P.Aksentijevic: Crkveno pojanje nam je katastrofalno

[draganzzz]

Koji bre narod, pa narod nema blage veze sa pojanjem od kojih sam prvi ja.

Pevnicko pojanje iz osmoglasnika mora najozbilnije da se shvati a ne da se prepusta stihiji!

Stalno se setim patrijarha Pavla kako je burno reagovao kad se neko dernja za pevnicom ili uporno gresi i nastavlja da peva.

[Justin Waters]

i veliki sam protivnik da svi u hramu pevaju na Liturgiji, tu se vec stvara haos.

Pristalica sam grckog nacina pevnickog pojanja sa levom i desnom pevnicom!

A horovi naravno napolje na livade i koncertne dvorane, pa nek tamo izvode bravure i oratorijume! .smesko.

Литургија је далеко од позоришта. На литургији не само да се гледа него и учествује, а између и осталог и пјева. Пјевати на литургији је готово као моли ти се, и славословити. Хорови или пјевнице, свеједно битно је да се пјева толико да буде мелодично, пријатно за свакога и такођер пратљиво за свакога. Добар хор или пјевница ће увијек постићи да буду гласнији од народа, а народ ће пратити то и сви задовољни. Зато је ту битан и текст да га сви разумију.

[obi-wan]

Литургија је далеко од позоришта. На литургији не само да се гледа него и учествује, а између и осталог и пјева. Пјевати на литургији је готово као моли ти се, и славословити. Хорови или пјевнице, свеједно битно је да се пјева толико да буде мелодично, пријатно за свакога и такођер пратљиво за свакога. Добар хор или пјевница ће увијек постићи да буду гласнији од народа, а народ ће пратити то и сви задовољни. Зато је ту битан и текст да га сви разумију.

Upravo tako...

[Марјанн]

На Литургију треба сви да одговарају, амин,господи помилуј...

Када стављамо акценат само на певање, то прелази у фанатизам.

Па и византиско певање када мало проанализирамо, видимо да је тако организовано, осмишљено( мислим на осмогласник св. Јована Дамаскина, музичке, мелодиске фразе које се понављају, па чак и саме модулације, прелазе од један у други глас, затим калофонија, пападикиски стил певања који су најширији у мелодији, видимо те понављања итд.) да нам скрече пажњу на Литургију као један акт, радња која народ чини као суштинску ствар. pravopop

[Желе Зека]

Ако народ не може да одговори И духу твојему,онда нешто стварно није како треба.

[Justin Waters]

Ja мислим само да не треба компликовати. Ако ће појање бити нешто толико изванредно да народ не смје да пјева, да као нешто не поквари, онда изем ти појање.

Рецимо пјесмице попут, људи ликујте, царица тишине, тебе славе ангели итд....су врло једноставне мелодије, а свако и ко није музикалан може их пјевати успјешно. Зашто таквих ствари није присутно више на мирјанским литургијама, није ми јасно, али знам да кад се оне изводе углавном у паузи пред причешће, да се много народа укључи, и да уопште не изгледа без реда, већ врло заносно и подиже на још енергичније пјевање, а све зато јер су једноставне мелодије.

[Марјанн]

Ja мислим само да не треба компликовати. Ако ће појање бити нешто толико изванредно да народ не смје да пјева, да као нешто не поквари, онда изем ти појање.

Рецимо пјесмице попут, људи ликујте, царица тишине, тебе славе ангели итд....су врло једноставне мелодије, а свако и ко није музикалан може их пјевати успјешно. Зашто таквих ствари није присутно више на мирјанским литургијама, није ми јасно, али знам да кад се оне изводе углавном у паузи пред причешће, да се много народа укључи, и да уопште не изгледа без реда, већ врло заносно и подиже на још енергичније пјевање, а све зато јер су једноставне мелодије.

Ма Хвала Богу, хиљаду и хиљаду на Цецин концерат певају ко један.

[Марјанн]

Само што на Литургији лева и десна певница руководе певање, а народ колико може прати.

[Walter]

OK, aj sad da se vratimo na pocetak. Znaci trapavo ukrajanje srpskog jezika na crkvenoslovensku melodiju uvek ispada lose....

Није то само случај са појањем и ''кројењем'' на НОВО-срБском... Исто то ..а и ПРЕ, важи иа за преводе ''ПО СВАКУ ЦЕНУ'' на ''тај'' новоСрБски ... мислим да је ту најбоље до сада... бар мени то тако изгледа расуђивао Блажене успомене , Данилче... Епископ Будимски...Данило..

Нажалост, у неким случајевима нас једе некакав (јадни) елитизам ..

а не могу се отргнути утиску, да је ово око Мокрањца , ''аутентичности'', и посрБљивања српског, што у појању - што у текстовима, заправо ''своје-времено Артемијанство'' и врста дечијих болести на путу истинске Еклисиологизације у Србаља, ...

[Coltrane]

Рецимо пјесмице попут, људи ликујте, царица тишине, тебе славе ангели итд....су врло једноставне мелодије, а свако и ко није музикалан може их пјевати успјешно. Зашто таквих ствари није присутно више на мирјанским литургијама, није ми јасно, али знам да кад се оне изводе углавном у паузи пред причешће, да се много народа укључи, и да уопште не изгледа без реда, већ врло заносно и подиже на још енергичније пјевање, а све зато јер су једноставне мелодије.

Uh ovaj deo je verovatno tema za sebe ali ako pričamo o katastrofalnosti pojanja kod nas ovo je jedna od stvari o kojoj stvarno ne znam šta da mislim. Možda je to samo stvar afiniteta ili moje uskogrudosti. Ali evo molim pomozite objasnite mi.

U uvodu Duhovne lire sv. Vladika Nikolaj kaže da pesme iz Duhovne lire nije dozvoljeno upotrebljavati na bogosluženju ili pri ma kakvom crkvenom obredu. One su namenjene za privatnu upotrebu zarad učvršćenja u veri, radosti u veri itd... O tome je mislim govorio i preosvećeni vladika Atanasije. I sad imamo te dve preporuke za koje znamo. I pored toga te pesme se pevaju na Liturgiji umesto pričasnog dana ili praznika. Zašto?

Starešina hrama je u praksi taj koji odlučuje o tome šta se peva i kako se peva. Da li to znači da oni znaju bolje od sv. Vladike Nikolaja Velimirovića ili on nije znao šta je pisao ili su se vremena promenila pa sad može ili šta? Tačno je da te pesme narod voli zato što su ispevane narodnim melodijama koje su mu bliske. Ali dobar deo naroda bi voleo i Liturgiju koju bi sastavila i ispevala Ceca. Ne mislim da je omalovažavam ona je estradna zvezdai i sigurno voli to što radi .smesko. .

[Душко Дугоушко]

Побожне песмице је забрањено певати на Литургији! Веома је битно да појање буде монофоно, а без инструменталне пратње. За њега су задужени протопсалти. Лаос је задужен за одговарања на Литургији:

Господе смилуј се.

Амин.

(По)дај Господе.

И духу твоме.

Имамо (их) ка Господу.

Свет, Свет, Свет Господ Саваот...

Оче наш...

Верујем...

итд. тако да свакако не мањка ствари које лаос треба да каже током разних богослужења, и те ствари не би требали појци да поју - што је нажалост веома чест случај.

[Justin Waters]

Uh ovaj deo je verovatno tema za sebe ali ako pričamo o katastrofalnosti pojanja kod nas ovo je jedna od stvari o kojoj stvarno ne znam šta da mislim. Možda je to samo stvar afiniteta ili moje uskogrudosti. Ali evo molim pomozite objasnite mi.

U uvodu Duhovne lire sv. Vladika Nikolaj kaže da pesme iz Duhovne lire nije dozvoljeno upotrebljavati na bogosluženju ili pri ma kakvom crkvenom obredu. One su namenjene za privatnu upotrebu zarad učvršćenja u veri, radosti u veri itd... O tome je mislim govorio i preosvećeni vladika Atanasije. I sad imamo te dve preporuke za koje znamo. I pored toga te pesme se pevaju na Liturgiji umesto pričasnog dana ili praznika. Zašto?

Starešina hrama je u praksi taj koji odlučuje o tome šta se peva i kako se peva. Da li to znači da oni znaju bolje od sv. Vladike Nikolaja Velimirovića ili on nije znao šta je pisao ili su se vremena promenila pa sad može ili šta? Tačno je da te pesme narod voli zato što su ispevane narodnim melodijama koje su mu bliske. Ali dobar deo naroda bi voleo i Liturgiju koju bi sastavila i ispevala Ceca. Ne mislim da je omalovažavam ona je estradna zvezdai i sigurno voli to što radi .smesko. .

Не знам да ли је владика Николај погрешно протумачен, или просто ни он није хтјео много да чачка будћи да је знано колико много глава постоји које се одмах усију на помен икаквог прилагођавања форме богослужења треннутним приликама и разумјевању лаоса.

Ок, владика Николај је тако рекао, духовна лира се не смије употребљавати на богослужењу...јер она је да се учврсти вјера и радост повећа, али за приватну употребу. Али добро, шта је литургија? То није начин да се вјера учвршћује и радост повећава? Не да није, него то је најфундаменталнији дио хришћанског живота.

Није ми јасно која је поента бановања овакве музике, и оваквог начина пјевања? Да ли ради Бога? А шта Богу је јако битна форма јел тако, није битно посвећеније учешће са разумјевањем онога чега се слуша и онога у чему се учествује?

Мени су ту упадљива два екстремана елемента код нас, а то се по својој прилици може захвалити историјским поштапалицама. Имамо екстремисте који мрзе византијско појање, јер су руски ђаци, и имамо екстремисте који би само византијско појање, јер су грчки ђаци. и сви само причају или о византији, или је би византију бановали на вијек вијека. При томе се превиђа колико других искуства постоји који такођер имају може се слободно рећи своју ранохришћанску димензију. Грузијско појање је старије него византијско, коптско појање је старије него византијско, етиопско појање је старије него византијско, сиријско је старије него византијско...и они и дан данас постоје, истина у црквама са којима васељенско православље нема општење, али сасвим сигурно то не умањеу узвишеност и љепоту и таквог појања. Етиопско појање, такозвано теваедо је нарочито упечатљиво, јер извире из народног, племенског појања, и према томе јако је пријемчиво лаошкој литуригији.

Византијско појање је узвишено појање без сумње, толико да има и своју теолошку подлогу, али уједно је и тешко за пратити..и немам ништа против да оно буде саставни дио монашке праксе, као и литургије која има узвишен карактер попут васкршњих и божићних у централним храмовима, обиљежавање нечег важног итд...али не видим разлог и да литургија нема и свој народнији облик гдје би појање било пријемчиво народу и народном духу ради лакшег разумјевања. Глупо је сад поредити некакве цеце које су обична комерцијала, са народним појањем.

[w.a.mozart]

ma te pesmice su mi oduvek razvodnjavale liturgiju jer neke od njih stvarno raspaljuju patetiku i pijetizam...

NEVIDLJIVOM SATANI NEMA NIKO DA BRAAAAAAAANIIIIIIIIIIIIII... AAAAAJ tiridiri RAM... TIRIDIRIrom... tiridiri RAM- HARD!

[Марио Токовић]

Једно од најлепших дела духовне музике је Свеноћно бдење-Рахмањинова.Генијално,ремек дело.

Још када га изводе Руси!Али концертно.Није богослужбено.Слично је и са Литургијом Свете Божића.

А што се тиче учешћа народа у служби.Људе треба охрабривати да певају,ко не уме тихо,

ко зна гласно.Људи воле да буду део службе.У Покрову на Расини,ЦЕЛА ЦРКВА ПЕВА.и НИКОМ НЕ СМЕТА

што по неко фалшира.И готово сви се причесте,РЕДОВНО.

Па колико епископа фалшира у теологији,рекла ми једна баба.Па ником ништа.

Имамо Епископа који каже да је рана Црква служила помен,пила вино и јела лебац,а не Евхаристију.И?

Црква остаје унисона без обзира на фалш,многих.

Само луд човек може да забрани верујућем да каже гласно:амин,Господе помилуј,и да отпева све што зна.

Ја знам да певам.Али да не знам па да ми каже неко,ћути,ја бих га доживео као не нормалног човека.

У елитизам се лако упада.А сетите се св.Јована Шангајског!!!Цуреле су му бале,био је уњкав!

Па он код већине диригената не би прошо.А онда му наш Свети Павле Нови,отпева тропар на гробу.

[Марио Токовић]

NEVIDLJIVOM SATANI NEMA NIKO DA BRAAAAAAAANIIIIIIIIIIIIII... AAAAAJ tiridiri RAM... TIRIDIRIrom... tiridiri RAM- HARD!

Страшно!Нема ко да брани.И што је најкомичније,то често пева као причастан!

Христос је ту.Мајка,Анђели,Свети а ми певамо нема ко да брани.

Какав аутогол.