje ja trenutno pokušavam da rasčivijam, je da li sme da novcem sa poslovnog računa plati za svoje potpuno neposlovne potrebe (npr. uplati letovanje)? Ja ne vidim razlog zašto ne bi smeo jer to nije "firma" kako ti kažeš već fizičko lice.

[Avocado]

Uh, izvini nekako sam pogrešno skontao da govoriš o preduzetniku.

Vlasnik privrednog društva ne može da koristi imovinu društva za privatne svrhe jer to nije njegova imovina bez obzira što je jedini vlasnik. On je vlasnik udela u društvu i to mu daje pravo na dobit, pravo na upravljanje i pravo na likvidacioni višak (ono što preostane kad gasi društvo i namiri sve poverioce) ali on nije vlasnik imovine koja pripada društvu. Ako je vlasnik 100% udela, to samo znači da ima 100% prethodno navedenih prava.

Ako želiš da imaš taj benefit da ne odgovaraš za obaveze društva onda ne možeš ni da zavlačiš ruku u kasu društva kako ti padne na pamet. Šta više, upravo u takvim situacijama, vlasnik može da odgovara za dugove društva.

(vidi član 18. Zakona o privrednim društvima)

[Срђан Шијакињић]

Нисам приметио да је ико поменуо, али постоји и институт тзв. пробоја кроз правно лице, који омогућава да одговарају својом приватном имовином и чланови друштва капитала, у случају када су злоупотребили правило да је њихова приватна имовина и имовина друштва одвојена. Мислим, међутим, да то никад није употребљено у нашој пракси.

[Avocado]

Нисам приметио да је ико поменуо, али постоји и институт тзв. пробоја кроз правно лице, који омогућава да одговарају својом приватном имовином и чланови друштва капитала, у случају када су злоупотребили правило да је њихова приватна имовина и имовина друштва одвојена. Мислим, међутим, да то никад није употребљено у нашој пракси.

Baš u prethodnoj poruci je pomenut.

(vidi član 18. Zakona o privrednim društvima)

I primenjivan je u našoj praksi, viđah presude... ali retko... najčešće nije lako dokazati a i formulacije ranijih zakona su bile loše...

[Срђан Шијакињић]

Baš u prethodnoj poruci je pomenut.

(vidi član 18. Zakona o privrednim društvima)

I primenjivan je u našoj praksi, viđah presude... ali retko... najčešće nije lako dokazati a i formulacije ranijih zakona su bile loše...

Е извини молим те онда, непажљив сам.

[Млађони]

Можеш ли да ми објасниш по којој логици (не закону) приватник не може да троши како жели новац фирме којој је једини власник, на пример да плати ручак картицом која се води на фирму или да купи ауто или да корсти фирмин ауто за своје приватне потребе?

могуу ја. :р

По томе што је фирма посебно лице, у процесу фирма одговара као посебно лице, исто тако и ако се фирма тужи за нешто, одговара из фирминог буџета не из буџета власника фирме. Макар он био једини.

[Avocado]

Е извини молим те онда, непажљив сам.

Nema potrebe za izvinjenjima... i to je zanimljiva tema, valja je naglasiti... sećam se nekog Karićevog tv duela sa Dinkićem od pre više od 10 godina kada je Karić "objašnjavao" da "njegova" banka može njemu i njegovim članovima porodica da daje beskamatne kredite jer je to "njegova" banka...

[dragisa]

Ne sme ni pre presude da povuče novac tek tako. Vidi formulaciju člana 237, kao i 220, 235, 236 Krivičnog zakonika.

pa niko ni ne povlaci novac tek tako. poenta je da ako je povlacenje novca pokriveno urednim papirima (a tu ne mislim iskljucivo na podizanje gotovine nego na razna "placanja") tesko da iko moze da dokaze da se radi o svesnom dovodjenju preduzeca u situaciju da ne moze da plati ocekivanu kaznu, odstetu, namirenje.

u svakom slucaju "lose poslovanje" + upisani kapital => odgovornost samo do visine osnivackog kapitala. mada mi cak ni ta mizerna garancija (osnivacki kapital) nije jasna u praksi, jer kapital koji je uplacen pri osnivanju doo je novac na poslovnom racunu koji se "trosi", jednostavno moze kroz poslovne transkacije da nestane (npr razne isplate) i sta onda?

dakle da li to znaci da ako sam recimo 500e upisanog osnivackog kapitala potrosio kroz dve tri mesecne isplate plata i onda dodje do likvidacije preduzeca zbog ne mogucnosti placanja obaveza (npr neka presuda) da li to znaci da onda nema ni tih 500e? znaci kako zakon tretira to da se osnivacki kapital ustvari trosi? odnosno da li u toj hipotetickoj situaciji osnivac mora da nadoknadi tih 500e ponovnom uplatom 500e na racun?

[Avocado]

dakle da li to znaci da ako sam recimo 500e upisanog osnivackog kapitala potrosio kroz dve tri mesecne isplate plata i onda dodje do likvidacije preduzeca zbog ne mogucnosti placanja obaveza (npr neka presuda) da li to znaci da onda nema ni tih 500e? znaci kako zakon tretira to da se osnivacki kapital ustvari trosi? odnosno da li u toj hipotetickoj situaciji osnivac mora da nadoknadi tih 500e ponovnom uplatom 500e na racun?

Da... to znači da nema ni tih 500e.

Osnivač nikada ne mora da ponovo uplati tih 500e.

Društvo teoretski može da smanji osnovni kapital ali to niko ne radi iz ovih razloga...

[dragisa]

d.v.o.o.

drustvo sa vrlo ogranicenom odgovornoscu :10500:

bjutifuj nase svakodnevice....

[florenntina]

Drugo, komplikovanije pitanje, koje ja trenutno pokušavam da rasčivijam, je da li sme da novcem sa poslovnog računa plati za svoje potpuno neposlovne potrebe (npr. uplati letovanje)? Ja ne vidim razlog zašto ne bi smeo jer to nije "firma" kako ti kažeš već fizičko lice.

 

Verovatno si nasao odgovor u medjuvremenu, ali ako nisi, mogu da ti kazem svoje misljenje.

 

Preduzetnik moze da plati letovanje jer placa pausalni porez koji se odredjuje na osnovu vise kriterijuma definisanih Uredbom ali nijedan od kriterijuma nije dobit (spominje se samo prihod preduzetnika koji obavljaju delatnost u slicnim uslovima itd...) Dakle, drzavi je potpuno svejedno da li ces ti da kupujes masine ili placas letovanje. Ono sto je zanima i to samo kao jedan od kriterijuma za utvrdjivanje visine poreza jeste koliki ti je prihod (koliko si naplatio svoja dobra/usluge) a ne dobitak/gubitak (ono sto ostane posle odbitka troskova) tj. ne interesuju je tvoji troskovi.

 

Dakle, dok god pausalno placas porez, nisi duzan da pravdas  trosenje svojih zaradjenih para.