О Икони - Петар Јевремовић

[Лазар Нешић]

У самој природи обреда – сваког обреда, самим тим и оног хришћанског – налази се, као неминовност, као оно суштинско, представа о некаквом (симболички фиксираном) реду, поретку. Неретко је, као што знамо, управо сам обред (односно поредак) тај који обичајно фиксира оно сакрално, који га обичним смртницима чини ближим, готово опипљивим. Лице поретка је извесност, понављање, трајање. Једном речју, континуитет. Континуитет који је могуће видети, континуитет у којем је могуће учествовати. Међутим, морамо бити обазриви. Где је лице, ту је и наличје. Ништа није у напред решено. Наличје обредно фиксираног поретка ствари је, увек заправо постојећа, могућност некрозе, пуког ритуализма. Дакле, заборава оног светог…

Сфера иконичног представља битан чинилац. Оног у хришћанству обредног, живог и делатног. Шта више, у самом центру хришћанског обреда налази се икона. Наравно, не икона као слика Светог, већ икона као света стварност. Као у стварности иконичког опредмећено (или, још боље, оваплоћено) присуства Светог. Још су стари знали – посредством Лика доспевамо до Прволика. По својој природи, сакрални поредак је иконичан. Иконичан у најдубљем могућем значењу те речи. Од живости, односно аутентичности, тог у обреду иконичког зависи сам живот обреда. Некроза иконичког повлачи за собом тужну некротичност сакралног. Или другим речима, тамо где је икона у кризи у кризи је и вера. У кризи је цео поредак ствари…

Икона је чињеница обредног, Света ствар. Она није, или бар то никада не би смела бити, пука слика. Репродукција. Репродуктивност је негација иконичости. Естетичко је ту у функцији трансценденције. Никако обрнуто. Идеал је, ка томе сваки прави иконописац тежи, посредством оног естетског пружити оквире присуства оног Другог. Икона није пуки објекат за гледање. Икона је место сусрета. Посредством ње, могућ је сусрет Творца и твари. Човека и Бога. Самим тим, иконичко је немогуће фиксирати, до краја кодификовати. Ствар мора бити жива. Непредвидљива. Отворена. Заправо, двосмерно отворена. Отворена спрам света твари и отворена спрам Творца те исте твари. У томе је тајна иконе. Светови се прожимају. Времена се преплићу. Прошлост се, тј традиција се, прелива у садашњост, у исту ону (обредно уређену) садашњост која је битно одређена својом сопственом есхатолошком слутњом оног будућег.

Нисмо напуштени. Добри Бог је и даље са нама. Још увеки нас воли. У овом свету могућа је радост. У овом свету могућа је чистота и љупкост. Смерност и смирење. У овом свету – упркос њему самом, упркос том истом свету – могућа је љубав. Колико год свет око нас изгледао крајње обезглављено и суновраћено, док је оваквих слика – има шансе. Треба се помучити. Није довољно седети скрштених руку. Нисмо ми препуштени твари, твар је препуштена нама. Од нас зависи њена судбина. Од нас зависи хоће ли она, та иста твар, из себе изродити светлост или ће запасти у таму. У смрт. То би, на крају крајева, била основна порука иконописца Срђана Радојковића. Само ретки (данас) успевају да сликају љупкост, а да при том не изгубе осећај за узвишено. За Божанско. Сликарство је овде виђено као сасвим специфична (строга) аскеза, аскеза светлости и боје. Циљ аскезе је сировост призора (својевремено готово аморфног призора) преобразити у лепоту и љупкост. У Лик. Само тада сликарство има смисла. Тај смисао је есхатолошки. Лице такве есхатологије је иконичко. Као такво, оно се отвара нашим чулима и нашем уму. Без лепоте и љупкости нема есхатологије. Сама љупкост, за њега, за Срђана Радојковића има снагу есхатолошког. Дакле, оног суштинског. У томе је основна снага његовог израза. У једној новој лепоти и у једној (збиља аутентичној) светој ведрини.

Где је Дух, ту је и лепота. Где је лепота, ту је смелост. Једна сасвим нова смелост. смелост човека у односу на твар, смелост у односу на Творца. Све је ту, ту је пред нама, само треба отворити очи. Као што рекох, нисмо напуштени. Добри Бог је још увек ту. Ту је негде, макар га ми и не видели. Треба отворити очи, треба прогледати. Лик мора да засветли. То је смисао иконе, да Лик засветли. Да се догоди светлост. Светлост преображене твари. Светлост преображеног Лика. Таворска светлост. Где нема светлости, те исте таворске светлости, нема ни иконе. Где нема иконе – такве иконе, иконе управо засноване на правом одразу таворске светлости – нема ни хришћанства.

Доста је било извештачености, површности, чак мрачњаштва. Доста је било присиле и лажи. Доста је било јаловог опонашања. Потребна је светлост. Потребна је радост. Иста она радост без које нема ни живота, ни љубави. Потребна је икона, нова икона. Икона истинске лепоте и љупкости. Икона нашег времена. У противном, све ће пропасти. И наше време и ми са њим.

Петар Јевремовић

http://kud-logos.si/2012/01/21/o-ikoni-on-icon/

[Макрина]

Леп текст.Свиђа ми се рад са тушем,ђакона Срђана и мислим да се ту оставрио и пронашао,пошто сам гледала и раније радове,византијске Иконе,и види се да му није ишло,да није пронашао одговор ка иконописац.Ово сад је сасвим нешто друго,као што пише у овом тексту,љубке су,савремене,личне и неотуђиве од човека.Много је важно да човек препозна и заволи Икону,било хришћанин или не,просто је битан тај призив ка лепоти.

[Лазар Нешић]

ДА, ево ја сад гледам сајт овог иконописца (иако нисам поставио текст због њега) и јако ми се допада.

Раније нисам уопште знао за о. Срђана.

Углавном, ја лично имам јако...па...у најмању руку чудне критеријуме за аутентичност и лепоту иконописа, али сад не бих о томе.

Има један иконописац (а можда је и иконопискиња) чију сам једну икону видео некада давно на једној изложби у БГ.

Стварно се не сећам ко је у питању, али бих свакако препознао икону или његов рада када бих поново имао прилике да видим.

Да кажем да је то једно од ретких иконописања које ми се допало у животу.

Углавном, у СПЦ имамо 99% прецртивача и 1% аутентичних.

Као и теолога, уосталом.

[Макрина]

Јеси прочитао за изложбу што ће бити на тему Светог Максима Исповедника.Моја пријатељица ће се пријавити,помогла бих јој мало.Хоћемо да буде нешто другачије,сви раде портретне или житејске иконе.

Ја сам мислила,можда,да узмемо да обрадимо једну од глава о љубави,Светог Максима,мада није лако све то пренети на Икону...

[Скопљанац]

Ех, опростите што правим упад. Хтео сам само да напоменем да, ако нисте, обавезно одете на сајт: www.davordzalto.com, у пододељак paintings. А, верујем да га знате, брат Лазар можда и лично. На крају крајева, имао је невероватно предавање на форуму.

Неки од радова су ме одушевили, то сам хтео рећи...

Да, има и Свети Максим...

[Лазар Нешић]

Јеси прочитао за изложбу што ће бити на тему Светог Максима Исповедника.Моја пријатељица ће се пријавити,помогла бих јој мало.Хоћемо да буде нешто другачије,сви раде портретне или житејске иконе.

Ја сам мислила,можда,да узмемо да обрадимо једну од глава о љубави,Светог Максима,мада није лако све то пренети на Икону...

Да, да, видео сам да ће бити.

Па то би било сјајно, оригинална идеја...али, неће вам бити лако.

И мени је падало на памет како би било супер да неко на Икони пренесе ствари из богословља неког светитеља, то би био прави хит и било би јако.

Нешто као ово што си ти навела, или просто само једну мисао, нпр. исто светог Максима, парафразирам: да Христос једном се оваплотивши жели да се опет појединачно оваплоти у свима нама. Тако нешто.

Или о логосима твари...хм, па то је баш тешко.

Него, шта мислиш о иконописању светитеља у "тренуцима искушења"?

Да појасним, обично се светитељи осликавају у тренуцима какве просвећености, обожења, итд....ја то зовем хепи енд моментима

Али, једном сам на Светој Гори видео икону светог Силуана Атаноског у тренуцима када је у неким борбама и када се мучи, непосредно пре него што ће примити чувене речи "Држи ум у аду..."

Што ја то желим?

Па некако ми то делује јако у вези са свакодневним животом...не знам...

Ех, опростите што правим упад. Хтео сам само да напоменем да, ако нисте, обавезно одете на сајт: www.davordzalto.com, у пододељак paintings. А, верујем да га знате, брат Лазар можда и лично. На крају крајева, имао је невероватно предавање на форуму.

Неки од радова су ме одушевили, то сам хтео рећи...

Да, има и Свети Максим...

Да, Џалто је занимљив, и предавање је било врх, као и његова скорашња књига.

[Макрина]

Ех, опростите што правим упад. Хтео сам само да напоменем да, ако нисте, обавезно одете на сајт: www.davordzalto.com, у пододељак paintings. А, верујем да га знате, брат Лазар можда и лично. На крају крајева, имао је невероватно предавање на форуму.

Неки од радова су ме одушевили, то сам хтео рећи...

Да, има и Свети Максим...

Мени ово

http://www.davordzalto.com/paintings.php

Некако је незахвално коментарисати,бар са моје стране...увек сам мрзела кад ме неко лоше тумачи,тако и ја бих да избегнем то у односу на другог

[Скопљанац]

Ова књига у издања Отачника? Другачија је, и надасве занимљива.

Иначе, у петак, чини ми се, одржао је предавање о Црквеној уметности и архитектури, на Универзитету Унион, приватни архитектонски и грађевински факултети.

Толико је слабо било најављено, а тема је изузетна. Критика на рачун организације је неизбежна. Али, опет, добро је да се тако нешто и десило. 17 пуних година није било округлих столова и трибина на тему Црквене уметности, па и ово значи. Иначе, Давор је одушевио својим предавањем. То се уопште не доводи у питање.

[Лазар Нешић]

Ова књига у издања Отачника? Другачија је, и надасве занимљива.

Да, јако занимљива!

Неке ствари у њој су веома храбро речене.

[Макрина]

Икона у тренуцима искушења.Да.Имала сам ту част да кажем,да пратим заједно са супругом трогодишње осликавање нашег Храма.

Најупечатљивије ми је остало у сећању,стварање Пантократора.Мајстор је имао велика искушења и муке,личне,сам са собом и борбу са Богом.Колико се он више трвео,толико је Христос више инсистрирао и то се тако јасно види на Пантократору...нешто невероватно како се све види на икони,све,свака сумња,свака радост,свака молитва и равнодушност.

Онда супротно од тога,када је био у тренуцима чисте молитве,настао је лик Светог Андреја Апостола изнад пандатифа.То је врх.Слушали смо у Цркви Дионисија Фирфириса и он је сликао.Сликаћу па ћу поставити,сигурно ће се препознати утицај

[Лазар Нешић]

Одлично, и ја делим то мишљење.

Ето, кад имаш времена сликај па постави да видимо!

Вероватно је исто и са стваралаштвом једног теолога...све се види, примети и осети?

Чувена је теза о "кризи" светог Максима, коју су неки проучаваоци открили читајући неке његове ране радове.

Мада, наравно, то су само претпоставке.

[Скопљанац]

Валентина, молим Вас, поставите! Ја сам се увек питао, какав би свет био да сви знају за старца Дионисија и његово појање које преображава?! Тако, и од овога што сте навели очекујем доста. Очекујем и ону молитвену буру која започиње у мојој и свачијој души, а под утицајем нечег благословеног и богонадахнутог, а која после рађа љубав према свему, према сваком човеку и према свакој твари. Већ очекујем доста.

Брате Лазаре, поставио си питање и сам си и одговорио. То је то.

[Макрина]

Ја имам неки свој круг од три фигуре које повезујем у ту целину,

то је Свети Сергеј Радоњешки-Свети Андреј Рубљов-отац Григорије Круг.

То је мени један круг који ме испуњава.

У свему се огледа наравно Света Тројица.Од Светог Сергеја који је пренео суштину Андреју Рубљову који је то и насликао до оца Григорија који је све то објаснио и приближио,а на страну то што је одличан иконописац,веома сложена личност,дуго година нервно боловао што само доказује његову посвећеност.

Имамо и Зинона...хм,мрачан је некако,мени бар...ово су словенски сликари да кажем.

Што се Грка тиче,тренутно волим само и једнo

http://www.eikastikon.gr/xristianika/panailidis_en.html

[Макрина]

Валентина, молим Вас, поставите! Ја сам се увек питао, какав би свет био да сви знају за старца Дионисија и његово појање које преображава?! Тако, и од овога што сте навели очекујем доста. Очекујем и ону молитвену буру која започиње у мојој и свачијој души, а под утицајем нечег благословеног и богонадахнутог, а која после рађа љубав према свему, према сваком човеку и према свакој твари. Већ очекујем доста.

Брате Лазаре, поставио си питање и сам си и одговорио. То је то.

Хоћу брате али видећеш и сам,Икона је једноставна али дубоко прожета бојама исихазма.

[Макрина]

Ево овде се лепше виде његови радови

http://www.theiconart.gr