Како опростити усташама?

[Apis]

Слажем се. Пре ће бити да је ова тема потребнија Хрватима.

Nama je potreban nauk iz proslosti da ne nastradamo ponovo.

[Желе Зека]

Мени није јасно-не само у овом случају-како да заборавимо(јер ми није близак став "опраштамо али не заборављамо") када неко нанесе зло нашим ближњима,нпр. нашем народу,а притом би требало да памтимо и молимо се страдалницима у тим погромима.Како да памтимо жртве а да заборавимо починиоцима којима смо опростили.

[Баба]

Српски либерални савет, оштро протествује због пасивног држања надлежних државних органа Србије и невладиних организација које не реагују, на заказани конгрес усташко- нацистичких организација који ће се одржати 13.4.2012.год. у Загребу.

Српски либерални савет је, убеђен да организација овог конгреса , је опомена и заплашивања, оном малом броју Срба који су још остали у Хрватској.

Српски либерални савет се чуди како је рочиште за рехабилитацију генерала Михаиловића изазво велики гнев такозване невладиних удружења у Србији и региону, док конгрес усташко-нацистичких организација наилази на ћутање,У нашем се народу каже да је ћутање знак одобравања, па се питамо дали и са овим конгресом није тако.

У Бгд.10.4.2012.год. Српски либерални савет

ген. секретар А. Недић

[kajaa]

Oprostiti znači ozdraviti.

OPRAŠTAJUĆI LIJEČIŠ SEBE I DRUGE

Želiš li nekog čovjeka promijeniti, popraviti, pomoći mu da se izliječi, tada mu najprije oprosti. Time ga stavljaš u Božje ruke i tada ga Bog liječi, ozdravlja, popravlja i vraća natrag iscijeljenoga. Želiš li da te Bog učini boljim, znaj oprostiti samom sebi. Želiš li da Bog vječno bude tvoj prijatelj, tada znaj prihvatiti sve ono što ti on nudi u životu, makar ti se to čini neprihvatljivim. Oprosti Bogu što te ne pita hoćeš li samo dobro ili ćeš primiti i ono naoko bolno. Opraštanje, drugim riječima, donosi čovjeku svemoć Božju. To nebo silazi na zemlju. To kraljevstvo Božje ulazi u naša područja i ostvaruje ono za čim vape naše čežnje. Opraštajući zapravo liječimo sebe i druge, popravljamo sebe i društvo. Zato se čitav pakao urotio protiv mogućnosti da opraštamo. Zato nas na sve načine uvjerava da se treba osvećivati, a ne opraštati. Zato navodi na masakriranje, ubijanje i čini sve da bi ljudi mrzili, a ne opraštali.

Oprostiti znači sačuvati sebe od zla, mržnje, Zloga, od samorazaranja i vlastitog pakla. Oprostiti znači ostati zdrav, ne dopustiti da te neprijatelj i duhovno uništi, kao osobu, znači omogućiti pravdi da ti vrati ono što ti je razoreno, da ti izliječi ranu koju ti je uvreda nanijela, da počinitelj zla bude primjereno kažnjen i da opet možeš mirno živjeti. Opraštanje je vjerovanje u dobro, a nevjerovanje da se mržnjom može uništiti mržnja, nevjerovanje da se uvredom može ukloniti uvreda, da se bolešću može spasiti zdravlje. Pravda nije u tome da se za zapaljenu kuću neprijatelju osvetnički zapali njegova kuća, nego u tome da ga se prisili da ti on napravi ili plati novu kuću. Nepraštanje je paljenje neprijateljeve kuće, tako da obojica postajete beskućnici. Opraštanjem dajemo slobodu Bogu u sebi da on za nas sve čini. Oproštenjem ujedno neprijatelju vežemo ruke da nam više ne može činiti zlo. Opraštanje je najveća osveta neprijatelju. Oprostiti nekome jest uzeti najjače oružje protiv njega, a to je sam Bog.

Zlo, mržnju i grijeh se može ubiti samo opraštanjem. Jedino oružje da ubijemo svoga najgoreg neprijatelja, a to je mržnja, nečovještvo, zloća, grijeh, jest da si međusobno opraštamo.

Samo se opraštanjem prima oproštenje, samo se dajući dobiva, samo odijelo koje si darovao i tebe će ugrijati. Komadić kruha kojega si dao drugima i tebe će nahraniti, zrak kojega prepuštaš drugima i tebi će napuniti pluća, radost koju si pružio i tebe će obradovati.To je temeljni zakon života. Najgori su neprijatelji čovječanstva osveta i nepraštanje. Najveći zločinac je onaj koji neće oprostiti i koji ne želi primiti ruku koja mu oprašta. Neprijatelji čovječanstva su samo oni koji se osvećuju, koji mrze čovjeka, koji žele voditi rat protiv njega, koji mu ne vjeruju i koji mu ne praštaju. Zlo je jače od nas. Napasnik nas je pobijedio na početku, u rano jutro ljudske povijesti. On će pobjeđivati do kraja, ako se ne okrenemo jedni k drugima, ako se ne prepoznamo kao braća i ne počnemo se voljeti. Zli može biti pobijeđen jedino ako mi počnemo opraštati jedni drugima. Krivicu sa svoje savjesti možemo sprati ako se pomirimo.

(Tomislav Ivančić)

[Кирил]

Према православљу, треба да опростимо, и ја сам позивам људе да опростимо све! АЛИ да не заборавимо!

Зашто да ја праштам, кад они сами не траже опрост? Не траже кајање! Не траже Бога. И да га траже, већ би признали шта се све дешавало тамо! Не вреди бежати од истине, јер Бог је истина, а истина те чека. Истина изађе на видело у сваком случају.

Дакле, шта је на нама? Да праштамо? Да опростимо онима који би нас сутра већ поклали и побацали у исте оне јаме! Да ли хришћанство, као вера, одобрава да будемо ''слепи'', да им дозволимо да нам убију све! '41, '91, а већ и данас неки не знају ко је Павелић.... МОРАМО ЗНАТИ! МОРАМО ПАМТИТИ! Јер, како ћемо погледати у очи онима који беху поклани? У очи оне невине деце? НЕМА АЛТЕРНАТИВЕ! Опростимо, но не заборавимо!

[Zayron]

Ustaški režim je bio kruta i tvrda policijska diktatura potporovana vojnom huntom i oružanom silom a ne nikakva tamo neka današnja demokratija gdje svako može raditi šta mu se namane. To jednostavno znači da ljudi koji su bili Hrvati ili neke druge nacije osim srpske, nisu imali tu nekog velikog izbora da se protive načinu s kojim su ustaške vlasti postupale sa Židovima, Srbima i Ciganima. A isto tako a često i mnogo gore su prolazili neposlušni i ustaškoj vlasti nepoćudni Hrvati. Među nepočudnim Srbima i nepoćudnim Hrvatima nije bila nikakve razlike s ustaške strane gledišta, i jedni i drugi su bili tjerani u logore ili pred streljački stroj i na vješanje. Dakle svako je gledao svoja posla i kako će da preživi rat, on i njegova porodica, djeca, uža i šira familija što je ustvari i normalno, oni koji se s tim nisu slagali onda su išli u šumu za partizanima kao moji i sa očeve i sa majčine strane što su to uradili. Dakle oni koji zločine nisu činili, na žalost vrlo su malo mogli učiniti na tom da nešto spriječe ukoliko nisu otišli u partizane a nije svako bio sposoban ni u mogućnosti ići u šumu za partzanima ili zbog vijeka, zdravlja ili male svoje djece. Dakle ti koji su zločine činili bi trebali da se kaju i to nema ništa zajedničko s onima koji zločine nisu činili, ti nemaju za šta da se kaju. Kao ni ja ni iko od mojih iz moje porodice. Dakle pokajanje ima smisla ali samo od onih koji su te zločine činili, šta ja imam s tim zajedničko, šta iko od mojih ima s tim zajedničko? Neka se kaju ti koji su zločine činili, ako se ne kaju to znači da im oprošteno ne može biti ni na Božijem sudu i da su propali u pakao, što i zaslužuju. Šta još onda gore treba da ih osim pakla zadesi i čim još gore da se kazne? I jedna stvar je ispričati se za nečiji tuđi grijeh, ja mogu da se ispričam za grijeh i zločine recimo tih nekih svojih sunarodnika koji su te zločine činili, ispričati ili izvinuti se znači ograditi od njih i tako to jedino ima smisla. Ali s kajanjem to nema ništa zajedničko, kajat bi se imao ukoliko bi se osjećao krivim direktno ili indirektno za te zločine, na primjer da sam u njima učestvovao kao izvršitelj ili potpisivao u najmanju ruku naloge za hapšenje ili smrtne presude. Mislim da sasvim dosta radim na tome da se tako nešto više ne ponovi. A također ne trebam ni da meni neko šta oprosti jer mu ništa nisam loše učinio što bi takvog kajanja i tog tuđeg oproštenja trebalo.

[Желе Зека]

Ustaški režim je bio kruta i tvrda policijska diktatura potporovana vojnom huntom i oružanom silom a ne nikakva tamo neka današnja demokratija gdje svako može raditi šta mu se namane. To jednostavno znači da ljudi koji su bili Hrvati ili neke druge nacije osim srpske, nisu imali tu nekog velikog izbora da se protive načinu s kojim su ustaške vlasti postupale sa Židovima, Srbima i Ciganima. A isto tako a često i mnogo gore su prolazili neposlušni i ustaškoj vlasti nepoćudni Hrvati. Među nepočudnim Srbima i nepoćudnim Hrvatima nije bila nikakve razlike s ustaške strane gledišta, i jedni i drugi su bili tjerani u logore ili pred streljački stroj i na vješanje. Dakle svako je gledao svoja posla i kako će da preživi rat, on i njegova porodica, djeca, uža i šira familija što je ustvari i normalno, oni koji se s tim nisu slagali onda su išli u šumu za partizanima kao moji i sa očeve i sa majčine strane što su to uradili. Dakle oni koji zločine nisu činili, na žalost vrlo su malo mogli učiniti na tom da nešto spriječe ukoliko nisu otišli u partizane a nije svako bio sposoban ni u mogućnosti ići u šumu za partzanima ili zbog vijeka, zdravlja ili male svoje djece. Dakle ti koji su zločine činili bi trebali da se kaju i to nema ništa zajedničko s onima koji zločine nisu činili, ti nemaju za šta da se kaju. Kao ni ja ni iko od mojih iz moje porodice. Dakle pokajanje ima smisla ali samo od onih koji su te zločine činili, šta ja imam s tim zajedničko, šta iko od mojih ima s tim zajedničko? Neka se kaju ti koji su zločine činili, ako se ne kaju to znači da im oprošteno ne može biti ni na Božijem sudu i da su propali u pakao, što i zaslužuju. Šta još onda gore treba da ih osim pakla zadesi i čim još gore da se kazne? I jedna stvar je ispričati se za nečiji tuđi grijeh, ja mogu da se ispričam za grijeh i zločine recimo tih nekih svojih sunarodnika koji su te zločine činili, ispričati ili izvinuti se znači ograditi od njih i tako to jedino ima smisla. Ali s kajanjem to nema ništa zajedničko, kajat bi se imao ukoliko bi se osjećao krivim direktno ili indirektno za te zločine, na primjer da sam u njima učestvovao kao izvršitelj ili potpisivao u najmanju ruku naloge za hapšenje ili smrtne presude. Mislim da sasvim dosta radim na tome da se tako nešto više ne ponovi. A također ne trebam ni da meni neko šta oprosti jer mu ništa nisam loše učinio što bi takvog kajanja i tog tuđeg oproštenja trebalo.

Никако ово не можеш изједначити,нити довести у исту раван.За НД Хрватску сви Срби су били "непоћудни" самим тим што су Срби.Једно су политички прогони појединих Хрвата а друго систематско и планску уништавање једног народа-српског.

Такође никако не можемо рећи да се са "непоћудним" Хрватима поступало горе него са Србима.Довољно је само присетити се шта је рађено српској деци а једино су усташе правиле посебне логоре за децу.Ужаси којима су били подвргнути Срби је општепознат.

[Кирил]

Ustaški režim je bio kruta i tvrda policijska diktatura potporovana vojnom huntom i oružanom silom a ne nikakva tamo neka današnja demokratija gdje svako može raditi šta mu se namane. To jednostavno znači da ljudi koji su bili Hrvati ili neke druge nacije osim srpske, nisu imali tu nekog velikog izbora da se protive načinu s kojim su ustaške vlasti postupale sa Židovima, Srbima i Ciganima. A isto tako a često i mnogo gore su prolazili neposlušni i ustaškoj vlasti nepoćudni Hrvati. Među nepočudnim Srbima i nepoćudnim Hrvatima nije bila nikakve razlike s ustaške strane gledišta, i jedni i drugi su bili tjerani u logore ili pred streljački stroj i na vješanje. Dakle svako je gledao svoja posla i kako će da preživi rat, on i njegova porodica, djeca, uža i šira familija što je ustvari i normalno, oni koji se s tim nisu slagali onda su išli u šumu za partizanima kao moji i sa očeve i sa majčine strane što su to uradili. Dakle oni koji zločine nisu činili, na žalost vrlo su malo mogli učiniti na tom da nešto spriječe ukoliko nisu otišli u partizane a nije svako bio sposoban ni u mogućnosti ići u šumu za partzanima ili zbog vijeka, zdravlja ili male svoje djece. Dakle ti koji su zločine činili bi trebali da se kaju i to nema ništa zajedničko s onima koji zločine nisu činili, ti nemaju za šta da se kaju. Kao ni ja ni iko od mojih iz moje porodice. Dakle pokajanje ima smisla ali samo od onih koji su te zločine činili, šta ja imam s tim zajedničko, šta iko od mojih ima s tim zajedničko? Neka se kaju ti koji su zločine činili, ako se ne kaju to znači da im oprošteno ne može biti ni na Božijem sudu i da su propali u pakao, što i zaslužuju. Šta još onda gore treba da ih osim pakla zadesi i čim još gore da se kazne? I jedna stvar je ispričati se za nečiji tuđi grijeh, ja mogu da se ispričam za grijeh i zločine recimo tih nekih svojih sunarodnika koji su te zločine činili, ispričati ili izvinuti se znači ograditi od njih i tako to jedino ima smisla. Ali s kajanjem to nema ništa zajedničko, kajat bi se imao ukoliko bi se osjećao krivim direktno ili indirektno za te zločine, na primjer da sam u njima učestvovao kao izvršitelj ili potpisivao u najmanju ruku naloge za hapšenje ili smrtne presude. Mislim da sasvim dosta radim na tome da se tako nešto više ne ponovi. A također ne trebam ni da meni neko šta oprosti jer mu ništa nisam loše učinio što bi takvog kajanja i tog tuđeg oproštenja trebalo.

Где вам је та партизанштина и антифашизам данас??

И у Хагу је пресуђено да је Олуја злочиначки подухват на државном нивоу, а ви је славите формално ( у Книну ) или неформално ( Чавоглаве - 100.000 људи ). Нико од вас се данас не буни против тога, иако је то чисти нацизам и фашизам. Хрватска држава финансира комеморативне скупове усташама у Блајбургу, на све начине се опструира повратак протераних Срба. У Загребу постоји штанд где се продаје усташко знамење, па о чему причаш?

Ја не кажем да си ти усташа или нациста, можда си добар човек, али таквих као што си ти је јако мало у твом народу.

Без увреде! Поз

[Zayron]

Никако ово не можеш изједначити,нити довести у исту раван.За НД Хрватску сви Срби су били "непоћудни" самим тим што су Срби.Једно су политички прогони појединих Хрвата а друго систематско и планску уништавање једног народа-српског.

Није то тачно, постојали су Срби лојални усташком режиму, чак

су тамо фигуровали на високим политичким и војним положајима

у влади итд. постојали су и ти непоћудни Срби а постојала су и

етничка чишћења, и логори што је исто истина, ту ти није помогло

јеси ли био тим таквим лојалним или нелојалним и непоћудним

Србином а тамо су Срби често умирали и од српске руке:

http://www.blogihrva...1332&Itemid=123

http://www.bosnjacko...unity&Itemid=68

Такође никако не можемо рећи да се са "непоћудним" Хрватима поступало горе него са Србима. Довољно је само присетити се шта је рађено српској деци а једино су усташе правиле посебне логоре за децу.Ужаси којима су били подвргнути Срби је општепознат.

Добро, штета да ниси онда живио у то вријеме па пробао бити непоћудним Хрватом, прошао би ко прасе у Техерану.Погледај, све те злочине чинили су конкретни људи са именом и презименом, на крају можемо рећи да све људе који су поубијани у Јасеновциу је ликвидирала више-мање та једна те иста екипа, логорски командо, група задужена за надзор и ликвидације коју је тамо поставило то усташко поглаварство. Тако да су они могли тамо поубијати педест, сто хиљада, милион или пет милиона људи а то увеђава само степен њихове особне кривице и нема то ништа заједничко ни са мном, ни са мојом породицом ни са таквим сличним људима Хрватима или не знам ким другим, који нису били Срби јер то нису као прво направили, те логоре итд., као друго у никаквим злочинима ни логорским а ни мимо логоре или акцијама нису никад учествовали, као треће против томе свему што се дешавало су се још активно борили и бранили тако и себе и Србе и Жидове и Роме и у тој борби ГИНУЛИ, тако ми је погиноу од оца најстарији брат и од бабе најстарија сестра. Не можеш ме једноставно увјерит у то што покушаваш, не постоји никаква колективна кривица, можеш ли ти бити одговоран за то јер је на примјер неко из твоје родбине масовним убицом и стигао је поубијати рецимо умјесто једног или пар људи стотине или хиљаде људи дневно док га се није стигло у томе спријечити? Знаш ли колико је чувара и надзорника било у Јасеновцу, нисам провјераво али сигурно се није радило о хиљадама, највише пар стотина. И шта с тим имају онда сви остали?

[kajaa]

Kiril @

Dragi brate..Hajde ,molim te budi tako ljubazan i odovori mi koliko si star?

Moj otac,moj did, i nitko u familiji nisu bili ,ustasa,partizan,i komunista!

Ne zelim pravdati ,i braniti niti jedan rat i zlocin..Za to ce se pobrinuti Gospod Bog..

Zelim Bozjim macem,sjeci covjekovu mrznju danas....i ovo sto se siri u medijima..

[Crveni Baron]

Ustaški režim je bio kruta i tvrda policijska diktatura potporovana vojnom huntom i oružanom silom a ne nikakva tamo neka današnja demokratija gdje svako može raditi šta mu se namane. To jednostavno znači da ljudi koji su bili Hrvati ili neke druge nacije osim srpske, nisu imali tu nekog velikog izbora da se protive načinu s kojim su ustaške vlasti postupale sa Židovima, Srbima i Ciganima. A isto tako a često i mnogo gore su prolazili neposlušni i ustaškoj vlasti nepoćudni Hrvati. Među nepočudnim Srbima i nepoćudnim Hrvatima nije bila nikakve razlike s ustaške strane gledišta, i jedni i drugi su bili tjerani u logore ili pred streljački stroj i na vješanje. Dakle svako je gledao svoja posla i kako će da preživi rat, on i njegova porodica, djeca, uža i šira familija što je ustvari i normalno, oni koji se s tim nisu slagali onda su išli u šumu za partizanima kao moji i sa očeve i sa majčine strane što su to uradili. Dakle oni koji zločine nisu činili, na žalost vrlo su malo mogli učiniti na tom da nešto spriječe ukoliko nisu otišli u partizane a nije svako bio sposoban ni u mogućnosti ići u šumu za partzanima ili zbog vijeka, zdravlja ili male svoje djece. Dakle ti koji su zločine činili bi trebali da se kaju i to nema ništa zajedničko s onima koji zločine nisu činili, ti nemaju za šta da se kaju. Kao ni ja ni iko od mojih iz moje porodice. Dakle pokajanje ima smisla ali samo od onih koji su te zločine činili, šta ja imam s tim zajedničko, šta iko od mojih ima s tim zajedničko? Neka se kaju ti koji su zločine činili, ako se ne kaju to znači da im oprošteno ne može biti ni na Božijem sudu i da su propali u pakao, što i zaslužuju. Šta još onda gore treba da ih osim pakla zadesi i čim još gore da se kazne? I jedna stvar je ispričati se za nečiji tuđi grijeh, ja mogu da se ispričam za grijeh i zločine recimo tih nekih svojih sunarodnika koji su te zločine činili, ispričati ili izvinuti se znači ograditi od njih i tako to jedino ima smisla. Ali s kajanjem to nema ništa zajedničko, kajat bi se imao ukoliko bi se osjećao krivim direktno ili indirektno za te zločine, na primjer da sam u njima učestvovao kao izvršitelj ili potpisivao u najmanju ruku naloge za hapšenje ili smrtne presude. Mislim da sasvim dosta radim na tome da se tako nešto više ne ponovi. A također ne trebam ni da meni neko šta oprosti jer mu ništa nisam loše učinio što bi takvog kajanja i tog tuđeg oproštenja trebalo.

Zagrepcani, nemci i usatase proslavljaju proglasenje NDH 1941 godine.

[Crveni Baron]

http://www.reformation.org/archive.html

[Zayron]

Zagrepcani, nemci i usatase proslavljaju proglasenje NDH 1941 godine.

Kakve to ima veze, šta treba sad ta slika da dokaže, osim da je parada i vašar,

svijet izađe i maše, evo ti Zagreb 1945, još veća parada, doček Titovih partizana.

[Zayron]

http://www.reformati...rg/archive.html

Da, trebaš tomu dodati još i 5000 poubijanih katoličkih redovnika i redovnica po njemačkim

logorima od čega 1500 sveštenika, da bude slika objektivnija i kompletnija. Ukoliko za to nisi još čuo.

[Crveni Baron]

Kakve to ima veze, šta treba sad ta slika da dokaže, osim da je parada i vašar,

svijet izađe i maše, evo ti Zagreb 1945, još veća parada, doček Titovih partizana.

Opasni ste vi katolicki popovi, dobro vas skoluju oni u Vatikanu ...

.smil.