Позитивисти = рационалисти?

[Душко Дугоушко]

Kvantni fizičari izgleda nisu racionalisti čim su 98% ateisti.

Одакле ли си само ишчупао такву информацију? Не кажем да није тачна (мада има доста оних ликова међу физичарима, који иако не верују у божанства, технички имају неко своје сујеверје, знаш они што верују да су сви људи бесмртни само зато што имају свест), иако је питање шта подразумеваш под термином квантни физичар, свакако сумњам да знаш мишљење сваког човека (којег сврставаш у ту категорију, осим ако то није изузетно мала категорија) на планети...

[Душко Дугоушко]

A glavna filozofska potpora ateizmu je skepticizam.

Па ретко који модерни атеиста је доследан скептик, осим нихилста (a они су скептични према свему, чак и према својем нихилизму)...

[Александар Милојков]

Ali stani, brat je u suštini rekao da linearno logičko razmišljanje vodi ka postojanju višeg, svesnog i dobronamernog entiteta čiji sin na zemlji je Isus od Nazareta.

Kao kad bih rekao da put do mog kupatila vodi na Mont Everest.

Не. Размишљање може, када је Бог у питању, доћи до закључка да он јесте, да постоји И НИШТА ВИШЕ. За ово друго што си написао потребно је откривење - потребно је да се Бог открије човеку. А откривење се прихавта вером.

[Млађони]

Одакле ли си само ишчупао такву информацију?

Физичари су 70 % (физичари дакле сви физичари) атеисти.

Е сад не знам за оне који се баве квантном физиком.

[Душко Дугоушко]

Физичари су 70% (физичари дакле сви физичари) атеисти.

Одакле си сад ти то ишчупао? Није да је неко ишао по свету и анкетирао све физичаре па да може да тврди тако нешто. Познајем неке домаће, и ситуација није ништа различита у односу на друге струке, једни су Докинсови сведоци, други традиционалисти, трећи са неком својом личном теистичком философијом, четврти привржени Хришћанству, пете баш брига за те ствари итд... Вероватно је тако и у свету, мада мислим да је таква информација (чак и када би је имали) апсолутно небитна за ову тему. То је био non sequitur са Даркове стране...

[Млађони]

Одакле си сад ти то ишчупао? Није да је неко ишао по свету и анкетирао све физичаре па да може да тврди тако нешто.

Била анкета, сад дал беше по свету или УСА не сећам се.

Имаш је на интернету.

Наравно под физичари - phd који се баве научним радом из области физике, без бачлер и мастер.

http://phys.org/news102700045.html

ево ти занимљив текст на ту тему.

То је био non sequitur са Даркове стране...

Ма зезамо се мало ја и дарко, он сигурно то није мислио као озбиљан аргумент. Више ме мало попрцкује.

[Аурор]

Znam da su kvantni fizičari mahom ateisti.

Tačno zašto, to baš i nisam siguran.

[Аурор]

Evo jedno jednsotavno obaranje trinaestovekovnog argumenta Tome Akvinskog - Kalamski argument, ili first cause ili kako god ga zoveš:

Ako sve što postoji ima svoj početak, kako je onda za niz negativnih brojeva?

On postoji, pa nema početak. Ja lično mislim da je taj argument non sequitur za non sequiturom, ali sve i da prihvatimo da iz njega proizilazi da Bog postoji, kako to da on nema početak, kad smo pošli od toga da sve što postoji ima svoj početak (to je polazište tog argumenta)?

I drugo, zar se religija bavi time šta jeste? ?

Time se bavila filozofija u kosmološkom periodu.

[Juan Valdez]

Znam da su kvantni fizičari mahom ateisti.

Tačno zašto, to baš i nisam siguran.

Мала исправка. Није да су они атеисти, него не могу да знају шта су. Тачније, не могу истовремено да знају да ли су квантни физичари и атеисти. Ако измеримо са 100% тачности да су ти људи квантни физичари (анкетирамо их док раде квантну физику), онда је њихово верско опредељење са бесконачном неодређеношћу. Ако пак измеримо да су ти људи 100% верници или 100% атеисти (анкетирамо их док се моле односно док су на Докинсовом предавању), онда не можемо ништа да знамо о томе да ли су квантни физичари.

[Аурор]

Мала исправка. Није да су они атеисти, него не могу да знају шта су. Тачније, не могу истовремено да знају да ли су квантни физичари и атеисти

Hajzenbergov princip neodređenosti?

[Млађони]

Evo jedno jednsotavno obaranje trinaestovekovnog argumenta Tome Akvinskog - Kalamski argument, ili first cause ili kako god ga zoveš:

Ako sve što postoji ima svoj početak, kako je onda za niz negativnih brojeva?

On postoji, pa nema početak. Ja lično mislim da je taj argument non sequitur za non sequiturom, ali sve i da prihvatimo da iz njega proizilazi da Bog postoji, kako to da on nema početak, kad smo pošli od toga da sve što postoji ima svoj početak (to je polazište tog argumenta)?

Ко каже да Бог нема почетак? Мада за почетак је потребно време, а Бог постоји ван времена. Бог је узрок времена. Међутим то може да буде no true schotsman.

I drugo, zar se religija bavi time šta jeste? ?

Time se bavila filozofija u kosmološkom periodu.

Не разумем питање?

Наравно да се бави и тим питањем. Ако си то мислио.

princip neodređenosti?

100% Ивица је то. Воли он да се зеза. :Р

[Аурор]

Не разумем питање?

Наравно да се бави и тим питањем. Ако си то мислио.

Onda je to sve smešno, a Biblija netačna na ama baš svaki način.

I onda je nekompatibilna sa evolucijom, sa heliocentrizmom itd.

100% Ивица је то. Воли он да се зеза. :Р

Ako pouzdano znamo da je to Ivica, ne možemo pouzdano znati da li se zeza!

[Душко Дугоушко]

Onda je to sve smešno, a Biblija netačna na ama baš svaki način. I onda je nekompatibilna sa evolucijom, sa heliocentrizmom itd.

Па стари јевреји су били доста другачији од данашњих људи, те би било анахронистички очекивати да су они били протестантски фундаменталисти.

..Прије свега, значајно je напоменути да je мисаони систем старих Јевреja био у много чему различит у односу на наш данашњи. Модерни образовни систем уводи данашњег човјека од самог почетка у категорије апстрактног размишљања. To се постиже путем логичко-индуктивног и дедуктивног система мишљења. Beћ дужи низ вијекова европски се човјек образује и интелектуално формифа на такав начин. За разлику од овог нашег мисаоног система, чији се корјени протежу до античке Јеладе, код старих Јевреја се сусрећемо са једним, у много чему другачијим, начином размишљања. Они су били, на такозваном, предфилозофском мисаоном степену и њима су форме данашњег, филозофског размишљања биле потпуно стране. Јевреји, као стари Семити, имали су веома развијену фантазију и врло су непосредно доживљавали стварност која их je окруживала. Неспособност, односно несклоност да филозофско-критички расуђују, чинила их je склоним митолошком, или сликовитом начину мишљења. Само летимичан поглед на библијске списе то недвосмислено показује. Дискурзивна логика, у којој закони постојања и мишљења морају да буду у потпуности доследни постављеним начелима, није била својствена народу старог Израиља. Као добар пример за увиђање разлике између данашњег човјека и старог израиљца може да нам послужи јеврејски језик. Старојеврејски je језик простих људи. У њему су много више изражени покрети и радње него статична стварност, чиме показује да се више интересује за конкретне ствари него за апстрактно. Тако на примјер у јеврејском именице стоје испред придјева. Постојећа стварност се неупоредиво више изражава кроз чулна опажања, него кроз апстрактне појмове; те je он склон једноставном и површном скицирању реалности. Приликом градње реченица, поготову када je у питању однос субјекта и предиката, не постоји строго логичко распоређивање реченичких дјелова у реченици. У јеврејском су све реченице имале отприлике исту вриједност, само се у ријетким случајевима покушавао успоставити правилан однос међу њима путем иодређивања и надређивања. Јеврејски језик je богат што се тиче понављања. Понављање je готово једино средство којим се нешто жељело да нагласи или докаже. На основу тога Johanes Pedersen закључује да за Јевреја мишљење значи ‫״‬читаву стварност (целовитост) истовремено појмити", док за модерног човјека мишљење je више разлагање целовитости, њено аналитичко раздјељивање и свођење под одређене појмове...

[Млађони]

Onda je to sve smešno, a Biblija netačna na ama baš svaki način.

I onda je nekompatibilna sa evolucijom, sa heliocentrizmom itd.

Зависи од Херменеутике.

Мада нисам ти нигде рекао да се библија бави тиме шта јесте.

Ako pouzdano znamo da je to Ivica, ne možemo pouzdano znati da li se zeza!

Можда се зеза и не зеза у исто време?

[Аурор]

I drugo, zar se religija bavi time šta jeste? ?

Наравно да се бави и тим питањем. Ако си то мислио.

Mladene, saberi se.