Zasto naucni pogled na svet svi OBAVEZNO moraju da usvoje

[Млађони]

ne bavim se licno homeopatijom,ali i bas bih volela da vidim izraze lica i njihove komentare,a neke i licno znam od ovih ljudi,kada bi im ti saopstio svoj nabedjeni stav sta je sarlatanstvo u medicini i u kojoj meri se sam frljas generalizacijama,a pri tome to isto zameras drugima.

http://www.homeopati...rg/sekcija.html

Svaki lek, svaki tretman mora da se prostudira da se vidi da li stvarno ima efekta i koliko i da li ima placebo efekta. Upravo zbog "Iskustvenog" elementa koji moze i vrlo cesto stvara placebo efekat.

Moj ortak je imao neki ubrzan rad srca ekstremni, i majka mu je dala vitamin c u tableti i rekla mu "evo ti tableta za smirenje" on je popio i posle 10 minuta se smirio (placebo) jer ustvari nije imao problema sa srcem nego panicni napad.

E sad ti mozes da verglas do ujutru da je vitamin c zaustavio panicni napad. Ali to ne cini istinitim iako je iskustveno.

Eto, npr. u cemu je razlika izmedju farmakognozije i "travarstva"?

Metodu.

[ego]

Мора се само умрети и ништа више. Једино је то обавезно. 0409_feel

[Isak Njutn]

Мора се само умрети и ништа више. Једино је то обавезно. .

Sto se mora nije tesko

[ego]

Кад дође рока. :bla:

[Juan Valdez]

-A jok , u SSSR smo videli kako funkcionise drzava u kojoj je naucni pogled na svet jedini dozvoljen.

хахахахахахахах

Е, ово је одличан бисер. У СССР-у су се научници прогањали као и хришћани и било ко други ко се није уклапао у злочиначке аршине. Све је морало да буде у складу са званичном идеологијом партије (а не са научним погледом на свет), чак ни квантна механика није била поштеђена.

[Аурор]

хахахахахахахах

Е, ово је одличан бисер. У СССР-у су се научници прогањали као и хришћани и било ко други ко се није уклапао у злочиначке аршине. Све је морало да буде у складу са званичном идеологијом партије (а не са научним погледом на свет), чак ни квантна механика није била поштеђена.

Sad si mu pokvario rezon:

nauka = materijalizam = ateizam = komunizam = Sovjetski Savez.

Sad će morati da smisle nešto drugo, podjednako bezobrazno i glupo po mogućstvu.

[Милан Меденица :)]

Научни поглед на свет, ма шта то значило, никако не може да буде апсолутан - јер наука не исцрпљује свет, познање света. Такође, научни поглед на свет је фрагментаран и релативан. Једним очима свет гледа физика, другим хемија, трећим биологија, четвртим математика, итд. Дакле, наука је сувише фрагментирана да би претендовала на титулу "погледа на свет", на титулу тоталитета. Она може бити важан сегмент у том погледу, али никако не један засебан и аутономан, а понајвише не довољан и потпуни поглед на свет.

слажем се за негирање апсолута науци, ал само си делимично у праву. данас се већ премошћују некада непремостиви јазови, типа између биологије и електротехнике као што је управљање мислима робота ...

http://www.telegraph.co.uk/science/science-video/9270383/Patients-test-mind-controlled-robotic-arm.html

http://news.discovery.com/videos/tech-man-controls-robotic-hand-with-mind.html

или можда једна сасвим другачија примена:

[Милан Меденица :)]

Ово јесте страшно.

Али када наука каже да хомосексуалност није патологија, да ли сви то морамо да прихватимо?

психологија се не бави моралом, бави се науком.

психологија одваја шта је хомосексуалност а шта парафилија везана за њу, тако да копрофилију и приде идентификује као девијацију.

а моралом се баве право, вера, философија и сличне сродне науке.

[Милан Меденица :)]

треба узети књигу од реја бредберија по имену фаренхајт 451, или барем филм погледати, и схватити колико су неуки и полу-учени људи у стању да од знања и истине направе фактоиде (полуистинита информација која се окруњена од свега што се не противи идеологији коју заступа та особа) и саму реалност сведу на своју приземну перспективу.

то је оно што Истина православне вере зове јерес, као кривљење од истине и лагања и завођења људи, а наука зове шарлатанством, преваром, квази-учењима и хипотезама које људи узимају здраво за готово и које су без основа и недоказиве.

можемо да поменемо доста светитеља који су грешили јер су били ограничени знањем својег времена:

- проповедали телегонију (свети Лука Војно-Јасеницки, хирург и архиепископ до смрти 1960. године) коју је наука скоро доказала за неосновану

- да је творевина (планета, човек, животиње) састављена од четри елемента (ватра, вода, земља, ваздух) (свети Јован Дамаскин и скоро сви светитељи 4. века)

- да је планета те равна ко плоча (свети Јован Златоусти), те геоцентрична (свети Василије Велики)

итд, итд, итд.

да ли такве ствари треба да доведу у питање светитељство, веру или науку?

не.

зашто?

па зато што нису мерило спасења, док год се не застрани и остави слободе да се греши, па и исправи.

и јел наука има везе са вером?

нема.

јел без мане?

није.

ево, из пера једног светитеља који је био отворени противник науке еволуције:

Око Дарвиновог имена се води борба. Дарвинизам покушава да буде опозиција религији. По нашем мишљењу, свакој мислећој особи треба да буде јасно, да ниједна теорија о пореклу врста, све док иста не противуречи здравом разуму, не може да противуречи Библији, зато што нам Библија казује само оно главно о пореклу човека, пре свега да Бог заокружује своју творевину стварајући човека. Библија каже да је човек, који је круна стварања, створен по образу и подобију Самога Бога. Она тврди да је човек (његово тело) састављено од земље, а да је по духу његова божанствена душа од ”удаха Божијег”. О томе како су се појавиле све врсте на земљи, о дужини трајања процеса којису довели до њиховог развоја, а такође и о самом процесу стварања човека, Библија не говори ништа, зато што то спада у сферу науке, а не религије. Дакле, дарвинизам, потпуно независно од тога да ли је тачан или нетачан као научна теорија, не може бити супростављен религији.

свети Лука Војно-Јасеницки, хирург и архиепископ Кримско-Симферопољски (1877-1961)

а шта кажу неки други светитељи:

Сматрам да свако, ко поседује ум, мора признати да је за нас највеће благо ученост, - и то не само ова наша најплеменитија ученост, која, презирући све украсе и богатство речи у првом реду се бави спасењем и лепотом умосагледања, него и ученост световна, које се многи међу хришћанима, због лошег разумевања, гнушају као злехуде, опасне и од Бога удаљавајуће. Но, ми нећемо окретати творевину против Творца. Не треба понижавати ученост, како то неки чине, - напротив, треба рећи да су глупи и незналице сви они који држећи се таквог мишљења желе да и сви остали буду налик на њих, како би у општем мраку сакрили своје сопствене недостатке и избегли разобличавање свог незнања.

Свети Григорије Богослов (330—390)

Често и неверник зна нешто о земљи, о небесима, и другим елементима овог света, о кретању и орбитама звезда, и чак о њиховој величини и положају, о предвиђању помрачења сунца или месеца, циклусима година и годишњих доба, о врстама животиња, биљака, камења, и тако даље, и ово знање он држи сигурним на основу искуства. Срамотна је и опасна ствар за неверника да чује хришћанина како, дајући наводно објашњење Светог Писма, прича бесмислице о тим темама; и треба да предузмемо све потребне мере да предупредимо такву ситуацију, у којој неверни могу да укажу на огромно незнање хришћанина и да му се смеју са презиром.

Није овде срамота то што је та необразована особа исмејана, већ то што ће људи ван наше верске породице мислити да су наши свети оци мислили то што та особа мисли, и тако ће писци нашег Писма бити одбачени као незналице, што изазива велики губитак оних на чијем спасењу радимо. Ако људи виде хришћанина како греши у пољу које они добро познају, и чују како он инсистира на својој глупој интерпретацији нашег Писма, како ће они онда поверовати том истом Писму када им оно говори о васкрсењу мртвих, нади у вечни живот, и Царству Божијем, када им је показано да је то Писмо пуно лажи о стварима које су они сами научили кроз искуство и светлост разума?

Несмотрени и неупућени тумачи Светог Писма уваљују у неизрециве проблеме и тугу своју мудрију браћу онда када су ухваћени у неком од својих погрешних мишљења и када им задатак поставе они који нису омеђени ауторитетом наших светих књига. Јер тада, како би одбранили своје крајње неразборите и очигледно нетачне тврдње, они ће покушати да се за доказ позову на Свето Писмо, и чак да по сећању наводе многе пасусе за које сматрају да подржавају њихов став, иако не разумеју ни оно што кажу ни оно што доказују и бране.

Блажени Августин (354-430)

[Желе Зека]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1337999267' post='645935]

психологија се не бави моралом, бави се науком.

психологија одваја шта је хомосексуалност а шта парафилија везана за њу, тако да копрофилију и приде идентификује као девијацију.

а моралом се баве право, вера, философија и сличне сродне науке.

Ја нисам ни рекао да се психологија бави моралом, напротив.Само сам се упитао да ли би требало сви да прихватимо научни "налаз" да хомосексуалност није патолошка појава у психолошком, психофизиолошком и/или психосоцијалном погледу, будући да то не прихвата ни велики део стручне научне заједнице, али је ипак то већински став у једној науци-психологији.

[Ezekiel Bes]

Znamo li sta je nauka? Da li se slazemo da je ona jedina delatnost koja daje dovoljno dobra predvidjanja ponasanja fizickog sveta? Slazemo li se da je zdravlje i zivot ljudi u bioloskom smislu

i uzrokovan i odrzavan skupom fenomena istog tog fizickog sveta? Slazemo li se da ako imamo koncezus da je po svaku cenu potrebno smanjiti patnju i stradnjae ljudi oko nas neophodno osloniti

se na predvijanja koja daje nauka jer jedino tako mozemo postici zeljani rezultat? Ako znamo ove stvari ona nam ne treba puno da ustanovimo sta je naucni a sta nenaucni pogled na svet.

Uzgred da li je moguce da se iz Miloseve price samo ne namce sta je naucni pogled na svet???? Zar je postmoderna toliko jaka?

"Наука (лат: scientia - знање; грчки: "episteme"; француски и енглески: "science"; italijanski: "scienza"; немачки: "Wissenschaft") је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем."

[sqny]

Dobrodosao/la na zru

[Гост]

@Ezekiel

odlican avatar

[Ezekiel Bes]

Dobrodosao/la na

@Ezekiel

odlican avatar

hvala na dobrodoslici, 'dobrodosao'

avatar je sa neuromansera od gibsona

[Милан Меденица :)]

Ја нисам ни рекао да се психологија бави моралом, напротив.Само сам се упитао да ли би требало сви да прихватимо научни "налаз" да хомосексуалност није патолошка појава у психолошком, психофизиолошком и/или психосоцијалном погледу, будући да то не прихвата ни велики део стручне научне заједнице, али је ипак то већински став у једној науци-психологији.

е ала ти је аргумент: већина верника не позива свештеника у кућу па то значи да и не треба

да, треба да прихватиш.

хомосексуалност је за натприродну религију попут хришћанства странпутица из одређених разлога а психологија се бави природним појавама и науком.

није ли недвосмислено јасно да треба прихватити да је полигамија, хомосексуалност и друге "контраверзне" сексуалности природне, али не и спасоносне у очима наше вере?

већ сам покушао да ти нагласим очигледну разлику између хомосексуалности и парафилије и има ли је, тако да мислим да би требао да се упознаш са списком парафилија да увидиш који и колико аспеката сачињавају перверзију и саме природности.