Постојим, али нисам.

[Милан Меденица :)]

Да разбијемо оштрину философске мисли и искористимо потенцијал неодређености наслова...

Ово је реченица која младе девственике:

а) узвишено приводи ка идеји о монашком подвигу, или

б) баца у очајање јер ето "сви јесу само он није"

да дељемо поставку док не остане само оно што се уклапа у нашу способност виђења?

a. зашто само то, зашто не и као скрушење брачника у вери или атеисте, не знају ли и они за доброту према ближњем?

б. зашто мислиш да је та изјава некаква слабост у тој ситуацији?

[Милан Меденица :)]

S obzirom da je tema neodređena, ovo je divan odgovor.

с обзиром на то у ком је делу подфорума, тема је врло сведена и ограничена

и јесте врло занимљив одговор, вероватно најсажетији и најопширнији од свих ...

[Јанко]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339198164' post='655392]

да дељемо поставку док не остане само оно што се уклапа у нашу способност виђења?

a. зашто само то, зашто не и као скрушење брачника у вери или атеисте, не знају ли и они за доброту према ближњем?

б. зашто мислиш да је та изјава некаква слабост у тој ситуацији?

Јес` вид`о смајлић? Таман сам се спремао на пајкење, кад видех и реко ајде мала шала јер ми није до разгибавања можданих вијуга. А онда сам видео другу тему и остах...Наравно да бих сад овако разбуђен другачије одговорио, али опрости, касно је. Значи, само мала шала као интермецо...

Слажем се са обе твоје опаске, а елаборирам озбиљно прекосутра ако до тада тема не изветри, сутра нећу ни прићи рачунару, а сад одох да спавам, ваља ујутру певати...

[dragisa]

Да разбијемо оштрину философске мисли и искористимо потенцијал неодређености наслова...

Ово је реченица која младе девственике:

а) узвишено приводи ка идеји о монашком подвигу, или

б) баца у очајање јер ето "сви јесу само он није"

jane kralju

[Милан Меденица :)]

и?

[ZarkoZ]

,,...sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo."- ovo je nekako POSTOJIM i JESAM, sve suprotno mi je POSTOJIM a NISAM!? Postojim a nisam mi je kada ne potvrdjujem sebe drugim, da bi postojao treba da budem u odnosu, zajednici.......

Mozda projektujem!?

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339195259' post='655364]

кад си цео, зашто се онда тек остварујеш у односу с Христом/ближњим?

дакле, човек се дефинише само у односу - да би могао бити отац мора бити деце коју је изродио или која га прихватају као таквог, да би могао бити мушкарац мора бити жене, да би био човек мора бити животиња и свега осталог што те разликује, да би био радник мораш имати шефа и посао ...

Upravo sam daješ odgovor u svojem pitanju: ... mora biti djece...

dakle prvo moraju biti

... mora biti žene...

dakle prvo mora biti, pa je tek onda žena

da bi bila Sveta Trojica prvo moraju biti Otac, Sin i Sveti Duh

i to kao cijeli, jer da nijesu cijeli mogli bi reći da je Sv Trojstvo izraz prinude

a onda ne bi bilo slobode (ha evo odgovora i za onu drugu temu )

Onda bi monasi i pustinjaci koji su ostavili svijet i svaku povezanost bili u startu osuđeni na propast

U ovom tvom pitanju, KAO, da postoji neka uslovljenost, atu se onda krije zamka:

jer ispada ukoliko zadobijemo odnos sa Hristom, ukida se smisao našeg postojanja jer je to, kao, neki cilj. Dakle definisanje postojanja bića uslovljavanjem odnosom nije ok, jer taj odnos ne smije ničim biti izazvan, osim samim postojanjem, tj nema ni početak ni kraj kao što ni samo postojanje nema početak ni kraj

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339195259' post='655364]

значи, једно је имати потенцијал, сасим друго остварити се (не самим собом већ у односу с неким) и бити потпун.

зато се човек и позива на испуњење ближњим, а у светој тајни брака то добија још једну димензију - да двоје постану једно. кад се човек испуњава Господом, постаје заједница с Једним који је Света Тројица.

Čovjek nije ni na šta pozvan osim da spozna svoje prevashodstvo.

Čim se uđe u terminologiju zavisnosti situacije od slučaja i okolnosti ulazimo u teoriju relativnog.

Zbog toga toliko i diskusije oko braka i monaštva i svega ostalog da ne nabrajam, jer je odnos živa stvar.

Ostvarivanje potencijala je potrebno za provjeru svojeg potencijala, jer ne postoji drugi način da se to provjeri bez da se iskuša. Zato je i Bog postao Čovjek, da ne bi imali više opravdanja i sumnje.

[Јанко]

"Човек је саздан од земље (постоји). Шта добро може бити у њему?

Али, ето, милост Божија је украсила човека благодаћу Светог Духа и он је постао сличан Исусу Христу, Сину Божијем."...

"Познавао сам једног малишана. Изгледао је као анђелче. Био је смирен, поштен и кротак. Лице му је било бело с руменим обрашчићима, очи светле, плаве, добре и спокојне. Али кад је поодрастао, одао се рђавом животу и изгубио Благодат Божију. Када је имао 30 година. почео је да личи и на човека и на беса и на звер и на разбојника. Изглед му је био скаредан и страшан.

Знао сам и једну лепу девојку, са светлим и пријатним лицем.Многи су јој завидели на њеној лепоти. Касније је грех толико унаказио, да је било мучно и погледати је.

Видео сам и супротно. Видео сам људе који су ступили у манастир лица поружнелог од греха и страсти, али су покајањем и исправним животом постали необично благообразни.

...

Видео сам тако и оца Јована Кронштатског. Он је по природи био човек обичног изгледа, али је од Благодати Божије његово лице постајало као код ангела и човеку је било мило да га гледа.

Тако грех (немање Христа, мој додатак) унаказује човека, а Благодат (имање Христа, опет моје) га чини лепим."

Поуке Старца Силуана

Дакле, ово "Постојим, али(растављање) нисам", тј губљење Благодати Божије, је нешто што свако од нас не би желео да види у себи, али се кроз грех са истим сусреће.

Ја се од истог често разболим, па покајнички притекнем ка Лекару, који ми да једини лек-Себе, и тада осетим, само зато што он Јесте:

Постојим, и(сједињење) јесам!

[Милан Меденица :)]

то је тај однос о којем причам, који дефинише и попуњава, притом не негира ништа и никог

[Милан Меденица :)]

Onda bi monasi i pustinjaci koji su ostavili svijet i svaku povezanost bili u startu osuđeni na propast

и били би да се не враћају у своју литургијску заједницу да се причешћују, или ако не образују "двоје или троје" ...

ту се дотачињемо и оног да ли је Бог, иако Један и Једини, заиста једнина или множина као несливена Света Тројица - Он јесте Један јер је његова заједница нераздељива и једнодушна, али је недвосмислено и Тројица.

човек нема заједницу са самим собом, а потрбна му је заједница са Богом/ближњим да би се дефинисао због тога сам и поставио проблем наглавце - ко дефинише постојање.

лепо је што си жив/постојиш, али јеси ли заиста способан да кажеш као Бог - ја јесам ... и кад.