О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...

[мирођија]

Најтежи послови углавном су били на имању пољски радови. На ова послушања ишле су јаче и здравије монахиње и послушнице које су од ране зоре до касно у ноћ знале да иза косача руковедају и везују снопове. Мати је морала да узима и раднике како би сви ти послови били пре урађени. Међутим, више пута су све саме обављале, јер су хтеле да манастир поштеде таквих трошкова. Упорношћу, мушком снагом и молитвом оне су истрајавале и живеле у тако тешким временима и лошим материјалним приликама. Ипак, својим неуморним радом сестре су заједно са мајком Меланијом успеле да постану обитељ за углед и поштовање.

[мирођија]

Списак сестара из 1930. године

1. Мати СЕРАФИМА (у свету Наталија Томскаја) рођена у селу Белопољу (Холмска губернија) 24. јуна 1874. године. Ступила у манастир Љесну 16. маја 1893. године. Пострижена у Кувеждину 6. априла 1924. године. Свршила нижу гммназију.

2. Мати АГНИЈА (у свету Анастасија Слаута) рођена у Старини (Гроденска губернија) 9. октобра 1873. године. Ступила у манастир Љесну 1. јуна 1897. године. Пострижена у Кувеждину 6. априла 1924. године. Свршила болничарски курс.

3. Мати АТАНАСИЈА (у свету Анастасија Савић) рођена у Љесовчици (Гроденска губернија) 15. априла 1885. године. Ступила у манастир Љесну 16. септембра 1900. године. Пострижена у Кувеждину 6. априла 1924. године. Изучила столарски занат.

4. Мати ВЕРА (у свету Харитина Лукјанук) рођена у Кошилову (Гроденска губернија) 5. октобра 1881. године. Ступила у манастир Љесну 1. јуна 1902. године. Пострижена 6. априла 1924. године у манастиру Кувеждину. Изучила обућарски занат.

5. Мати ЈЕВПРАКСИЈА (у свету Јефимија Полешук рођена у Желобки (Холмска губернија) 4. августа 1885. године. Ступила у манастир Љесну 25. маја 1904. године. Пострижена 6. априла 1924. године у манастиру Кувеждину. Свршила сеоску школу.

6. Мати МАРИЈА (у свету Марта Антоњук) рођена у Путновини (Холмска губернија) 4. јула 1885. године. Ступила у манастир Љесну 20. новембра 1904. године. Пострижена је 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила је основну школу и изучила столарски занат.

7. Мати МАГДАЛИНА (у свету Марија Кордјукевић рођена у Августову (Гроденска губернија) 20. новембра 1872. године. Ступила у манастир Љесну 2. фебруара 1905. године. Пострижена 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу.

8. Мати КСЕНИЈА (у свету Параскева Морозјук) рођена у Кошилову (Гроденска губернија) 14. октобра 1893. године. Ступила у манастир Љесну 1. јула 1909. године. Пострижена 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу.

9. Мати ТАЈСИЈА (у свету Татјана Јаковљева) рођена у Петрограду 1. јануара 1886. године. Ступила у манастир Љесну 10. октобра 1909. године. Пострижена 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу.

10. Мати ЈЕФИМИЈА (у свету Јевдокија Петничук) рођена у селу Березовки (Кијевска губернија) 1. марта 1888. године. Ступила у манастир Љесну 15. септембра 1911. године. Пострижена 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу.

11. Мати ЈЕЛИСАВЕТА (у свету Јелисавета Колибазина) рођена у Петрограду 8. марта 1871. године. Ступила у манастир Љесну 20. јуна 1914. године. Пострижена 13. априла 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила нижу гимназију и школу народних уметности у Петрограду. Поред руског говорила и француски.

12. Мати АНГЕЛИНА (у свету Ана Грачева) рођена у Петрограду 26. јануара 1893. године. Ступила у манастир Љесну 12. новембра 1909. године. Пострижена је 3. маја 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила школу народних уметности у Петрограду.

13. Мати ИРИНА (у свету Марија Гошко) рођена у Дагилецу (Гроденска губернија) 22. октобра 1887. године. Ступила у манастир Љесну 1. јуна 1905. године. Пострижена 3. маја 1925. године. Свршила основну школу.

14. Мати АЛЕКСАНДРА (у свету Анастастија Волкова рођена у Боровки (Подољенска губернија) 22. децембра 1889. године. Ступила у манастир Љесну 2. октобра 1909. године. Пострижена 3. маја 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу, обућарски занат и златовез.

15. Мати НАДЕЖДА (у свету Татјана Лукјањук) рођена у Кошилову (Гроденска губернија) 5. јануара 1901 године. Ступила у манастир Љесну 9. маја 1914. године. Пострижена 3. маја 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу, златовез и књиговезачки занат.

16. Мати ЈЕВГЕНИЈА (у свету Јефросинија Вишњевска) рођена у Косници (Подољенска губернија) 1. октобра 1896. године. Ступила у манастир Љесну 1. јуна 1916 године. Пострижена 3. маја 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну школу.

17. Мати ВАРВАРА (у свету Наталија Шибулова) рођена у Великој Кикинди 10. марта 1894. године. Ступила у манастир Хопово 27. јуна 1922. године. Пострижена 19. новембра 1925. године у манастиру Кувеждину. Свршила основну и Вишу грађанску школу.

18. Мати ЛЕОНИДА (у свету Лидија Жукова) рођена у Петрограду 4. марта 1893. године. Ступила у манастир Љесну 5. децембра 1911. године, а у манастир Кувеждин 3. јуна 1925. године где је и пострижена 14 маја 1928. године. Свршила је стручну школу у Петрограду. Од 30. августа 1929. године је на послушању у Сарајеву.

19. Мати ЕКАТЕРИНА (у свету Јелена Симић) рођена у Великој Кикинди 10. марта 1899. године. Ступила у манастир Кувеждин 17. јула 1924. године, где је пострижена 14. маја 1928. године. Свршила је основну школу. У својој 17. години је ослепела. И поред тога обављала је разноврсне послове врло уредно и прецизно, а у богослужењима је говорила многе псалме и делове службе, које је знала напамет, а и појала је многе црквене песме.

20. Мати ТЕОФАНИЈА (у свету Бојана Онин) рођена у Чоки (Банат) 6. децембра 1886. године. У манастир Кувеждин је ступила 18. априла 1926. године. Пострижена је 27. јула 1930. године. Од 30. августа 1929. године је на послушању у Сарајеву.

21. Мати ЈЕЛЕНА (у свету Јустина Мељник) Карпаторускиња, рођена у Мујинцима (Босна, код Бања Луке) 15. марта 1898 године. Ступила у манастир Кувеждин 5. септембра 1926. године. Пострижена 27. јула 1930. године.

22. Мати АНА (у свету Ангелина Лацковић) рођена у Клењу (Мачва) 4. децембра 1900. године. Пострижена у манастиру Кувеждину 3. маја 1925. године, а после две године премештена је у манастир Петковицу.

23. Мати АНАСТАСИЈА (у свету Агрипина Пелех) рођена 21. јуна 1880. године, а постижена 29. јануара 1926. године. Умрла је у манастиру Кувеждину 10. марта 1926. године.

[мирођија]

Манастирске послушнице

1. ХРИСТОСИЈА Станић рођена у Пољну (Јагодински округ) 6. јула 1904. године. Ступила у манастир Кувеждин 31. маја. 1924. године.

2. ДРАГА Јанчићева рођена у Ђали 4. децембра 1897. године. Ступила у манастир Кувеждин 5. јуна 1924. године.

3. КОСАНКА Кузманчевић рођена у Лежимиру 12. октобра 1911. године. Ступила у манастир Кувеждин 27. октобра 1924. године.

4. ЈЕЛИСАВЕТА Ковачевић рођена у Стењани (Босна) 28. јануара. 1898. године, а у манастир Кувеждин ступила 16. децембра 1924. године.

5. МАРТА Мељник рођена у Мујинцима (Босна) 14. септембра 1904. године. Ступила у манастир Кувеждин 5. септембра 1926. године.

6. МАРИНА Стефанишин рођена у Лишњи (код Бања Луке) 25. октобра 1902. године. Ступила у манастир Кувеждин 5. септембра 1926. године.

7. ЈЕЛЕНА Микорић рођена у Прњавору Кувеждину 20. маја. 1907. године. Ступила у манастир Кувеждин 21. фебруара 1928. године. Од 21. октобра 1929. године је на послушању у Сарајеву.

8. ЖИВАНА Лацковић рођена у Клењу 1. маја 1910. године. Ступила у манастир Кувеждин 9. децембра 1928. године.

9. ВИДОСАВА Лацковић, рођена у Клењу 22. маја 1912. године. Ступила у манастир Кувеждин 9. децембра. 1928. године.

10. ЈЕЛЕНА Шикопарија рођена у Жабљу 25. марта 1888. године. Ступила у манастир Кувеждин 13. децембра 1928. године.

11. МИЛИЦА Ракић рођена у Драгутинову 30. јануара 1908. године. Ступила у манастир Кувеждин 14. маја 1929. године. Од 21. октобра 1929. године је на послушању у Сарајеву.

12. ЈУЛИЈАНА Добројевић рођена у Пивницама 23. августа. 1898. године ступила у манастир Кувеждин 1. новембра. 1929. године.

13. МАРИЈА Милић рођена у Горњим Ковиљу 16. јула. 1913. године. Ступила у манастир Кувеждин 10. септембра 1929. године.

14. АНКА Димшић рођена у Черевићу 8. септембра 1911. године. Ступила у манастир Кувеждин 15. фебруара 1930. године.

[мирођија]

Манастирске ученице

1. АНА Стасјук, рођена у Лишњи (Босна) 6. октобра 1914. године.

2. АНА Стефанишин рођена у Лишњи 13. маја 1916. године.

Обе су, као малолетне, ступиле у манастир 30. маја 1929. године.

Послушања у манастиру Кувеждину

1. Намесница, све дужности и обавезе обављала је мати Меланија уз помоћ монахиње Серафиме.

2. Надзорница, брине о поретку у манастира и о сестрама, да своја послушања обављају на време и како треба. Ово послушање имала је мати Александра.

3. Еклисијарх, мати Јелисавета је била задужена да брине о црквеним богослужењима, да се све служи по црквеном Уставу.

4. Панамарка, мати Вера је поспремала олтар и цркву, палила кандила и свеће.

5. Економка, овај посао је уз помоћ мати Евгеније обављала мати Меланија.

6. Библиотекарка, мати Серафима се старала да све манастирске књиге буду на месту и у реду, водила је уредну евиденцију о издатим и новим књигама.

7. Трпезарка, мати Ксенија је водила манастирску трпезарију и одржавала у њој ред и чистоћу.

8. Баштованка, пошто је манастир имао леп парк, строго се водило рачуна о његовом изгледу и чистоћи. Монахиња Серафима је љупко и предано неговала цвеће и зеленило, док је мати Ксенија имала послушање око поврћа.

9. Мати Јелена је надгледала и пословала у штали, музла краве, носила део млека у кухињу, а други део сирила. Сестра Христосија је гајила и хранила живину.

10. Болничарка, мати Агнија је у манастирској болници неговала старије, оболеле сестре и давала им потребну терапију и лекове.

Манастир је временом стекао и неколико радионица. Игуманија мати Меланија је обновила дивне рукотворине у везу и злату из давне наше прошлости уз помоћ одличне везиље, руске монахиње Ангелине. Она је, иначе, бмла врсна учитељица ручног рада и успела да одушеви монахиње за овај рад на очувању српских народних мотива и везова.

Монахиње су израђивале уметничке иконе из 16 и 17 века, архијерејске одежде и митре, крстове, прекриваче за часне трпезе и налоње, завесе за царске двери, бројанмце од злата, свиле и вуне. Мати Меланија је била иконописац, радила је и ликове на иконама које су сестре везле златом и свилом. Једна таква икона сада се чува у манастиру Ваведење (икона Пресвете Богородице Љеснинска заштитница).

Игуманија је уз своју келију и канцеларију имала и једну мању просторију где је сликала. Златовезом и уметничким везом бавиле су се углавном монахиње Надежда, Александра и Јевгенија са искушеницама.

Поред ове, развијена је и кројачка радионица где су а често и по поруџбини шиле одежде, свештеничке мантије и монашка одећа. Манастир је имао солидан приход од овог рада, али је проблем био набавка добрих и скупих материјала. Шивењем су се бавиле монахиње Евпраксија, Јелисавета, Тајсија и Марија и искушеница Јелена.

У воскарници је мати Јефимија правила од чистог воска свеће разних величина за манастирску употребу.

Просфоре је обично суботом месила сестра Александра, а слепа монахиња Екатерина месила је хлебове.

Послушање у кухињи тј. дежурства трајала су по недељу дана. Смењивале су се три куварице са својим помоћницама: мати Варвара са послушницом Маријом, мати Марија са послушницом Живаном и две послушнице Христосија и Јелисавета. Судове су на смену прале и брисале по две манастирске ученице. Све сестре су на звук клепала напуштале своје послове, облачиле чисту одећу и уредне улазиле у трпезарију на редовне оброке. Столови су били прекривени уштирканим чаршафима и није се чуо звекет тањира. Сестре су служиле са обе стране стола, а одређена сестра читала је Житија светих за тај дан.

[мирођија]

Радни дан у манастиру

Радни дан почињао је клепалом у цик зоре, зими у 5 сати, а лети у 4 сата. Сестре је будила надзорница која је ишла по келијама да не би неко преспавао правило или да провери стање болесних сестара. У манастирској капели оне су заједно по правилу читале Полуноћницу и Јутарње молитве. Затим је звонило и оне су одлазиле у трпезарију на доручак. После доручка ишле су на своја послушања. У 10.30 поново се чуло клепало и тада је манастирски духовник са панамарком и одређеном сестром служио обедницу. Ударац у гвоздено клепало означавао је време за ручак.

Свакога дана, зими у 17 часова а лети у 18, служена је вечерња служба, а у продужетку и јутрење. Иза службе на звук клепала сестре су вечерале у трпезарији, а затим одлазиле у капелицу да би заједно читале Вечерње молитве и Акатисте. Понекад је, нарочито зими, намесница мати Серафима поучавала млађе сестре у вери, владању, појању, читању и осталим духовнмм врлинама.

[мирођија]

Храмови и празници

Уочи недеље и великих празника служила су се свечана бденија, а недељом и празницима Литургија која је почињала у 10 сати. Само немоћне, болесне сестре и оне које су биле на важним пословима, нису морале бити на богослужењу. Празници су прослављани торжествено и радосно.

Велики празници Бадњи Дан и Божић прослављани су по српском, а Васкрс по руском обичају. За Бадње вече трпезарију су застирале сламом, а на столу су поред Божићног колача који је био на тањиру пуном јабука, сувих шљива и новчића, стављале чесницу и воштаницу. За време ручка, мати Меланија је ломила на комаде чесницу и делила сестрама, а оне су усхићено тражиле сакривен сребрни новчић.

За Васкрс по руском обичају месио се Артос који је од Светлог Понедељка до суботе стајао у цркви пред Спаситељевом иконом. После Литургије се делио заједно са нафором. Сестре су прмпремале и Пасху смесу од јаја, сира, кајмака и шећера, која се освећивала у трпезарији и јела пре доручка. Целе Светле седмице лтургија је служена заједно са јутрењем.

У Кувеждину је било неколико храмова. Главна велика црква посвећена је светом Сави Српском, а подигнута је 1816. године. Иконе на иконостасу и слике у храму живописао је 1853. године Павле Симић. Црквени торањ звоник подигнут је 1803. године. Ту су била четири звона, али су током рата однета из манастира. Поред је била и капела која је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.

[мирођија]

У манастиру су биле још две мање цркве капеле. Прва је била у конаку са јужне стране велике цркве и у њој се служило само зими у најхладније дане. Посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Она је преуређена од књижнице и собе Псалтирнице, где су сестре до тада читале Псалтир. Уз топлу пажњу и помоћ добрих људи оне су је украсиле и уредиле, а осветио је Патријарх Димитрије на Преображење 1928. године. У њој се непрекидно читао Псалтир са молитвама и помињањем живих и упокојених. Псалтир се читао пред иконом Мајке Божије и увек је горело кандило. Читале су све монахиње и послушнице, смењујући се на сат времена. Почињало се са читањем у 5 сати ујутро, а завршавало у један сат по поноћи. Ово је било ретко и свето послушање које је само сестринство Кувеждина вршило.

Друга мала капела била је на узвишењу јужно од манастира. Посвећена је Вазнесењу Господњем, а подигнута је 1788. године. Названа је још и гробљанска капела јер су около сахрањиване монахиње. У њој се служила литургија свега два пута годишње, на Спасовдан и Светли Уторак.

Поред славе манастира Светог Саве 27. јануара, Кувеждин је стекао и Преобажење као своју другу славу. Наиме, Патријарх Димитрије је био оснивач, духовни отац и велики добротвор манастира Кувеждина и његовог сестринства. Био је поносан на ову обитељ која је важила за примерну, а која је била под његовим очинским старањем.

На Преображење 1925. године Патријарх Димитрије је први пут дошао и толико је био обрадован и очаран миром, слогом и духом сестринства да је пожелео поново да дође, па и чешће, нарочито на Преображење.

[мирођија]

О велике празнике, а посебно о ове две манастирске славе народ је хитао према Кувеждину са свих страна. Било је доста верника из Богомољачког покрета. Они су у манастир пристизали још уочи бденија. Народ се дружио, молио и певао духовне народне песме. Било је ту и богомољаца који су имали посебан благослов да поучавају народ.

Сестре су под будним оком неуморне мати Меданије спремале све за те дане и за своје госте. Желеле су да свима укажу гостољубље Аврамово и радост духовну.

[мирођија]

Дирнут љубављу и пажњом својих духовних кћери, Патријарх Диммтрије је у Књизи посетилаца записао следеће: «И данас, у Недељу 6/19 августа 1928. године на празник Светог Преображења Господњег, одслужих Свету Литургију у светом манастиру Кувеждину. Нека су благословене све сестре монахиње са својом игуманијом Меланијом и сав народ који се заједно са нама моли Господу Богу.»

[мирођија]

Богослужења у манастиру Кувеждину вршена су строго по црквеном Типику, и у посту и у остале дане преко године. На Покладе уочи Беликог поста после вечерње вршило се опраштање сестара. Прве недеље Великог поста сестре нису ишле на заједничку трпезу, већ су се уздржавале од хране, јер су држале сухоједење. Тада се на богослужењима два пута у недељи прочитавао цео Псалтир. У данима поста спремала су се јела од теста, поврћа, а суви хлеб и чај били су посластица. Током Страсне недеље сестре су најстрожије постиле. Причешћивале су се на Велики Четвртак и Велику Суботу. После исповести читале су прописане каноне и Акатисте.

[мирођија]

Добротворни рад кувеждинских монахиња у Сарајеву

Године 1929. у Сарајеву, у Чемерлиној улици бр. 15 сарајевска црквена Општина је основала и сместила три добротворне установе: Дечији дом, Забавиште и Трпезу за сиромахе. Тим поводом одбор ове општине је упутио молбу дабробосанском митрополиту Петру Зимоњићу да пронађе погодно особље које би то преузело и водило. Митрополит се обратио викарном епископу Иринеју из Сремских Карловаца актом да се управа овим установама повери монахињама манастира Кувеждина. Епископ Иринеј је 14. јула послао акт Управи манастира позивајући мати Меланију да што пре одреди и изабере четири монахиње које би за ове службе одговарале по способности и владању.

[мирођија]

Већ 30. августа исте године мати Меланија је заједно са шест својих монахиња отишла у Сарајево. За месец дана је са одборницима сарајевске црквене Општине и њеним председником г. Атанасијем Иконићем, добро организовала целу делатност. За рад у Сарајеву биле су одређене мати Ангелина Грачева, Леонида Жукова и Ана Лацковић (коју је убрзо заменила послушница Марина Стефанишин), две послушнице Јелена Микорић и Бојана Окин, и манастирска ученица Милица Ракић. Мати Меланија је одредила за управницу монахињу Ангелину, а остале послове поделиле су друге сестре.

[мирођија]

Дечији дом и Забавиште имали су по две веће просторије опремљене са двадесет гвоздених кревета. Ту је било у почетку око петнаестак деце и мушке и женске. Преко лета деца су са монахињама ишла по два месеца у Кувеждин и тамо се укрепљивала душом и телом. Бригу око ових установа делило је и Министарство Просвете, које је ангажовало Ксенију Комад учитељицу - васпитачицу манастира Кувеждина (иначе васпитаницу манастира Љесне). Убрзо је број деце порастао до педесет. Примала су се деца између 3 и 7 година. Учена су у верском и националном духу, а пре свега лепом понашању и побожности. Деца су напредовала у учењу и знању како молитвеном, тако и знању националних и духовних песама. У једној просторији су учила, а у другим двема су се играла и забављала. Недељом и празницима монахиње су их водиле у капелицу, која је била у саставу Дома, на свету Литургију и тамо су она учествовала на богослужењима својим појањем.

[мирођија]

Ево шта је о Дечијем Дому и раду кувеждинскмх сестара писано у сарајевском листу «Братство».

«Угодно изненађење свакој души, искрено православној, која се понекад предаје сумњама и песимизму. Улазећи у ову лепу, чисту зграду, окађену тамјаном, осећате нешто интимно, нешто што дубоко продире у вашу душу. Нежни гласићи дечији измењују мелодије црквених песама и тропара и преносе вас далеко у вашу прошлост и дане детињства. Оне су лек души изнуреној суровошћу дивљачких џезова и дисонирањем модерне музике. Наилазите на старе изворе за којима чезне душа странствујушчих. Са благим, љубезним погледом домаћица, дочекују вас Кувеждинске сестре које се посветише најузвишенијем раду уздизању напуштених, оних малих о којима је Господ говорио. Са преданошћу васпитача мисионара, са љубављу коју само жена може да покаже, прихватиле су децу да са њима деле радости и жалости.

Пролазите ходник, украшен уметничким сликама које представљају нежност и љубав према деци, канцеларију управнице са великом иконом Пресвете Богородице, коју су радили Атонски монаси, сликом Његове Светости Патријарха Варнаве и игуманије манастира Кувеждина м. Меланије, главне организаторке овог дома. Кроз дечија одељења, светла и узорно чиста, кроз болницу, бању, трпезарију и кухињу проводи вас настојатељица мати Ангелина, која управља свим овим установама. Осам монахиња одржавају ред, чистоћу и кухињу и старају се о религиозном и националном васпитању деце. У дому се налази 40 деце Деца су лепо одевена и стално су под лекарским надзором. Деца, која су у Забавишту и која долазе од својих кућа, добијају доручак. Од оснивања дома у кухињи предано ради сестра Теофанија која редовно издаје храну сиромасима. Око 50 сарајевских немоћних сиромаха сваки дан долазе и примају ручак и вечеру. Кухиња узорно чиста и уредна.

Празник је. Са звоника бруји звоно. Улазите у малену капелицу, у којој монахмње послужују и деца одговарају. Малишани у стихарима са крстом, чирацима и рипидама поклонима означавају моменте службе. Домски свештеник Славко Трнинић, катихета женске гимназије, нежни пријатељ малишана, служи умилно, смерно док му малишани одговарају. Настојница мати Ангелина управља овим необичним хором. Малени ситни гласић јеца речи апостола, које продиру дубоко у душу религиозног човека.

Иконостас, који су израдиле вредне сестре Кувеждинске, архијерејски сто и старе иконе дају импресију малог храма. У олтару на часној трпези рад сестара. Одежде и дарци и то је њихов труд.

Све три установе одржавају се неуморним радом вредних сестара манастира Кувеждина, које су високо подигле углед нашег женског монаштва и које су до сада показале најлепши успех у своме раду.»

[мирођија]

Прелазак монахиња из Кувеждина у Ваведење Београд

Кувеждинске монахиње су старањем мати Меланије девет година ревносно управљале Дечијим домом, Забавиштем и сиротињском кухињом у Сарајеву. Даљу бригу око ових установа по благослову нишког епископа г. Јована, преузеле су сестре манастира Дивљана код Беле Паланке.

Кувеждин је 1938. године бројао 50 сестара. У то време у Београду је већ био подигнут манастир Ваведење који је постао метох манастира Кувеждина.

Ктиторка ове новоподигнуте задужбине била је гђа Персида Миленковић. Патријарх српски Варнава Росић 10. августа 1935. године осветио је темеље, а 25. октобра 1936. године и сам храм.

Жеља патријарха Варнаве и саме ктиторке била је да се у том женском манастиру оснује наша прва православна школа за милосрдне сестре, ради хришћанске службе по нашим болницама.