24. марта 1999.

[Михајло]

Зашто су нас напали

24. 03. 2012 13:00 | Мирослав Лазански / Политика

7

Мирослав Лазански

И годишњице имају судбину. Понекад, извесни догађаји из историје изгледају значајни и актуелни, међутим, много чешће постају неактуелни или неоправдано као да осећамо како немамо везе са њима. Ко се данас нешто посебно сећа 6. априла 1941. и напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију и бомбардовања Београда? Или још ближи рат, агресија НАТО-а на СР Југославију 24. марта 1999. Биће занимљиво, које ће наше странке, и на који начин, у јеку предизборне кампање данас да се сете 24. марта 1999.

Јер, управо ових дана пуковник црногорске војске Мехмедин Тахировић, иначе официр бивше ЈНА, изазвао је револт код породица погинулих у рату 1999. захтевом да просветни радници помогну „да се превазиђу фрустрације према НАТО-у”. Пуковник је, према речима председника Управног одбора Удружења бораца ратова од 1990. године, рекао да је ,,задатак наставника да неутралишу негативне поруке ученицима о НАТО-у и да се потруде да ученици забораве своје убијене вршњаке и убеде их да су фрустрације које су се стекле према НАТО-у прошлост”. Иначе, према саопштењу владе Црне Горе обука наставника средњих школа о евроатлантским интеграцијама почела је у Подгорици, Даниловграду, на Цетињу и у Никшићу. Колико знам, политичких комесара и официра за морално-политичко васпитање у бившој ЈНА процентуално је увек највише било Црногораца, па ме ове вести из Подгорице јако веселе. НАТО је добро знао одакле треба да се крене. Дакле, црногорски средњошколци, срећан вам почетак врло озбиљне морално-политичке наставе. Добићете и оцене из тог предмета. Иде то уз Мадону.

Но, нису у Црној Гори око тога усамљени, у Србији је поводом недавне годишњице разговора у Рамбујеу било јавних иступа у којима се тврдило „да смо ми криви што су ти разговори пропали, да je требало у Рамбујеу да пристанемо на све што се од Београда тада тражило и да је Рамбује била пропуштена шанса, јер ми нисмо хтели директно да разговарамо с делегацијом Албанаца са Косова”. Како сви, ипак, немамо намерну колективну амнезију подсетио бих да је уз 82 странице документа издатог у Рамбујеу, тачније уз поглавље 7. где се говори о „војним мировним снагама на Косову”, стоји и анекс Б, који у свом члану 8. каже: „Особље НАТО-а, са возилима, бродовима, авионима и опремом, имаће право слободног и безусловног кретања по читавој територији СР Југославије, њеним ваздушним простором и територијалним водама, имаће право на постављање кампова и касарни, право на коришћење свих подручја или услуга потребних за подршку, обучавање или операције.

Особље НАТО-а ће уживати имунитет од сваког облика хапшења, истраге и притварања коме би приступили органи СР Југославије, а грешком ухапшени или притворени припадници НАТО-а морају одмах бити предати надлежним телима НАТО-а”. У члановима 9. и 10. анекса Б прецизира се да НАТО неће морати да плаћа порезе, нити било које фискалне или царинске дажбине, нити ће подлегати било каквој царинској контроли. У члану 15. пише да, када је реч о услугама, под тим се подразумева да НАТО има потпуну и слободну употребу комуникацијских мрежа, укључујући ТВ и право да се користи читаво електромагнетско поље, и све то потпуно бесплатно. Но, није то све, у члану 21. стоји да „НАТО има овлашћење да хапси и у најхитнијем року предаје ухапшене одговарајућим властима”. „Њујорк тајмс” је 5. јуна 1999. известио да би према Анексу Б споразума из Рамбујеа, „чисте снаге НАТО-a имале потпуну слободу да иду где год желе по Југославији, заштићене од сваког правног процеса”. Да се онда запитамо ко је то по сваку цену хтео рат 1999? И чему манипулација Рамбујеом у делу наше политичке јавности?

Окружни суд Тиргартен у Берлину ослободио је у мају 2000. године кривичне одговорности лица која су путем огласа у листу „Тагесцајтунг” од 21. априла 1999. позивала немачке војнике да дезертирају из Бундесвера и тако избегну учешће у рату против Југославије. Пресуда немачког суда гласи да кривично дело позивања на дезертерство и одбијање послушности није постојало, јер је рат против СР Југославије био противправан. Логиком права и све што је произашло из тог рата јесте противправно.

Албански отпор према Београду на Косову није био усмерен ка демократији и грађанском друштву, већ му је циљ био стриктна албанска власт на Косову и отцепљење од Србије. Руководство ОВК је на сваки начин хтело интернационализацију сукоба путем оружаних провокација југословенске војске и српске полиције. Бруталности је било на обе стране, али је ОВК била та која је крајем 1998. почела са новим оружаним акцијама у настојању да присили Београд да опет уђе у борбе с ОВК, да се примирје прекрши, а за то оптужи Србија.

После толико година можда је дошло време да се престану користити различити аршини за поједине балканске народе и да се схвати да формирање грађанског друштва и мултиетничких држава уз помоћ страних армија не може донети ништа добро. Орвеловска рефлексија не води никуда. Администрација у Вашингтону баца песак у очи и себи и другима стално одгађајући комплексно решење косовске кризе. Самим протоком времена криза неће ишчезнути. Умеће је признати грешку.

[Михајло]

Да ли је Србија заборавила да су је бомбардовали?

24. 03. 2012 9:00 | Елена Гускова / Глас Русије

22

(Фото: Глас Русије)

Пре 13 година на мирну европску државу сручиле су се НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана.

Брига о Албанцима била је повод. У ствари Београд су најсуровије казнили за немање жеље да сарађује са НАТО-ом, да дели свој суверенитет, мења дугогодишњег руководиоца Слободана Милошевића.

Агресија НАТО-а није постигла главни циљ – свргавање Слободана Милошевића, била је сачувана и армија. САД су морале да разраде нову стратегију која је, треба рећи, одлично одрадила. У том циљу у октобру 2000. године САД и Немачка извршиле су специјалну операцију, касније тиражирану у другим земљама под називом „обојене револуције“. На власт су дошли људи који су почели активно да сарађују на НАТО-ом, потписали са том организацијом неколико споразума. Ипак жеља Југославије да ступи у ту организацију тада није била испољена. Штавише, 2010. године у Минхену министар иностраних послова Србије Вук Јеремић дао је изјаву да ће Србија и даље чувати неутралност и неће се придруживати војним или одбрамбеним савезима. На тај начин, на Балкану је само Србија остала држава која није тежила да уђе у НАТО. Али то још није значило да је такав став био коначан. У српском друштву настављају се врло живе дискусије поводом ступања у НАТО.

Становништво Србије у целини не подржава идеју придруживања НАТО-у. Исто се тиче и Црне Горе. Ипак, одвојивши се од Србије 2006. године, црногорско руководство отворено говори да нема алтернативе ступању у НАТО. У Авганистану већ служи ограничени контигент црногорске војске од 30 људи као први улог Црне Горе у посао њеног скоријег придруживања НАТО-у. У Србији се за сада директно о томе не говори, мада је амбасадор САД у Београду Мери Ворлик још 2010. изјавила да су за Србију врата НАТО-а увек отворена. Какву ће одлуку донети Србија? Да подсетимо да је у септембру 2000. године Београдски окружни суд размотрио кривично дело против Вилијама Кинтона, Медлин Олбрајт, Вилијама Коена, Ентонија Блера, Робина Кука, Џорџа Робертсона, Жака Ширака, Јубера Ведрина, Алена Ришара, Хенрика Шредера, Јозефа Фишера, Рудолфа Шарпинга, Хавијара Солане и Веслија Кларка, прогласивши их кривим за злочин против Југославије, одредвиши меру кажњавања затворском казном у трајању од 20 година. Изгледа да су на то данас већ заборавили.

За време нове тзв. демократске власти у земљи је покренута кампања пропаганде ступања у НАТО. Почела је активно да ради невладина организација Форум безбедности који финансира Запад. Присталице Алијансе представиле су чак јавности нови грб Србије где уместо традиционалног крста са четири „с“ стоји НАТО звезда. За време министра одбране Шутановца започела је реформа војске по НАТО стандардима, у циљу каснијег ступања у НАТО. Главни реформатор војске био је начелник Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош и министар одбране Драган Шутановац, који је својевремено завршио курсеве ФБР. У јуну 2007. године Шутановац је рекао америчком амбасадору у Београду да је његова мисија припрема српских оружаних снага за ступање у НАТО. У телеграму америчког чиновника од 7. маја 2009. године објављеном на сајту Викиликс, истиче се да министар одбране Шутановац ради на измени јавног мњења поводом НАТО-а и САД. За Американце је било такође врло важно што им је министар одбране обећао да српска војска нема ни планова ни интереса да се меша у послове Косова ни при каквом развоју сценарија. Американци су уверени да се однос Србије према НАТО-у неће променити, чак ако у министарству одбране дође до промена и померања.

У телеграму америчких дипломата указано је да се реформа српске војске спроводи „у нашим интересима“, а најважније достигнуће је „измена стања свести српских официра“. У Србији је председник Борис Тадић много пута понављао да ће се Србија увек држати неутралности и никада неће планирати да ступи у НАТО. Ипак у телеграмима из 2007. године наводе се његове речи о томе да је „интеграција Србије у НАТО приоритет број један“. При томе није било речи о некој форми сарадње, већ о пуноправном чланству. Управо о томе говорио је Вук Јеремић у Бриселу 5. септембра 2007. године за време презентације докумената о циљевима Србије у програму Партнерство за мир. Сам документ припремили су Американци. У саопштењу од 8. децмебра 2008. године са затвореног саветовања руководства НАТО-а говорило се:

„Савезници су спорили и по питању ступања Србије, при томе Италија, Мађарска и Норвешка предложиле су да се похвали Србија за евроатлантски пут којим је Београд почео да иде, мада су САД упозориле да би то могло да скрене пажњу јавности на узлазне евроатлантске тежње Београда“.

САД активно помажу да се у српском друштву ствара нови имиџ НАТО-а: улажу новац у обуку новинара, предлажу специјалне грантове за радио и ТВ емисије, иступају у великим листовима, плаћају наручене чланке.

Тек публикације Викиликса отвориле су очи на планове руководства земље у погледу НАТО-а. У томе га активно подржава Вашингтон. Дебора Менути, шеф политичког департмана амбасаде САД у Србији подвукла је жељу САД да посредством Северноатлантске алијансе упостави потпуну контролу над територијом Србије. Ми не тражимо од Србије да заборави на догађаје из 1999. године, рекла је госпођа Менути. Али мени се чини да национални интереси Србије у датом тренутку захтевају да се раскине са прошлошћу – преостали гнев не треба да засени главно питање – да ли је Србији повољније да остане ван НАТО-а или да му се придружи.

Зашто се тако труде Американци? Њихова глава брига је удаљавање Србије и Црне Горе од Русије, гаранције неприкосновености постојећих, као и свих потенцијалних војних база на Балкану, добијање храброг и послушног војника за најопасније и најпрљавије операције Алијансе у читавом свету.

НАТО је за Русију потенцијално опасна организација која прети националним интересима Русије. Председник Дмитриј Медведев међу главним спољним претњама навео је тежњу да војни потенцијал НАТО-а стекне глобалне фукнције које би се реализовале мимо норми међународног права, да се војна инфраструктура земаља-чланица НАТО-а приближи границама Русије, између осталог путем проширивања блока. Зато ступање балканских земаља у НАТО примораће и Србију, и Црну Гору, и Македонију, и Републику Српску у саставу Босне и Херцеговине да заузму антируски став. Има над чиме да се замислимо, ми словенска браћа.

Да подсетимо:

Економски потенцијал 19 најразвијенијих земаља света које су учествовале у овој акцији премашивао је југословенски 679 пута. Нападима је подвргнута читава територија Југославије. У налетима је учествовало 1200 авиона, међу њима 850 борбених, који су са територије Италије, Немачке, Велике Британије, Турске, Француске, Мађарске, као и са континенталног дела САД, по НАТО подацима, извела 35 000 ваздушних напада. Деловање авијације подржавала је морнаричка групација у саставу три носача авиона, шест ударних подморница, две крстарице, седам разарача, 13 фрегата. У Средоземном мору налазила су се 4 велика десантна брода са 10 000 маринаца. Авијација НАТО-а је нанела 2300 ваздушних удара на 995 објеката. По територији Југославије је избачено преко 3000 крстарећих ракета, око 25000 тона (по неким подацима 79000) експлозива. У агресији је погинуло 2000 цивила, око 7000 је рањено, 30% њих су деца. Материјална штета нанета Југославији изнела је преко 200 милијарди долара.

[Желе Зека]

На жалост,такав је свет у којем живимо.

[Соколъ]

Да се памти шта се добија од западних лукавих доброжељатеља.

[Михајло]

многи су заборавили како нас је европа убијала...

и у РСК, РС и СРБИЈИ...

али зато ће мо поново платити...

[Михајло]

ОБИЉЕЖЕНО 13 ГОДИНА ОД НАТО БОМБАРДОВАЊА

У Србији је полагањем вијенаца и служењем парастоса обиљежено 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО-а на тадашњу СР Југославију.

Предсједник Србије Борис Тадић положио је у Алексинцу вијенац на Спомен-обиљежје жртвама бомбардовања, поручивши да је напад НАТО на СР Југославију био злочин против једне земље и народа.

Он је навео да је, чувајући сјећање на невино пострадале, потребно учинити све како Србија у будућности не би поново била увучена у неки рат, те напоменуо да је у Србији много мјеста као што је Алексинац, у којима су цивили гинули под НАТО бомбама.

Вијенце у Алексинцу, поводом Дана сјећања на страдале у НАТО бомбардовању, положили су и министар одбране Србије Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић.

Епископ хвостански и викарни Атанасије је са свештенством и ђаконима Архиепископије београдско-карловачке, служио у Београду у цркви Светог Марка парастос за пострадале у НАТО бомбардовању, а служби је присуствовао премијер Србије Мирко Цветковић, те руски и бјелоруски амбасадор Александар Конузин и Владимир Гушев.

Епископ Атанасије је рекао да у свијету постоји још много зла планетарних размјера и нечовјечности и да се треба помолити Богу да овај свијет исцијели од зла, те да смо свједоци да злочин и неправда још нису заустављени на Космету.

Градоначелник Београда Драган Ђилас је у Београду Ташмајданском парку положио цвијеће и упалио свијеће на споменик "Зашто" погинулим радницима РТС, уз поруку да се породицама настрадалих и јавности дугује истина о томе ко је наредио да они остану у згради РТС.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа погинулим радницима РТС пошту су одали и директор РТС Александар Тијанић, њихове породице, као и руски амбасадор Александар Конузин. Он је положио вијенац и на споменик дјеци жртвама НАТО агресије у Ташмајданском парку.

Прије тринаест година, 24. марта 1999. године, без одобрења Савјета безбједности УН почело је бомбардовање СРЈ. Током 78 дана бомбардовања убијено је 2.500 људи, а процијењена штета износи око 30 милијарди долара.

У ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА НАТО АГРЕСИЈЕ

Свештеници Епархије бањалучке данас су у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служили парастос жртвама НАТО агресије на Србију.

Кољиво су принијели чланови бањалучког Друштва пријатеља манастира Хиландар. Из овог друштва кажу да се желе на молитвени начин сјетити свих страдалих, и да желе да Срби не забораве 24. март, нити оног ко је те злочине учинио.

Према ранијој одлуци Светог Синода Српске православне цркве, у помен на страдале у НАТО агресији чини се посебан парастос. Посебне службе - парастоси чине се и 22. априла, на Дан пробоја јасеновачких логораша, у знак сјећења на све страдале Србе у концентрацином логорима, те на Видовдан, 28. јуна.

В.Д.

[obi-wan]

https://www.pouke.org/forum/topic/10592-24-mart-1999/

[Саша M.]

http://vimeo.com/25595398

[Ignjatije]

Sada su nas unistili i okupirali bez bombardovanja.

[Михајло]

Конузин: НАТО агресија против СРЈ трасирала пут сепаратизму Косова

24. 03. 2012 18:42 | Танјуг

2

Александар Конузин (Фото: Нова српска политичка мисао)

Београд – Бомбардовање СРЈ урађено је против свих одредби међународног права и резолуција Савета безбедности Уједињених нација, речено је на данашњем скупу организованом у Београду поводом 13-огодишњице од бомбардовања.

На скупу „Косово и Метохија – 13 година после НАТО агресије“, амбасадор Русије у Београду Александар Конузин рекао је да је „војна агресија НАТО против тадашње СРЈ трасирала пут сепаратизму Косова“. Он је навео и да нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова „а данас високи функционери самопроглашене косовске државе јавно говорили како се НАТО бори на њиховој страни“.

- Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности покрајине део евроатлантског плана поделе Србије – рекао је Конузин.

Он је навео и да „проблем Косова и дан данас остаје отворен“ и да је „Косово постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе“.

Скуп су организовали Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала а међу говорницима су били и бивши високи функционери СРЈ Владислав Јовановић и Живадин Јовановић.

Уз амбасадора Белорусије у Србији Владимира Гушева, скупу су присуствовали и представници амбасада Кине и Ирана.

[Makyca]

Bombardovanje nije bilo nista posebno. Nama Srbima niko nije potreban sa strane, sami se unistavamo. Jednostavno je njima trebao teren gde mogu da "otresu" zastarele bombe cije unistavanje kosta mnogo vise nego izrucivanje na neku drzavu. Drugo, dobijaju teritotoriju koja im treba zbog Rusije, a trece,posto Srbe niko ne voli - dobijaju se politicki poeni (zasto se akcija zvala "Milosrdni andjeo"?) Nije to neka "specijalna zavera" protiv Srba.

[Aquilius Cratus]

Bombardovanje nije bilo nista posebno. Nama Srbima niko nije potreban sa strane, sami se unistavamo. Jednostavno je njima trebao teren gde mogu da "otresu" zastarele bombe cije unistavanje kosta mnogo vise nego izrucivanje na neku drzavu. Drugo, dobijaju teritotoriju koja im treba zbog Rusije, a trece,posto Srbe niko ne voli - dobijaju se politicki poeni (zasto se akcija zvala "Milosrdni andjeo"?) Nije to neka "specijalna zavera" protiv Srba.

Odkud ti ovo?

[Crveni Baron]

Odkud ti ovo?

Bilo na CNN-u.

[Makyca]

Odkud ti ovo?

Koje? Mislis li na bas ceo tekst ili? To je ono sto sam skapirala do sada i za sada…

[Aquilius Cratus]

Koje? Mislis li na bas ceo tekst ili? To je ono sto sam skapirala do sada i za sada…

Od kuda ti ideja da se intervencija 1999. zvala "Milosrdni andjeo"?