"Идите и научите све народе..."

[Милан Меденица :)]

ова беседа светог Јустина је очигледно позив (традиционалним) Србима да приђу Христу а не да се ломе између овоземаљског и оностраног ... са општим појмом нације или проповеди међу народима који немају већ линију обожења по традицији или историји - везе нема.

[nishizawa]

  On 17. 6. 2012. at 17:22, ego рече

Предање јасно сведочи да је Христос позвао апостоле да иду и науче све народе, то описују и ови наводи светитеља. Дакле те речи нису погрешно, не-дословно или како већ пренете до нас, по оној изреци није шија него врат. Наводи су међусобно сагласни, нису противречни и више су него коректни; и сасвим су разумљиви.

Управо супротно - наводи које си цитирала не говоре о томе да треба позивати читаве народе да постану део Цркве, већ да народност у хришћанству више није ни од какве важности, будући да је некада народност била уско повезана са религиозношћу, и да припадници свих народа могу бити хришћани, будући да хришћанство и није вера која се бави проблемима једног народа или чак једне групе народа, него питањима од пресудне важности и значаја за апсолутно свако људско биће на овој планети...

  On 17. 6. 2012. at 17:22, ego рече

Св. Јустин Ћелијски у спису "Светосавље као философија живота" описује значај народа и народне душе:

...

Ма све је то супер, али чини ми се да ти то схваташ мало буквално. Свети Јустин и Свети Николај, истина, позивају наш народ на преумљење и обожење, и на повратак Христу, али све и да се то деси, свакако се неће десити тако што ће се народ окренути Христу, већ појединци из тог народа, будући да је народ апстрактан појам који постоји само у нашој свести.

[Баба]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339956554' post='661693]

ова беседа светог Јустина је очигледно позив (традиционалним) Србима да приђу Христу а не да се ломе између овоземаљског и оностраног ... са општим појмом нације или проповеди међу народима који немају већ линију обожења по традицији или историји - везе нема.

Ава Јустин

  Цитат

He треба се варати, положај наше народне душе је Судбоносно озбиљан; само се опортунист може односити према њему неозбиљно.

[Баба]

  On 17. 6. 2012. at 18:31, nishizawa рече

Ма све је то супер, али чини ми се да ти то схваташ мало буквално. Свети Јустин и Свети Николај, истина, позивају наш народ на преумљење и обожење, и на повратак Христу, али све и да се то деси, свакако се неће десити тако што ће се народ окренути Христу, већ појединци из тог народа, будући да је народ апстрактан појам који постоји само у нашој свести.

Зенонов парадокс-Доказ против мноштва

  Цитат

Ако мерицу жита изручимо на земљу, то ће произвести неки шум. Али када на земљу проспемо само једно зрно жита или део зрна, то не производи никакав звук. Ипак, мерица жита састављена је само од зрна жита или делова зрна жита. Ако делови при паду не производе никакав звук, како то да целина производи звук иако целину чине само делови?

[Милан Меденица :)]

  On 17. 6. 2012. at 18:33, Жељко рече

Ава Јустин

  Цитат

He треба се варати, положај наше народне душе је Судбоносно озбиљан; само се опортунист може односити према њему неозбиљно.

аман, ко дира у православне србове и отаџбину, кажем да текст нема скоро никакве везе о овом што причамо ...

колико се сећам, причамо о томе да географска одредница "народи" играју неку улогу а не толико скупине људи које се окупљају око нечег исто толико апстрактног, овог пута са идејном одредницом "народи".

[Баба]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339958964' post='661710]

аман, ко дира у православне србове и отаџбину, кажем да текст нема скоро никакве везе о овом што причамо ...

колико се сећам, причамо о томе да географска одредница "народи" играју неку улогу а не толико скупине људи које се окупљају око нечег исто толико апстрактног, овог пута са идејном одредницом "народи".

  Цитат

Навикавај себе на мисао: народна душа није нешто одвојено од нас појединаца; она је органско јединство свих душа свију појединаца.

[Милан Меденица :)]

  On 17. 6. 2012. at 18:53, Жељко рече

  Цитат

Навикавај себе на мисао: народна душа није нешто одвојено од нас појединаца; она је органско јединство свих душа свију појединаца.

мени је ближи један кинез који има разума да буде православан него гомила србенда да буду будисте ... ако ме схваташ.

још ми је теже да живим с неким с ким делим исту Књигу а ко два писца да су је писали.

додуше, данас је лако и променити географију - живиш лепо с ким ти души прија, што на појединачном, што на народном нивоу.

ја сам захвалан што сам овде рођен, ал не видим неку посебну разлику што је неко негде другде рођен ... сем у језику или облачењу, баш мало ствари се разликује кад прођеш кроз конститутивне одреднице до човека.

[Баба]

Основи социологије :

Појам: етнос – народ

Велике скупине људи повезане пре свега пореклом.

Трајнији, живот на једној територији.

Племе (родови и братства). Настаје из економских и практичних разлога, првобитна људска заједница. На сродној територији уједињују се родови и братства у племена. Територија, језик (племенски), територијална власт (племенски старешина). Племена настају и због одбрамбених разлога. Водила се територијална борба (освајање). Војни старешина – организовано војно племе. Он одлучује да ли ће да бране свој простор или ће да га прошире. Врач саветује каква ће се одлука донети у одговарајућем моменту. Патримонијална власт.

Народ, скупина већег броја племена који у дужем периоду заједничког живота на истој територији стварају заједничку државну организацију и народну културу. Држава, народни језик, народна култура.

Народ (гр.реч етхнос) је заједница у природном смислу, као виши облик племенског уједињења. То је

велика мешавина људи која настањује једну земљу, област или град. Етнографија и фолклористика су науке које се баве народом.Народ у етничком смислу је хомогена заједница препознаје се по културним обележјима - начин живота, ношња, заједнички језик и порекло.

Нација, етничка заједница савременог друштва. Настаје у 19. веку, појавила се у капитализму. Национална држава, међународно призната држава. Књижевни (национални) језик. Јединствено унутрашње тржиште.Појам националног идентитета укључује осећање политичке заједнице. Она подразумева неке заједничке институције и кодекс права и дужности за све њене припаднике. Такође указује на територију с којом се припадници поистовећују.Западни модел нације подразумева територијску компактност. Отаџбина је складиште историјских сећања, место где су наши мудраци и хероји живели и који је чине јединственом, а њени географски елементи постају свети за све самосвесне припаднике нације. С друге стране, имамо елемент патрие - заједнице закона и институција у којој влада јединствена политичка воља. Такође, осећање правне једнакости међу припадницима заједнице је битна ствар и огледа се кроз грађанска права. Нације су,по западном схватању, заједнице културе, чије су припаднике ујединили заједничка историјска сећања,митови, симболи...

Компоненте западног модела нације су - историјска територија, правно-политичка заједница, правно-политичка једнакост припадника нације и заједничка грађанска култура и идеологија.

Незападни модел нације је "етничко" схватање нације, које одликује наглашавање заједнице рођења и родне културе. Етнички концепт не допушта избор нације којој појединац жели да припада, нација је заједница људи исте лозе, не територије. Нагласак је на породичним везама међу припадницима нације,што резултира - народним елементом у етничком схватању нације. Место права у западном грађанском моделу, у етничком моделу заузимају језик и обичаји.Заједничко за ова два модела је да оба сматрају да су нације територијално омеђене јединице и да имају отаџбину; да припадници имају заједничку масовну културу, историјске митове и сећања; да имају узајамна законска права и дужности; да у оквиру нације постоји заједничка подела рада.Национализам садржи елементе оба модела.

Национално питање је тежња неке нације да оствари своја права (политичка), да има своју државу.

Национализам:

- позитивна појава, настаје због развоја националне свести

- екстремни, шовинизам и ксенофобија

Шовинизам је негирање права другим нацијама.

Ксенофобија је велика нетрпељивост према странцима.

Нација је квалитативно савременији тип етничке заједнице.

Национални идентитет - Битна обележја националног идентитета су:

1.Историјска територија - отаџбина

2.Заједнички митови и историјска сећања

3.Заједничка масовна култура

4.Заједничка законска права и дужности свих припадника нације

5.Заједничка економија, са територијалном мобилношћу припадника нације

Нација се ослања на елементе свих колективних идентитета. Нација настаје мешањем два скупа димензија - грађанског и територијалног, односно етничког и генеаолошког, у сразмерама које варирају од нације до нације.

[nishizawa]

  On 17. 6. 2012. at 18:44, Жељко рече

Зенонов парадокс-Доказ против мноштва

И какве то везе има са овом темом?

[Милан Меденица :)]

на страну што си заборавио патриотизам и разлику између национализма и њега, ал шта са овим образовним програмом, како је то релевантно за тему?

[Желе Зека]

Mi danas ne možemo pristati, niti možemo nametnute nam u Ženevi odluke o procentima i mapama prihvatiti, te da ostanemo bez svojih: Žitomislića na Neretvi ili Saborne crkve u Mostaru ili crkve Sopotnice na Drini, Manastira Krke ili Krupe u Dalmaciji, Ozrena i Vozuće u Bosni, Prebilovaca u Hercegovini ili Jasenovca u Slavoniji.

Ово је "Апел српском народу и светској јавности" Епископске конференције СПЦ.Црква је позвала на одбијање плана Контакт групе само зато што ови манастири и светиње не би били у границама српске државе.Да је овде само живот појединца био мерило-план би био поздрављен.Да овде национални циљеви нису били мерило-план би опет био поздрављен,јер и сада имамо те светиње и ван Републике Српске.

Suverenitet Republike Srpske se mora ostvariti, a dok se to ne desi moramo trpeti. Neka nas i bombarduju, ali ne možemo potpisati presudu i nećemo prihvatiti karte Kontakt grupe koje predstavljaju novo sakaćenje srpskog naroda.

+Атансије Јевтић,августа 1994.

[nishizawa]

  On 17. 6. 2012. at 19:30, Жељко рече

Основи социологије :

...

Основи еклисиологије:

Црква - заједница Христа и људи, без обзира на пол, расу, националност, или било коју другу друштвену или неку другу категорију, у Духу Светоме.

[Желе Зека]

  On 17. 6. 2012. at 20:14, nishizawa рече

Основи еклисиологије:

Црква - заједница Христа и људи, без обзира на пол, расу, националност, или било коју другу друштвену или неку другу категорију, у Духу Светоме.

Али да би ово разумео,корисно је познавати исправно значење наведених социолошких и других категорија. :smile:

[Милан Меденица :)]

  On 17. 6. 2012. at 20:20, АлексаАлексије рече

Али да би ово разумео,корисно је познавати исправно значење наведених социолошких и других категорија. :smile:

мислим да си изоставио да прочиташ оно где пише БЕЗ ОБЗИРА.

у преводу, нема везе дал јеси или ниси, важно је да задовољаваш пар критеријума да се назовеш ЧОВЕКОМ, а не припадником конститутивне одреднице "народ".

кога брига одакле си, сад си Христов ...

ваистину Христов

[Желе Зека]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339965096' post='661803]

мислим да си изоставио да прочиташ оно где пише БЕЗ ОБЗИРА.

у преводу, нема везе дал јеси или ниси, важно је да задовољаваш пар критеријума да се назовеш ЧОВЕКОМ, а не припадником конститутивне одреднице "народ".

кога брига одакле си, сад си Христов ...

ваистину Христов

Да,али погледај наведене ставове Цркве о плану Контакт групе и уопште током рата у БиХ.Ствари су комплексније.