Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Замироточила икона новомученика Евгенија Родионова

У храму светог Луке при Пензенском онколошком диспанзеру, у руској области Пенза, замироточила је икона новомученике Евгенија Родионова. Руски војник Родионов погубљен је 1996. године у Чеченији зато што је одбио да скине крстић са врата и одрекне се православне вјере.

„Миро се појавило на два мјеста, на длану и на грудима, тамо гдје се носи крст“, казао је старешина храма, отац Алексеј Бурцев.

По његовим ријечима, ово се догодило на вечерњој служби 15. фебруара. Присутни парохијани су осјетили необичан, пријатан мирис.

Свештеник је нагласио да је Родионов, који је рођен у Пензи, управо 15. фебруара 1996. ухваћен, да би му након сто дана у тамници била одсјечена глава.

Радио Светигора

[Милан Меденица :)]

диван је Бог у светима својим  0110_hahaha 0110_hahaha

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2244.msg47935.html#msg47935

[Зоран]

Патријарх Кирил примио премијера Грчке Републике

Његова Светост Патријарх Московскии све Русије Кирил сусрео се 16. фебруара са премијером Грчке Георгијем Папандреуом.

Поздравивши госта у својој резиденцији, првојерарх Руске Православне Цркве је нагласио да то што је већина народа Русије и Грчке православна, представља значајан везујући фактор у односу ове двије земље. Овај је фактор био је значајан чак и у совјетском периоду, када су власти биле веома далеко од Цркве. „Православна Црква је формирала систем вриједности и у великом степену опредијелила профил наших нација“, казао је Патријарх.

„Дијалог између наших народа не смије се водити само на прагматичним основама, већ и у равни људских срца – тада ће овај дијалог бити плодан и даваће резултате“, нагласио је Његова Светост, додавши, „Систем вриједности који се у Грчкој и Русији формирао великим дијелом под утицајем Православља, одређује и контуре источне европске православне цивилизације. Увјерен сам да се у добу глобализације сви ми морамо посветити очувању особености и карактерних црта ове цивилизације“.

Патријарх је подвукао значај сарадње међу православним земљама, навевшши примјер Међупарламентарне православне скупштине. „Веома је важно да се ова сарадња развија и у другим областима, да би заједно напредовали, чувајући при том свој идентитет“, рекао је он.

Премијер Папандреу је изразио подршку ставовима предстојатеља Руске Православне Цркве по питању очувања хришћанских вриједности у друштвеном  животу. Он је подвукао да техничка моћ, остварена кроз научни развој, захтијева јачање духовних принципа у животу људи. По ријечима Премијера Грчке Републике, духовна мудрост неопходна је да човјечанство не би технику употријебило на уништење своје и природе.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Петак прве седмице поста

Милостиви Господе, једини изворе и источниче чистоте, сачувај нас у Посту. Погледај на нас док припадамо ничице пред Тобом: услиши уздизање руку наших, Ти који си на Дрвету раширио Своје руке и био распет ради свих земнородних, једини Владико сила ангелских.

Јутрење, Чисти петак

Поуке Светих Отаца: Ако ти, човече, не опростиш свакоме ко греши против тебе, не утврђуј себе постом и молитвом. Ако ти брату своме, на кога си нешто био љут, не оставиш дуга његова, то сасвим узалудно постиш и молиш се, Бог те не прима.

Свети Јефрем Сирин

Ангео првак послан би са Неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, како се оваплоћујеш, Господе, у препасти стајаше са гласом бесплотним, кличући Јој…

Из прве Похвале Богородици

Молитва:

Пресвета Мајко Божија, усред сталног притиска да одступимо од Твога возљубљеног Сина, моли се за нас: да увек наново себе предајемо Њему и ономе ради чега је Он страдао за нас, да би нас као верне слуге убројао међу Своје ученике. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 3:1-14,

1 Мојс. 2:20-25, 3:1-20,

Прич. 3:19-34.

Богомислена размишљања: Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.

(Прич. 3:27)

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Теодорова субота – прва субота Часног поста

После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.

Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара и изложи на свим пијацама намирнице оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.

Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.

Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Субота прве седмице поста

ТЕОДОРОВА СУБОТА

Напредовавши из безбожја у праву веру, и просветљени светлом знања, запљескајмо рукама и запевајмо гласно, приносећи похвале и благодарност Богу; и достојним поштовањем поклонимо се светим иконама Христа, Пречисте Дјеве и Светитеља, било да су осликане на зиду, дрвету или светим сасудима, одбацивши безбожно учење јеретика. Јер као што Свети Василије рече, поштовање које се указује икони се преноси на лик који је на њој изображен. Молитвама Твоје Пречисте Мајке, и свих светих, молимо Те, Христе Боже наш, подари нам велику милост.

Субота,

Вечерња уочи недеље Православља

Поуке Светих Отаца: Преломи хлеб свој и подај ништима. Не дајеш своје. Бог је зато теби дао сувише да би и ти давао другима. Теби је довољан насушни хлеб, како си се и научио од молитве; зато не сабирај себи сламу за огањ и мучење.

Свети Јефрем Сирин

Молитва:

Боже, Својом великом милошћу и љубављу погледај на нас, људе твоје, да се благодат Твоја увек учи, води и сачува наше тело и душу, Сином Твојим и Господом нашим, Исусом Христом. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 1:1-12,

Мар. 2:23-3:5.

Богомислена размишљања: И (Господ) говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради. Зато је Син Човјечији господар суботе.

(Мк. 2:27-28)

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Епископи Атанасије, Артемије и Теодосије служили у Приштини и Грачаници на Теодорову суботу

У новообновљеном приштинском храму Св. Николе данас је на Теодорову суботу служио Његово Преосвештенство Епископ Атанасије, Администратор Епархије Рашко-призренске уз саслужење више свештенослужитеља из Рашко-призренске Епархије и других Епархија СПЦ, међу којима су били игуман манастира Студенице архимандрит Тихон и игуман манастира Тврдош архимандрит Сава, ђакон Радош из Епархије Жичке и други. Ово је прва Литургија која је служена у храму Св. Николе од марта 2004. када је храм био запаљен.

На Литургији је учествовало око 250 верника из Приштине и других крајева Јужне Покрајине, који су се највећим делом причестили, укључујући и неколико српске деце из Приштине, који су активно прислуживали у току Литургије. Епископ Атанасије беседио је о значају празника Св. Теодора, као и о прослави сутрашњег празника Недеље Православља. Свечана прослава овог празника биће одржана сутрадан у Саборном храму Св. Ђорђа у Призрену уз саслужење више Епископа и свештенослужитеља.

У својој беседи Епископ Атанасије је између осталог рекао: „Окупили смо се данас да се приопштимо вером, миром и љубљвљу и пре свега Богочовечанским телом и крвљу Христу Господу. Треба да се причешћујете чешће, јер грешни смо људи. Разбојник је на крсту само једном речју, али из дубине душе рекао: „Помени ме Господе у Царству своме“ и Господ му је рекао да ће данас бити са Њим у Рају, док је други разбојник почео да хули на Христа.

Како је говорио блажене успомене отац Јустин, наша је велика радост што је разбојник ушао у рај први. Зато има наде за нас јер је Бог дошао у свет и изнутра спасава нас и свет. Бог неће да нас спасе без нас. Рај градимо у себи уз помоћ Божју, али нажалост, неће нас Бог спасити ако паклена стања градимо у себи. Немојте зато да вас застрашују људи причама о заверама, о апокалипсама, о црним и црвеним интернационалама. Треба да се држите Бога и правде Његове, а остало ће нам се од Бога придодати итд.“

Након Св. Литургије у храму Св. Николе пружено је послужење за све присутне. Епископ Атанасије је присутним новинарима који су снимали Литургију рекао да ће „изјаву за штампу дати само деци“ која су се окукпила око њега у црквеној порти и тада је деци причао разне приче. Литургији je присуствовао шеф грчке канцеларије у Приштини г. Димитрије Моисхопулос (новоизабрани специјални саветник ЕУ за питања српске културне баштине на КиМ). Такође су били присутни представници Америчке канцеларије у Приштини, која је активно помагала обнову храма Св. Николе , као и представници канцеларије Велике Британије. Присутни Приштевци су молили Владику да добију сталног пароха.

Након Св. Литургије у храму Св. Николе пружено је послужење за све присутне. Епископ Атанасије је присутним новинарима који су снимали Литургију рекао да ће „изјаву за штампу дати само деци“ која су се окукпила око њега у црквеној порти и тада је деци причао разне приче. Литургији je присуствовао шеф грчке канцеларије у Приштини г. Димитрије Моисхопулос (новоизабрани специјални саветник ЕУ за питања српске културне баштине на КиМ). Такође су били присутни представници Америчке канцеларије у Приштини, која је активно помагала обнову храма Св. Николе , као и представници канцеларије Велике Британије. Присутни Приштевци су молили Владику да добију сталног пароха.

Након Литургије у храму Св. Николе, Епископ Атанасије је заједно са игуманом Савом из манастира Тврдош и осталим свештенослужитељима посетио и недовршени храм Христа Спаса у центру Приштине где су отпевани Тропари у част Христа Спаситеља.

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА – ТЕОДОРОВА СУБОТА:

У манастиру Грачаница данас је свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ Артемије уз саслужење Викарног Епископа Теодосија, седморице парохијских свештеника, јеромонаха Андреја (Сајца) и јерођакона Дамјана. Расположење је било евхаристијско и литургијско, српско и православно.

Након Литургије у храму Св. Николе, Епископ Атанасије је заједно са игуманом Савом из манастира Тврдош и осталим свештенослужитељима посетио и недовршени храм Христа Спаса у центру Приштине где су отпевани Тропари у част Христа Спаситеља.

У току Литургије Епископ Артемије се обратио верницима беседом о смислу Великог поста и значају поста у припреми за свету тајну Покајања и Евхаристије. На Литургији у препуној грачаничкој цркви причестило се око 200 верника.

Oбраћајући се верном народу Епископ Артемије је рекао: „Црква је одредила седам недеља да се достојно припремимо за сусрет са Васкрслим Господом, да душе своје очистимо од сваке прљавштине греховне и да се трудимо у оном што је Богу мило и драго и избегавамо оно што је противно закону Божијем. Свети Велики пост се пореди у црквеним песмама са морском пучином и молимо се да нам Господ да снаге да пучину поста пребродимо без бродолома. На пучини морској су честе буре, олује и таласи и ми који се такође налазимо на пучини Великог поста природно је да имамо бура, олуја и искушења. Али са надом на милост Божију, уз наш труд и напор, треба да се трудимо да ту пучину поста пребродимо без бродолома и стигнемо у тихо пристаниште Васкрсења Христовога“.

Тако смо данас доживели двоструку радост.

Извор: Епархија Рашко-прзренска

[Зоран]

Недеља Православља

Икона је грчка ријеч и значи слика. На иконама се представљају Господ Исус Христос, Пресвета Богородица, Анђели и Светитељи. Поштовањем икона ми поштујемо оне који су на њима изображени, а никако не обожавамо и не клањамо се дрвету и боји од којих су оне начињене. Св. Јован Дамаскин вели: “Икона је као учитељ за просте који не знају читати, а књига за писмене. Она говори погледу колико ријеч слуху. Икона је као књига која нам помаже да се сјетимо дјела Божијих и светитеља Његових“.

Ипак поред многих свједочанстава Светих Отаца о поштовању икона, 726.г. едиктом цара Лава III Исавријанца, подигнуто је гоњење на свете иконе и њихове поштоватеље, а иконоборци су се позивали на другу заповијест Божију, тврдећи да је поштовање икона идолопоклонство. Но, када на престо дође царица Ирина, она сазва 787.г. у Никеји Седми васељенски сабор, на којем је као Богу угодно озакоњено поштовање светих икона. После смрти царице Ирине поново отпоче борба против икона до 842.г, када царица Теодора сазва сабор у Цариграду. На овом сабору осуђени су иконоборци и свечано прокламоване одлуке Седмог васељенског сабора. Прве недеље Великог поста иконе су тријумфално унијете у цркве. Ради сјећања на тај дан побједе над непријатељима икона, одлучено је да се сваке године прва недеља Великог поста слави као Недеља Православља.

Поред царице Ирине и Теодоре, велика заслуга за ову побједу припада св. Герману и св. Никифору, патријарсима цариградским, св. Јовану Дамаскину, св. Теодору Студиту и многим монасима, великим поборницима светих икона.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља прве седмице поста

Чиста – Недеља Православља

Пречистој икони Твојој поклањамо се, благи, молећи Те да опростиш прегрешења наша, Христе Боже, јер си благоволео да се у плоти уздигнеш на крст, да би избавио створења Твоја од ропства вражијег. Стога Ти благодарно кличемо: све си радошћу испунио, Спасе наш, дошавши да спасеш свет.

Тропар – Божанствена Литургија

у недељу Православља

Дан радости и весеља јави нам се данас! Јер догма истините Вере сија у пуној слави, и Црква Христова блиста лепотом, украшена светим иконама које су сада враћене; а Бог је подарио једномислије мећу вернима.

Јутрење, недеља Православља

Молитва:

Подај нам, Господе, истрајност у исповедању Истине која је у Христу: да кроз Њега дође спасење свету. Помози нам, води нас, и укрепи да би смо и ми свакога дана свога живота постајали “икона” Пута, Истине и Живота. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 11:24-26, 11:32-40

Јован 1:44-52.

Богомислена размишљања: …Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима. Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске.

Јевр. 11:33-34

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Молитва светог Јефрема Сирина за време Великог поста

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота – светом  Јефрему Сирину. Ево њеног текста:

Господе и Владико живота мога! Дух лености, чамотиње, властољубља и празнословља не дај ми.

Духа целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме!

Да, Господе, Царе, даруј ми да видим сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Ова се молитва чита два пута на крају сваке службе у посту од понедељка до петка (не суботом и недељом, јер службе у ове дане нису по обрасцу посних служби). Код првог читања, метанише се после сваке молбе. Тада се сви клањамо дванаест пута говорећи: “Боже, очисти ме грешног!” Цела молитва се понавља са једном метанијом на крају.

Зашто ова кратка и једноставна молитва заузима тако важно место у целокупном богослужењу за време поста? Зато што на јединствен начин набраја све негативне и позитивне елементе покајања, образује, да се тако изразимо, “подсетник” за наш индивидуални подвиг у посту. Подвиг је усмерен најпре у правцу ослобођења од неких основних духовних болести, које се нам формирају живот и онемогућавају нас чак и да почнемо да се окрећемо Богу.

    * Леност

Основна болест је леност, празнина. То је она чудна леност и пасивност целог нашег бића, која нас стално вуче на доле, уместо да нам дозволи да се винемо у висине, која нас убеђује да је свака промена немогућа, па стога и непожељна. У ствари, то је дубоко укорењена сумња, која на сваки духовни изазов одговара: “Чему, ради чега?” и чини од нашег духовног живота ужасну духовну пустош. То је корен сваког греха, јер трује духовну енергију у самом њеном корену.

    * Униније

Резултат такве лености је чамотиња, или униније. То је стање очаја, малодушности које су сви Оци духовности сматрали као највећу опасност за душу. Малодушност је немогућност да човек види било какво добро и било шта позитивно. То је свођење свега на негативизам и песимизам. То је демонска сила у нама, јер је ђаво у својој основи лажа. Он човека лаже о Богу и о свету; он испуњава живот тамом и негацијом. Униније је самоубиство душе, јер ако обузме човека, он је апсолутно неспособан да види светлост и да је жели.

    * Властољубље

Ма колико изгледало чудновато, леност и чамотиња испуњавају наш живот властољубљем, жељом да се влада другима. Обезвређивањем целокупног става према животу, чинећи живот бесмисленим и празним, леност и чамотиња нас присиљавају да тражимо надокнаду у коренито погрешном ставу у односу на друге особе. Ако мој живот није окренут према Богу, ако није усмерен на вечне вредности, он ће неизбежно постати себичан и егоцентричан, а то значи да ће сва друга бића постати средство за задовољење моје себичности. Ако Бог није Господ и Владика мога живота, тада ја постајем свој бог и господ – апсолутни центар свога сопственог света, и све почињем да вреднујем својим сопственим потребама, идејама, жељама и проценама. Властољубље је на тај начин најосновнија изопаченост човекова у односу према другим бићима, тражење начина да му се она потчине. Оно није безусловно изражено у стварној побуди да се влада, да се доминира над другима. Оно може да се испољи у безосећајности, омалова-жавању, незаинтересованости, безобзирности и непоштовању. Оно није ништа друго него унутрашња леност и чамотиња уперена, овај пут, против других; у њему се духовно самоубиство допуњује духовним убиством.

    * Празнословље

Најзад, празнословље. Једино је човек, од свих створења, обдарен даром говора. Сви Оци виде у томе “печат” слике Божје у човеку, јер се сам Бог открио као Реч (Јн.1,1). Али, реч као највећи дар је истовремено и највећа опасност. Пошто је реч основни израз човека, средство његовог самоиспуњења, говор је самим тим и средство његовог пада и саморазарања, преваре и греха. Реч спашава и реч убија. Реч надахњује и реч трује. Реч је оруђе истине и демонске лажи. Имајући крајње позитивну силу, она има и ужасно негативну снагу. Она заиста ствара позитивно или негативно. Када одступи од свога божанског порекла и сврхе, реч постаје празна. Она тада неминовно условљава леност, пожуду, очајање, а живот преобраћа у пакао. Она постаје самом силом греха.

Ово су четири негативна услова покајања. Они су препреке које треба савладати. Али, једино сам Бог може да их уклони. Према томе, први део молитве поста јесте крик из дубине људске беспомоћности. Затим се молитва креће у правцу позитивних циљева покајања, којих је такође четири.

    * Чистота, целомудреност

Ако се овај израз не сведе само на његово сексуално обележје, а то се погрешно веома често чини, чистота се разуме као позитивна супротност празнини. Тачан и потпун превод грчког израза софросини и црквенословенског целомудрије требало би да буде “чистота умовања.” Лењост је, пре свега, расипање, траћење, распусност – скрханост наше визије и енергије, неспособност да сагледамо целину. Супротност лености је целовитост. Ако обично под чистотом замишљамо врлину супротну сексуалној распусности то је због тога што се слаби карактер нашег постојања нигде боље не пројављује него у сексуалној пожуди – отуђењу тела од живота и контроле духа. Христос је у нама обновио целовитост, у нама је успоставио истинито мерило вредности и поново нас вратио Богу.

    * Смерност

Први и најдивнији плод ове целовитости или чистоте је смиреноумље (смерност). Оно, изнад свега другог, представља победу истине у нама, одстрањи- вање сваке лажи, сагледавање и прихватање ствари онаквих какве су, а самим тим, сагледавање Божје величанствености, доброте и љубави у свему. Стога је речено да је Бог милостив смиренима и да се противи гордима.

    * Трпљење

Чистоту и смерност прати трпљење. “Природни” или пали човек је нестрпљив. Слеп у односу на самог себе, он је брз да суди и осуђује другог. Пошто је његово знање о свему крње, непотпуно и искривљено, он све мери према властитом укусу и идејама. Неосетљив према свакоме изузев себи, он жели да му живот буде успешан, овде на земљи, и то одмах. А стрпљење је божанска врлина. Бог је стрпљив не стога што је “благ“, већ зато што сагледава дубину свега што постоји, што је Њему отворена унутрашња реалност ствари, коју ми нисмо способни да видимо због своје заслепљености. Што ближе прилазимо Богу, постајемо све стрпљивији и тада се у нама све више одражава безгранично поштовање према свима бићима, а то је већ Божанска особина.

    * Љубав

Најзад, круна и плод свих врлина, сваког раста и напора, јесте љубав – она љубав коју може једино Бог да подари. То је дар који је циљ и сврха свих духовних припрема делања. Све је сабрано и обухваћено завршним делом молитве. Молимо Бога да нам да да уочимо своја прегрешења и да не осуђујемо свога брата. Јер, крајња опасност која вреба је гордост. Гордост је извор зла, а све зло је гордост. Па ипак, није довољно само да уочимо своје грехове. Чак и ова очигледна врлина може да се преобрати у гордост. Духовни списи су пуни опомена упућених против суптилних облика псеудопобожности која, под маском смирености и самоосуђивања може да одведе у праву демонску гордост. Када уочимо своја прегрешења и престанемо да осуђујемо свога брата, када се, другим речима, чистота, смиреност, стрпљење и љубав у нама сливају у једну целину, тада и само тада бива у нама уништен највећи непријатељ – гордост.

Протојереј Александар Шмеман

http://radiosvetigora.wordpress.com/2010/02/21/2001/#more-2001

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак друге седмице поста

Приђите, очистимо се милосрђем и милостињом према ништима, не трубећи пред собом и не показујући своју доброту. Нека не зна левица шта чини десница; нека славољубље не расеје плод милосрђа; већ у тајности умолимо Онога који зна сваку тајну: Оче, опрости нам грехе наше, јер си човекољубац.

Вечерња- у недељу Православља

Поуке Светих Отаца: Супротно (тврдичлуку), даћете оно што је ваше онима који вам траже, и бићете колико је могуће милостиви према потребитима…

Свети Григорије Палама

Молитва:

Наш живот је у Твојим рукама, Господе. Помози нам да Твоме старању предамо свој ум, своје срце, и своје руке, да би чинећи све Тебе ради, творили вољу Твоју у смирењу, вери, и изнад свега, у љубављи. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 4:2-6, 5:1-7

1 Мојс. 3:21-24, 4:1-7

Прич. 3:34-35, 4:1-22.

Богомислена размишљања: А пут је праведнички као свијетло видјело, које све већма свијетли док не буде прави дан.

Прич. 4:18

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Покајте се од својих путева

Покајте се од својих путева, становници земље. Гле, око Домаћина света бди дубоко у вама. Не верујте заводљивим очима својим, пустите Око да вам осветли пут. Ваше очи су завеса на Оку Божјем.

Покајање је признање погрешног пута. Покајање просеца нов пут. Покајнику се отварају очи за два пута: за онај, којим иде, и за онај, којим треба да иде. Више је оних, који се кају, но оних, који скрећу своје колеснице на нов пут. Кажем вам: две храбрости потребне су покајнику – једном храброшћу да се заплаче над старим путем, и другом да се обрадује новом.

Шта вам вреди кајати се а стално тапкати по старом путу? Како називате човека, који се дави и виче за помоћ, а кад му се помоћ укаже не хвата се за коноп спасења? Тако и ја називам вас.Покајте се од жеље за овим светом и свим што је у овом свету. Јер свет је овај гробље ваших предака, које стоји отворено и чека вас. Још мало мало и ви ћете бити преци и желећете чути реч покајање, но нећете је чути.

Као што ветар духне и однесе маглу испред сунца, тако ће смрт однети вас испред лица Божја.

Покајање подмлађује срце и продужује век. Сузе покајника перу таму са очију, и дају детињи сјај очима. У мога језера око је као у срне, вазда влажно и дијамантски сјајно. Заиста, влага у очима исушује гнев у срцу.

Као нов месец таква је душа у покајника. Пун месец мора да опада, нов месец мора да расте.

Покајник крчи њиву своје душе од корова, и семе добра почиње да расте.

Заиста, није покајник онај ко тугује због једног учињеног зла но онај, ко тугује због свих зала, које је у стању учинити. Мудар домаћин не сече само онај трн што га је убо но и сваки трн на њиви што чека да убоде.

Господе мој, похитај и покажи нов пут покајнику, када презре свој стари пут.

Мајко небесна, Невесто Свесветога Духа, пригни се к срцу нашем, кад се кајемо. Отвори источник суза у нама, да се оперемо од тешке иловаче, што нам очи помути.

Душе Свесвети, духни и разагнај нечисти задах из душе покајника, што га је гушио и покајању привео.

Молимо Ти се и поклонимо, Животворни и Моћни Душе!

Свети Николај Жички

Молитве на језеру, XVIII

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Уторак друге седмице поста

Ми који у Тебе верујемо, познајемо ризницу Твог неизмерног милосрђа, Владико. Са блудним сином, најискреније падамо ничице пред Тобом. Прими нас грешне који прибегавамо уточишту Твоме, јер нема греха, сажаљиви Господе, који превазилази Твоје човекољубље.

Јутрење – у другу недељу поста

Поуке Светих Отаца: Њега јединога ћете љубити, Њему се једином клањати свим својим умом и својим срцем и својом снагом; а Његове речи и заповести ће срца ваша бити спремна да изврше…

Свети Григорије Палама

Молитва:

Господе, појачај наше уздање да би смо положили све своје бриге на Тебе, знајући да нас Ти љубиш и да се о нама стараш. Помози нам да своје грехе исповедимо у смирењу и вери, да би се обновљени вратили Теби. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 5:7-16

1 Мојс. 4:8-15

Прич. 5:1-15

Богомислена размишљања: Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом.

Иса. 5:16

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа друге седмице поста

Душе које сте далеко од Бога залутале и Божанствених дарова лишене, приђите и искрено из дубине срца вратимо се као Блудни (син) и завапимо: Оче благи који си на небесима, сагрешисмо Ти, смилуј се и спаси нас, јер прибегавамо милости Твојој.

Јутрење у другу недељу поста

Поуке Светих Отаца: Не тражи ништа друго сем да Га се бојиш, да Га љубиш и идеш свим путевима Његовим. То је твоја похвала, и то је твој Бог.

Свети Григорије Палама

Молитва:

Подај нам, Боже, да тражећи Твој опроштај, постанемо нова твар у Исусу Христу, са новим циљем и послушношћу Теби и обновљеном решеношћу да живимо свој живот по Твојој вољи, благодаћу Твојом. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 5:16-25

1 Мојс. 4:16-26

Прич. 5:15-23, 6:1-3

Богомислена размишљања: Пред очима су Господу путови свачији, и Он мјери све стазе његове.

Прич. 5:21

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Света Тајна Покајања

Света Тајна Покајања и Исповести је свемоћни васкрситељ и свемоћни победитељ: васкрсава душу из смрти побеђујући грехе који производе смрт душе одвајајући је од Бога. Покајање је лек за сваки грех; а тиме и лек од сваке духовне смрти. Нема греха којега се не може ослободити човек покајањем и покајничком исповешћу. Покајање ослобађа и од највећег, и од најсвеобухватнијег греха, па и од самог свегреха. Покајање је лек од вечне смрти.

Својом светом силом покајање руши пакао у човековој души и преводи душу у рај. Сведок је тога покајани разбојник на крсту. Богочовечанском силом Господа Христа света Тајна Покајања осигурава покајнику победу над свим гресима, и над свим смртима, и над свим ђаволима: руши пакао, узноси човека у небо, у Царство Небеско.Нема сумње, човек је свемоћни господар себе и свега свога: јер од њега самог зависи и његов рај и његов пакао, и његова смрт и његово васкрсење. Зато је покајање и исповест победа над собом.

Да би стварно добио опрпштај грехова кроз ову Свету Тајну хришћанин је дужан да се искрено и скрушено каје за грехе своје, да смирено исповеди свештенику, да има одлучну намеру да се поправи и да буде уверен у безмерно милосрђе Спаситељево. Пост и молитва су одлична средства еванђелска  која помажу и утврђују човека у покајничком расположењу. При том ваља имати на уму светоотачку благовест и заповест: “Самоосуда је почетак спасења“. А у покајању, човек сам суди себе да га не би осудио Бог.

Покајничко се расположење нарочито изражава у искреном исповедању својих грехова у Цркви свештенику, у мржњи према гресима, у одрицању убудуће од њих и у чињењу еванђелских дела, особито дела милостиње. Уз искрено покајање и исповедање, треба се чешће причешћивати, претходно се припремивши постом и молитвом и опраштањем са свима.

Преподобни Јустин Ћелијски