Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ ИЗБОРНОГ САБОРА

Објављено од стране svetigora на 19/01/2010

БЕОГРАД, 18. јануара – Предстојећи Изборни сабор Српске Православне Цркве, заказан за 22. јануар, једна је од средишњих тема на нашој медијској сцени. Свети Синод са задовољством констатује да се један део медијâ том темом бави озбиљно и одговорно, али и са дубоким жаљењем примећује да јој већи број медијских извештача и коментатора приступа сензационалистички, необјективно и пристрасно, често се користећи дезинформацијама и опскурним трачевима, по правилу из анонимних извора, не поштујући духовни ауторитет ни Цркве ни њеног преминулог предстојатеља и не марећи за расположење и достојанство нашег народа, показано при Патријарховом испраћају и сахрани.

Нарочито недоследно и контрадикторно се извештава о учешћу епископата аутономне Охридске Архиепископије у изборном процесу, уз готово обавезну напомену да о томе Сабор тек треба да одлучи. Управо у служби истинитог извештавања и у циљу уклањања недоумицâ или пак злонамерно изазиване пометње (у чему нису невини ни извесни црквени и парацрквени кругови), Свети Синод је дужан да јавности предочи свој званични став, односно да пружи аутентично, еклисиолошки и канонски једино могуће тумачење већ постојеће начелне саборске одлуке у тој ствари (АС бр. 2 и 3, записник 48, од 14. новембра 2008.). Сабор се ту недвосмислено изјаснио: архијереји Охридске Архиепископије, попут свих осталих, учествују у избору Патријарха српског.

Богословска подлога начелног саборског става јесте, у најкраћим цртама, следећа. У Православној Цркви не постоји ни епископ ни група епископâ која не припада Сабору једне од аутокефалних Цркава и не поседује иста јерархијска права и обавезе, без обзира на постојање или непостојање аутономних црквених области. Одрицање архијерејима Охридске Архиепископије права учешћа у избору значило би или да их ми не признајемо за своју православну браћу у епископској служби, или да их сматрамо припадницима неке друге аутокефалне Цркве, што је бесмислено, или да их сматрамо већ признатом засебном аутокефалном Црквом, што је још бесмисленије.

Појединци тврде, „а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде“ (IТим. 1, 7): они не могу да бирају јер ни ми не бирамо њиховог поглавара. Ово је нетачно. Ми итекако бирамо „њиховог“ поглавара тако што његов избор потврђује Патријарх српски. Без те потврде његов избор је неважећи. Без ње нема аутономног статуса. Уосталом, свеправославна предсаборска конференција, одржана недавно, децембра прошле године, у Шамбезију крај Женеве, једногласно је прокламовала да све аутономне Цркве органски припадају одговарајућим аутокефалним Црквама и неотуђиви су део канонског простора сваке од њих.

Даље, учешће у избору аутокефалног првојерарха од стране аутономних Цркава исконска је и свеопшта православна пракса. Пошто противници учешћа Охридске Архиепископије по правилу не воле примере са обала Босфора или Егејског мора, наводимо само пример са обалâ од Балтика до Пацифика, односно са обалâ великих река од Дњепра и Волге до Амура. Све аутономне јерархије у саставу Московске Патријаршије – од Украјине и Белорусије па, преко Казахстана, све до епископата Јапанске Православне Цркве – учествују у избору сверуског Патријарха иако московски Синод или Сабор њих не бира него, као и у нашем случају, Патријарх московски једино потврђује избор аутономних архиепископа или митрополита. Штавише, аутономни поглавари су, аутоматски, кандидати за московски патријарашки трон (приликом последњег избора у Москви митрополит кијевски Владимир је замолио да не буде кандидат, из здравствених разлога). Додајмо и то да широкој руској православној души никад није био проблем ни етничко порекло кандидата: немачко-естонско порекло блаженопочившег патријарха Алексија II није му сметало да буде један од најистакнутијих патријараха све Русије у новијој историји.

Најзад, ево једног питања на здраворазумској основи: ако неко данас оспорава канонска права извесним епископима наше Цркве зато што су из Македоније, да ли ће сутра неко други доћи на идеју да, држећи се исте (пара)логике, та права оспори и осталима, једнима зато што су из Босне, другима зато што су из Црне Горе, трећима зато што су из Србије?

Једном речју: право и дужност бирања Првог у архијерејском Сабору право је и дужност свих епископа, чланова Сабора, без изузетка и независно од аутономног или неаутономног статуса појединих епархија.

По овлашћењу, доставља:

Епископ бачки Иринеј

Светигора Прес

[Зоран]

Русија је законити власник цркве светог Николе у Ници

Врховни суд Француске је прогласио Русију као законског власника цркве светог Николе у Ници.

„Русија је легитимни власник земљишта, цркве и свих некретнина“, саопштено је из Вишег суда у Ници.

Московска Патријаршија је захтијевала да се црква врати Руској држави, наследнику царске Русије, док се „Руско православно удружење Нице“ супротставило овом захтијеву, тврдећи да црква припада Константинопољској Патријаршији. Из Удружења је саопштено да ће уложити жалбу на одлуку суда.

Цркву светог Николе, највећу руска цркву ван Русије, подигао је 1912. године свети цар муеченик Николај II Романов, на мјесту гдје се 1856. упокојио његов стриц, престолонаследник Николај, син цара Александра II. Црква је саграђена за потребе многобројне руске заједнице која је почетком ХХ вијека живјела на Француској ривијери.

[Зоран]

Руски патријарх уручио награду Кустурици

Редитељ Емир Кустурица добитник је награде за ширење и учвршћивање јединства православних народа. Уручујући награду, патријарх московски Кирил рекао је да је Кустурица не само велики српски редитељ, већ и интелектуалац који је комерцијално подредио духовном.

Патријарх московски и целе Русије Кирил уручио је, у Храму Христа спаситеља, Емиру Кустурици награду за ширење и учвршћивање јединства православних народа, која од прошле године носи име свог оснивача, преминулог патријарха Алексија Другог.

У образложењу награде наведено је да „српски редитељ Емир Кустурица посвећује много пажње друштвеном раду, развоју српског националног филма, народној култури и духовној традицији“.

Уручујући награду, патријарх Кирил је рекао да је Кустурица не само велики српски редитељ, већ и интелектуалац и да је комерцијално подредио духовном.

Кустурица је захвалио речима да је веома срећан и изненађен наградом, а серију својих фотографија приказаних на видео биму, док је водитељ набрајао све награде које је он добио, прокоментарисао је да има утисак да на свим тим фотографијама личи на Достојевског, јер су на његово лице оставили трага утисци стицани читањем његових књига.

Познати редитељ објаснио је и да је све своје проблеме решавао захваљујући решењима које је налазио у делима Достојевског.

Ове године награду су добили и руски председник Дмитриј Медведев за „плодотворни развој односа између државе и Цркве у савременој Русији и за усавршавање међуконфесионалног дијалога“, патријарх и католикос свих Јермена Гарегин Други и Световладимирски семинариј Руске православне цркве у иностранству, који своју мисију служења Христу обавља у околини Њујорка.

Награда за ширење и учвршћивање јединства православних народа, коју додељује Фонд јединства православних народа, најпрестижнија је награда у православном свету.

Током десет година од оснивања, уручена је и председницима Белорусије и Бугарске Александру Лукашенку и Георгију Прванову, бившем председнику РФ Владимир Путину, министру иностраних послова Сергеју Лаврову и председнику Привредне коморе Русије Евгенију Примакову.

Извор: http://www.rts.rs

Радио Светигора

[Зоран]

Руска Црква о новоизабраном Патријарху српском

У Руској Православној Цркви истичу искуство и ауторитет који новоизабрани патријарх српски Иринеј има међу клиром и народом.

„Новоизабрани патријарх Иринеј спада у најстарије архијереје Српске Православне Цркве, одликује га уравнотежена трезвеност, а ужива углед, како у српском епископату, коме припада већ 35 година, тако и у народу“, казао је замјеник предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, протојереј Николај Балашов.

„Искусан пастир, монах већ пола вијека, он је бодар и енергичан, без обзира на часну старост од 79 година“, овако је отац Николај, који је већ низ година задужен за међу-православне везе, окарактерисао српског првојерарха.

Он је подсјетио да је патријарх Иринеј неколико пута посјетио Русију, последњи пут у јануару 2009, и да се „увијек пријатељски односио према Руској Православној Цркви“.

Радио Светигора

[Зоран]

Икона направљена од 15 000 васкршњих јаја

Позната украјинска умјетница Оксана Макс наоравила је икону Пресвете Богородице од разнобојних дрвених васкршњих јаја.

Икона се тренутно налази у цркви свете Софије у Кијеву.

На овом јединственом мозаику 9 мјесеци радило је 70 умјетника, међу којима су били студенти локалне умјетничке школе, монахиње и мала дјеца. Икона је 7 метара висока, тежи око 2.5 тоне и процјењена је на 80 000 долара.

[Зоран]

Саопштење Охридске Архиепископије о повратку Архиепископа Јована у Р. Македонију

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован, пошто му је укинута мера притвора, после скоро двогодишњег одсуства, 25. јануара, у касним вечерњим часовима вратио се у своју домовину. Архиепископ Јован је затражио укидање притвора за време трајања судског процеса против њега, али пошто то није дозвољено, Блажењејши је био принуђен да скоро две године обитава ван граница Р. Македоније.

Пошто је притвор укинут, Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован се вратио верницима Охридске Архиепископије, који су се неизмерно обрадовали сусрету са својим Архипастиром.

У међувремену, многобројнеи релевантни фактори, као што су представници Амбасада Сједињених Америчких Држава у Р. Македонији, Амбасада Европске Уније у Р. Македонији, Freedom House, јасно су предочили да у Р. Македонији недостаје примена закона који гарантују подједнаке верске слободе свим грађанима, наглашавајући пример судског прогона према Архепископу Јовану.

Иначе, иако је Основни суд у Велесу, доносећи неколико одлука, утврдио да нема доказа за наставак судског процеса против Архиепископа Јована и донео две ослобађајуће пресуде за Архиепископа Јована, Апелациони суд је непрестано враћао предмет на поновни претрес, све до доношења коначне пресуде која би задовољила расколнике из МПЦ.

Предмет се сада налази у периоду жалбеног поступка тако да је, до доношења одлуке од стране Апелационог суда, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован слободан грађанин.

Извор: Православна Охридска Архиепископија

Радио Светигора

[Зоран]

Православни хришћани учествују у Маршу за живот

22. јануара у Вашингтону је одржан 37. годишњи Марш за живот. У овом догађају, као и претходне године, учествовала је и бројна православна заједница Америке. Предвођени поглаваром Православне Цркве у Америци, митрополитом Јоном, свештенство и православни вјерници су се окупили под барјак са натписом „Православни хришћани за живот“.

Његово блаженство митрополит Јона обратио се учесницима Марша, чији је број процијењен на преко 100 000.

„Као хришћани, као људи вјере, морамо устати не само за право на живот, већ и за тај бесконачни потенцијал за покајање, за исцјељење, за утјеху, за преображај наших живота. Ту поруку морамо пренијети онима који су прошли кроз пакао абортуса, да и они могу задобити опроштај, да могу бити исцијељени, да поново могу имати наду. Јер само из очаја жена може узети живот свог дјетета.

Зато будимо не само као они који су против абортуса, већ и као они који су за живот. Не само као они који су против убиству младенаца, већ и као они који су за покајање и опроштај – јер кроз покајање се живот може промијенити, и исцијелити и вратити у нормалу.

Као православни хришћани апсолутно се залажемо за живот који нам је Бог дао од тренутка зачећа до нашег последњег даха. Заблагодаримо Богу за то што нам је ово показао, али и пренесимо ову поруку нашим земљацима, да је ово право на живот који нам је дао Бог, такође нешто што као држављани ове велике земље морамо подржати.“

Радио Светигора

[Зоран]

У припреми је савремени Катихизис Руске Православне Цркве

У сриједу 27. јануара у Москви је одржано засиједање секције Божићних образовних читања на тему „Катихетска дјелатност Руске Православне Цркве данас“. На засиједању, којим је предсједавао архиепископ Јекатеринбуршки и Верхотурски Викентије, учествовао је, између осталих, и архиепископ Волоколамски Иларион.

У свом излагању владика Иларион је говорио о раду на припреми савременог Катихизиса Руске Православне Цркве. Решењем Светог Синода од 25. децембра 2008. за његову израду образована је радна група под руководством архиепископа Волоколамског Илариона.

„До данас у Руској Цркви не постоји савремени Катихизис који би имао званични статус, који би био плод саборног рада и којим би се људи могли руководити у догматима, наравственом богословљу и другим аспектима учења Цркве“, казао је архиепископ Иларион.

Православно учење у новом Катихизису неће бити изложено у форми питања и одговора, јер се чини сврсисходније да се свака област понаособ обради методично и темељно, објаснио је Владика.

Радна група се састоји од 23 водећих богослова, црквених историчара и каноничара Руске Православне Цркве. У рад ће бити укључени и други експерти из разних поља.

Како каже предсједник радне групе, у прелиминарној фази садржај катихизиса је подијељен на четири дијела.

Први дио биће посвећен богословским и догматским темама и основама вјероучења Православне Цркве.

У другом дијелу биће изложено учење Цркве, поредак црквеног живота, празника, дневног, седмичног и годишњег богослужбеног круга, учење о светој Литургији и другим богослужењима, Светим Тајнама и обредима Православне Цркве.

Трећи дио говориће о личном и породичном моралу, као и о аскетици, на примјер о посту и о томе како хришћанин треба да устроји свој молитвени живот.

На крају, у последњем дијелу, који је на прелиминарном засиједању назван „Црква и савремени свијет“, биће изложене основе социјалног учења Цркве, као и одговори на актуелна питања данашњице. Постоји могућност да се трећи и четврти дио сједине у један.

За рад на ова четири дијела састављене су четири групе које ће припремити текстове на одговарајуће теме.

Архиепископ Иларион је нагласио да ће можда бити припремљене двије верзије Катихизиса, опширна и кратка, и додао: „Наш основни задатак је припрема опширног Катихизиса. Нећемо толико пажње обраћати на обим, кочлико на то да свака тема буде обрађена исцрпно, темељно и доследно. Ако се, ипак, испостави да обим Катихизиса превазилази снаге просјечног хришћанина, тим прије катихумена, припремићемо скраћену верзију на основу опширне.“

Архиепископ Иларион сматра да ће рад на припреми савременог Катихизиса Руске Православне Цркве трајати неколико година.

Радио Светигора

[Зоран]

Факултет светог Владимира уручио почасни докторат др Роану Вилијамсу

Поглавар Цркве Енглеске, архиепископ Кентерберијски др Роан Вилијамс, одржао је 30. јануара, на богословском факултету Светог Владимира у Њу Јорку, 27. годишњу „Комеморативну лекцију оца Александра Шмемана“, и том приликом добио почасни докторат ове високе богословске установе. Тема на коју је др Вилијамс говорио била је „Богословље и созерцање: Лик човјечанства у Добротољубљу“.

Током своје посјете, др Вилијамс је присуствовао светој Литургији у факултетској капели, и након тога учествовао у живом и искреном разговору са особљем. Поглавар Православне Цркве у Америци, митрополит Јона, и англикански архиепископ изразили су обострану жељу за дубљим личним пријатељством и наду на дубље разумијевању и сарадњу између двије заједнице. Др Вилијамс је захвалио заједници факултета на „изузетно топлом и великодушном дочеку“, који је, по његовим ријечима, надмашио чак и његову прву посјету факултету 1974, и који је био све за шта се „надао и молио“.

Вилијамсово излагање на тему Добротољубља, чувеног зборника светоотачких аскетских списа, показало је његово дубоко познавањена ове теме. Почевши и завршивши цитатима из класичног дјела оца Александра Шмемана „За живот свијета“, Вилјамс је, на основу дјела хришћанских подвижника, говорио о духовној борби која се води на путу од егоцентричности до живота у Христу. Предавању је присуствовало око 400 људи, међу којима и један број православних и англиканских епископа.

Протојереј Џон Бер, декан факултета, представио је свог госта као плодног аутора и истакнутог академика, рекавши: „Роан Вилијамс је дао велики допринос на упознавању запада са Православљем, али је и својим увидима, питањима и отварањем дијалога, подстакао и православне да боље упознају своје Предање, и за то смо му захвални“.

Митрополит Јона је архиепископу Вилијамсу уручио почасни докторат, а госта из Британије поздравила је и жена блаженопочившег оца Александра, Јулијана Шмеман.

Радио Светигора

[Зоран]

85. годишњица Румунске Патријаршије

У четвртак 4. фебруара навршиће се 85-та годишњица уздизања Румунске Православне Цркве у ранг Патријаршије. Тога дана у свим храмовима у земљи и иностранству служиће се служба Благодарења, којом ће се обиљежити овај историјски тренутак у историји Румунске Цркве. Након Благодарења биће одслужен и помен свим блаженопочившим патријарсима: Мирону, Никодиму, Јустинијану, Јустину и Теоктисту.

Истога у дана у Патријаршијској резиденцији биће одржано свечано засиједање Светог архијерејског сабора, којим ће предсједавати Његово блаженство патријарх Данило.

Радио Светигора

[Зоран]

Семинар о усавршавању предавача о холокаусту и геноциду

У просторијама Јеврејске заједнице у Београду у уторак, 2. фебруара одржан је семинар о методолошкој припреми свештеника да предају о холокаусту и геноциду. Семинар је припремио Одбор о Јасеновцу  Светога Архијерејског сабора Српске православне цркве. Семинару су поред представника Одбора за Јасеновац и наставника свих богословија Српске православне цркве, представника музеја из Србије и Републике Српске, који чувају артефакта о геноциду, присуствовали и стручњаци  Међународне школе Јад Вашем из Јерусалима, а они су развили посебне педагошке методе предавања о холокаусту и геноциду и постигли завидне резултате. Суштина тих педагошких метода, развијених у Јад Вашему, састоји се у томе што се излагање о холокаусту прилагођава узрасту ученика. Поред тога пажљиво се бира којим редом полазницима треба предочавати  аргументацију о геноциду.  У Израелу  холокауст као посебан предмет предају за то обучени наставници, за шта су припремљени посебни уџбеници. Јевреји се тиме нису задовољили него су кренули и по свету да објашњавају и говоре о трагедији која је њихов народ задесила током Другог светског рата.

На семинару је говорила и Ирена Солдат – Вујановић, помоћник Министра за просвету и културу Владе Републике Српске. Она је саопштила докле се стигло са уређењем дела усташког логора Јасеновац, Доња градина која се налази у  Републици Српској. Први говорник био је његова екселенција Артур Кол, амбасадор Израела у Београду, а о конкретним педагошким искуствима и методама  о холокаусту и геноциду говорили су стручњаци из Јад Вашема госпођа Хава Барух и Јифтах Ашкенази.

Семинар је водио протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац, који је најавио и  поздравио и амбасадора Израела господина Артура Кола.

Његова екселенција амбасадор Артур Кол подсетио је да се сећања на холокауст могу успешно освежавати и причама о појединачним судбинама. Причао је о својим родитељима који су током Другог светског рата живели у Источној Европи,  и преживели  страхоте захваљујући срећи и случајности. Господин Кол је подсетио на једну нову појаву у свету где се антисемитизам замењује антиционизмом, и где неки говоре да немају ништа против јеврејског народа, али су против јеврејске државе. Говорио је и о приликама у којима живи јеврејски народ у Израелу и неразумевању света према његовом положају.

О новом приступу објашњавања настанка зла које је изњихало нацизам и холокауст, између осталог, говорио је  Јифтах Ашкенези из Јад Вашема.

Радио Светигора

[Зоран]

КОНЦЕРТ ПЕТРОВГРАДСКОГ ХОРА СВЕТОГ ЈОВАНА ДАМАСКИНА У ПОДГОРИЦИ

Објављено од стране svetigora на 03/02/2010

ГАЛЕРИЈА:http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/12010#

ПОДГОРИЦА, 02. фебруара (Светигора прес) – У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржан концерт Хора Светог Јована Дамаскина из Петрограда под руководством Ирине Валентинове Болдишеве. Међу бројним гостима били су и амбасадор Русије, представници амбасада Србије и Бугарске, а након концерта, госте је поздравио и благословио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско–приморски Господин Амфилохије.

Поздрављајући амбасадора Руске Федерације у Подгорици, Његову екселенцију Јакова Герасимова и представнике амбасада Бугарске и Србије, протојереј Велибор Џомић је рекао да је тачно прије двадесет година у петровградском сабору Владимирске иконе Мајке Божије основан дјечји хор који је касније израстао у црквено-пјевачку школу и Омладински хор Светог Јована Дамаскина.„У овој школи се учи појању преко двије стотине дјеце предшколског, школског и академског узраста. Поред редовних предмета у њој се предаје византијско и руско појање, укључујући и практично изучавање нотације и грчког језика“.

Након што су на крају концерта отпјевали „Тамо далеко“ и „Онамо, намо“, публици и гостима се обратио Високопреосвећени Ахиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.

„Велика је радост да ова дивна молитвена ткања руске народне душе нијесу пресахнула. А посебна је радост што нам се она јављају из царскога Петрограда. Сами знате колико је Црна Гора била везана за тај град. Владика Раде тамо је примио рукоположење у храму Светог Преображења. А прије њега се Митрополит Василије Петровић упокојио у Петрограду. И данас тамо, покрај лавре Светог Александра Невског почивају његови земни остаци, заједно с Патријархом Василијем Бркићем. Они су ту са великим свесловенским витезом Суворовим и са другим славним личностима руске историје“.

„Стизао је до Петрограда и Свети Петар Цетињски. Па, иако је имао преблема с онима који су утицали на царицу Катарину, никада се није одрекао љубави према Петровграду, према Руском Царству и народу. Знате и то да је оставио у свом тестаменту запис да онај Црногорац који не би волио Русију да Бог да три пута и три хиљаде пута био проклет. То је велико знамење које нам је оставио Свети Петар Цетињски, па је добро да нас ова дјеца подсјете на то знамење. Да нас подсјете да смо ми били једно кроз вјекове и да ћемо у Христу, језику и крви остати једно и заједно до краја свијета и вијека“.

„Значајно је и то што је требало да ова дјеца дођу из Петрограда да нас пјевањем химне „Онамо, намо“ подсјете на нашу одговорност пред историјом, пред Косовом и Метохијом“, рекао је Митрополит Амфилохије.

С.Ж./Р.В.

Светигора Прес

[Зоран]

Статистички подаци о животу Руске Православне Цркве

На састанку архијереја Московске Патријаршије, одржаном 2. фебруара у московском храму Христа Спаса, патријарх Кирил је објавио следеће статистичке податке: Руска Православна Црква данас има 160 епархија, 207 епархијских и викарних архијереја, 28434 свештеника, 3625 ђакона.

Активне су 30142 парохије, 788 манастира, од којих 386 мушких и 402 женских.

У протекле двије године основане су двије нове епархије, Калињградска и Бурјатска, извршено је седам епископских хиротонија, од којих пет у Русији и двије у Украјини.

У првој години своје патријаршијске службе, Његова Светост је посјетио 24 епархије, укључујући оне које улазе у састав Украјинске Православне Цркве и Белоруског Егзархата, као и епархије у Азербејџану и Казахстану.

Патријарх је такође по први пут посјетио братску помјесну Цркву, Константинопољску Патријаршију.

Радио Светигора

[Зоран]

На икони у Украјини појавило се изображење анђела

На икони светог Митрофана Вороњешког у селу Витовка, недалеко од Полтаве, појавило се изображење анђела после посјете дјечијем кампу.

Мала икона светог Митрофана пронађена је 2003. године на гробљу. Парохијани су је однијели у цркву и недуго након тога засијао је ореол око светитељеве главе.

После тога, када је икона освештана и почела се поштовати као главна светиња храма, многи житељи околних мјеста су почели да долазе. Прошле године икона је посјетила дјечији камп у селу Головач.

„Икона је тамо боравила неколико дана, а пред одлазак дјеца су ми показала да су се на њој појавили нови елементи – мала црква и анђео на облаку“, прича свештеник.

Радио Светигора

[Милан Меденица :)]

удомио си Господе све у Царство своје 0202_238 crvenilo