Опорезовати извоз софтвера и рад од куће

[Juan Valdez]

Oporezovati IT izvoz i rad od kuće

IZVOR: BLIC

Beograd -- Izvoz softvera iz Srbije u 2011. vredeo je oko 200 miliona dolara, što je za oko 60 miliona dolara više od vrednosti izvezenih malina.

Problem je, međutim, što taj zvanični izvoz softvera predstavlja samo 40 odsto vrednosti stvarnog izvoza.

To znači da je stvarna vrednost tog izvoza oko pola milijarde dolara, odnosno da Srbija godišnje u sivim tokovima IT izvoza izgubi oko 300 miliona dolara.

Zbog toga su u Poreskoj upravi najavili pojačanu kontrolu izvoznika softvera u 2012. godini, što će, kako kaže Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave i direktor Sektora te uprave za razvoj i računarsku podršku, raditi Odeljenje za kontrolu legalnosti softvera.

Sama kontrola, koju inače podržavaju vodeći ljudi IT sektora u Srbiji će, međutim, biti veoma težak i mukotrpan posao, na šta ukazuje i Miloš Blagojević, menadžer za razvoj poslovanja kompanije Majkrosoft.

Blagojević kaže da je "izvoz softvera dosta teško kontrolisati, s obzirom na to da ceo proces može da se sprovede preko interneta, pa mu je teško ući u trag. Možda je jedno od rešenja jača kontrola uplata iz inostranstva, jer softver koji je prozveden za inostranog klijenta verovatno mora biti na neki način plaćen preko računa. U svakom slučaju, nadležni organi moraju da se prilagode kontrolama ovih tehnološko razvijenih poslova kako bi efikasno sprovođenje zakonskog okvira bilo moguće".

Milan Šolaja, direktor vojvođanskog IKT klastera, kaže da situaciju otežava činjenica da su ilegalni izvoznici uglavnom ljudi koji od kuće rade poslove za klijente u inostranstvu.

"Istovremeno treba utvrditi i zbog čega se ljudima više isplati da rade od kuće na crno. Potrebni su i određeni podsticaji od države kako bi se ti poslovi uveli u legalne tokove", kaže on, dodajući da pojedinci, u zavisnosti od obima posla i kvaliteta kojim rade, mesečno u ovom sektoru mogu da zarade i do četiri-pet hiljada evra.

Uglavnom je reč, kako kaže, o autsorsingu - kada se za klijenta iz inostranstva radi određeni posao. U tom slučaju, zapravo, IT stručnjaci iz Srbije predstavljaju podizvođače radova, za veće strane firme.

"To je odličan poslovni model i za legalne firme, a ne samo za pojedince koji rade u kućnoj radinosti", kaže Šolaja dodajući da je drugi model “pretvaranje i ugradnja” sopstvenog znanja o nekom procesu ili tehnologije u određeni softver koji će kasnije biti ponuđena na prodaju.

"Dobit je tu veća, ali zahteva i veća ulaganja u novcu i vremenu, zbog čega se više ljudi odlučuje da rade autsorsing. A time se više razvija inostrani nego domaći IT sektor", zaključuje Šolaja.

Govoreći o mogućim podsticajima IT sektoru u Srbiji, Milan Šolaja, direktor vojvođanskog IKT klastera, kaže kako je u Rumuniji IT sektor oslobođen poreza i doprinosa. "To znači da ako platite svog programera, ne morate i da plaćate doprinose za njega. Jeste da onda manje para ide u budžet, ali se otvara više radnih mesta u više legalnih firmi“, kaže Šolaja.

[Juan Valdez]

Ко последњи изађе из ове лударе, нека угаси светло...

[feeble]

Намирисали лешинари одакле могу да наплате. А како и не би кад су им толике зараде:

IT: Zarada od kuće i po 15.000 evra

Али само у нечијој машти...

[GeniusAtWork]

Sledeći korak: oporezovati približnu količinu vazduha koju prosečni gradjanin potroši tokom godinu dana

...btw, sad definitivno nema šanse da Paypal priviri kod nas, kad su se ovi nameračili na "kontrolu uplata iz inostranstva"

[Иван Недић]

Све је то багра и муљ моралне клоаке света који у злу лежи, Содома и Гомора, Гог и Магог

[feeble]

Добро, ови углавном не плаћају ништа. Али кад би се плаћало, треба мин. 20% на сваку уплату која стигне. И мора да се плаћа ПИО, здравствено и ако си незапослен - па као физичко лице изађе око 34%. Баш сам читао нешто на ту тему ових дана. Значи платиш 34% као физичко лице а шта добијеш заузврат?

Ајде да је 5% или нешто тако, Румуни ваљда по некој минималној стопи опорезују и то је ок.

[Crveni Baron]

U italiji ko ne placa porez ide u zatvor ...

A cuo sam i u Ameriku slicno radu ...

[Grizzly Adams]

Па јесте, и ту шачицу људи која је једва успела да пронађе рупу и живи колико-толико нормално од свог рада треба да упропастите. Све сте остало уништили па је и то дошло на ред... Само напред другови!

[Grizzly Adams]

У Америци није постојао порез на плату све негде до 1940-те. Треба прво изградити привреду, па ће онда имати од чега да узимају порез ако баш морају. Овако само обезбеђују да се никада не изгради.

[Juan Valdez]

Ајде да је 5% или нешто тако, Румуни ваљда по некој минималној стопи опорезују и то је ок.

Па ко ће да нарани ону силну бирократију с 5%?

Пре неки дан објавише текст у Новостима о српском ресторану у Боготи и једна ситница ми упаде у очи.

Srpski restoran u srcu Kolumbije

M. V. MITROVIĆ | 20. maj 2012. 11:30 | Komentara: 6

Naše đakonije koje priprema Beograđanka Katarina Marković osvojile Bogotu. U ponudi: kolenica, jagnjetina u sosu, gulaš, prebranac...

MIRIS prebranca, sarme, podvarka, kuvane kolenice, gulaša, punjene paprike i vrućeg hleba širi se prestonicom Kolumbije zahvaljujući Katarini Marković (52). Ova Beograđanka je pre 13 godina odlučila da našu prestonicu zameni Bogotom, ali nije ni slutila da će se proslaviti zato što ume da spremi karađorđevu šniclu, koja je favorit u njenom jelovniku.

- Kada sam rešila da živim u Bogoti, jedna od najtežih stvari mi je bila da se priviknem na njihovu kuhinju - kaže Katarina. - Sećam se da mi nije bilo jasno zašto Kolumbijci pohuju banane, zašto ne uživaju u hrani kao mi. A nije da nemaju izbor, jer broj restorana različitih kuhinja u Bogoti je veliki, od arapskih, indijskih, tajlandskih, do kubanskih, ruskih ili jevrejskih.

Onda je Katarina uzela stvar u svoje ruke. Posle vremena prilagođavanja u Kolumbiji, pre sedam godina je u Makareni, boemskom kvartu Bogote, otvorila restoran „Beograd“.

U ponudi sve sami naši specijaliteti: kolenica, jagnjetina u sosu, gulaš, karađorđeva šnicla, prebranac i sarma od vinove loze. A za sladak rastanak na kartu slatkiša uvrstila je pite od maka, jabuka i bundeve.

- U Kolumbiji je dosta lakše da se započne sopstveni posao nego kod nas, jer država daje mnogo vremena pre nego što počne da naplaćuje porez - kaže naša sagovornica. - Naravno da je trebalo vremena da se sve „razradi“ u restoranu, ali gosti koji jedanput dođu rado nam se vraćaju.

Ponosno kaže da joj je, dok je bio u poseti Bogoti, navratio srpski ambasador iz Vašingtona, a nedavno i naš ministar inostranih poslova, koji je bio u službenoj poseti Kolumbiji.

- Moji gosti se uvek oduševe ukusom hleba koji sama mesim, a popularni su i gulaš i šnicle - priča domaćica. - Od svih jela strancima uvek bude interesantna „karađorđeva“, pa im objasnim da je ime dobila po „narodnom junaku s velikim brkovima“.

O Katarini i njenom restoranu se već dosta pisalo. Posetili su je novinari „El tiempa“ koji je jedan od vodećih dnevnih listova u Bogoti, reporteri „Njujork tajmsa“, a prikazi njenog kulinarskog umeća nalaze se i u mesečnim magazinima avio-kompanije „Aires“.

MANASTIRI

RESTORAN „Beograd“ je mali ugostiteljski objekat. Na zidovima se nalaze slike manastira iz Srbije, a tu su i predmeti narodne radinosti i tradicionalne srpske nošnje.

[Grizzly Adams]

Нема бре у којој кафани ниси био...

Да поновимо:

U Kolumbiji je dosta lakše da se započne sopstveni posao nego kod nas, jer država daje mnogo vremena pre nego što počne da naplaćuje porez

[Crveni Baron]

Нема бре у којој кафани ниси био...

Да поновимо:

U Kolumbiji je dosta lakše da se započne sopstveni posao nego kod nas, jer država daje mnogo vremena pre nego što počne da naplaćuje porez

Da malo preciziramo ono "mnogo vremena" ?

Aboridzini od brojeva imaju jedan, dva i mnogo ... mi stojimo malo bolje sa brojevima ...

[feeble]

А код нас су и ти прописи доста нејасни, треба да се сломиш док дођеш до тачног одговора шта и како треба да плаћаш. И још си дужан да сам рачунаш, шаљеш пријаве, девизни инспекторат. Очекивао бих да ће то банка одрадити а овако не знаш шта и како треба и онда заглавиш у затвору или платиш огромне казне. Другар је звао неку пореску службу у БГ и рекли су му да треба само екстрапрофит да се плати (годишње изнад неке суме). Један књиговођа каже једно, други друго и тако..

[Grizzly Adams]

Да се ја питам то би било "заувек", ал` се не питам...

[Иван ♪♫]

:mellow: :'( :'( :'( оде моја плата...

значи 2013. плата надоле, само се надам да тај додатни порез неће бити велик