Хомосексуалац пред Путиром!?

[Јаков.]

a tek ove gejše su mi simpa )

2007 ovaj pevač je na gej paradi u Moskvi zaradio ožiljak od noža ispod oka. Ranio ga je neki ruski nacoš

[Милан Меденица :)]

није мајкл геј, он је педофил

[RYLAH]

Šta si se uhvatio "Kraljice" da je najpederskija??? Ne znam po kom to osnovu tvrdiš kada je samo Fredi bio gej. Po meni najpederskija je svakako "Seoska ekipa" čiji su svi članovi bili deklarisani gejiše, a i oblačili su se tako. Njihov najpoznatiji i najpederskiji hit svih vremen je svakako ju em si ej (organizacija mladih kršćana) Young Men Christian Association Y.M.C.A. (mada grupa tvrdi da nema veze sa ovom organizacijom).

Zatim tu je "Klub kulture" i lider "Dečko" Džordž. Onda tu su svakako jaki i neprevaziđeni duet "Dečaci iz prodavnice životinja", grupa "Komunari" i mnogi drugi... recimo "Frenki je prijahal v Holivudo"...

Sve ove grupe su bez obzira na gejsku orijentaciju super... Đoka naravno ... Majkl

Повлачим, изјава је била брзоплета, у праву си сто посто Јес да је Фреди био педер, али ови су стварно ван сваке конкуренције

[Јаков.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1336832683' post='636584]

није мајкл геј, он је педофил

Mislio sam na Đoku Majkla (bivši "Vem"), ne na rahmetli Đeksona

[DYNABLASTER]

ne verujem da je MJ bio pedofil, pre ce biti da je bio dete u telu odraslog belca lol

[Желе Зека]

Ја имам јако блиског пријатеља који је био хомосексуалац и у таквим везама,али се милошћу Божјом покајао и здравим црквеним,литургијским животом сасвим превазишао нешто за шта је био убеђен да је неизбрисиви део његовог бића.

Психијатри су га убеђивали да прихвати ту "чињеницу", да је хомосексуалне оријентације и да је то део њега али је на срећу све то баталио и окренуо се само Христу, Лекару над лекарима.

А имао сам и једног познаника који је такође био у хомосексуалним везама и убеђен у урођеност таквих својих склоности,али и он је дошао себи, покајао се и касније замонашио.

Зато,волимо нашу браћу,нарочито ону која се кају и из љубави према Христу прихватише свој крст.Из ових примера видимо да је Богу све могуће и да је хомосексуалност победива!

[Djuka]

Mislim da bi ovde trebalo napraviti razliku između homoseksualca koji tek stupa u crkvenu zajednicu i homoseksualca koji je već aktivan i redovan (crkven) član zajednice.

U prvom slučaju, dotični bi trebalo da pristupi sveukupnom preispitivanju (pokajanju i preumljenju) i u skladu sa tim životnim preobražajem i novim rođenjem ispita sebe u svakom smislu, pa i u tom da li je njegova seksualnost promenljiva ili nije. U smislu - da li je on to zato što je bio zlostavljan ili zato što su to u njegovoj branši zahtevali da on to postane itd. Odnosno, na neki način da pokuša da promeni-izleči sebe ako je to moguće u slučaju da je "napravljen" homoseksualac. Dakle, uzimam u obzir da postoje genetski homoseksualci...

U drugom slučaju, ako neko živi hrišćanski, preispitujući sebe, kloneći se greha, razvrata, težeći svakoj umerenosti, krotosti i sl. ako traži ili je našao ljubav sa jednom osobom i želi tako da ostane (boreći se protiv svoje poligamne prirode, jer i homoseksualac ima to isto iskušenje kao i heteroseksualac), i tu se podrazumeva da je sebe dosta preispitivao i verovatno se i borio protiv svoje seksualnosti koliko je mogao znajući da je onaj drugi put bolji - tu se ništa ne može. To je član zajednice i tako treba da ostane.

Naravno, kao što neko reče, moral je promenljiva kategorija čak i ako ista ontologija stoji ispod njega kao fundament.

U tom smislu ako za (društvenu, a onda i crkvenu) zajednicu u jednom istorijskom trenutku postane prihvatljivo i normalno da neko bude homoseksualna osoba, to ne bi trebalo da bude bilo kakav problem u Crkvi.

Uostalom, svedoci smo da je pre neki dan sklopljen prvi ovakav brak u crkvi u Danskoj.

Treba biti iskren i realan doduše, mi smo dosta daleko odatle...

[Sherlock H.]

Sve si lepo rekao do kraja. Znaci, to sto je nesto drustveno prihvatljivo je ujedno i mera normalnosti, tj. znaci da nije greh?

[Милан Меденица :)]

а што да се прави разлика између стажа, сем у нечијем (не)правилном схватању Цркве?

стаж може да помогне, ал исто тако и да одмогне тако да је обично неважан .. или су неке значке почеле да се деле?

поента је да свако ко се каје, ко год да је и шта год да је учинио - биће примљен од стране Господа као изгубљени (блудни) син - с радошћу и весељем СВИХ у заједници Оца нашег.

зато је пре свега и најважније да се не понесемо као старији син, да се нешто бунимо и меримо достојност, већ да се радујемо што се вратио брат/сестра.

[Желе Зека]

Sve si lepo rekao do kraja. Znaci, to sto je nesto drustveno prihvatljivo je ujedno i mera normalnosti, tj. znaci da nije greh?

Надам се да си ироничан.

[Djuka]

Sve si lepo rekao do kraja. Znaci, to sto je nesto drustveno prihvatljivo je ujedno i mera normalnosti, tj. znaci da nije greh?

Mislim da smo se razumeli - društvo (zajednica) je merilo morala...

Ja sam pre ovoga podvukao ontologiju = uzdržanje od greha.

[Милан Меденица :)]

Mislim da smo se razumeli - društvo (zajednica) je merilo morala...

не, једна од идентификација религије је морал.

заједница само интерпретира такав морал који је базиран на вери, позитивно или негативно.

друго је друштвени морал, то зависи од доста фактора и обично се могу и диктирати и мењати.

верски морал је обично непроменљив, поготово у случају православља.

[Djuka]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339957435' post='661701]

а што да се прави разлика између стажа, сем у нечијем (не)правилном схватању Цркве?

стаж може да помогне, ал исто тако и да одмогне тако да је обично неважан .. или су неке значке почеле да се деле?

поента је да свако ко се каје, ко год да је и шта год да је учинио - биће примљен од стране Господа као изгубљени (блудни) син - с радошћу и весељем СВИХ у заједници Оца нашег.

зато је пре свега и најважније да се не понесемо као старији син, да се нешто бунимо и меримо достојност, већ да се радујемо што се вратио брат/сестра.

Razumemo se.

Ali nisam ja govorio ni o kakvom stažu...

Ja sam samo mislio da osoba u celokupnom preispitivanju prethodnog života pri započinjanju novoga u Hristu, treba da preispita i svoju homoseksualnost jer je greh ako se nije preispitivala povodom toga - kao i oko bilo čega drugog uostalom...

Dakle, govorim o nametnutoj, stvorenoj homoseksualnosti - ona je greška, greh ako nije urođena te ako može, osoba treba da se potrudi da je prevaziđe i pobedi.

Naravno, ovo je itekako klizav teren - postavlja se pitanje koliko treba da traje to preispitivanje i kada ćemo znati da je dosta. E, tu valjda nastupa duhovnik kao rukovodilac. Kum takođe...

[Djuka]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339963552' post='661764]

не, једна од идентификација религије је морал.

заједница само интерпретира такав морал који је базиран на вери, позитивно или негативно.

друго је друштвени морал, то зависи од доста фактора и обично се могу и диктирати и мењати.

верски морал је обично непроменљив, поготово у случају православља.

Možda bi i moglo tako da se kaže.

No! Postoje ideali (teorija) i snishođenje (praksa).

Ideali su nešto što će Crkva uvek postavljati pred svoje članove da im se stremi. Ali jasno je da su ideali samo zato tu - da im se stremi, nemoguće ih je dositći.

Naravno, ostavljamo mogućnost čuda Božijih i činjenicu da vera čini čuda, kao i to da ono što je čoveku nemoguće Bogu je moguće itd.

U tom smislu npr. za Crkvu je brak JEDAN! Ali u praksi dozvoljava četiri, zar ne? I to nije oduvek bilo tako, je l' tako? Već su se tokom istorije stvari promenile (moral - praksa - snishođenje).

A ideal je ostao.

Tako će za Crkvu ideal brak uvek biti zajednica dvoje a ne dvojice ili dve. Ali to ne znači da u jednom istorijskom trenutku Crkva to neće blagosloviti po snishođenju...

Naravno, možemo da se opustimo jer se to sigurno neće uskoro desiti...

[Желе Зека]

Možda bi i moglo tako da se kaže.

No! Postoje ideali (teorija) i snishođenje (praksa).

Ideali su nešto što će Crkva uvek postavljati pred svoje članove da im se stremi. Ali jasno je da su ideali samo zato tu - da im se stremi, nemoguće ih je dositći.

Naravno, ostavljamo mogućnost čuda Božijih i činjenicu da vera čini čuda, kao i to da ono što je čoveku nemoguće Bogu je moguće itd.

U tom smislu npr. za Crkvu je brak JEDAN! Ali u praksi dozvoljava četiri, zar ne? I to nije oduvek bilo tako, je l' tako? Već su se tokom istorije stvari promenile (moral - praksa - snishođenje).

A ideal je ostao.

Tako će za Crkvu ideal brak uvek biti zajednica dvoje a ne dvojice ili dve. Ali to ne znači da u jednom istorijskom trenutku Crkva to neće blagosloviti po snishođenju...

Naravno, možemo da se opustimo jer se to sigurno neće uskoro desiti...

Не може снисхођење бити подржавање распада личности,бесловесности и смрти.А препуштање хомосексуалном еросу води управо томе.