O pečenju šljivovice - De coctione prunorum

[Zayron]

O pečenju šljivovice - De coctione prunorum

Pod ovim noblesnim a naučno, medicinski i farmakološki vrlo opravdanim naslovom "De coctione prunorum" se krije tema u kojoj ćemo raspravljati o svemu što se tiče pečenja šljivovice u srpskom i ostalim šljivovicovim narodima i narodnostima a također i o pripadnim folklornim običajima i narodnim tradicijama koje su s tim "vareniem" šljiva u uskoj vezi. Šljivovica i pečenje (varenie) šljivovice kao kulturni i narodni fenomen su zaposlile ne jednog ozbiljnog naučnog badatelja, istraživače, ponekad čak i cijeli tim naučnika koji su napisali čak i neke doktorske disertacije iz folkloristike, etnografije (narodopisa) ili farmakologije, medicine itd. na tu temu. Ja započenem recimo sa običajima pri pečenju šljivovice na Moravi što je svima poznati region u srednjoj Evropi, u današnjoj Češkoj gdje su sveta braća solunska Ćiril i Metodije započeli sa velikom slovenskom misijom hristijanizacije Slovena i čija će se 1150 godišnjica slaviti u julu sljedeće godine 2013. na Moravi zajedno sa 1700 godišnjicom Milanskog edikta. Dakle ovaj prvi post će biti o tom kako se peče šljivovica na Moravi.

Na Moravi sezona pečenja šljivovice započinje već u krajem jula:

http://blanensky.den...la20090729.html

A traje sve do kraja marta sljedeće godine, u zavisnosti od toga kako je imao kakvu urodu, pali (peče se) i po nekoliko puta u tom periodu.

http://zpravy.idnes....zlin-zpravy_sot

Inače je pečenje šljivovice u simbiozi sa takozvanom "folklornom mafijom", to su ti razni KUD-ovi i slična takva folklorna društva koji onda uveličavaju to pečenje svojim kulturno-umjetničkim programom.

Najčešće se pozivaju i "najaktivniji" su u manifestacijama i akcijama poznatijim kao "Košt slovovice" što znači kušanje, probavanje, degustacija šljivovice, ali ne samo nje iveć i ostali proizcvoda od šljiva, džemova, pekmeza, kolača sa šljivama itd.

Inače je pečenje šljivvice takvim grandioznim folklornim "obredom" da ne kažem "folklornom liturgijom", takvim cjelonoćnim bdjenjem na kojem se jednostavno cijelu noć pjeva bez minute prestanka, tih folklornih društava, cimbalovih muzika ili trubača ili pak vokalista, muških i ženskih horova bude uvijek više, čak i desetine na jednom mjestu pa se s tim pjevanjem i sviranjem ne prestaje sve do zore a često se nastavlja i po nekoliko noći u zavisnosti od toga kako veliko je slavlje i koliko je pozvano gostiju i učesnika.

Kažem da je to takvim narodnim "obredom ili liturgijom", ne bez razloga. Svako to pečenje započinje prvo pjevanjem pobožnih pjesama i nastavlja se tačno određenim, utvrđenim redosljedom, svaki taj pojedini dio traju po pola sata i više, tako da se to dobro otegne dok ne dođu na red prave te varenjačke pjesme. Prvo se pjeva Panny Marie Sedmibolestné, dakle Žalosnoj Bogorodici, Glavnoj, Velikoj i Slavnoj zaštitnici cijele Morave a jedna od njenih crkvi Panny Marie Sedmibolestné zaštitnice Morave se nalazi tačno iznad moje kuće:

http://www.doo.cz/cs...n-u-krnova.html

Potom se pjevaju takve te vlastenecké, patriotske moravske pjesme a tek na kraju dolaze na red te pečenjarske ili varenjačke, šljivovicove. Ovdje imate ukazku takvih tih pjesama u obe muzičke tradicije koje se njeguju na Moravi: cimbalovoj i trubačkoj (dechovka). Cimbalovo-gudačka je izvorna a heligonsko-trubačka (harmonikaško-trubačka) je ustvari posljedicom takvog kulturnog i folklornog utjecaja Češke na Moravsku kulturu i folklor, danas je to oboje prisutno tu na Moravi. Moj pradjeda (otac od bake) ije rodom upravo iz tog Kyjova odakle su ti tamo pjevači i imam njegov rodni list agdje mu je to upisano ali nemam nažalost skener da vam to pokažem. Još moram da vam napišem nešto o tom načinu pjevanja koji ćete na tom videu čuti. to je vrlo stari, drevni a vrlo zahtjevan način pjevanja, podrazumijeva veliku dozu lične kreativnosti i potpunu "mobilizaciju", nasađenost cijelog tog čovjeka, pjevača i svih njegovih talenata jer mnogo toga što ti pjevači tamo otpjevaju a ostali potom u horu ponavljaju se često izmišlja "ad hoc" na licu mjesta i biva znači plodem momentalne inspiracije. kako možete vidjet malo kada se tu štta ponavlja, svaki put je to nešto drugačija muzika, melodija a i drugačije su i riječi. Nisu to te klasične pjesmice sa refrenima kakve su danas svima poznate, vrlo težak je to stil pjevanja. Vrlo često se ni ne zna čta će doći na red, to zavisi od samog tog pjevača predpjevatelja. To je onda takvo jam-ovanje kao u jazzu ali se čini samo pri pjevanju a capella bez instrumentalne pratnje, kad pjevaju samo vokalisti, hor. Zanimljiv je i taj njihov antifonalni način pjevanja koji je također vrlo starom slovenskom narodnom tradicijom a prenio se također i u pučko-crkveno litijsko i hramovo pjevanje, zato ta sličnost sa kako ja kažem uslovno rečeno "liturgijom" nije ni malo slučajna. Ta traka koju imaju preko prsa je ustvari ta takozvana ćirilometodska štola (epitrahilj) i oni Moravani su jedini narod na svijetu koji je u znak privilegija dobio pravo zakomponovati je do svoje narodne nošnje kao njen sastavni dio u počast i na uspomenu toga što su sv. Ćiril i Metodije tamo živjeli i djelovali. Inače se nosi razvinuta ali u nekim situacijama se iz praktičnih razloga samo ovako presloži preko prsa kao spojler. Ovo je samo vrlo kratki djelić iz tog obreda pečenja šljivovice, svaka ta njihova pojedina muzička tema ili numera traje najčešće daleko preko deset minuta a na videu su dosta skraćene /najmanje na pola) iz praktičnih i tehničkih razloga. A takvih tih "numera" se potom tokom te noći kad se peče šljivovica otpjeva i stotinjak. Sličnu tu takvu tradiciju imaju i Česi, pjesme su im također vrlo duge a postoji i ovaj isti jam-ovi stil pjevanja gdje predpjevač zadaje temu i gdje se oni potom izmjenjuju u pjevanju i svaki put pjevaju nešto drugo, i to imam na kasetama pa ne mogu da vam odmah to pokažem. Jedino kod njih je muzička linija )melodija)nešto drugačija a umjesto cimbalom i trubama kao muzičku pratnju imaju heligonku (posebnu vrstu harmonike) ili trubu.

Ja imam na kasetama sve te pjesme po redosljedu kako idu i kako se pjevaju, pa čak i te posvećene Bogorodici i sv. Janu (Ivanu Evanđelisti), zaštitniku vina i vinogradara pa vam ih tu postavim čim si kupim analog-digital converter, za konverziju muzike sa kaseta na mp3, digitalni format. Dotle onda poslušajte barem ovo:

KYJOV - "ZAZPÍVALI SOBĚ" - slavnostní program k "50" mužského sboru z Kyjova 12.

SLIVOVICOVÁ

[Zayron]

O pečenju šljivovice - De coctione prunorum

Pod ovim noblesnim a naučno, medicinski i farmakološki vrlo opravdanim naslovom "De coctione prunorum" se krije tema u kojoj ćemo raspravljati o svemu što se tiče pečenja šljivovice u srpskom i ostalim šljivovicovim narodima i narodnostima a također i o pripadnim folklornim običajima i narodnim tradicijama koje su s tim "vareniem" šljiva u uskoj vezi. Šljivovica i pečenje (varenie) šljivovice kao kulturni i narodni fenomen su zaposlile ne jednog ozbiljnog naučnog badatelja, istraživače, ponekad čak i cijeli tim naučnika koji su napisali čak i neke doktorske disertacije iz folkloristike, etnografije (narodopisa) ili farmakologije, medicine itd. na tu temu. Ja započenem recimo sa običajima pri pečenju šljivovice na Moravi što je svima poznati region u srednjoj Evropi, u današnjoj Češkoj gdje su sveta braća solunska Ćiril i Metodije započeli sa velikom slovenskom misijom hristijanizacije Slovena i čija će se 1150 godišnjica slaviti u julu sljedeće godine 2013. na Moravi zajedno sa 1700 godišnjicom Milanskog edikta. Dakle ovaj prvi post će biti o tom kako se peče šljivovica na Moravi.

Na Moravi sezona pečenja šljivovice započinje već u krajem jula:

http://blanensky.den...la20090729.html

A traje sve do kraja marta sljedeće godine, u zavisnosti od toga kako je imao kakvu urodu, pali (peče se) i po nekoliko puta u tom periodu.

http://zpravy.idnes....zlin-zpravy_sot

Inače je pečenje šljivovice u simbiozi sa takozvanom "folklornom mafijom", to su ti razni KUD-ovi i slična takva folklorna društva koji onda uveličavaju to pečenje svojim kulturno-umjetničkim programom.

Najčešće se pozivaju i "najaktivniji" su u manifestacijama i akcijama poznatijim kao "Košt slovovice" što znači kušanje, probavanje, degustacija šljivovice, ali ne samo nje iveć i ostali proizcvoda od šljiva, džemova, pekmeza, kolača sa šljivama itd.

Inače je pečenje šljivvice takvim grandioznim folklornim "obredom" da ne kažem "folklornom liturgijom", takvim cjelonoćnim bdjenjem na kojem se jednostavno cijelu noć pjeva bez minute prestanka, tih folklornih društava, cimbalovih muzika ili trubača ili pak vokalista, muških i ženskih horova bude uvijek više, čak i desetine na jednom mjestu pa se s tim pjevanjem i sviranjem ne prestaje sve do zore a često se nastavlja i po nekoliko noći u zavisnosti od toga kako veliko je slavlje i koliko je pozvano gostiju i učesnika.

Kažem da je to takvim narodnim "obredom ili liturgijom", ne bez razloga. Svako to pečenje započinje prvo pjevanjem pobožnih pjesama i nastavlja se tačno određenim, utvrđenim redosljedom, svaki taj pojedini dio traje po pola sata i više, tako da se to dobro otegne dok ne dođu na red prave te varenjačke pjesme. Prvo se pjeva Panny Marie Sedmibolestné, dakle Žalosnoj Bogorodici, Velikoj i Slavnoj zaštitnici cijele Morave a jedna od njenih crkvi Panny Marie Sedmibolestné zaštitnice Morave se nalazi tačno iznad moje kuće:

http://www.doo.cz/cs...n-u-krnova.html

Potom se pjevaju takve te vlastenecké, patriotske moravske pjesme a tek na kraju dolaze na red te pečenjarske ili varenjačke, šljivovicove. Ovdje imate ukazku takvih tih pjesama u obe muzičke tradicije koje se njeguju na Moravi: cimbalovoj i trubačkoj (dechovka). Cimbalovo-gudačka je izvorna a heligonsko-trubačka (harmonikaško-trubačka) je ustvari posljedicom takvog kulturnog i folklornog utjecaja Češke na Moravsku kulturu i folklor, danas je to oboje prisutno tu na Moravi. Moj pradjeda (otac od bake) ije rodom upravo iz tog Kyjova odakle su ti tamo pjevači i imam njegov rodni list agdje mu je to upisano ali nemam nažalost skener da vam to pokažem. Još moram da vam napišem nešto o tom načinu pjevanja koji ćete na tom videu čuti. to je vrlo stari, drevni a vrlo zahtjevan način pjevanja, podrazumijeva veliku dozu lične kreativnosti i potpunu "mobilizaciju", nasađenost cijelog tog čovjeka, pjevača i svih njegovih talenata jer mnogo toga što ti pjevači tamo otpjevaju a ostali potom u horu ponavljaju se često izmišlja "ad hoc" na licu mjesta i biva znači plodem momentalne inspiracije. kako možete vidjet malo kada se tu šta ponavlja, svaki put je to nešto drugačija muzika, melodija a i drugačije su i riječi. Nisu to te klasične pjesmice sa refrenima kakve su danas svima poznate, vrlo težak je to stil pjevanja. Vrlo često se ni ne zna čta će doći na red, to zavisi od samog tog pjevača predpjevatelja. To je onda takvo jam-ovanje kao u jazzu ali se čini samo pri pjevanju a capella bez instrumentalne pratnje, kad pjevaju samo vokalisti, hor. Zanimljiv je i taj njihov antifonalni način pjevanja koji je također vrlo starom slovenskom narodnom tradicijom a prenio se također i u pučko-crkveno litijsko i hramovo pjevanje, zato ta sličnost sa kako ja kažem uslovno rečeno "liturgijom" nije ni malo slučajna. Ta traka koju imaju preko prsa je ustvari ta takozvana ćirilometodska štola (epitrahilj) i oni Moravani su jedini narod na svijetu koji je u znak privilegija dobio pravo zakomponovati je do svoje narodne nošnje kao njen sastavni dio u počast i na uspomenu toga što su sv. Ćiril i Metodije tamo živjeli i djelovali. Inače se nosi razvinuta ali u nekim situacijama se iz praktičnih razloga samo ovako presloži preko prsa kao spojler. Ovo je samo vrlo kratki djelić iz tog obreda pečenja šljivovice, svaka ta njihova pojedina muzička tema ili numera traje najčešće daleko preko deset minuta a na videu su dosta skraćene (najmanje na pola) iz praktičnih i tehničkih razloga. A takvih tih "numera" se potom tokom te noći kad se peče šljivovica otpjeva i stotinjak. Sličnu tu takvu tradiciju imaju i Česi, pjesme su im također vrlo duge a postoji i ovaj isti jam-ovi stil pjevanja gdje predpjevač zadaje temu i gdje se oni potom izmjenjuju u pjevanju i svaki put pjevaju nešto drugo, i to imam na kasetama pa ne mogu da vam odmah to pokažem. Jedino kod njih je muzička linija (melodija) nešto drugačija a umjesto cimbal i violine kao muzičku pratnju imaju heligonku (posebnu vrstu harmonike) ili trube (trubački orkestar).

Ja imam na kasetama sve te pjesme po redosljedu kako idu i kako se pjevaju, pa čak i te posvećene Bogorodici i sv. Janu (Ivanu Evanđelisti), zaštitniku vina i vinogradara pa vam ih tu postavim čim si kupim analog-digital converter, za konverziju muzike sa kaseta na mp3, digitalni format. Dotle onda poslušajte barem ovo:

KYJOV - "ZAZPÍVALI SOBĚ" - slavnostní program k "50" mužského sboru z Kyjova 12.

SLIVOVICOVÁ

[bosanac]

Mogao si pisati recimo i koliko saobračajki bude uzrokom te šlivovice...

[Zayron]

Mogao si pisati recimo i koliko saobračajki bude uzrokom te šlivovice...

Vjerovatno isto toliko koliko i u Bosni.

greengrin

[dragisa]

nediraj nam brend, sljiva je nasa dika vi imate beherovku, palinku, fernet...to je iz vasih krajeva.

[Zayron]

Mogao si pisati recimo i koliko saobračajki bude uzrokom te šlivovice...

Ne mirišu ti Moravani ko ni šljivovica, jasno je i zašto.

Pročitaj kakve teške poraze su Moravani nanijeli turskoj vojsci.

U stvari to ti već i znaš, bolje nego i ti Srbi i Hrvati zajedno tamo dole.

http://promoravia.bl...a-turecke-valky

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih tvrđava koje su učinile definitivni kraj turskom prodiranju u Evropu.

A u tim pukovima i jedinicama su bili Poljaci, Slovaci, Česi , Moravani, Austrijanci, Njemci, Hrvati i Mađari. Ovo je Turke baš zafrkalo, vidiš, ovo je zamak, tvrđava s najdužim zidinama u Češkoj, takav češki kineski zid. A u toj vojsci je bilo najviše zapovjednika ovih moravskih čiča što piju šljivovicu, kao na ovom videu. i moravskih mladića naravno. Nalazi se 97 km od mene, taj zamak Helfštin, na jugoistočnoj Moravi prema granici sa Slovačkom.

HRAD HELFŠTÝN

Helfštýn

Hrad Helfštýn

[R.Žiskar]

Е, ако и око ракије успете да се посвађате на националној основи....

[Zayron]

Е, ако и око ракије успете да се посвађате на националној основи....

Ko se svađa, danas ni o istoriji ne možeš nista napisat,

odmah se skače da je na nacionalnoj osnovi?

Nije moj problem ako se neko nije u stanju

ograditi od osmanskih okupatora ni dan danas!

I poistovjećuje se sa njima i misli da su dijelom njega.

[Zayron]

nediraj nam brend, sljiva je nasa dika vi imate beherovku, palinku, fernet...to je iz vasih krajeva.

Šljivovicu imaju svi osim valjda Rusa, Bjelorusa i Ukrajinaca. Imaju je čak i Njemci, Bavarci al nije nešto, liči na nekakvu šljivovu vodku, šljivodku. prepale je na medicinski alkohol skoro. hahahaha! pa opet moraju kupovat našu, ne znaju kad završit s pečenjem, kad s tim prestat.

[Juan Valdez]

Mogao si pisati recimo i koliko saobračajki bude uzrokom te šlivovice...

Боље да пијан певам него трезан да будем џелат.

P.S.

Не пијем док Паја вози.

[dragisa]

pametnije je piti nego voziti se Pajom.

[Zayron]

Шта је с вама, браћо Срби?

Ово је за не повјероват.

Поставим тему о печењу шљивовиице на Форуму и Порталу државе која свјетском велесилом у шљивовици а нико нема ништа да напише по том питању. Да се како испољи или изнутри. Нико ни једну лепу српску песмицу о шљивовици да напостује? Није ваљда у вас тако поскупила да вам већ је на капаљку (пипету) давају? Ко у апотеци? То је између осталог најгора ствар на Морави која ти се може десит да те неко прокуне: "Да #### да те на пипету (капаљку) паленком појили на капке (на капљице, кап по кап)." (оно ### сам тамо дао да узалуд не спомињем имена Господњег) али знаћете како то уствари гласи. Па сте заборавили сасвим шта је то шљивовица? Хајде, пјесмице, приче, обичаји, све у вези са шљивовицом можете поставит овдје.

s.o.s.

@Драгиша

Шљивовица као назив, сама по себи НИЈЕ БРАНД!

Бранд постаје тек кад уз њу стоји привластек: каква, чија шљивовица?

Бранд је дакле тек онда моравска шљивовица, словачка шњивовица,

карпатска шљивовица, српска шљивовица или босанска шљивовица итд.

[Zawisza]

Eeeeee dok je bio nadbiskup Perko mi smo sve pekli, najbolju lozovaču, komovicu, njegov ćuveni perkovac, a sad ja pećem samo šljivu uslugu vršim prijatelju, ove godine sam ispekao 5t.

Sve što vas zanima pitajte!

[Sir Oliver]

шта те интересује, питај?

Ја сам је пеко задњи пут 2005.

Отад ми још остало можда 30л те шљиве.

Али нисам ти ја неки произвођач за пример, ја то онако више ради традиције.

Код печења је све у ствари јасно, печење шљивовице је научна дисциплина, једино што наши сељаци то забораве и онда иду на "осећај" и неку традицију ("тако се код нас пече").

Ко и код сваког воћа зависи каква је сировина, каква је година била, треба у почетку доста воде (киша), после пуууно сунца.

Онда имаш добру шљиву. Лепе су и старе сорте са мањим приносом али изразитом аромом.

Шљивовица је воћна ракија, дакле мора бити укусна, питка, слатка... (неки идоти праве прејаку, за скидање рђе ваљда...)

Реално жестока пића не би требала бити преко 43% алкохола, да може укус доћи до изражаја, остало ти све спали језик.

Дакле ком је следећи, постоје инструменти којима се одређује идеално време печења.

Печење, по правили иде у 3 фазе, али то ретко ко поштује од сељака (да би се издвојио метил алкохол, и она патока на крају)

Затим јако битна ствар за сва жестока пића је лежање, одлежавање.

Не би требало пити шљивовицу млађу од 3 године.

Буре је идеално, због дотока кисеоника, али може и стаклена посуда само се напуни до 2/3, више не.

[Zayron]

Eeeeee dok je bio nadbiskup Perko mi smo sve pekli, najbolju lozovaču, komovicu, njegov ćuveni perkovac, a sad ja pećem samo šljivu uslugu vršim prijatelju, ove godine sam ispekao 5t.

Sve što vas zanima pitajte!

Zagorci i Moravaci trpaju u tu šljivovicu i "vino" (misli se tim grožđe, al ne bude ga puno, tako 10-20 % vina i 80% šljive pa ima tako malo čudniji ukus a gradira se nešto jače na tih nekih 48, 49 %. A ta tvoja što je praviš je čista ili s otijem vinom (hoće reći grožđem)?