Jump to content

"Welfare" скандал

Оцени ову тему


Препоручена порука



У видеу је предочен материјал о такозваном "велфер" скандалу који се десио у Аустралији. Извјесни Алжирац је пријетио да ће извршити терористички напад и побити 1000 људи. Дотични Алжирац је живио 19 година у Аустралији са породицом и примао социјалну помоћ те је коштао аустралске пореске обвезнике много новца. Ниједног момента није радио. Дотични је наравно радикални исламист, изричито безобразан јер иде по оној, "ја могу да пљујем да пријетим да ћу да убијам, јер за мене је мучеништво ако на таквом путу и једну кап први пролије, јер за њега нема другог суда осим исламског". Наравно ово је идиотско и луђачко понашање, али не бих тему да о томе покрећем, јер надам се да би сваки нормалан муслиман осудио оваквог манијака, него бих повео тему која се зачела и у Аустралији, а то је колико је оправдан концепт велфер државе? Државе у коме ти држава даје паре, а да ништа не радиш, на крају још тој истој држави без имало стида и срама пријетиш. Има ли граница између помоћи онима којима стварно треба, у односу на бахато трошење свакоме ко нема посла, не зато што је неспособан, већ просто што нема посла? Јел ово овај видео примјер да са велфер концептом нешто није уреду?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако би многи рекли, али мислим да има пуно случајева који баш нису изоловани.

Мислим да је концеп велфет државе поприлично лош. Наравно увијек има социјално угрожених људи, физички и психички болесних, који не могу да раде и треба им помоћ. Али социјални програм за незапослене, који су расно способни, само је чиста крађа, јер се узима од других који раде, а даје љенштинама и у овом случају терористима који не раде. Осим тога ствара се клима, да онај ко ради нема шта да штеди нити да се теуди да задржи свој посао, а то значи да бу довар, већ да комотно и не размишља како да располаже примањима, јер ако добије отказ имаће помоћ од државе. Мислим да је овакво издашно давање од стране државе такођер опасно за економију, нарочито за земље са сталним приливом емигранта.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ту је читав систем направљен тако да људе чини зависним од "господара". Јер "држава благостања" би у ствари требало да буде назив за државу која има "чврст новац" и омогућава људима да зараде и ушеде. Јер "социјална сигурност" требало би да буде заснована на штедњи, а не на државним програмима. Нема веће сигурности него ако имаш солидну уштеђевину у "чврстом новцу", тј. новцу који не губи вредност.

Нажалост, они су данас направили систем у којем је то немугуће. Папирни новац непрестано губи вредност због инфлације, тако да ако радиш и штедиш 20 година, твоја уштеђевина на крају не вреди ништа. У међувремену су те покрали... Експанзија кредита лансира цене некретнина и осталих ствари у орбиту око Земље, па нормалан човек не може да ради неколико година и купи кућу, већ мора да се задужује на 30 година (и опет плаћа троструку вредност куће) што је тотално бесмислено и сулудо. И онда је нормално да су људи зависни од "социјалних програма"... У ствари су робови политичара и банкара, а да тога и нису свесни.

Управо ових дана читам Хазлитову књигу "Man vs. The Welfare State" (http://mises.org/document/2974)... :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...