Неписменост, недостатак стила, непристојност у писаном и говорном језику

[Walter]

ДеканЧЕНЦЕНЦЕНЧЕНЦЕЦА

[Ленка*]

Ја чула за ђакона и ђаконису.

[Nikolajj]

Dakle, nisam bas previse pismen pa me zanima kako bi trebalo reci teolog u zenskom rodu. 

Nesto sam se razmisljao ali nikako ova krecana da proradi. :fmqmtx:  :fmqmtx:  :fmqmtx:  :.mislise.  :.mislise.  :.mislise.

 

Prosto kao pasulj: Teologica

[Ленка*]

Хоћу рећи, овако сада називају ђаконову супругу, не мили се на ђаконисе некада

[Јанко]

Преферирам теологиња, јер звучи скоро па божански...

А жена чтец (или жена од чтеца)?

[Ромејац]

Преферирам теологиња, јер звучи скоро па божански...

А жена чтец (или жена од чтеца)?

 

Ч(т)екиња

   

[Trifke]

A cetckinjica?    

[Дуња]

САНУ

Одбор за стандардизацију српског језика је до сада  расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С. Савић и др.). Овом приликом истиче се потреба за прецизнијом препоруком и ставовима како би се избегла банализација језичке теорије – да се због присуства или одсуства неке граматичке категорије може закључити о присутву или одсуству неке равноправности или дискруиминације у језику.

 О б р а з л о ж е њ е

1. Поглед на свет, систем културе или друштвени систем нису условљени пуким постојањем или непостојањем одређених граматичких категорија, те се они стога не могу ни мењати њиховим увођењем или инсистирањем на доследности њихове  употребе. Став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности, те да генеричка употреба мушког граматичког рода, или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“, нарушава ту равноправност, представља управо банализацију лингвистичке теорије зато што савремена лингвистика сматра да се на основу присуства или одсуства неке граматичке категорије не може закључивати о присуству или одсуству претпостављене одговарајуће логичке категорије, нити пак о ванјезичкој стварности.

 2. Такође, став да је само родно диференциран језик – језик родне равноправности подразумева да језици који не познају граматичку категорију рода нису или не могу бити језици родне равноправности. Тиме се, имплицитно, дискриминишу говорници оних језика који не поседују одговарајуће граматичке категорије, попут енглеског језика. А управо је на англосаксонском говорном подручју питање родне равноправности у језику решено на сасвим другачији начин – потпуном неутрализацијом обележја рода у ретким случјаевима где се оно јавља: на пример, уместо chairman препоручује се коришћење chairperson, a уместо  policeman – police officer. Ово имплицира постојање друкчијег става у оквиру теорије родне равноправности, потпуно супротног оном који се шири у нашој јавности, а то је став да се родна равноправност заправо обезбеђује употребом родно неутралних облика, док инсистирање на обележавању пола у контексту у коме је тај податак ирелевантан може указивати на дискриминацију.

 3. Родна неутралност генеричког мушког рода у српском језику није претпоставка, већ лингвистичка чињеница: граматички и природни род именица у српском језику нису идентични. Граматике српског језика у званичној употреби  кажу да именице које значе врсту, звање или занимање означавају бића оба пола (човек/људи, пас, голуб, писац, судија...). Стога тврдња да употреба генеричког мушког рода угрожава права жена бива у нескладу са важећим ставом  лингвистичке науке. И не само то ― оваква би тврдња подразумевала да су готово сви законодавни акти Републике Србије, почев од Устава, – родно дискриминаторски, јер се у њима не користе доследно облици женског рода. И у самом Закону о равноправности полова користи се генерички мушки род  (сведок, послодавац...). При том, Закон о равноправности полова, сасвим у складу са важећом граматиком српског језика, изричито каже: Термини којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

 4. Граматичка категорија женског рода није једино средство за обезбеђивање видљивости жена  у српском или било ком другом језику, нити пак може утицати на дискриминацију или равноправност жена. Равноправност не зависи од употребе појединих граматичких категорија, већ од контекста у коме су оне употребљене, односно – од значења целине текста. Чак и уз доследну употребу граматичке категорије женског рода могу се изражавати дискриминаторски ставови о женама (нпр. Жене политичари (политичарке) неспособне су за обављање одговорних послова). Такође, текстови у којима се не користи граматичка категорија женског рода могу садржати ставове који афирмишу родну равноправност. Позитиван пример представља превод Повеље Уједињених нација на српски језик. Повеља се залаже за сваки вид равноправности, па и за равноправност полова, али се у самом тексту користи синтагма права човека, а не тзв. родно осетљива синтагма права мушкараца и жена (уп. „унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик и веру“).

 5. Стандардизација говора у званичној и јавној употреби може у одређеној мери подразумевати интервенцију у правцу слања пожељне политичке поруке. Међутим, нормирање језика се не сме руководити искључиво принципом слања пожељне политичке поруке, посебно када се то коси са увидима до којих је дошла званична наука о језику, или када би то значило нарушавање структуре датог језика, односно – било у нескладу са важећим граматичким и правописним нормама и добром језичком праксом. Стога свака стандардизација говора у званичној и јавној употреби у Републици Србији мора најпре бити усклађена са постојећом нормом српскога језика.

[RYLAH]

Фашисти из САНУ опет успостављају мушку доминацију, под разним квазинаучним изговорима!

 

УА! Оћемо теологиновице, тренерке, директоровинице и остале це и ке, и не може неки чича то да нам одузме! 

 

Да видим неког из тог САНУ да изађе фабрику неку да направи да народу буде боље, а не само да седе тамо и нешто паметују. Ко је икад видео вајде од њих?

 

УА!

[Дуња]

Фашисти из САНУ опет успостављају мушку доминацију, под разним квазинаучним изговорима!

 

Једва сам копирала текст, кликћем мишем, "а рууука ми дрхтиии..."

[RYLAH]

Једва сам копирала текст, кликћем мишем, "а рууука ми дрхтиии..."

 

Добро на сајту имамо и феминистице, па да нам пренесу шта све те квазинаучењачке свиње раде женском роду у родно напаћеној Србији.

 

А јавност затрпана неким глупим темама типа Косово, ЕУ, штрајкови, хапшења, па и не обраћа пажњу на најбитнију тему данас - хоће ли нам језик већ једном бити постати родно неутралан?

[Дуња]

Добро на сајту имамо и феминистице, па да нам пренесу шта све те квазинаучењачке свиње раде женском роду у родно напаћеној Србији.

 

Ето, чист терор. После "Дуња, зашто пијеш?"

 

А јавност затрпана неким глупим темама типа Косово, ЕУ, штрајкови, хапшења, па и не обраћа пажњу на најбитнију тему данас - хоће ли нам језик већ једном бити постати родно неутралан?

 

Неће. Нема коме нисам писала, молила, жалила се, претила, нудила мито (САНУ, Катедри за српски језик, Ректорату, Скупштини), одговор је увек био исти (преносим један део, остало је за цензуру):

Поштована Д. П.

Дневно добијамо на хиљаде захтева доконих жена које пишу из свих крајева Србије, а и шире, нарочито од када се нови председник углавио у своју фотељу, али Весели Чираш није изразио интересовање за подстицање лингвистичких кругова ради решавања актуелних проблема на пољу лингвистике. ..  итд. итд.

[Odahviing]

У том случају додамо име пјешака: "Пјешак Ивана Ивановић је скочила у страну". 

Ali šta ako nr pešak, koji je ženskog roda ne želi da otkrije identited. Npr. dogodi se saobraćajna nesreća neka ili bilo šta i sada na TVu:

"Pitali smo pešaka šta je video" (is onda prikazuju ženu kako priča)

"Pitali smo pešaka šta je videla" 

"Pitali smo  pešakinju šta je videla"

 

Iskreno sve tri rečenice mi zvuče glupo, druga pogotovu, ali mi se čini da je treća najpogodnija za ovakve sitacije i najispravnija iako reč "p(j)ešakinja" još uvek zvuči veoma čudno.

[RYLAH]

Ali šta ako nr pešak, koji je ženskog roda ne želi da otkrije identited. Npr. dogodi se saobraćajna nesreća neka ili bilo šta i sada na TVu:

"Pitali smo pešaka šta je video" (is onda prikazuju ženu kako priča)

"Pitali smo pešaka šta je videla" 

"Pitali smo  pešakinju šta je videla"

 

Iskreno sve tri rečenice mi zvuče glupo, druga pogotovu, ali mi se čini da je treća najpogodnija za ovakve sitacije i najispravnija iako reč "p(j)ešakinja" još uvek zvuči veoma čudno.

 

Пешак никад не преживи несрећу. И ако преживи, не сме да прича јер га иза сваког угла вребају други аутомобили.

 

 

Пример није адекватан.

[Odahviing]

Možda je problem kod većine profesija što smo nazive preuzeli iz engleskog jezika, a kod njih nema se glagoli ne menjaju po rodu i kod njih ne postoje ovakvi problemi kao kod nas. Da ako govoriš o ženi logično je da glagol bude u ženskom rodu, a ako staviš profesiju koja je muškog oda rečenica gubi smisao.