О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...

[мирођија]

Хвала пуно Антипа.

Мати Екатарина је ако то могу и смем рећи, била такво биће које се заиста ретко рађа.

Негде тамо деведесетих година прошлог века на слави у Јовању, желела сам и ја пошто- пото да помогнем око

изношења и сервирања хране. Мати је дозволила јер сам јако често долазила у посету Јовању са породицом, и она нас је

већ познавала.

Али, нисам знала да су послужавници са пуним тањирима тако тешки, а ја ниског раста, па ми се чинило да су већи од мене у једном тренутку. Издржала сам срећом до краја ручка, и онда сам села крај оног слатког малог шпорета на дрва у

некадашњој кухињи да се одморим.

Мати, која је увек о свима и о свему бринула, пришла ми је и рекла да одем и ја да нешто поједем у летњу кухињицу. Одем тамо и пошто је већ било постављено и неке баке монахиње су ту ручале, сручим се и ја на прво слободно место да

нешто поједем кад неки глас рече:''А где ћу ја сада да седнем кад ми је место заузето?''

Била је то једна од старих бака монахиња, која је истрпела гужву око манастирске славе и свих гостију, и када је коначно требала да седне и нечим се заложи, ја сам седела на њеном месту.

Много ми је било криво због тога. Али стара монахиња видевши све то у само једном погледу, није дозволила да устанем, већ да наставим са оброком. Села је на крај стола где се указало слободно место.

Данас знам да јој је то сигурно било придодато у венац жртве Господа нашега Христоса.

А мати Екатарина? Она никада није дозволила да из њеног манастира неко оде непослужен слатким и водом, кафом,

а након недељне литургије и ручком.

[Boba]

Tako divna tema! Uzivala sam u svakoj reci i slici.

[antipa]

  On 4. 4. 2012. at 19:35, мирођија рече

Хвала пуно Антипа.

Мати Екатарина је ако то могу и смем рећи, била такво биће које се заиста ретко рађа.

Негде тамо деведесетих година прошлог века на слави у Јовању, желела сам и ја пошто- пото да помогнем око

изношења и сервирања хране. Мати је дозволила јер сам јако често долазила у посету Јовању са породицом, и она нас је

већ познавала.

Али, нисам знала да су послужавници са пуним тањирима тако тешки, а ја ниског раста, па ми се чинило да су већи од мене у једном тренутку. Издржала сам срећом до краја ручка, и онда сам села крај оног слатког малог шпорета на дрва у

некадашњој кухињи да се одморим.

Мати, која је увек о свима и о свему бринула, пришла ми је и рекла да одем и ја да нешто поједем у летњу кухињицу. Одем тамо и пошто је већ било постављено и неке баке монахиње су ту ручале, сручим се и ја на прво слободно место да

нешто поједем кад неки глас рече:''А где ћу ја сада да седнем кад ми је место заузето?''

Била је то једна од старих бака монахиња, која је истрпела гужву око манастирске славе и свих гостију, и када је коначно требала да седне и нечим се заложи, ја сам седела на њеном месту.

Много ми је било криво због тога. Али стара монахиња видевши све то у само једном погледу, није дозволила да устанем, већ да наставим са оброком. Села је на крај стола где се указало слободно место.

Данас знам да јој је то сигурно било придодато у венац жртве Господа нашега Христоса.

А мати Екатарина? Она никада није дозволила да из њеног манастира неко оде непослужен слатким и водом, кафом,

а након недељне литургије и ручком.

Dok je mati bdela nad ovom svetinjom , moze se slobodno reci da je Raj bio u malom ! Koliko sam samo kolaca dobio iz materinih ruku ! Mati nas je stitila i okupljalala oko sebe kao lasta lastavcice,i onda kada smo zasluzivali grdnju mati je sve to prastala sa ogromnom ljubavlju ! Gospod neka joj podari rajsko naselje !

[antipa]

Игуманија Манастира Манасије Мати Варвара (Трифуновић) 1968 – 2011

Аутор: Биљана Цинцар Костић, Број 1068, Рубрика Вјечнаја памјат Дана 5. септембра ове године уснула је у Господу мати Варвара, игуманија Манастира Манасије. На самом почетку њене пете деценије, завршила је животну борбу. Као примерног ђака, екстремног спортисту (као студент била је алпиниста), доброг студента Рударско-геолошког и Богословског факултета красила ју је непрестана борба за добре резултате. И тако увек у истом темпу, све до раног послеподнева када је оставила земаљски живот.

У монаштву, још од својих почетака у црногорској Митрополији, трудила се да личним радом и знањем допринесе како самом манастиру, тако и сваком бићу које ју је окруживало. Када је напустила црногорско приморје, са великом радошћу дошла је у питомо Браничево. Најпре је ту по послушању била библиотекар и пчелар, а потом и игуманија.

У кратко време игумановања, заједно са стручњацима Републичког завода, открила је оригинални ниво манасијске цркве, исушила подземне воде у манастирској порти, уредила унутрашњост храма, те открила и научно доказала мошти деспота Стефана.

Као старешина и као пријатељ имала је дар, да у сваком кога боље упозна пронађе ону најбољу тачку личности, да је из човека извуче, и да почне упорно да вас тера да се у њој усавршавате.

Након смрти остаће ненаписана књига о лековитим биљкама и рудама, о православном рачунању времена, о Деспоту онако како га је она видела у своме и нашем добу, као и њена сећања и размишљања. Нама који смо имали срећу да будемо у њеној близини, остаће незнани могући наслови и теме о којима је тек мислила да пише.

У свом великом срцу однела је љубав према свима ближњима, према горама јужног обронка Кучаја, према реци Ресавици у коју је волела да стане боса; према конацима и кулама ресавског манастира, према своме Деспоту и манасијском плаветнилу.

Нама, који од растанка још увек отиремо сузе са лица остаје добра нада – када нам дође време да кренемо Господу да ћемо наћи нежну руку мати Варваре да нас на путу до њега допрати.http://pravoslavlje.spc.rs

[antipa]

Упокојила се Игуманија Олимпијада Велућкa

У манастиру Велућу, 5. јула 2011. године, на дан Свете Преподобне Анастасије српске, представила се у Господу Игуманија Олимпијада у својој 88. години.

У среду, 6. јула 2011. године, Свету Литургију и опело новопредстављеној Игуманији Олимпијади, служили су Игуман Дамаскин и Архимандрит Сава уз саслуживање многобројног свештенства и монаштва. Беседу о покојној Игуманији одржао је протојереј-ставрофор Драги Вешковац.

Игуманија Олимпијада (Маринковић) провела је у манастиру Велућу пуних 70 година, а као игуманија 34 године.

Игуманија Олимпијада сахрањена је на манастирском гробљу.

Бог да прости новопредстављену слушкињу Божију Игуманију Олимпијаду.

Амин.намесница манастира Велуће

монахиња Теодора http://spc.rs

[antipa]

Supružnici darivali svoj traktor manastiru

Vraćevšnica – Bračni par Miroslav i Đurđija Ponjavić iz Gornjeg Milanovca poklonio je u četvrtak svoj traktor „IMT 539“ sestrinstvu manastira Vraćevšnica. Jeste da je traktor nedavno „stekao punoletstvo“, ali je i dalje u odličnom stanju.

– I do sada sam pomagao skromnim novčanim iznosima okolne crkve, a sada smo supruga i ja odlučili da darujemo i nešto vrednije. Hteo sam da traktor prodam i da novac priložim manastiru Vraćevšnica, ali je igumanija rekla da, ako već želim da pomognem, onda je manastiru potrebniji traktor – rekao nam je Miroslav Ponjavić.

Igumanija Evdokija i celokupno sestrinstvo ističu da poklon primaju s ljubavlju i zahvalnošću.

– Sestrinstvo živi od zemlje i stoke koje poseduje manastir. Mnogo radimo, trudimo se da manastirsku ekonomiju održavamo u uzornom stanju, i traktor, pored ovih koje imamo, mnogo će nam u tome pomoći. Traktor je iz Milanovca dovezla sestra Gavrila, još nekoliko monahinja su vozači, a i ja sam odmah obavila jedan prevoz i uverila se da je traktor u odličnom stanju – kaže za naš list igumanija Evdokija, koja, iako joj je 77 godina, ne zaostaje u poslu za mlađim monahinjama.

Inače, Miroslav Ponjavić je zemljoradnik, a uz to je 40 godina bio rabadžija: konjskom zapregom je razvozio nameštaj od prodavnice do kupaca, burad sa gorivom, drva, preseljavao porodice iz jednog stana u drugi i obavljao Milanovčanima druge kočijaške poslove. Danas je od njegove nekad čuvene zaprege ostala samo konjska potkovica na pragu kuće. Za sreću.

http://www.politika.rs

[antipa]

http://www.dizajnzona.com

4.

[antipa]

Грачаничка монахиња Евгенија (Чикириз) у миру се представила Господу

Дана 7. априла 2012., на Благовести, на своју крсну славу и славу манастирског параклиса, после пуне 62 године проведене у овом манастиру, представила се грачаничка монахиња мати Евгенија (Данојла Чикирез). Монахиња Евгенија рођена је 1923. године у селу Рти, у Моравичком округу. Хришћански су је васпитали теча и тетка, који су припадали богомољачком покрету Светог Владике Николаја. У жељи да читав живот посвети Христу, као двадесетрогодишња девојка монашки живот је започела у манастиру Љубостињи.

У Рашко-призренску Епархију дошла је на позив тадашњег Епископа Рашко-призренског Владимира, најпре у манастир Свете Тројице у Мушутишту код Суве Реке, а онда 1950. године, заједно са садашњом игуманијом Ефросинијом, у манастир Грачаницу. Епископ Рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх Српски, замонашио их је обе у чин мале схиме 1957. године. Од тада до данас је монахиња Евгенија трудољубиво је проходила сва монашка послушања у манастиру Грачаници, не избегавајући ни најтеже физичке послове, као што су сеча шуме и грађевински радови. У сећању грачаничких сестара, и свих који су је познавали, монахиња Евгенија је остаће узор монашког послушања, смирења и љубави.

Монашко опело мати Евгенији служиће Епископ Рашко-призренски Теодосије након Св.Литургије сутрадан на Цвети, а сахрана ће бити обављена на монашком гробљу у манастиру Грачаници.

ВЕЧНА ПАМЈАТ МАТИ ЕВГЕНИЈИ!

Извор:Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[antipa]

http://www.nacionalnarevija.com

[antipa]

previous

http://panacomp.net

[antipa]

Puk. Dani Zoltan, Igumanija man. Preradovac Tekla, min. savetnik Ruske amb. Petar Frolov, preds. SUBNOR dr Miodrag Zecevic

https://picasaweb

[antipa]

Mati Evgenija igumanija manastira Rakovice

http://www.spc.rs

[antipa]

http://www.spc.rs/

Pocivsa mati Pelagija igumanija manastira Drace

Pre nekoliko godina kada su pocele podele oko sluzenja i sve te smutnje otisli smo kod mati Pelagije za savet jer su jedni govorili ovako drugi onako , pa da nebi i dalje bili u nedomici zatrazili smo savet od mudre starice ! Mati nas je primila i saslusala a onda nas zamolila da je odvedemo do crkve i da sa njom procitamo akatist Sv.Nikolaju Miriklijskom cudotvorcu ( kome se svakodnevno molila i na njegov dan se i upokojila prosle godine ) Posle procitanog akatista mati se poduze pomolila i onda nam je rekla ,, Deco u crkvu idite molite se Bogu i na liturgije idite ma kako svestenici sluzili , sve sto oni neodsluze ili preskoce namerno ili nenamerno to ce Gospod i sveti Nikola da dosluze ! Svestenici ako nesluze ispravno i nevode svoje stado dobrim putem za to ce pred Gospodom odgovarati nase nije da im sudimo , nase je da budemo poslusni pa ce nam se taj trud uvrstiti u dobra dela na Stasnome sudu !,, Mati je uvek govorila ako neko ima na hiljade mana i gresaka ti pogledaj ima li barem jednu ispravnu tackicu i kroz nju gledaj tog brata a ne kroz one lose ! Prastajte deco da vam bude oprosteno! ,,

[мирођија]

  On 9. 4. 2012. at 9:20, antipa рече

http://www.spc.rs/

Pocivsa mati Pelagija igumanija manastira Drace

Pre nekoliko godina kada su pocele podele oko sluzenja i sve te smutnje otisli smo kod mati Pelagije za savet jer su jedni govorili ovako drugi onako , pa da nebi i dalje bili u nedomici zatrazili smo savet od mudre starice ! Mati nas je primila i saslusala a onda nas zamolila da je odvedemo do crkve i da sa njom procitamo akatist Sv.Nikolaju Miriklijskom cudotvorcu ( kome se svakodnevno molila i na njegov dan se i upokojila prosle godine ) Posle procitanog akatista mati se poduze pomolila i onda nam je rekla ,, Deco u crkvu idite molite se Bogu i na liturgije idite ma kako svestenici sluzili , sve sto oni neodsluze ili preskoce namerno ili nenamerno to ce Gospod i sveti Nikola da dosluze ! Svestenici ako nesluze ispravno i nevode svoje stado dobrim putem za to ce pred Gospodom odgovarati nase nije da im sudimo , nase je da budemo poslusni pa ce nam se taj trud uvrstiti u dobra dela na Stasnome sudu !,, Mati je uvek govorila ako neko ima na hiljade mana i gresaka ti pogledaj ima li barem jednu ispravnu tackicu i kroz nju gledaj tog brata a ne kroz one lose ! Prastajte deco da vam bude oprosteno! ,,

Oвако је говорила душа великог животног и духовног искуства. Душа која је уз Христа сазнала смисао и пуноћу живота.

[мирођија]

Мислим да ћете следећих неколико прилога преузетих одавде,http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/112/26.html,

са занимањем погледати, јер осветљавају прошле деценије...

Обнова српског женског монаштва

Уз цркве и манастире што су их у средњем веку подизали наши владари као задужбине у којима су се монаси и испосници молили за спас душа, народа и државе, који су били центри наше средњевековне културе, постојали су и наши православни женски манастири, што су их у истом циљу и у исту сврху, подизале наше владарке и жене наших деспота, последњих српских владара. После пропасти наше државе, угасили су се и женски манастири и нису обнављани до најновијег доба.

У Србији и Српској Православној Цркви традиција женских манастира је била пресечена и онемогућена врло тешким историјским приликама, тако да непосредно после Првог светског рата није било никаквих изгледа за обнову женског монаштва. Међутим, код нас се појавио Богомољачки покрет који је постајао све масовнији.