Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Манастир светог Антонија Великог отворио капије поклоницима

Манастир светог Антонија Великог, надомак египатског града Ал-Зафарана, који се сматра најстаријим сачуваним манастиром на свијету, отворио је своје капије поклоницима након пет година обнове.

Манастир је основан 356. године, недуго након упокојења светог Антонија, а на два километра налази се пећина у којој се Светитељ подвизавао. Окружена масивним стијенама, ова древна светиња се простире на неких 10 хектара и има седам цркава, међу којима је и црква светог Антонија Великог, у којој се налазе његове свете мошти. Манастир светог Антонија се данас налази под јурисдикцијом монофизитске Коптске цркве.

Радио Светигора

[Зоран]

Часна глава светог Јована Златоустог стигла у САД

По благослову Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, 6. фебруара је у Знаменски синодални храм Руске Заграничне Цркве у Њу Јорку стигла часна глава васељенског учитеља и светитеља Јована Златоустог. Ова светиња која се чува у московском саборном храму Христа Спаса боравиће овдје ради поклоњење вјерних до 11. фебруара.

Светитељеве мошти унијете су у храм за вријеме свеноћног бденија, а следећег дана, 7. фебруара, свету Литургију служио је епископ Монтреалски и Канадски Гаврило.

Долазак моштију светог Јована Златоустог поклапа се са редовним засиједањем Светог архијерејског синода Руске Заграничне Цркве.

Литургија ће у синодалном храму бити служена 9. фебруара, на дан Преноса моштију светог Јована Златоустог, а 11. фебруара Литургијом ће началствовати првојерарх Руске Заграничне Цркве, митрополит Иларион, уз саслужењу чланова Светог синода.

Литургија ће у синодалном храму бити служена 9. фебруара, на дан Преноса моштију светог Јована Златоустог, а 11. фебруара Литургијом ће началствовати првојерарх Руске Заграничне Цркве, митрополит Иларион, уз саслужењу чланова Светог синода.

По завршетку богослужења свете мошти биће пренијете у Патријаршијски храм светог Николаја, у којем ће боравити до 12. фебруара, када ће их делегација Московске Патријаршије вратити у Русију.

Радио Светигора

[Зоран]

Савјет Европе позвао Турску да призна титулу Васељенског Патријарха

Депутати Парламентарне скупштине Савјета Европе позвали су власти у Турској да Константинопољском Патријарху дају право да у своју титулу укључи придјев „Васељенски“.

Овај позив садржан је резолуцији №1704 „Слобода религиозних и других људских права немуслиманске мањине у Турској и муслиманске мањине у Тракији (источна Грчка)“.

У првој верзији текста резолуције, који је саставио француски депутат Мишел Уно, за Константинопољског Патријарха употребљена је формулација „Грчки Патријарх у Истанбулу“.

На интервенцију бугарског депутата Лучезара Тошева, који је такву формулацију окарактерисао као нетачну и неисторијску, скупштина је ријеч „Грчки“ промијенила у „Васељенски“ и позвала власти Турске да ово признају као титулу Патријарха Константинопољског.

Упркос инсистирања власти Грчке да је ова титула заснована на међународном договору, као и канонима и предању Цркве, Турска је одбијала да титулу „Васељенског Патријарха“ призна патријарху Константинопољском.

Радио Светигора

[Зоран]

Обавештење о богослужењима пред почетак Часног Поста

С обзиром да се Српска Православна Црква у 2010. години молитвено сећа Светог Симеона Богопримца у уторак прве недеље Свете Четрдесетнице, обавештавају се верни, који тога дана обележавају своју крсну славу, да исту прослављају, уместо 16. фебруара, у Суботу сиропусну, 13. фебруара.

Према Великом типику, гл. 42, подсећамо све верне да ће Светим Трима Јерарсима служба бити служена у четвртак, 11. фебруара, уместо у петак, осим ако је храм посвећен празнику – онда се служи на сам дан празника.

Према Великом типику, гл. 44, у недељу 14. фебруара, биће служена служба празника Сретења, с обзиром да празник пада у први дан Великог Поста.

[Зоран]

Архиепископ Бориспољски Антоније у посјети САД

Архиепископ Бориспољски Антоније, ректор Кијевске духовне академије и богословије, од 7. фебруара борави у седмодневној посјети Сједињеним Америчким Државама.

8. фебруара, Архиепископ се сусрео са поглаваром Православне Цркве у Америци, митрополитом Јоном, са којим је разговарао о сарадњи образовних установа Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије и Православне Цркве у Америци.

Истог дана архиепископ Антоније се у синодалној згради у Њу Јорку састао и са поглаваром Руске Заграничне Цркве, митрополитом Иларионом.

9. фебруара ректор је посјетио Ново-Дивјејевски манастир, а следећег дана се сусрео са студентима и особљем Свето-Тројицке богословије. Владика је говорио о животу Цркве у Украјини, раду богословских школа у Кијеву и одговарао на бројна питања студената.

[Зоран]

Недеља праштања

Последњи дан пред почетак Великога поста Црква од давнина назива „Недељом праштања“. На тај дан у црквама се читају Христове речи: „Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески оиростити вама ваша прегрешења“. Увече тог дана, уочи самог почетка Великог поста у црквама се врши обред узајамног праштања и ми – мирећи једни са другима – улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести и јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања“. Зашто?

Зашто се у нама – истовремено са буђењем наше савести – јавља баш та неодољива жеља да праштамо и да нам буде опроштено, и то као први захтев који савест упућује нашој свести? Зато што савест открива нашем сазнању да је суштина нашег зла и неправде у отуђењу од других и греху према другима. Достојевски је кроз уста старца Зосиме рекао: „Свако је пред свима крив за све…“. Ове речи нам на први поглед изгледају не само као неодрживо преувеличавање, већ и као потпуни апсурд.

„По чему сам ја крив пред другима?“ – увређено и надмено протестује наш разум, наше „спољашње“ сазнање. Што се тиче „морала“ сви ће се, по свој прилици, сагласити са тим да човек без сумње мора бити у свом животу пред неким и због нечега крив. Међутим, заговорници таквог „морала“ нас умирују тврдњом да је то нешто штоје сасвим „нормално“ за људски живот.

Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадно почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота, које у потпуности и прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од „другога“, од „других“, почевши да сваког „другог“ и све „друге“ доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим та је љубав изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу: као да и у љубави желим да волим само себе. Савест и једино савест може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила „напада“ и „одбране“, као арену за милосрдне борбе за животни опстанак. Ми стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: „Свако је пред свима крив за све“, као и истину речи св. Серафима Саровског који каже: „Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде…“.

Смири се: а то пре свега значи – спаси се од те своје исконске поробљености отуђеношћу, спаси се од те твоје унутарње отуђености од истинског живота и других људи, спаси се од робовања рату свих против свих у коме живимо.

Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више обраћамо пажњу на недостатке других људи и – још горе – да смо дигли руке од других људи. Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим срцем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитви коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица свога од мене, јер тугујем…“.

И, гле, ту је она светла туга, она једина туга којом можемо да схватимо сами корен, саму суштину и силу зла, а то је – хладно срце, недостатак љубави, тријумф усамљене и на усамљсност осуђене гордости људске. Молитва да опростимо другом, чежња да нам буде опроштено… Као што мало дете које нешто скривило својој мајци тугује, јер тај свој преступ доживљава као могући губитак раја мајчине љубави, тако и свако од нас схвата да управо од тог обраћења душе, од тог раскрављење срца, од те чежње да се измиримо са другима започиње разрушење зла у нама. И стога, ма колико све ово о чему говорим било страно духу времена и далеко од нашег охладнелог огрубелог живота у коме наметнути „колективизам“ човеку не доноси обећану срећу, већ само још више појачава његову самоћу, јасно је да се искључиво ту, у сили савести, у чежњи за праштањем, у покајничком обраћењу душе налази почетак наше духовне обнове.

Протојереј Александар Шмеман

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак прве седмице поста

Отпочнимо људи, непорочни пост који је на спасење душе. Служимо са страхом Господу: намажимо главу јелејем милостиње, умијмо лице водом чистоте; не празнословимо речима у молитви, већ као што научисмо… Оче наш, Који си на небесима, остави нам сагрешења наша, јер си Човекољубац.

Јутрење – Чисти понедељак

Поуке Светих Отаца: Ево сад је дан спасења, ево сад је време благопријатно (2.Кор. 6,2). Сад је настало време када се примају молитве и мољења.

Царство Божије је сада блиско свакоме ко служи Богу и правди, зато што су настали дани часнога поста за онога ко заиста у чистоти пости.

Свети Јефрем Сирин

Молитва:

Господе, на почетку овог светог времена поста, стремећи да Те поново нађемо, помози нам, да молитве нашег срца, мисли нашег ума и речи уста наших буду Теби свагда угодне. Помози нам да пост одржимо, и укрепи нас да окончамо оно ка чему стремимо, у славу Имена Твога. Амин.

Читања из Светог Писма:

Исаија (Иса.) 1:1-20,

Књига Постања (1.Мојс) 1:1-13,

Приче Соломунове (Прич.) 1:1-20.

Богомислена размишљања: Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.

(Иса. 1:16-17)

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Почетак Великог поста

Христос у Јеванђељу каже: изабери узак пут, бори се и трпи, јер је то пут који води јединој правој срећи. И уколико Црква не помогне, како ми можемо да направимо тај нимало лак избор, како се можемо кајати и вратити оном свечаном обећању које нам се даје на Васкрс сваке године? Ту ипак прискаче у помоћ Велики пост. То је помоћ коју нам пружа Црква, школа покајања, која је једина у моћи да прими Васкрс, не као просто одобрење да се једе, пије и опусти, него као крај свега “старог” у нама, и наш улазак у “ново”…

Пут, поклоничко путовање! Чим смо га отпочели, учинили први корак у “радосну тугу” Великог поста – ми сагледавамо далеки, веома далеки циљ. То је радост Васкрса, то је улазак у славу Царства Божијег. И та визија, предукус Васкрса, чине великопосну тугу радосном, а наш напор у посту “духовним пролећем”. Ма колико да је ноћ тамна и дуга, током целог поста нам стално сија на хоризонту тајанствена и лученосна зора. “Не лиши нас наших очекивања, о Човекољупче!”

Протојереј Александар Шмеман

Господе Сведржитељу, Ти си сву твар премудрошћу створио, и неисказаним твојим промислом и великом добротом увео нас у пречасне дане ове – на очишћење душе и тела, на уздржање од страсти, на наду васкрсења; Ти си у четрдесети дан уручио богонаписане таблице угоднику Твоме Мојсију, даруј и нама, Господе благи, да се подвизавамо, да ток Поста завршимо, веру неоскврњену сачувамо, главе невидљивих змија сатремо, да се победитељи греха јавимо, и да неосуђено достигнемо поклонити се и светом Васкрсењу. Јер је благословено и прослављено дивно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

Из Литургије пређеосвећених дарова

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Уторак прве седмице поста

Радосно отпочнимо свесвето време уздржања; засијајмо лучезарно светим заповестима Христа Бога нашег, сјајем љубави и блистањем молитве, чистотом светости и мужественом крепошћу. Обучени у одежду светлости, похитајмо тридневном светом Васкрсењу, које засија над светом славом живота вечног.

Јутрење – Чисти уторак

Поуке Светих Отаца: И тако, љубазни моји, држимо овај пост са ревношћу и чистим срцем, јер је он сладак и пријатан за оне који проводе свето ове дане. Овај свети пост употребимо на борбу са ђаволом, јер без поста и молитве нико не може победити дух зла. Овај пост, љубазни моји, да молимо и просимо милости у Свеблагог и Милосрдног који не одбацује онога ко пости. Овај пост, љубазни моји, отвара двер небеску, јер нас уздиже од земље и узноси у висину.

Свети Јефрем Сирин

Молитва:

Оче Небески, нека би свагда слушали речи које је изговорио Син Твој Исус да би радост наша била потпуна, дубока и вечна, да би људи видели да смо били са Господом Исусом творивши вољу Његову. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 1:19-31, 2:1-3,

1 Мојс. 1:14-23,

Прич. 1:20-33.

Богомислена размишљања:

Али ко ме слуша, боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

(Прич. 1:33)

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Литургија пређеосвећених дарова

Божанствена Литургија је празнично и радосно богослужење, то је служба радости и весеља. Управо због ове радосне и торжествене особине овог богослужења, она се служи само суботом и недељом током Васкршњег поста, али не и осталим седмичним данима због великопосног покајног расположења.

Ипак, да би се верни могли причешћивати током седмице, веома древно и прелепо богослужење, Литургија пређеосвећених дарова се служи само у току Васкршњег поста, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Поста: у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, уторак и среду. Може се служити такође и у понедељак, уторак и четвртак 2, 3, 4, 5. и 6. седмице Поста, ако у те дане падне свети који има полијелеј (нпр. 1. и 2. Обретење главе светог Јована Крститења, и 40. мученика севастијских), или ако је храмовни свети.

Часни Дарови се не освећују на овој Литургији, већ се освећују на претходној (обично недељној) Литургији.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа прве седмице поста

Постећи телом, браћо, постимо и духом. Ослободимо се сваке безаконе везе; расточимо сваки насилно сачињен договор; подеримо неправедне споразуме; подајмо хлеб гладнима и радо прихватимо под кров убоге бескућнике, да примимо од Христа Бога велику милост.

Вечерња – Чиста среда

Поуке Светих Отаца: Помоћу овог светога поста човек се узноси на небо и стреми у рај, само ако пости у савршеној чистоти. Овим светим постом човек прославља Бога, и свакоме ко ревносно чува пост Он отвара врата милосрђа.

Свети Јефрем Сирин

Молитва:

Господе, отвори нам срца и очи да ви смо увек брзо могли да увидимо потребе ближњих, и похитали да  саслушамо и утешимо оне који су у болести и тузи. Нека би свагда били спремни да добровољно и с љубављу притекнемо у помоћ потребитима у славу Имена Твога. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 2:4-10,

1 Мојс. 1:24-31,

Прич. 2:1-22.

Богомислена размишљања:

Ходи, да идемо по свјетлости Господњој.

Иса. 2:5

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[konstantin]

Hvala,brate Zorane!(eX naumz)

[Зоран]

Постом радостим наду моју у Тебе

Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој.

Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.

Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом.

Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле.

Но заиста, неће ме уздржавање од јела спасти. Ма се хранио песком из језера, Ти ми нећеш доћи, ако пост не уђе дубље у душу моју.

Сазнадох кроз молитву своју, да је телесни пост више симбол правог поста, врло користан за почетника у нади у Тебе, но и врло тегобан за онога, ко само при њему остане.

Зато унесох пост и у душу своју, да је очистим од многих дрских вереника и као девојку спремим је за Тебе.

И унесох пост у мој ум, да одагнам из њега маштања о светским стварима и разорим све ваздушне куле, сазидане од тих маштања.

Да би ум мој био испражњен од света и спреман, да прими Мудрост Твоју.

И унесох пост у срце своје, да бих њиме уморио све страсти и пристрасности светске.

Да би небесни мир неисказано владао срцем мојим, када бурни Дух Твој наиђе.

И наложих пост на језик свој, да се одучи од бескорисних прича и да уздржано говори само оне речи, које крче пут доласку Твоме.

И ударих пост на бриге своје, да бих их све одувао испред себе као ветар што маглу одува. Да не стоје као мутна магла између мене и Тебе, и не враћају погледе моје ка свету.

И пост унесе у душу моју смирење пред нествореним и створеним световима, и кротост према људима и стварима. И ули у мене храброст, за коју не знадох док бејах наоружан свим светским оружјем.

Шта је била моја нада без поста до само једна туђа прича, што је ишла од уста до уста, док није стигла и на моја уста?

Једна туђа прича о спасењу постом и молитвом постаје својом.

Лажан пост прати лажну наду, као што никакав пост прати безнадежност.

А као што точак иде за точком, тако истинит пост иде за истинитом надом.

Помози ми, да радосно постим и радосно се надам, Најрадоснији Празниче мој, што ми се приближујеш са сунчаним осмејком.

Свети Николај Жички

Молитве на Језеру, XLI

[Зоран]

Hvala,brate Zorane!(eX naumz)

:smiley:

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак прве седмице поста

Господе, ти си одредио покајање за мене грешног, желећи из Твог неизмерног милосрђа да ме недостојног спасеш. Припадам Теби и молим Ти се: смири постом душу моју, јер као уточишту прибегавам Теби, Једином многомилостивом.

Јутрење – Чисти четвртак

Поуке Светих Отаца: Зато, у кога је у срцу лажљивост, мржња и осуђивање, тај нека претходно очисти душу своју, па онда тек прилази, и пости, и моли се. Ко је непријатељски расположен према брату своме, и исмева га, тај нека се прво измири са братом и опрости му; тада се тек може он приближити Господу.

Свети Јефрем Сирин

Молитва:

Господе, у стиду и тузи се отварају двери срца мога. Помози ми да спознам своје грехе, укрепи и уразуми ме да замолим за опроштај. Избави ме од тврдичлука и окорелости срца, и заштити ме јер се једино у Тебе уздам. А када се уселиш у нас, Спаситељу, очистивши срца наша, више нас никад не напуштај! Амин.

Читања из Светог Писма :

Иса. 2:11-21,

1 Мојс. 2:4-19,

Прич. 3:1-19.

Богомислена размишљања: Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.

(Прич. 3:7)

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.