Abortusa dvaput više od porođaja u Srbiji

[Љубичица]

Више поштујем дјела оваквих мајки (дакле, које роде дијете, па га оставе неком другом), него оних које убију нерођено дијете. И отац је одговоран за абортус, исто колико и мајка.

Црква на спонтани побачај гледа као на нехотично убиство. Шта ли је тек абортус?

Али, људи који су убили своју дјецу требају да знају да их Бог воли и да ће им опростити, ако се искрено покају. ekstra

Da stara tema, ali uvek iznova zastrasi i navede me na razmisljanje gde idemo i gde je ljubav o kojoj toliko govorimo !? Pitam se ko vaspitava takve "ljude" i kojim to vrednostima ih uce kroz zivot koji potom reprodukuju na svoje potomke ako se kojim slucajem odluce da ih donesu na svet !? Poznajemm "liberalne" roditelje koji pod glupim izgovorima "ja nisam imao, ja nisam mogao, pa i ja sam u njihovim godinama, ni ja nisam bio/bila bolja ... " vaspitavaju decu koja potom cine ovo nase drustvo. Na svakom koraku vidim problem koji vodi ka tom cilju: odsustvo vere i Bogospoznanja - jer vera je nesto zatupljujuce i nazadno, gradjansko "vaspitanje" je svakako savremenije i opste prihvacenije; zatim nevaspitavanje dece od stane roditelja - kako zenske tako i muske; drzava koja nema regulisane zakone - zasnovane na pravu ali i moralu; lekarima koji se zaklinju Hipokratovom zakletvom da ce postovati zivot od njegovog samog pocetka - gle paradoksa  bendoff; skolama u kojima treba deci govoriti o posledicama takvog postupka itd, itd ...  

A na drugoj strani imamo ljude koji sve daju i dali bi i ono sto nemaju samo da osete tu radost i taj blagoslov  

Na FB grupi "reci ne abortusu"  trazeci jenu poucnu pricu naidjoh na jos jedan potresan clanak - mene je   , prosto ne mogu da verujem da takva "bica" postoje !  

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:267683-Rodila-Luku-za-sirotiste

                        klapklap           crosseo     Bogorodicaaaaaa

[Prolece]

Више поштујем дјела оваквих мајки (дакле, које роде дијете, па га оставе неком другом), него оних које убију нерођено дијете. И отац је одговоран за абортус, исто колико и мајка.Црква на спонтани побачај гледа као на нехотично убиство. Шта ли је тек абортус?Али, људи који су убили своју дјецу требају да знају да их Бог воли и да ће им опростити, ако се искрено покају. 0442_feel

Da stara tema, ali uvek iznova zastrasi i navede me na razmisljanje gde idemo i gde je ljubav o kojoj toliko govorimo !? Pitam se ko vaspitava takve "ljude" i kojim to vrednostima ih uce kroz zivot koji potom reprodukuju na svoje potomke ako se kojim slucajem odluce da ih donesu na svet !? Poznajemm "liberalne" roditelje koji pod glupim izgovorima "ja nisam imao, ja nisam mogao, pa i ja sam u njihovim godinama, ni ja nisam bio/bila bolja ... " vaspitavaju decu koja potom cine ovo nase drustvo. Na svakom koraku vidim problem koji vodi ka tom cilju: odsustvo vere i Bogospoznanja - jer vera je nesto zatupljujuce i nazadno, gradjansko "vaspitanje" je svakako savremenije i opste prihvacenije; zatim nevaspitavanje dece od stane roditelja - kako zenske tako i muske; drzava koja nema regulisane zakone - zasnovane na pravu ali i moralu; lekarima koji se zaklinju Hipokratovom zakletvom da ce postovati zivot od njegovog samog pocetka - gle paradoksa  ; skolama u kojima treba deci govoriti o posledicama takvog postupka itd, itd ...  A na drugoj strani imamo ljude koji sve daju i dali bi i ono sto nemaju samo da osete tu radost i taj blagoslov  :(Na FB grupi "reci ne abortusu"  trazeci jenu poucnu pricu naidjoh na jos jedan potresan clanak - mene je   4chsmu1, prosto ne mogu da verujem da takva "bica" postoje !   http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:267683-Rodila-Luku-za-sirotiste                         isus-sinai      pravopop     crosseo     Bogorodicaaaaaa

Ja prvi put cujem da Crkva na spontani pobacaj gleda kao na nehoticno ubistvo?!Onda sam ja dvostruki ubica!

[Таша]

Више поштујем дјела оваквих мајки (дакле, које роде дијете, па га оставе неком другом), него оних које убију нерођено дијете. И отац је одговоран за абортус, исто колико и мајка.

Црква на спонтани побачај гледа као на нехотично убиство. Шта ли је тек абортус?

Али, људи који су убили своју дјецу требају да знају да их Бог воли и да ће им опростити, ако се искрено покају. 4chsmu1 ] quote

[Таша]

4chsmu1 isus-sinai

[Таша]

Ne bih se bas slozila Ljubicice da takve osobe zasluzuju postovanje  . Ne cini se ubistvo samo oruzjem, nekada i rec ili delo mogu veci greh i zlo da nanesu coveku. No, iz teksta se vidi da je devojka situirana u godinama kada moze da preuzme poziv majke ... ALI ... njeni roditelji su je takvom stvorili. Oni "postuju volju svoje cerke" i ne zele da prihvate unuce ( poznajuci prilike u Srbiji - citaj sramotu ) koja ne bih da sudim ali mogu da pretpostavljam zar ne, verovatno nije uhvatila doticnog na stomak, pa je iznela trudnocu do kraja u nadi da se "tata" predomisli a ako ne onda ce dete pokloniti jer se "ne vidi kao majka". Sada ceka bolju proiliku koja ce je ozeniti, verovatno   . Ma sta god da je razlog ostavljanju tog neduznog deteta NEOPRAVDANO je a jos manje za postovanje. Za mene ista tezina kao i abotrus.Ne osudjuem devojku,  samo potvrdjujem misao da dobrim delom se takve stavri dogadjaju zbog neadekvatnog vaspitanja dece  i niza gore ranije  navedenih "propusta".

[Саша M.]

Јавна исповест Др. Стојана Адашевића

АБОРТУС - ЖРТВОВАЊЕ ДЕЦЕ СТАНДАРДУ

Побачај није само проблем појединца, већ и околине, друштвене заједнице, нације. Он постаје један од главних начина на који се један народ предаје самоуништењу, сматра наш саговорник. "Ја сам добар део свог живота био један од водећих абортера или утробних чедомораца у Београду. Могу да вам кажем да сам једно време чак био и први. Урадио сам више од 48.000 абортуса. Обавио сам их онда када нисам знао шта радим, када сам сматрао да је дете живо тек од оног момента кад се заплаче. Тако су нас учили", прича о својим искуствима гинеколог др Стојан Адашевић.

"Али, човек се развија и у свом животу мења схватања. Тако је било и са мном. Схватио сам то онда када сам имао прилике да посматрам на екрану бебу како цуцла свој палац у мамином стомаку. А дефинитивно сам престао да радим абортусе пре десетак година. Радио сам абортус својој даљој рођаки, не знајући да ће ми бити последњи... Десило се да ми је у току операције ручица пала на посуду с јодом, гледао сам ту руку како се трза, умире... Али, морао сам да радим даље, мислећи... само да не извучем ногу... Али, ох, извлачим ногу и онда говорим себи... пази да ти живац исијадикус не падне на компресу са јодом! Полако пружам аборцанглу са том ногом, али како се хоће - саплете се нека бабица, из руку јој испадоше инструменти, све то пада на керамичке плочице. Бука. Ја се тргнем, отворим аутоматски аборцанглу... нога пада баш на јод. Сад се нога трза. Ода се мислим... па, добро, ајде сад да завршим абортус и... само да не извучем опет ногу, руку или не дај Боже срце!... Али, о узас! Ја извлачим срце које се полагано грчи! Грчи се у све споријем ритму јер нема кисеоника. Оно умире, прави своје задње трзаје, а требало би да живи шездесет, седамдесет, деведесет година, да ради... Онда схватам да сам извршио убиство и то не убиство неког непознатог човека, него убиство некога који мени долази род... Тад сам схватио да сам извршио убиство, да је абортус убиство и решио сам да прекинем с тим. Више нећу да убијам."

Човек не настаје рађањем, него зачећем. Године 1981. амерички сенат затражио је мишљење осморице врхунских специјалиста о томе када почиње живот код ембриона. Њих седморица су пуном одговорношћу изјавили, да сагласно с науком (медицином и биологијом) живот почиње од момента зачећа.

ОКРЕТАЊЕ ХЕДОНИЗМУ

Истразивања показују да је крајем четврте недеље ембрион дуг два и по милиметра, али је ту већ створена тзв. неурална цев на чијој је једној страни основа за мозак, и већ је успостављен и крвоток. Крајем осме недеље трудноће, на пример, плод је дуг два сантиметра, његова основа мозга се јако повећала и формирала главу која расте релативно јаче од трупа и тада заузима готово половину читаве дужине ембрија. Очи се помичу на предњу страну и око њих почињу ??? се формирати веђе. Врат се све више уобличава. Избочина јетре још увек је без јасне границе према избочини срца. Прсти на рукама и ногама јасно су изражени. То је, дакле, већ један прави мали човечуљак.

Имамо ли право да убијемо човека да би једној групи људи или чак једном човеку олакшали живот, пита се и одмах одговара доктор Адашевић, да је абортус, утробно чедоморство, убиство нерођене деце једна врста жртвовања богу који зовемо стандард. Данас, констатује наш саговорник, људи гледају да се што лепше проведу, проживе, науживају, окренули су се хедонизму. Ради се о поремећеним вредностима и животним критеријумима, о моралу који је заправо двојни морал. Како каже доктор Адашевић, нешто је морално ако то мени одговара, а већ сутра та иста појава окарактерисаће се другачије. Истина је оно што мени тренутно одговара, морално је оно што мени одговара.

Питање абортуса, по мишљењу нашег саговорника, је и морално, и етичко, и медицинско, и правно... Говорећи о својим колегама, лекарима, доктор сматра да није проблем убедити неког ко није радио абортусе, али је проблем убедити оне који јесу, а поготово неког ко одлично живи и коме абортуси доносе пет, шест или десет пута већи стандард него лекару који не ради абортусе. Саучесници у убиству званом абортус су и фармацеутска индустрија која производи контрацептивне пилуле, онда фирме које то продају итд.

Побачај, дакле, није само проблем појединца, већ и околине, друштвене заједнице, нације. Он постаје и један од главних начина на који се један народ предаје самоуништавању, а код нас се већ деценијама говори о масовним побачајима, који су названи "белом кугом".

ВЕРА, ПРАВИ ПУТ

По мишљењу нашег саговорника, доктора Стојана Адашевића улога верског образовања је неопходна а окретање вери је прави пут за решавање не само абортуса него и бројних дилема савременог човека. На жалост, констатују, многи од нас заборавили су на наше православље, на нашу цркву окренувши се неким другим "вредностима". Уосталом и сам живот нас на то тера, подсећа доктор. Сида сваког појединца тера да размисли добро о сопственом понашању. А кад се прихвати вера биће много лакше свима.

Говорећи о значају верског образовања, доктор нам је препричао и догађај из ординације. Када му је дошла пацијенткиња а он јој, након прегледа, констатовао трудноћу и посаветовао је да би требало да роди, она је одговорила да сада нису добри услови за пуно деце, да је економска ситуација несигурна, једноставно да она и муж не желе више деце. Доктор је на то упутио на другог колегу, рекавши да он абортусе више не ради.

Наравно, пацијенткиња је обавила што је наумила и после извесног времена дошла код доктора Адашевића да му се похвали. Доктор је прегледао, констатовао да је прошла одлично а она је упитала: - Знате ли зашто? - Не. - Видите, пре него што сам дошла у болницу, возимо се муж и ја кроз град и прођемо покрај цркве, ја се сетим да нам је баба говорила да се ваља у цркву свратити. Уђем ја и видим неки ред, нешто се догађа, видим нешто се дешава, отварају они уста. Питам једну жену шта се то ради а она ми одговори да се људи причешћују. У! Сетим се опет бабе која је говорила да се ваља и причестити. Станем у ред и причестим се. После одем на абортус и видите..."

"Питање абортуса је озбиљна ствар и зато се ја обраћам свима, па ко има уши нека чује, каже др Стојан Адашевић. Знамо да је абортус последица нечег што се раније одиграло, ми се не можемо борити само против абортуса као задњег чина, ми се морамо борити против узрока. За нас, овде, то је окретање цркви и њеним ставовима, окретање породици, а када то будемо прихватили уследиће и промена у животу." На крају интервјуа нашег саговорника питамо: "Имате ли грижу савести због абортуса које сте урадили?" "То је сувише интимно питање и овај пут ћу морати да вас оставим без одговора... То је питање за исповест, за саморазговор... Немојте се љутити."

www.pravoslavac.net

[Љубичица]

Знаш како, тако сам ја чула кад ми је попо читао молитву послије спонтаног побачаја.Е сад, можда ни ја нисам чула добро...можда сам мало пролупала  Мени звучи логично...тијело жене је избацило сопствено дијете... али, логично ми је и то да Бог то прашта...не оптерећујем се превише тиме.

Ja prvi put cujem da Crkva na spontani pobacaj gleda kao na nehoticno ubistvo?!Onda sam ja dvostruki ubica!

[Љубичица]

Није лијепо оставити сопствено дијете.

Али, кажем да је боље и хуманије препустити дијете неком ко ће се бринути за њега, него га убити.

Ко зна, можда је дјетету боље да живи у дому, него са мајком која га не жели.

А Бог ће се старати о дјетету.

Ne bih se bas slozila Ljubicice da takve osobe zasluzuju postovanje  . Ne cini se ubistvo samo oruzjem, nekada i rec ili delo mogu veci greh i zlo da nanesu coveku. No, iz teksta se vidi da je devojka situirana u godinama kada moze da preuzme poziv majke ... ALI ... njeni roditelji su je takvom stvorili. Oni "postuju volju svoje cerke" i ne zele da prihvate unuce ( poznajuci prilike u Srbiji - citaj sramotu ) koja ne bih da sudim ali mogu da pretpostavljam zar ne, verovatno nije uhvatila doticnog na stomak, pa je iznela trudnocu do kraja u nadi da se "tata" predomisli a ako ne onda ce dete pokloniti jer se "ne vidi kao majka". Sada ceka bolju proiliku koja ce je ozeniti, verovatno   . Ma sta god da je razlog ostavljanju tog neduznog deteta NEOPRAVDANO je a jos manje za postovanje. Za mene ista tezina kao i abotrus.

Ne osudjuem devojku,  samo potvrdjujem misao da dobrim delom se takve stavri dogadjaju zbog neadekvatnog vaspitanja dece  i niza gore ranije  navedenih "propusta".

[Милан Меденица :)]

ово је рат, 500 душа гине сваки дан.

и то само оне које се броје.

повраћа ми се 

[дибидусрус]

Чекај, ова се Причестила и  после урадила абортус :cheesy:-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />?

[Prolece]

Чекај, ова се Причестила и  после урадила абортус confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='1000000001010' />?

da,to je stara prica...uzas!

[Таша]

Јавна исповест Др. Стојана Адашевића

АБОРТУС - ЖРТВОВАЊЕ ДЕЦЕ СТАНДАРДУ

Побачај није само проблем појединца, већ и околине, друштвене заједнице, нације. Он постаје један од главних начина на који се један народ предаје самоуништењу, сматра наш саговорник. "Ја сам добар део свог живота био један од водећих абортера или утробних чедомораца у Београду. Могу да вам кажем да сам једно време чак био и први. Урадио сам више од 48.000 абортуса. Обавио сам их онда када нисам знао шта радим, када сам сматрао да је дете живо тек од оног момента кад се заплаче. Тако су нас учили", прича о својим искуствима гинеколог др Стојан Адашевић.

"Али, човек се развија и у свом животу мења схватања. Тако је било и са мном. Схватио сам то онда када сам имао прилике да посматрам на екрану бебу како цуцла свој палац у мамином стомаку. А дефинитивно сам престао да радим абортусе пре десетак година. Радио сам абортус својој даљој рођаки, не знајући да ће ми бити последњи... Десило се да ми је у току операције ручица пала на посуду с јодом, гледао сам ту руку како се трза, умире... Али, морао сам да радим даље, мислећи... само да не извучем ногу... Али, ох, извлачим ногу и онда говорим себи... пази да ти живац исијадикус не падне на компресу са јодом! Полако пружам аборцанглу са том ногом, али како се хоће - саплете се нека бабица, из руку јој испадоше инструменти, све то пада на керамичке плочице. Бука. Ја се тргнем, отворим аутоматски аборцанглу... нога пада баш на јод. Сад се нога трза. Ода се мислим... па, добро, ајде сад да завршим абортус и... само да не извучем опет ногу, руку или не дај Боже срце!... Али, о узас! Ја извлачим срце које се полагано грчи! Грчи се у све споријем ритму јер нема кисеоника. Оно умире, прави своје задње трзаје, а требало би да живи шездесет, седамдесет, деведесет година, да ради... Онда схватам да сам извршио убиство и то не убиство неког непознатог човека, него убиство некога који мени долази род... Тад сам схватио да сам извршио убиство, да је абортус убиство и решио сам да прекинем с тим. Више нећу да убијам."

Човек не настаје рађањем, него зачећем. Године 1981. амерички сенат затражио је мишљење осморице врхунских специјалиста о томе када почиње живот код ембриона. Њих седморица су пуном одговорношћу изјавили, да сагласно с науком (медицином и биологијом) живот почиње од момента зачећа.

4chsmu1        Bogorodicaaaaaa  da je "dosao k' sebi"

[Саша M.]

Srbija prva u Evropi po broju abortusa

A po broju korisnica kontraceptivne pilule i hormonske spirale na – poslednjem mestu

Svaka druga žena u Srbiji ne koristi kontracepciju, [glow=red,2,300]a svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000[/[/glow]u] [glow=red,2,300]abortusa[/glow]. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, [glow=red,2,300]a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti,[/glow] koje tek otkrivaju svoju seksualnost. Kako smatra dr Dejan Stojanović, predavač edukativnog programa Udruženja za reproduktivno zdravlje i ginekolog GAK „Narodni front”, namerni prekid trudnoće ne sme da bude vid planiranja porodice.

Ovo je deo teksta objavljen u Politici 25.3.2009.god.Šta reći na ovaj užas pobijemo grad dece veličine Kragujevca,6000 devojaka koje tek treba da rađaju postaju fizički i duhovni bogalji!Nije nimalo slučajno sve ovo što nam se dešava,za ovaj greh zaslužili smo najveću moguću kaznu!ZAKONOM ZABRANITI ABORTUS !I da se pokajemo!

[ego]

Знаш ли, дете моје, зашто се затварају облаци онда, кад су поља жедна кише, а отварају онда, кад поља кишу не желе?

Од злочина људи збуни се природа, и напусти ред свој.

Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?

Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје, и убијају га у цвету.

Знаш ли, дете моје зашто извори пресушују, и плодови земаљски зашто немају више оне сласти, коју имадоше?

Због греха људског, од кога уђе немоћ у сву природу.

Знаш ли, дете моје, зашто победоносни народ трпи поразе од своје неслоге и раздора, и једе хлеб загорчан сузама и пакошћу?

Зато што победи крвнике око себе, а не победи их у себи.

Знаш ли, дете моје, зашто мајка храни и не може да нахрани децу своју?

Зато што дојећи их не пева им песму љубави но песму мржње према суседу.

Знаш ли, дете моје зашто људи посташе ружни и изгубише лепоту својих предака?

Зато што одбацише лик Божји, што изнутра из душе деља лепоту лика, и навукоше образину земље.

Знаш ли, дете моје, зашто се болести умножише и помори страшни?

Зато што људи почеше сматрати, да је здравље отмица од природе а не дар од Бога. А што се отима с муком, с двојном муком мора се бранити.

Знаш ли, дете моје, зашто се људи боре за земљу, и не стиде се свога равенства с кртицама?

Зато што им земља прорасте кроз срце, те очи виде само оно што у срцу расте. И зато, дете моје, што их грех сувише онемоћа за борбу за небо.

Не плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредити све.

Свети владика Николај

[Љубичица]

Да...

Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?

Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје, и убијају га у цвету.