O pečenju šljivovice - De coctione prunorum

[dragisa]

sta vi radite osim pecenja? hehehe to su bas velike kolicine.

za dobru rakiju je vrlo bitno da se sljive "skupljaju", dakle ne tresenje odjednom nego skupljanje otpalih plodova svaki dan. to je ujedno i najdosadniji posao ali od njega zavisi i ukus i dobijena kolicina.

sto se tice jacina mi je ostavljamo na 54 stepena koja sutradan spadne na 52, to su bas jake rakije ali jednostavno takva je "bosanska" tradicija, po vojvodini se obicno ostavlja ta pitka od 48 stepeni i vrlo cesto uopste ne prepicu dok mi obavezno svu rakiju prepecemo.

za ukus je bitno ne stedeti pri odlivanju prve i zadnje meke rakije (ne prepecene rakije), dakle za kazan od 120l mora se baciti barem prvih pola litre i obavezno stati sa pecenjem na nekih 12 stepeni. pored toga sto u tom prvom i zadnjem delu rakije ima najvise metilalkohola javlja se i taj kiseli ukus pa ako se ne prekine na vreme onda ima tu zicu kiselosti.

rakija se obavezno "propira", postoje dva nacina ili siroki sud sa vodom "preko" kojeg ide rakija ili duboka tegla napunjena 2/3 vodom pa zaronjen levak sa crevom koje se zavrsava na dnu tegle tako da rakija mora da prodje "kroz" vodu.

razgradjivanje se obavezno radi destilisanom vodom, zgodna je jer ujedno povlaci kiselost ako je ima.

ima tu jos 300 detalja neko prepice kom dva puta, neko stavlja kukuruz, neko secer....itd

[RYLAH]

Најбитнији су чисти судови и стално пажење. Ми печемо комовицу/лозу, додуше, јер нам после вина остане материјал, али је принцип исти. Такође, не ваља да буде јака да прогрева тенкове, па треба додати дестиловане воде да се разблажи, али не ни превише. То је, отприлике, једино што се приликом печења ради на осећај. И додавање шећера у било коју природну ракију је нешто за шта би адекватна казна била сечење руке, јер, поред кварења укуса ради добијања количине, тај шећер има неке реакције са текућином (не знам тачно које, али ако има који хемичар овде, волео бих да ми објасни) које изазивају ону главобољу.

Од праве ракије сутрадан не боли глава. То је знак да је добро направљена, одстрањен сав метил, и да је природна, а самим тим и квалитетна. Сад, можеш да будеш сморен цео дан и да ти није ни до чега, али оног бола у глави од ракије не сме да буде уколико је ракија права.

[dragisa]

sve zavisi, do 2 % je prihvatljivo koriscenje secera, cak i pozeljno.

npr. u jabuku jednostavno mora da se stavi barem 3 ako ne i citavih 5 % secera jer nece da "prokuva". nece da se ukomi.

[RYLAH]

Повлачим онда, нисам правио јабуку, само шљиву и комалозу. За ове две знам да важи, а за остале бих волео ко има шта да каже, баш ми је интересантна тема.

[dragisa]

mi pravimo rakiju od jabuke, od sljive, od kajsije, od kruske, od vinje/tresnje....

naravno da je kajsija vodeca rakija ali verujte da rakija koja se pravi od mixa ringlova rane sljive rane kruske i rane jabuke zna ponekad da baci u zasenak cak i samu kajsiju!

mi tu rakiju zovemo "vocarusa" i to je (kad uspe, zavisi kako koje godine) melem za jezik, bukvalno ima onaj bogati vocni ukus (kao sok) a vamo prava i jaka rakija, nesto fenomenalno.

[RYLAH]

Чуо сам за ту ракију, причао ми ортак да се његов деда тако играо једне године, он је звао "Тути Фрути", само што он баш и није био одушевљен. Мада је деда стављао и шљиве и кајсије и јабуке и крушке. Вероватно је убацио и још нешто чега се нисам сетио сада. А у чему ви држите ракију? Ми је преспемо у флаше чим пре, јер овде немамо где буре да држимо (мада ова кокаинка и није за у буре).

[dragisa]

nemamo ni mi drveno bure, nego drzimo u staklenim bidonima od 15 i 37 litara.

kazu da se pre rakija drzala u drvenim buradima i zakopavala u zemlju. tako je moja komsinica kod sebe u selu krenula da kopa temelje za kucu i nasla bure rakije ko zna kolko staro. rakiji nista nije falilo osim sto je ubrzo "nestala". kaze da je bila kao ulje.

[Zayron]

Ma da se palit (peć) sve, negdje sam tu pročitao kuriozitete iz čega sve se palenka (rakija) palila, čak i iz mlijeka, mislim negdje po tim ukrajinskim i ruskim kolhozima i sovhozima, hahahaha. Evo destilat iz 18% češkog piva, Česi ga prave, ko bi drugi, hahahaha.

http://www.zufanek.c...y/pivni-palenka

U Njemačkoj sam pio njihovu njemačku kupovnu rakiju od smokvi,

nije jaka, kao liker, al miris što ima, to valjda bude miris raja, OMG!

[bosanac]

Vjerovatno isto toliko koliko i u Bosni.

greengrin

Da, nažalost, umjesto da savjetujemo jedni druge da je ne proizvodimo mi proizvodnju tog zla nastojimo dovesti do perfekcionizma....

U mom Kaknju ukopali smo prije dva mjeseca momka 21 god koji je poginuo a bio pod uticajem alkohola.Prije deset dana ukopli smo drugog takođe i on.

Zlo treba sputavati a ne njegovati.

[bosanac]

Evo za Hrvatsku malo podataka

Alkohol kao uzrok događanja prometnih nesreća

http://koprivnicko-k...lkometar200.jpg

10. travanj 2012. -

Foto: Ilustracija

Tijekom prva tri mjeseca 2012. g. na području Policijske uprave koprivničko - križevačke zabilježeno je 158 prometnih nesreća. U 53 prometne nesreće odnosno u 33 % nesreća sudionici su bili pod utjecajem alkohola, od čega u dvije prometne nesreće s poginulim osobama i 19 prometnih nesreća s ozlijeđenimosobama. U ovim prometnim nesrećama stradale su 22 osobe, od kojih su tri osobe smrtno stradale, tri osobe su teško, a 16 osoba je lako ozlijeđeno.

Vozači pod utjecajem alkohola prouzročili su 47 prometnih nesreća (30 %), od čega 18 nesreća s ozlijeđenim osobama (38 % PN uslijed alkohola) i 29 nesreća s materijalnom štetom (62 % PN uslijed alkohola).

U prometnim nesrećama koje su prouzročili vozači pod utjecajem alkohola stradalo je 16 osoba, od čega je pet osoba teško, a 11 osoba lakše ozlijeđeno.

U odnosu prva tri mjeseca 2011. g. zabilježeno je smanjenje prometnih nesreća koje su prouzročili vozači pod utjecajem alkohola za 9 nesreća ili 16 %. Broj prometnih nesreća s poginulim osobama u odnosu na 2011. g. smanjio se za 100 % (2011. - 2), dok je broj prometnih nesreća s ozlijeđenim osobama smanjen za 5 nesreća ili 86 % (2011. – 19).

Broj stradalih osoba u ovim prometnim nesrećama smanjen je, u odnosu na prošlu godinu, za 4 osobe ili 20 %. Broj smrtno stradalih osoba je smanjen za 100 %. (2011. – 2). Broj teško ozlijeđenih je povećan za 150 % (2011. – 2), dok je broj lakše ozlijeđenih smanjen za 31 % (2011. – 16).

Najviše vozača koji su pod utjecajem alkohola sudjelovali u prometnim nesrećama imalo je utvrđene koncentracije alkohola iznad 1,50 g/kg (61%). U nesrećama je došlo do smanjenja broja vozača koji su nesreće prouzročili pod utjecajem alkohola do 1,50 g/kg (2012. – 21, 2011. – 25), dok je došlo do povećanja broja nesreća koje su prouzročili vozači pod utjecajem alkohola iznad 1,50 g/kg. (2012. – 35, 2011. – 30).

Od 247 sudionika prometnih nesreća, alkohol je utvrđen kod 57 sudionika ili 23 % sudionika prometnih nesreća. U odnosu na isto razdoblje prošle godine broj sudionika pod utjecajem alkohola smanjio se za 3 sudionika ili 5 % (2011. – 60).

Pod utjecajem alkohola bio je 51 vozač od ukupno 236 vozača u prometnim nesrećama ili 22 % vozača - sudionika prometnih nesreća. Udio alkoholiziranih vozača je u odnosu na prošlogodišnje razdoblje smanjen za 7 vozača ili 12 % (2011. – 58).

Najviše prometnih nesreća u kojima su sudionici bili pod utjecajem alkohola zabilježeno je srijedom od 1 do 2 sata i subotom od 21 do 22 sati. Od zabilježene 21 prometne nesreće, na prometnicama u naselju zabilježeno je 19 prometnih nesreća, a na prometnicama van naselja 2 nesreće. Po učestalosti događanja prometnih nesreća koje su prouzročili vozači pod utjecajem alkohola ističe se Vinogradska ulica u Đurđevcu (4 PN), Ulica Stjepana Pašice u Drnju (2 PN).

Tijekom prva tri mjeseca 2012. g. policijski službenici ostvarili su 3 474 aktivnosti sukladno Zakonu o sigurnosti prometa na cestama. Na sankcioniranje upravljanja vozilima pod utjecajem alkohola usmjereno je 340 aktivnosti (10 % ukupnih aktivnosti). U odnosu na 2011. g. došlo je do smanjenja broja sankcioniranih vozača poradi vožnje pod utjecajem alkohola za 81 vozača ili 19 %.

Gledano po stupnjevima koncentracija alkohola u organizmu, najviše je vozača sankcionirano poradi upravljanja vozila s koncentracijama iznad 1,5 g/kg alkohola u organizmu – 40 % aktivnosti usmjerenih na sankcioniranje vožnje pod utjecajem alkohola. U odnosu na prošlu godinu povećan je broj mladih vozača sankcioniranih poradi vožnje pod utjecajem alkohola do 0,50 g/kg za 100 %.

Tijekom prva tri mjeseca 2012. g. došlo je do smanjenja sankcioniranih vozača poradi vožnje pod utjecajem alkohola od 0,50 do 1,00 g/kg za 30 % (2012. – 4, 2011. – 0), smanjenja broja vozača sankcioniranih poradi vožnje pod utjecajem alkohola od 1,00 do 1,50 g/kg za 27 % (2012. – 77, 2011. – 110), te smanjenje sankcioniranih poradi vožnje pod utjecajem alkohola iznad 1,50 g/kg za 15 % (2012. – 135. 2011. – 159). Povećan je broj vozača koji su odbili alkotestiranje za 157 % (2012. – 18, 2011. – 7).

Tijekom prva tri mjeseca 2012. g. u posebnu prostoriju do otriježnjenja smještena su bila 162 vozača. Od ovih vozača, 76 vozača bilo je uhićeno, a protiv 75 vozača su provedeni žurni prekršajni postupci pred nadležnim prekršajnim sudovima. U odnosu na 2011. godine, broj smještenih osoba smanjen je za 22 % (2011. – 208), broj uhićenih osoba smanjen je za 27 % (2011. – 104), a broj žurnih prekršajnih postupaka smanjen je za 26 % (2011. – 101).

U žurnim prekršajnim postupcima vozačima je izrečeno 58 novčanih kazni u ukupnom iznosu od 182.233,90.-KN, 17 bezuvjetnih kazni zatvora, 29 uvjetnih kazni zatvora, jedna opomena, jedan rad za opće dobro te 68 zaštitnih mjera zabrane upravljanja motornim vozilima.

Iako je trenutno stanje sigurnosti cestovnog prometa vezano uz vožnju pod utjecajem alkohola na području Policijske uprave koprivničko - križevačke zadovoljavajuće, a što se manifestira smanjenjem smrtno stradalih osoba u prometnim nesrećama koje su prouzročili vozači pod utjecajem alkohola, i nadalje ne zadovoljava velik udio alkoholiziranih sudionika prometnih nesreća, a posebice velik udio vozača kod kojih je utvrđena prisutnost alkohola u organizmu.

Kako bi se dodatno smanjio broj osoba koje nakon konzumacije alkoholnih pića, s koncentracijama alkohola u organizmu iznad dopuštenih, sudjeluju u prometu, na području Policijske uprave koprivničko - križevačke i nadalje će se pojačano vršiti nadzor alkoholiziranosti svih sudionika u prometu, a posebice vozača, te spram prekršitelja poduzimati sve zakonske mjere.

[Juan Valdez]

Da, nažalost, umjesto da savjetujemo jedni druge da je ne proizvodimo mi proizvodnju tog zla nastojimo dovesti do perfekcionizma....

U mom Kaknju ukopali smo prije dva mjeseca momka 21 god koji je poginuo a bio pod uticajem alkohola.Prije deset dana ukopli smo drugog takođe i on.

Zlo treba sputavati a ne njegovati.

Царе, ово је клуп љубитеља ракије, а не клуб пијаних возача. Ако ти се не свиђа тема, лепо је заобиђи и иди пиј млеко.

[RYLAH]

Дај бре, Босанац, ајд не мораш баш сваку тему да нам мрачиш.

Ракија, као и сва остала алкохолна пића, има много позитивних утицаја на организам, уколико се УМЕРЕНО користи. Умерено коришћење није нешто што зависи од било кога, сем од особе која пиће користи.

На овој теми се не пропагира алкохолизам. Не чак ни претерано коришћење, било оно повремено или често.

На овој теми се само говори о томе како да се направи квалитетна ракија, дакле ракија која је здрава, не изазива здравствене тегобе, и која је квалитетна.

Што се теме алкохолизма тиче, као и последица опијања, слажемо се у потпуности, али то НИЈЕ ТЕМА.

Тема је СПРАВЉАЊЕ РАКИЈЕ.

[Zayron]

Muzički intermezzo. Rusinska pjesmica Ej, na tarky, tarky (Ej, na šljive, na šljive).

Sága krásy - Ej, na tarky, na tarky

Sings Anna Servická - a popular performer of Rusyn

and Šariš folk songs and of spiritual songs in Slovakia

[RYLAH]

Па ти буди умерен уз ову покварену (у смислу: подлу) виолину и фрулу и овај кафански глас!

Ништа нисам разумео, а све сам разумео

[Zayron]

Evo za Hrvatsku malo podataka

Alkohol kao uzrok događanja prometnih nesreća

To sve se odnosi i na osobe islamske vjeroispovijesti koji sjednu za volan pod utjecajem ako ne alkohola ono drugih halucinogenih ili opojnih sredstava, marihuane, hašiša, kokaina itd. Za volan ne treba sjedat ni pijan ni drogiran ni iznerviran ili nekako drugačije dekocentrisan a ni pod temperaturom i slično a odnosi se to na sve i hrišćane i muslimane i budiste i ateiste i na židove, muške i ženkse, hetero i homoseksualce, također, bez razlike i izuzetka naravno. Pa čak i na političare.