Srebrenica

[Zawisza]

http://www.youtube.com/watch?v=WUK1-CL4rpk&feature=related

[Ignjatije]

Ovo treba da se vidi.Da vidimo kako izgleda i "druga strana medalje" a ne samo mi srbi zlocinci, a ostali zrtve.

[Желе Зека]

Сребреница је пре свега место геноцида над Србима.А сви већ знају да је она креирана како би се дало оправдање за НАТО агресију на РС.Прича је врло једноставна,иако веома болна.

[Zawisza]

http://www.youtube.com/watch?v=VsRV2xiatoU&feature=related

[pink panter]

Ovo je snimio njihov vojnik, ali nije prikazao broj srpskih žrtava na spomeniku u Kravicama.

[bosanac]

Evo ti još podataka o "prvoj strani" medaljona:DOSAD POTPUNO NEPOZNATO: Bošnjacima iz Srebrenice nudili život ako pređu na pravoslavlje! Šta je bilo sa onima koji su pristali?

NOVOSTI | 15.05.2012. - 10:30:01

Za danas je zakazano iznošenje završnih riječi odbrane prvooptuženog Franca Kosa pred Odjelom I za ratne zločine Suda BiH, u predmetu Franc Kos i drugi. Optužnica tereti optužene Franca Kosa, Stanka Kojića, Vlastimira Golijana i Zorana Goronju za krivično djelo genocid.

U optužnici se, između ostalog, navodi da su optuženi Franc Kos, u svojstvu komandira 1. bijeljinskog voda 10. diverzantskog odreda Glavnog štaba VRS, a preostala trojica optuženih, u svojstvu pripadnika 10. diverzantskog odreda Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, učestvovali u strijeljanju više od 800 muškaraca i dječaka Bošnjaka iz zaštićene UN zone Srebrenica, koji su dovoženi na mjesto pogubljenja, na ekonomiju – farmu Branjevo.

Optuženi su, kao saizvršioci, navodno vršili ubijanje muškaraca bošnjačke nacionalnosti i nanosili im teške tjelesne i duševne povrede, radi potpunog ili djelimičnog istrebljenja nacionalne, etničke i vjerske grupe Bošnjaka.

Ubijeni bez milosti

Tokom dosadašnjeg dijela suđenja isplivali su i ranije potpuno nepoznate činjenice o genocidu u Srebrinici. Tako se doznalo da su pripadnici zloglasnog 10. diverzantskog odreda zarobljenim Bošnjacima nudili da će i poštedjeti život ako pređu na pravoslavlje. Neki od očajnih i bespomoćnih ljudi na to su, nadajući se da će im to spasiti život, i pristali.

No, zaštićeni svjedok broj 1 koji je govorio na ovom suđenju, potvrdio je da – ne samo da onima koji su rekli da će preći na pravoslavnu vjeru nije pošteđen život - nego su ubijeni i umrli u najvećim mukama.

Kos: Morao sam učestvovati u ubistvima Bošnjaka

U završnoj riječi, Odbrana Franca Kosa, optuženog za genocid u Srebrenici, je istakla da optuženi, iako je učestvovao u ubistvima Srebreničana u julu 1995. godine, nije znao za plan istrebljenja grupe Bošnjaka iz istočne Bosne.

Obrativši se Sudskom vijeću, optuženi Kos je rekao da je morao učestvovati u ubistvima Bošnjaka na Vojnoj ekonomiji u Branjevu 16. jula 1995. godine, ali da mu je “žao svake žrtve”.

“Makar jedna nevina žrtva je katastrofa. Kajem se za svaku osobu koju sam ubio. Izvinjavat ću se svakoj žrtvi i porodici i svaku kaznu ću prihvatiti, ali najveća kazna mi je što psihički to moram nositi”, kazao je Kos.

Uz Franca Kosa, Tužilaštvo BiH za učešće u ubistvima više od 800 muškaraca i dječaka u julu 1995. godine na Branjevu, tereti Stanka Kojića, Vlastimira Golijana i Zorana Goronju.

(Doznajemo.com)

[bosanac]

Karadžić: Francuzi su Srbima dali zlato da strijeljanju Bošnjake iz Srebrenice

NOVOSTI | 28.02.2012. - 20:57:19

Radovan Karadžić, kojemu se na Haaškomu sudu sudi za ratni zločin, sugerirao je danas pred tim sudom da je francuska obavještajna služba dala zlato da bi pripadnici vojske bosanskih Srba strijeljali Bošnjake iz Srebrenice u okolini Zvornika u julu 1995.

Tadašnji predsjednik RS i vrhovni komandant Vojse RS optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškarca iz Srebenice nakon što je VRS 11. jula 1995. zauzela taj grad.

Unakrsno ispitujući svjedoka optužbe Dražena Erdemovića koji je potvrdio da je 16. jula 1995. učestvovao u strijeljanju više od 1.000 muslimanskih zarobljenika, Karadžić je kazao da je njegova teza da je “zlato došlo iz inostranstva da se učine stvari koje su učinjene … likvidacije i egzekucije u julu 1995″.

“Zlato potiče od jedne tajne službe koja je imala veze sa vašom grupom”, rekao je Karadžić, aludirajući na 10. diverzantski odred Glavnog štaba VRS čiji je Erdemović bio pripadnik.

Pošto mu je svjedok odgovorio da za to nije čuo, Karadžić ga je pitao: “Niste čuli da je 10. diverzantski odred imao veze s francuskom obavještajnom službom čije je pripadnike poslije rata u BiH vodio u Zair da ratuju?”.

Erdemović je uzvratio da je u novinama, dok je bio u pritvoru Haškog tribunala, čitao da je neke od njegovih bivših saboraca u Zair odveo “francuski potpukovnik”.

Na pitanje zastupnika optužbe da li Karadžić tvrdi “da su se pogubljenja dogodila i da je francuska obavještajna služba dala zlato da se to dogodi”, Karadžić se ogradio da “ne tvrdi ništa” i da “samo testira svjedoka”.

Erdemović je, međutim, potvrdio da je čuo da je komandant 10. diverzantskog odreda Milorad Pelemiš “dobio kilograme zlata iz Srebrenice zato što je nas poslao da strijeljamo civile”.

U glavnom iskazu, Erdemović je juče posvjedočio da je 16. jula 1995, na farmi Branjevo kod sela Pilica u okolini Zvornika, zajedno sa još sedmoricom pripadnika 10. diverzantskog odreda strijeljao “između 1.000-1.200″ muslimanskih civila koji su dovedeni u “15-20 autobusa”.

[nedeljko]

Муслимани убијали своју децу и оптуживали Србе“

18. 05. 2012 20:30 | Срна / Бета

[/url]

Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер (Фото: Sense Tribunal)

Хаг – Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.

„Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест“ властима у Сарајеву, рекао је Фрејзер и додао да је информацију о муслиманским нападима на децу чуо од војника УН.

Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.

Канадски генерал је рекао да је знао и за муслиманска, а не само српска снајперска гнезда у Сарајеву и потврдио да је „чуо приче“ да су француски припадници УНПРОФОР-а имали видео снимак муслиманских снајпериста како пуцају по сопственом народу, али је напоменуо да никад није видео тај снимак.

[Млађони]

Ovo treba da se vidi.Da vidimo kako izgleda i "druga strana medalje" a ne samo mi srbi zlocinci, a ostali zrtve.

Ja koliko znam nisu Srbi zloncici niti Hrvati niti Bosnjaci.

Zlocinci su psi rata a zrtve su ljudi. U cije su ime ti ljudi cinili te zlocine i pod cijom zastavom to je druga prica.

[bosanac]

Муслимани убијали своју децу и оптуживали Србе“

18. 05. 2012 20:30 | Срна / Бета

61

Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер (Фото: Sense Tribunal)

Хаг – Генерал канадске војске, бивши УНПРОФОР-овац, Дејвид Фрејзер рекао је на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким судом да је било случајева да су муслимански снајперисти гађали своје цивиле, чак и децу, како би Срби били окривљени.

„Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест“ властима у Сарајеву, рекао је Фрејзер и додао да је информацију о муслиманским нападима на децу чуо од војника УН.

Члан тадашњег ратног председништва БиХ Ејуп Ганић „остао је без речи и није био срећан када је чуо за поступања муслиманске војске према сопственим цивилима“, казао је Фрејзер и признао да никад није чуо да су Срби нападали сопствени народ.

Канадски генерал је рекао да је знао и за муслиманска, а не само српска снајперска гнезда у Сарајеву и потврдио да је „чуо приче“ да су француски припадници УНПРОФОР-а имали видео снимак муслиманских снајпериста како пуцају по сопственом народу, али је напоменуо да никад није видео тај снимак.

U ovo može samo neozbiljan povjerovat.

Naravno da nisi vidio snimak koji ne postoji.ali si trebao g. Frejzer, ispitati Mekenzija koji je u Sonji silovao bošnjakinju koju su mu doveli i obezbjedili vojska Republike Srpske.To si trebao ispitati i tu je trebao sa Karadžičem i taj general sjediti.Isti su.

[Crveni Baron]

U ovo može samo neozbiljan povjerovat.

Naravno da nisi vidio snimak koji ne postoji.ali si trebao g. Frejzer, ispitati Mekenzija koji je u Sonji silovao bošnjakinju koju su mu doveli i obezbjedili vojska Republike Srpske.To si trebao ispitati i tu je trebao sa Karadžičem i taj general sjediti.Isti su.

A ti si to silovanje video?

[о.Небојша]

Koji prelaz na Pravoslavlje je mogao traziti od nekoga Franc Kos, koji je sudeci po imenu Slovenac i rimokatolik ?

I koja je to pravda da Erdemovica koji je priznao ubistava, a usput nije Srbin, nego je bio u sve tri vojske sude na 5 godina, a Seselaj zbog verbalnog delikta drze 10.

[bosanac]

A ti si to silovanje video?

Ja nisam ali jesi li ti?

Nemora se sve vidjeti da bi bilo uslov za dokazivanje.Postoje žrtve, postoje svjedoci a evo ti njegovo mišljenje:

Mekenzi: MOTEL "Sonja" u Vogošći, koji su snage bosanskih Srba, prema izvješćima UN-a koristile kao kamp za silovanje Muslimanki i Hrvatica, prema izjavama očevidaca, 1992. je pohodio i tadašnji zapovjednik snaga UN-a u Bosni i Hercegovini Lewis MacKenzie.

Mackenzie, protiv kojeg je Kantonalno tužiteljstvo u Sarajevu pokrenulo istragu i koje raspolaže svjedočenjima više žena koje su potvrdile da je kanadski general dolazio u logor, prisustvovao, te sam silovao zarobljenice, se ne obazire na to.

"Prošlo je puno vremena od kada sam bio zapovjednik snaga u Bosni do onda kada su se pojavile optužbe da sam silovao zarobljenice. Istraga koju je proveo UN me je oslobodila krivnje", komentira MacKenzie.

Za njega je sarajevski kantonalni tužitelj rekao da se "skriva iza imuniteta koji mu omogućava međunarodna zajednica", a MacKenzie je na to odgovorio kako o eventualnom skidanju imuniteta odlučuje UN i da će on "svakako poštovati odluke UN-a".

"Kon Tiki" restoran, poznatiji kao "Sonja", u sarajevskom predgrađu Vogošća, je prema izvješćima UN-a najzloglasniji centar za zlostavljanje nesrpskih žena tijekom opsade Sarajeva. Primjerice, tu je dvije djevojčice, stare sedam i trinaest godina, pred njihovim roditeljima, silovalo 20 srpskih vojnika, navodi UN.

Prema pisanju nagrađivanog novinara Roya Guttmana, UN-ovi časnici su bili redovni posjetitelji u "bordelu" kojeg su vodili Srbi. Njih se također optuživalo da su seksualno iskorištavali Muslimanke i Hrvatice koje su služile kao seksualne robinje. Više žrtava silovanja, koje su preživjele, su svjedočile da su i pripadnici UN-a sudjelovali u iživljavanju nad njima.

[bosanac]

A čudne li koincidencije, i onaj gore general je kanadžanin, možda je i on orgijao.

a druga stvar vama Srbima nedostaje samokritike:

1)Ono gore je iznešeno u optužbi da optuženi da su su prisiljavali ljude ili pravoslavlje ili smrt,

to nije činila crkva, nego ako ste pravi ljudi trebali biste reči:Da ako je to istina, to je sramota i to nije činjeno u naše ime.Ovako samim "pranjem" od njih bacate sumnju i na same sebe.

[bosanac]

Sokantne izjave silovanih Bosnjakinja i zlocinacka uloga generala Lewisa Mackenzija

jan 02, 2011

Poštovani prijatelji istine i pravde,

U ime istine i pravde, najsvjetlijih tekovina čovjeka i civilizacije želimo upoznati javnost sa izjavama Bošnjaka i Bošnjakinja, koje nedvosmisleno potvrđuju boravak generala Luisa Mekenziau logoru “Sonja” i izvršenje zločina nad ženom od strane istog generala.

Nije nam namjera da sudimo. To treba da rade nadležni sudski organi i tužilaštvo.

Objavljivanjem iskaza želimo upoznati svijetsku javnost, a prije svega kanadsku javnost sa moralnim karakteristikama čovjeka koji je bio na čelu mirovnih snaga Ujedinjenih Nacija u momentu agresije i genocida u BiH.

Objavljivanjem iskaza šaljemo poruku zločincima – zločin se ne može sakriti, niti zastariti, te poruku žrtvama – istina i pravda moraju pobjediti jer su uslov egzistencije čovjeka i civilizacije.

1. Izjava koja potvrđuje redovan dolazak generala Mekenzia u logor “Sonja”

Izvod iz izjave jednog Bošnjaka zatočenog u kasarni Semizovac, zatim u logoru kod “Sonje”. Radi se o muškarcu koji je i seksualno zlostavljan.

Redovno sam svaki dan izvođen, batinjan, ispitivan. Jedno veče negdje oko 23 sata izvela su me trojica četnika, koje nisam poznavao. Izveli su me na prugu i naredili mi da legnem, a prethodno su mi vezali ruke na leđa. Legao sam na prugu, okrenuli su mi vrat na šinu i htjeli da me zakolju. Držali su me tu oko 15-20 minuta i govorili: “Nećemo danas, sutra naveće te koljemo”. Vratili su me u logor “Sonja”. Sljedeći dan je počelo dovođenje muškaraca. Svaki dan su dovodili muškarce različitih starosnih dobi. Sjećam se u logoru kod “Sonje” bili su:

1. Hido Ahmet sada u Švrakama,

2. HalilovićAlija sada u Švrakama,

3. Muračević Esad sada u Švrakama,

4. Durić Suljo sada u Švrakama,

5. Šišić Hamid, umro,

6. Beširević Ismet poginuo,

7. Piknjač Ekrem sada u Švrakama,

8. Kodžaga Taib iz Semizovca,

9. Balešić Šerif iz Vogošće,

10. Balešić Hata, žena Šerifova iz Vogošće,

11. Balešić (Šerfe) Armin i mnogi drugi kojih se momentalno ne mogu sjetiti.

U logoru “Sonja” također sam vidio i dovođenje žena. Prepoznao sam:

1. Šenderović Šahidu iz Vogošće,

2. Jozić Soku iz Vogošće.

Soku sam vidio kada je general Mekenzi došao u logor “Sonja”. Mene su tada četnici natjerali da pečem jagnje za generala Mekenzia. Ja neznam gdje je sada Soka, ali sam je ranije dobro poznavao, jer je ona radila u istom preduzeću gdje i ja, UNIS, Ugostiteljstvo, Biokovo.

U junu 1992. godine ponovo su me pozvali stražati logora “Sonja” da pečem jagnje. Dok sam ja pekao jagnje mene je čuvao Dragović Ignjatije iz Vogošće. On mi je rekao: “Znaš li za koga pečeš jagnje”. Ja sam rekao: “Ne znam”. On mi je rekao: “Pečeš za generala Mekenzia”. Kada sam ispekao jagnje, pomogao mi je logoraš Ahmed Hido, (sada živi u Švrakama), da ga unesemo u restoran logora “Sonja”. Tada sam vidio 2 transportera na kojima je pisalo UN. Jedan transporter je bio “točkaš”, a drugi “gusjeničar”. Mene su uveli u kuhinju da isječem meso. Tada je ušla Soka Jozić. Muzika se čula. Soka je iz sale došla u kuhinju. Na sebi je imala kecelju. Soka je imala oko 35 godina, plavu kraću kosu, srednje visine i građe. Soka nosi pečenje i pića u salu, a mene ponovo vode u logor kod “Sonje”. Kada sam izlazio iz restorana uz pratnju čuvara vidio sam da i dalje stoje dva naprijed navedena transportera.

2. Izjava Bošnjakinje, koja potvrđuje boravak generala Mekenzia u logoru Sonja, te koja potvrđuje zločin protiv čovječnosti – zločin protiv žene – zločin silovanja

Mene i moju djecu, dvojica četnika iz moga kraja, Boro Radić i Žaro Milić, trpaju u blindirano auto na kome je pisalo Međunarodni crveni krst i odvode u logor “Sonja” .

Dovoze nas do logora “Sonja” i uvode u prostoriju za saslušavanje.

Tu me saslušavaju, traže ključ od stana i auta. Ja kažem: “Sve je kod vas, ja ništa nemam”. U toj prostoriji sam ostala cijelu noć sa mojom djecom, dvije kćerke: Azemnom, Zinaidom i sinom Edisom. Tu noć u susjednim prostorijama sam čula: ciku, buku, plač, i pomaganje naroda.

Ujutro dolazi mi komšija Dujo Jovanović koji je vozio auto Crvenog krsta i on je mene izveo sa djecom iz logora “Sonja”. Ja nisam izlazila tu noć iz sobe sa djecom i nisam vidjela ko su ti ljudi što su pomagali i plakali iz susjednih prostorija.

Dujo Jovanović je došao u prostoriju gdje sam bila sa svojom djecom i rekao: “Vidio sam spisak i na spisku su tvoje kćerke koje trebaju da se vode na Žuč. On je mene izveo iz logora i doveo do potoka i Vasove mesnice i rekao da idem potokom, čime ću doći do sela Uglješića. Rekao mi je: “Nemoj na most izlaziti jer je miniran u Uglješićima, tamo nema niko, oni su pobili i rastjerali što su htjeli, idi onom livadom i doći ćeš do Ugorskog, do svojih”. I ja sam došla do svojih Bošnjaka. Tu su nas prihvatili i odveli na Saobraćajni fakultet, gdje su nam dali da jedemo i poslije odveli kod izvjesnog Hamde, gdje sam prenoćila u podrumu sa djecom.

Želim posebno napomenuti

Kada sam izašla iz “Sonje” došla sam u Sarajevo kod prijatelja Ramović Maše u Ulici Moše Pijade preko puta Stomatološkog fakulteta u Sarajevu. Dok sam bila kod prijatelja tražila sam preko amatera ako nešto znaju za mog muža. Onda dolazi Klapuh Amir i reče: “Emo sestro nemoj tražiti Medu, meni je rekao Rgoje Goran da ga je sinoć zaklao Dragan Damjanović i da ga je Goran pokušao ga braniti, ali nije mogao.

Čula sam daje u logoru “Sonja” poslije mene bilo silovanja žena i djevojaka, premlaćivanje muškaraca, ubijanje. Da su se za generala Mekenzija posebno djevojke spremale, da je izvjesna Aida skočila i izvršila samoubistvo, jer se nije dala silovati generalu Mekenziju. Čula sam da je Aida iz Vogošće. Ovo sam saznalava kada bi neko izašao iz logora “Sonja”.

3. Izjava Bošnjakinje koja potvrđuje silovanje žena u logoru “Sonja”

U periodu kada sam išla po potvrdu za izlazak iz Vogošće sa mojom djecom čula sam da je dolazio i general Mekenzi u Opštinu Vogošća, a i vidjela sam transportere (bijele boje na kojima je pisalo UN). Znam da su ubili jednog Bošnjaka u Vogošći. Zvao se Izan. Ubili su ga navodno što pomagao Bošnjake. Jedno veče su mu bacili bombu u stan, sutra uvečer su ga odveli, a pročulo se da su ga na pruzi ubili. Dala sam izjavu i CSB kako sam je sada navela. Kada sam ja došla u Sarajevo, sutradan je došao moj brat sa svojom porodicom. U Sarajevu sam čula da je u logoru “Sonja” bilo silovanja djevojaka i žena i da je tu bio general Mekenzi. To sam čula od prognanika iz Vogošće.

4. Izjava majke i kćerke koje su zajedno silovane na području Vogošće, dok su bile u kućnom pritvoru, a zatim u logoru “Sonja”

Čula sam da je bio general Mekenzi. Čula sam da je silovao djevojke i žene. Tu je bila i Goga udata za muslimanom, a živjela u Vogošći, koja je spremala hranu za Mekenzia. Ona zna sve, zna ko su te žene i djevojke, koje su bile silovane. Goga sada radi u Vogošći na pijaci.

5. Izjava Bošnjakinje – zaštićenog haškog svjedoka – višestruko silovana u logoru Lukavica u kasarnoj “Slaviše V. Čiče”

Jedno popodne kada sam čistila smeće oko kasarne, došao je Mekenzi u posjeti sa transporterom. Bio je prostrt crveni ćilim, a na kraju ćilima transporter od Mekezia. Kada me vidio kako sam plava i krvava otvorio je vrata od transportera i pokazao da uđem. “Ovu čuvaj” rekao je i dodao “Nesmijemo dati Mariju”. Mekenzi je samo metnuo ruku na prsa i rekao “ja odgovaram”. Pošto sam vidjela da je Mekenzi u pripitom stanje, ja sam mu sklopila ruke i pokazala na dvoje ljudi koji su bili samnom. To je bio Damir, što je umro i jedan student iz Hadžića, za koga se ne sjećam ime. Mekenzi je rekao: Neka i oni u transporter”. Mekenzi je imao prevodioca i on je prevodio šta ja govorim. Transporter nas vodi do PTT “Inženjering”, gdje je Mekenzi poručio policijska kola da nas razvezu po kućama. Pošto se ja više nisam mogla vratiti u svoj stan jer je bila okupirana Grbavica, odveli su me mojoj sestri na Koševo, a ovu dvojicu su odvezli na njihove adrese gdje su stanovali. Tako da sam ja 02.jula 1992.godine došla na slobodnu teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Odlomak iz knjige “Molila sam da me ubiju – zločin nad ženom BiH” u izdanju Centra za istraživanje i dokumentaciju Saveza logoraša BiH.

Izjava koja potvrđuje zločin protiv čovječnosti-zločin protiv žene- zločin silovanja od strane generala Mekenzia

… Ujutro sam se probudila oko šest sati, zbunjena, ne znajući šta se događa, šta mi je sa bebom, gdje se nalazi, da li ima potrebnu njegu, da li ću je ikada vidjeti. Oko 13 sati jedan vojni policajac unio mi je jelo. Cijeli dan sam u sobi bila sama. Navečer, oko 21 sat u sobu je ušao major Vlado iz Vogošće i naredio mi da se spremim i pođem s njim. Donio mi je jednu kesu u kojoj se nalazilo čisto, ali već nošeno žensko rublje. Kada sam se spremila poveo me je do svog džipa kojim me je, zajedno sa još dvojicom vojnika, odvezao u jednu veću vikendicu. Rekao mi je da, ukoliko želim da se sretnem sa svojom bebom, moram biti veoma pametna, jer će me u vikendici posjetiti jedan gospodin, stranac, koji mi može puno pomoći ako budem dobra prema njemu. Zaključao me je u vikendicu koja se sastojala od jedne veoma prostrane prostorije i sanitarnih prostorija u prizemlju i tri manje spavaće sobe u potkrovlju. U vikendici je bio televizor i radioaparat. Bojala sam se svoga položaja, a puno više sam strepila šta mi je sa bebom. Ubrzo poslije toga, u prostoriju je ušao stariji oficir sa dva pratioca. Prepoznala sam generala Luisa Mekenzia, koji mi je prišao sa ispruženom rukom, oslovivši me sa “gospođice” {na engleskom jeziku}. U desnoj ruci je držao pupoljak crvene ruže, koji mi je prestrašenoj i nespretno utrpao u ruke. Dok je to činio, iz sobe su izašli njegovi pratioci i zaključali vrata. General Mekenzi me je pitao kako se zovem, odakle sam… Šutjela sam i pravila se da ništa ne razumijem. Slijegala sam ramenima i polahko uzmicala, dok mi je general Mekenzi rekao na engleskom jeziku: “Gospođice, vi veoma dobro govorite engleski i vi sve razumijete. Ovdje sam da vam pomognem. To je vaš interes. Ljubav vođena interesom je najjača ljubav”. Shvatila sam u kakvom sam se položaju nalazila. Zatočena o odvojena od svoje devetomjesečne bebe. Oboje smo bili bespomoćni i zatočeni. Svako opiranje bilo je suludo. Opirala bi se, da sam bila sama, da od mene niko nije zavisio. Ovako, mislila sam na svoga sina i bila sam spremna podnijeti i patnju i poniženje i fizičku i duševnu bol samo da bih se sastala sa njim, makar i u uvjetima zatočenja i neizvjesnosti koju zatočenje sa sobom nosi. Uz šund muziku iz Srbije, sa radija, general je priznao svoju strast, a ja branila svoju zatočenu bebu. Stusnutih zuba, stisnuta srca… To je trajalo, sa manjim prekidima, više od dvadeset minuta. General me je posjetio 7-8 puta. Molila sam ga da utiče na četnike da mi vrate bebu i da nas oslobode. Uvjek je govorio: ” Sutra, sutra, strpi se…”. Nakon dvadesetak dana iz vikendice su me u Vogošću odvezla dvojica vojnika i predala majoru Vladi… Nije me general Mekenzi na seksualan odnos prisilio šakama. Nije me oborio. Sama sam legla. Nije me tukao, prisiljavao, ali me je imao kao bespomoćnicu, zatočenicu. Dok je izigravao džentlmena sa ružom, soba je bila zakčkučana, a oko kuće je bila četnička vojnička straža. Ovo svjedočenje činim bez ikakve prisile, da odahnem, da mi bude lakše u želji da se nekad sretnem sa generalom, Luisom Mekenziem, posebno da mu javno na televiziji postavim par pitanja i da ga pogledam pravo u oči velikog prijatelja četničko-srpskih ratnih zločinaca.

Emir Ramić