Обичај паљења свећа

[marija]

Ono što mene li?no interesuje je to da li sve?a može da se pali bilo kad i bilo gde, na bilo kom mestu( naravno mislim van crkvenih institucija i groblja) i kada može i u kojim prilikama

nismo došli do odgovora da li je primereno sve?e paliti po ulicama, trgovima, ispred zgrada 0409_feel

[Драган άσημος :)]

У манастиру Крупа на Врбасу, вјерницима се дијеле бочице са уљем из кандила са гроба свете Матроне Московске.

Људи су свједочили да су добили исцјељење помазујући болесне дијелове тијела тим уљем, и многи када се уље не дијели након литургије прилазе и траже од свештеника.

Истина да је практичније и да нема чађи од горења.

[marija]

ne pamtim kada sam u nekom domu videla staro kandilo na ulje 

[marija]

ne pamtim kada sam u nekom domu videla staro kandilo na ulje 

? ????? ?? ????? ??????? ???? ?? ????

mašo u mnogim  crkvenim prodaavnicama se prodaje elektri?no kandilo

[marija]

73. Питање (Може ли се користити електрична струја за паљење кандила?): Постоје ли било каква правила против примене електричног светла за кандила?

Одговор: У нашем Типику о томе нема и не може бити никаквих упутстава, јер је Типик састављен дуго пре проналаска електричног осветљења. Али по општем уверењу већине наших високих црквених ауторитета и верујућих лаика, ако се у храмовима и може допустити електрично осветљење, оно ипак ни у ком случају не може и не треба да служи као замена за уобичајене светиљке као што су воштане свеће и кандила напуњена уљем. Никада и ни у каквим условима електрично осветљење код нас не може да истисне из употребе воштане свеће и кандила напуњена уљем, јер и наша канонска правила и целокупно наше многовековно црквено предање говоре само о воштаним свећама и уљу за кандила.

Електрично светло у храмовима производи мучан утисак на душу. Оно се интуитивно доживљава као нешто туђе нашој светој вери, као нешто што не само да није у стању да нас подстакне на молитву, него пре може да нас учини равнодушним према њој. Електрично светло је, према општем утиску многих, некако мртво, неживо, и у храмовима одвећ подсећа на ту чисто земаљску културу и технику које су данас толико удаљене од хришћанства, које одводећи људе од Христа и Његовог Божанског учења, и сугеришу како сав смисао и сав циљ живота треба видети само у земаљском - у земаљским достигнућима и земаљском усавршавању.

Светлост воштане свеће и кандила напуњеног уљем је - жива: она души доноси некакво нарочито спокојство, некакву нарочиту топлоту и расположење које подстиче на молитву. Овоме погодује несумњиво и то што су восак, који мирише на мед, и уље - плодови земље, које човек приноси на дар Богу, што се не може рећи за механичко паљење електричне сијалице прекидачем.

Свећа и уље нас сједињују са две хиљаде година дугом прошлошћу наше свете Цркве, која је увек широко употребљавала управо такве светиљке, освештане молитвом и нарочитим символичким тумачењем њиховог значења. Довољно је само прочитати изванредно тумачење великог угодника Божијег преподобног Серафима Саровског: ,Човек је по телу сличан упаљеној свећи. Свећа треба да изгори, а човек да умре".[2] Ради спречавања расејаности на молитви преподобни Серафим је саветовао, између осталог, да се гледа у упаљену свећу, при чему је нудио дивно поређење људског живота са воштаном свећом: "На наш живот треба гледати као на свећу која се обично прави од воска и фитиља, и гори пламеном. Восак - то је наша вера, фитиљ је - нада, а пламен - љубав, која сједињује веру и наду, као што восак и фитиљ горе заједно под дејством пламена. Свећа лошег квалитета смрди док гори и гаси се. Исто тако је, у духовном смислу, и живот грешника смрдљив пред Богом. Стога, када гледамо свећу која гори, нарочито када стојимо у храму Божијем, сећајмо се нашег живота, јер као што се топи свећа упаљена пред иконом Божијом, тако се свакога трена скраћује и наш живот, приближавајући нас крају. Ова мисао помоћи ће нам да будемо мање расејани у храму, да се усрдније молимо и да се трудимо да наш живот пред Богом буде налик на свећу од чистог воска која не испушта смрад".1

Може ли се све ово рећи за електричну сијалицу, која у храму гори уместо свеће?

Уље у кандилима подсећа нас такође на познату причу Господа о десет девојака, и подстиче нас да се трудимо како бисмо се припремили за дочек Божанственог Женика (Мт. 25,1-13), што представља коначни циљ нашег живота.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije05.htm#13

[PD]

Хвала Лазарице за предивне текстове што си поставила. Мислим да из њих можемо извући сву симболику у вези паљења свећа, кандила а и уља у кандилима тако да електрична никако не могу да испуне ту симболику и да створе тај угођај.  0705_read

[Драган άσημος :)]

Електрична кандила су наша реалност.

Ваљда и она имају неко објашњење.

Чиме ли се руководио идејни творац електричног кандила? :cheesy2:

[PD]

Да ли су елекртична кандила постала уобичајена и замењују уљна кандила?

[marija]

?? ?? ?? ?????????? ??????? ??????? ?????????? ? ???????? ???? ????????

U mnogo domova sam videla elektri?na kandila, mislim da ne mogu u potpunosti zameniti uljana, simboliku da, ali ulje je ulje...no  kao što re?e Ivica, ?a?avi plafoni, mali stanovi, podstanari, vremena se menjaju

ne zameram nikome ko ima elektri?no kandilo

[Guest свештеник Иван]

Да ли и Ви имате ову недоумицу?

Кажу људи, када се свеће пале у Цркви, доле се пале за мртве (шта год то значило) а горе за живе. Шта Ви мислите о томе? Но, да ли то има везе са учењем Цркве? Да ли има мртвих пред Богом? Ко је мртав за Бога?

[Пантелејмон Нови]

Нас су тако училе баке, горе-за здравље, доле-за преминуле. Мени то нема неке логике, али ето, традиција и ја је поштујем!  isus-sinai

[Justin Waters]

Мени је то свеједно. Ако је гужва па је незгодно да се сагнем, онда упалм горе и за мртве и за живе, ако нема гужве онда умем за мртве да упалим доле. У Студеници нема поделе на горе и доле, него два гранитна стола лево и десно од улазних врата, тако да сам био у прицли често да како људи питају, где за мртве, а где за живе.  isus-sinai

Иначе тој недоумици народа много кумују свећнаци који имају подељена места на нивое, на горње и доње. Реално нема потребе за тиме, јер нема мртвих, него су сви живи. Нарочито је чудно то да има подела на горе и доле јер горе увек имплицира ка рају, ка царству Божијем, а доле ка аду, ка пакленом бездану. Јесте да из ока смртног човека, сви људи иду доле телом, али душом иду горе, наравно ако се спасавају, а и телом ће ићи горе после свеопштег васкрсења.

[Искушеник]

Ако се не варам, та подела постоји само код нас у Цркви.

[Јован Чакарески]

Нас су тако училе баке, горе-за здравље, доле-за преминуле. Мени то нема неке логике, али ето, традиција и ја је поштујем! 

Takodje i kod nas. Deca se ponekad zalete da zapale dole pa ih uzmu i podignu ih da gore zapale  isus-sinai ja sam mislio da je stvarno tako mada sada vidim da nema veze.

[Пантелејмон Нови]

Управо то! Уколико је већ правило да има ''горе'' и ''доле'', логично је да ''доле'' буде за живе, а ''горе'' за покојне!

Ово је један од многобројних проблема на који је одговор - ''ваља се тако''!  isus-sinai