Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света

[Жедни]

Моје чудо

Потајно, од како сам верник желео сам да присуствујем чуду. Изгледа да  сам тражио доказ. Нешто за шта могу да се ухватим и да кажем ево Бога. Како сам растао и развијао се у вери. Бога сам све више примећивао. Видео сам га у прлазницима у осмесима деце у плавом небу и трави. Увек постоји сумња. Сумњати значи проверавати. Блажени су који истражују сведочанства његова свим срцем тражиће њега.Чудо ми није било потребно. Почео сам да се чудим и одушевљавам његовој љубави.Та љубав била је чудо.Пожелео сам да обићем света места,  пустиње, опчињеност Богоугодинка према Богу и Божија љубав даровала је баш у овим местима највише чуда. А највеће од свих биле су свете мошти нетрулежне.  Тако сам се ето и ја у потрази за собом запутио на поклоничко путовање под Острог. Прва помисао била ми је:

 –Ваооо.. аутобус препун, истомишљеника, жедни Бога пођоше да се поклоне светитељу који је цео свој живот Богу посветио и који је целим бићем Богом живео. Коначно међу својима. Препун аутобус. У почетку мук. А онда бука. Смејање. Па преглассно смејање па вриска и цика све док сви из аутобуса нису заспали. Чудни неки људи, као да не знају где су пошли. Но добро. Молио сам се дуго. Био сам срећан јер ћу коначно да се поклоним светим моштима, осетим мирис миомира и захвалим се Богу на месту хиљаду чуда. Шта ћеш више?  Сванло је. Већ смо одавно прошли границу и кањоне. Сунце се полако увлачило у аутобус и будило нас снене. Стигли смо у манастир Морача. У прави час помислих, хвала ти Боже на овоме. Стигли смо баш на јутрење. Ту су нас дочекале мошти светог Харалампија. После јутрења брзо смо наставили пут ка Острогу тако да нисам имамо времена све добро да осмотрим и видим. Драго ми је што сам се помолио овде. Кренули смо ка приморију. Стигао сам мало да окусим и морског сунца и  морске воде и полако кренули пут Острога. Успео сам да осмотирм аутобус. Било је овде свакаквог света. Озарених, замишљених, погубљених. Највише пажње ми је привукла једна бака. Седела је преко пута мене, стално је читала неки акатист, крстила се па би одједном љутито добацивала возачу неке не тако смешне шале готово увреде, па би настављала да чита акатист са неким љутитим изразом лица. Осећај среће је растао. Нестрпљење помешано са осећајем симрења и  дивљења. Слава Богу и светом Василију што су ми допустили овај пут. Кривина ,успон па поново кривина, тако неколико пута и  напокон Острог. У стени белило се чудо Божије. Неукротиву природу укротио је по промисли Божијој човек. Својим животом очарао је људе да се сећају његовог имена овде. Стигли смо. Аутобус је стао поред доњег манастира. Неки су отишли орагнизованим таксијима ја сам желео да се попнем пешице. Спонтано сам скинуо патике, сви који су пошли самном то су урадили и полако смо пошли на горе. Камење и камење испод наших босих ногу деловали су као плишани тепих који је водио ка рају. Био сам најбржи. Пожело сам да потрчим и потрчао сам. За кратко време испред мене се појавила велика бела капија. Стајао сам испред улаза Острошке светиње. Коначно сам стигао. Препуно људи, као у кошници. Сви су спонатно знали шта треба да  раде. Сачекао сам остале, обуо се, оставио ствари  и кренуо да се поклоним моштима. Ред је био дуг. Чекао сам пола сата а прошло је као секунда. Ушао сам бојажљиво и смерно. Упиајо сам све као сунђер. Звукове, мирисе, очима својим љубио сам сваку икону. Душа је моја знала. На светом сам месту.  Прошавши мала узана врата нашао сам се у првој просторији па затим и друга врата. Чудо! Дочекале су ме саме мошти. Необичан мирис. Био је то  миомирис који није личио ни на шта друго до сада, обасјао ме је одједном. Занемео сам. Бриге, проблеми, ништа више није било битно. Успео сам да изустим само једно. Хвала ти Боже на свему!

Изашао сам  напоље, разгледао, дивио се свему, сместио у масти људи да ноћ проведем под отвореним небом. Како ништа није случајно, имао сам добру прегледнос целог манастриског  комплекса, одмах поред моје лежаљке био је улаз у конак тако да  сам и улаз могао да видим. Препуно људи. Рзни профили шетали су унаоколо. Одејдном бака из аутубуса која је читала акатист и имала тај љутити израз лица , бива вођена од стране људи који су радили као помоћ у манастру. Чујем кажу, онесвестила се на капији код моштију. Постоји једна мала капија непосредно пре улаза код моштију. Сместили су је на столицу на улаз код конака. Посматрао сам је и било ми је жао што јој је позлило. У следећем тренутку баца се на под, креће да се увија, грчи, исправља и изводи неке необичне и сулуде покрете. Занемео сам. Шта је овој жени? Нека сестра која се ту нашла извадила је из своје торбице флашицу воде. Била је света вода која се добија у манастиру. Хтела је да је умије. Како је само ова почела да вришти. Језиво. Позвали су водича. Он је само климнуо главом, повикао, онако више за себе –знам ја шта је ово, зови те ми свештеника. Свештеник је дошао. Ни сам није знао шта да ради. .Како сам после чуо од људи који су били ближе, рекао је да овде има превише људи около и да позову хитну помоћ.  Изнели су је једва пошто је била тешка. Из коли се чуо језив крик. Шок. Зашто сам ово морао да видим? Страх, осећај језе. Боже шта је ово? А онда у души мир. Одједном! Ево ти твог доказа који си тражио на самом почетку. Сада више не мораш да се бојиш и страхујеш. Чудо Светог владике Василија испред твојих грешних очију. Ноћ сам провео мирно. Нисам спавао, молио сам се до јутра. Био сам пуно срећан . Схватио сам неке ствари о себи, та ноћ ми је помогла више но хиљаде савета. Мислим да ме је неко ипак и саветовао. Повратак кући је прошао мирно. Обишли смо још неколико манастира у повратку. Бака са акатистом коју су претходне вечери изнели понашала се као да се ништа није ни десило. Поново је читала акатист, крстила се, добацивала и имала је онај чудни израз љутње на свом лицу.

 

П.С Словне грешке има.. Извините сви.. Пишем са таблета који багује као луд... 

[Жедни]

Да ли се вама десило нешто слично?

[Guest]

@@Zedan da se o veri zbori,

 

Одличан текст брате! 

[Фидер]

Имао сам среће...

 

Тема о ситуацијама кад вас је сачувао Бог, анђео чувар... како год то називали.

Са јуче на данас ми се баш догодила једна.

Идем синоћ са другом, око поноћи, Булеваром Цара Лазара и прилазим раскрсници са Булеваром Ослобођења. За оне који нису из Новог Сада, то је баш она раскрсница од пре 2-3 месеца https://www.youtube.com/watch?v=5s2U7EZvNiA

 

Елем, идемо тако нас двојица и стајемо на семафору (на снимку то би био десни горњи ћошак), све време причајући нешто. Када нам се упалило зелено кренемо да прелазимо пут, наравно упалило се зелено за возила паралелно са нама, пошто сам ја био десно и слушао шта ми овај прича онда периферно видим возила у левом ћошку. У том моменту чујем шкрипу гума и пар сирена како су затрубиле, обратим пажњу и видим како неки БМВ (прилично нов, бесан) не поштује првенство и даје максимално гас да би пре ових што имају предност скренуо лево, самим тим у пуној брзини иде право на нас двојицу. Када сам сконтао шта се дешава успео сам да викнем другу да пази и да га гурнем руком напред размишљајући шта је мени чинити (невероватно о којој количини ствари човек може да размишља у само једној секунди). Из свог горког искуства сам одлучио да не идем ни лево ни десно већ да останем на месту и да видим до задњег момента где ће он, сво време машући рукама према њему (нешто у стилу кад бродоломник са пустог острва маше неком броду у даљини). Тек на неких 3 метра од мене успео је максимално да успори, али ни једног момента не заустављајући се скроз, и крене да ме заобилази са моје леве стране. Уз пар класичних псовки упућиваних према њему окрећем се за њим да видим шта се дешава у колима.

Призор који следи биће ми, мислим, урезан довека у глави. Мајмун средњих 20их година седи за воланом видно убијен од неких опијата, да ли пијан и дрогиран не знам, мислим да је дрогиран. Гледа у мене са неким невероватним идиотским осмехом задовољства и усхићености. 

Мени мрак на очима, не постоји више савест, разум, расуђивање... ма... тотално помрачење ума. Замахујем руком, у којој сам имао мајцу, да га гађам са њом, у моменту сконтам да је то само мајца и да с њом нећу имати никакве вајде. Онда крећем ка њему да га ударим, унаказим... или не дај Боже убијем. Иако сам омањи растом, мислим да би у том тренутку и људе габарита Ервина Катоне масакрирао голим рукама. Међутим он даје гас, ни једног тренутка не скидајући језиво лудачки осмех са лица, и ненормално кривудајући булеваром скреће десно у Народног фронта. Од регистрације једино сам успео да видим да је ЛО.

Ко зна шта се после дешавало, листам данас вести по нету изгледа да нико, Богу хвала, није имао мање среће од мене.

 

После сам дуго размишљао, у две ствари сам имао среће. Прва да ме не убије, а друга да не убијем ја њега, да је којим случајем стао. 

 

И једна још битнија ствар која ми је пала на памет. Замисли да није успео да закочи и да ме је покупио?! Колико неисповеђених ствари, колико неокајаних грехова, колико дугова неопроштених... све некад мислећи о томе како има времена за то, кад оно    нема времена за то. 

[Sanja Т.]

Oдлична тема!

 

Лично, не бих могла да пишем на њој...има превише чуда у мом животу...Слава Богу, одговарао ми је и показивао, помагао...Све то ми је сувише лично...можда вама и не би личило на чуда, али мени су била - велика... :0442_feel:

[Србадија]

Svaka cast na pisaniju...samo nisam shvatio sta je na kraju sa tom bakom bilo? jel svestenik ocitao neku molitvu?  

 

A voleo bih da citam o cudima koje ste licno doziveli. Nekad i ja trazim neko veliko cudo da vidim,a onda nekad shvatim da ja svaki dan srecem i gledam razna cuda ali to prepoznam tek posle nekog vremena.

[Драшко]

Oдлична тема!

 

Лично, не бих могла да пишем на њој...има превише чуда у мом животу...Слава Богу, одговарао ми је и показивао, помагао...Све то ми је сувише лично...можда вама и не би личило на чуда, али мени су била - велика... :0442_feel:

Исто такође....баш тако

8086.gif  

[Жедни]

Svaka cast na pisaniju...samo nisam shvatio sta je na kraju sa tom bakom bilo? jel svestenik ocitao neku molitvu?  

 

A voleo bih da citam o cudima koje ste licno doziveli. Nekad i ja trazim neko veliko cudo da vidim,a onda nekad shvatim da ja svaki dan srecem i gledam razna cuda ali to prepoznam tek posle nekog vremena.

Мислим да није, бар ја то нисам видео.

[Србадија]

Pa koje je onda objasnjenje?

[Жедни]

А да се чуда сваког дана догађају, то да. Приметно, стално видим доказе своје вере и олакшавања која они пружају. Хвала Богу на свему!

[Банатски деран]

Искрено брате,ја не разумем где је ту чудо. Бака је била намргођена,упућивала колико сам схватио непримерне речи возачу на путу за Острог па се испред срушила и вриштала,свештеник није знао шта да ради са њом,вриснула у колима и у повратку у бусу опет била иста као и на почетку.
Да ли је сама рекла да јој се нешто десило што личи на чудо или је само имала неку врсту нервног слома?

[Жедни]

Искрено брате,ја не разумем где је ту чудо. Бака је била намргођена,упућивала колико сам схватио непримерне речи возачу на путу за Острог па се испред срушила и вриштала,свештеник није знао шта да ради са њом,вриснула у колима и у повратку у бусу опет била иста као и на почетку.

Да ли је сама рекла да јој се нешто десило што личи на чудо или је само имала неку врсту нервног слома?

Можда нисам детаљно и  добро пренео целокупан утисак. Чудо је у њеној трансформацији. Мени је одавала утисак у аутбусу као бака која жели да изгледа побожно. Крсти се чита акатист, покушавала је да делује смирено али ја сам бар видео да ту нешто није уреду. Врујем да ништа није случајно. Зашто се баш онесвестила непосредно пред улазак код светих мошти? Сама трансформација... Да си видео то уживо видео би колико је страшно и језиво. Па опет и тај прелаз у нормално стање. У бусу ништа. Као да јој се ништа и није десило. Чудо је било за мене! Свети Василије је допустио да видимо невидљиво. Показао је проблем ове жене. Оно што је телесним очима било не видљиво указало се. Можда сад делује да лупам или да умишљам али знам шта сам видео, не само ја, већ и људи око мене. Њене борбе тек следе. Да Бог буде са њом!

[Србадија]

Ja sam mislio da je djavoimana ali mi to nije islo sa pricom da je otpracena u hitnu

 

Inace pricao mi komsija kad su bili na Ostrogu kako je jedan rom koji se sasvim normalno ponasao,pricao,bio ok,pred dolazak kod mostiju sv.Vasilija Ostroskog odjednom poceo da ispusta cudne krike,zvukove koji su bili dosta cudni i neprijatni,to vece posto su prenocili u Ostrogu monasi su se smenjivali i citali akatist nad njim,sutradan je bio skroz ok opet kao i sa pocetka price.

[Жедни]

Ja sam mislio da je djavoimana ali mi to nije islo sa pricom da je otpracena u hitnu

 

Inace pricao mi komsija kad su bili na Ostrogu kako je jedan rom koji se sasvim normalno ponasao,pricao,bio ok,pred dolazak kod mostiju sv.Vasilija Ostroskog odjednom poceo da ispusta cudne krike,zvukove koji su bili dosta cudni i neprijatni,to vece posto su prenocili u Ostrogu monasi su se smenjivali i citali akatist nad njim,sutradan je bio skroz ok opet kao i sa pocetka price.

Пришао је неки млаћи свештеник.. Мислим да је пришао неко од монаха да би било све другачије..

[Ненад Р.]